Комитету су присуствовале Биљана Пантић Пиља, шеф српске делегације у ПС СЕ, Дуња Симоновић Братић и Елвира Ковач.

Тема ванредног Комитета који је одржан у Паризу 27. марта била је „Статутарно мишљење о захтеву за чланство изнетом у писму 12. маја 2022. године упућено генералном секретару Савета Европе, у складу са Статутарном резолуцијом 51(30)“. Комитет за политичка питања и демократију Парламентарне скупштине Савета Европе дао је позитивно мишљење поводом захтева тзв. Косова да постане члан ове организације. На гласању је 31 члан гласао „за“, четири су била против, а један је био уздржан. Два гласа против дошла су од чланова српске делегације, по један глас против из Босне и Херцеговине и Црне Горе, док је грчки члан Алексис Ципрас био уздржан.

Дора Бакојанис је истакла да је спровођење пресуде Уставног суда у случају манастира Високи Дечани „велики искорак” , додајући да би оснивање Заједница српских општина требало да буде „пост-приступна обавеза” за тзв. Косово која би помогла да се обезбеди заштита права косовских Срба, као и да би питање експропријације требало да се спроводи „уз најстроже поштовање закона''.

Присетимо се, на Комитету за политичка питања и демократију, одржаном 5. марта 2024. године, Бакојанис је подвукла да постоји одређена демократска граница испод које ниједан кандидат не би требало да буде примљен у СЕ, а у овом конкретном случају специфични захтеви су јасни - спровођење одлуке Уставног суда у случају манастира Високи Дечани, оснивање Заједница српских општина и решавање питања експропријације земљишта у општинама са већинским српским становништвом.

Шеф српске делегације у ПС СЕ Биљана Пантић Пиља истакла је да је процедура за приступање Савету Европе јасна - само држава која прихвата принципе владавине права, чији сваки држављанин ужива људска права и слободе може бити примљена у Савет Европе, и да тзв. независна држава Косово није држава, већ да је статус јужне српске покрајине јасно регулисан Резолуцијом УН 1244. Пантић Пиља је подвукла да се одлуком о пријему тзв. Косова које није држава, и то по убрзаној процедури, у Савет Европе крше све норме међународног права, а да се лицемерно избегава прича о тешком кршењу људских права и основних слобода од стране приштинских власти на Косову и Метохији. Пантић Пиља је подвукла да је од три услова које је известилац навео за давање позитивног мишљења икспуњен је само један, чиме је известилац прекршио своју реч и показао да нема интегритет. Неиспуњавање обавезе оснивања Заједнице српских општина предвиђене Бриселским споразумом, и позивање на Охридски споразум чији је услов оснивање ЗСО и нови избори на КиМ, показује примену двоструких стандарда јер приштинске власти своје обавезе нису испуниле а награђени су либерализацијом визног режима и приступом НАТО и Савету Европе. Пантић Пиља честитала је известиоцу на уласку у историју као неко ко је кршио међународно право и све норме и принципе на којима се Савет Европе заснива, јер је показано лицемерство да се они које крше људска права и слободе управо позивају на исте. „Косово и Метохија је саставни део Србије и увек ће бити, а Србија ће размотрити свој однос према чланству у Савету Европе, организацији која најгрубље крши међународно право“, поручила је Биљана Пантић Пиља.

Народна посланица Дуња Симоновић Братић подсетила је чланове комитета на три услова које је поставила Дора Бакојанис у вези пријема тзв. Косова у Савет Европе, од којих је испоштован само један - спровођење одлуке Уставног суда у случају манастира Високи Дечани, који према речима известиоца „има симболичан значај за православну заједницу, религију и културу“. Симоновић Братић се сложила да спровођење одлуке Уставног суда јесте симболична одлука, имајући у виду да је оснивање Заједница српских општина најважнији услов на који се чека од потписивања Бриселског споразума, и додала да је свођење три услова на један сумрак међународног права. Изразила је дубоку забринутост због могућности да приштинске власти, у светлу ових догађаја, примене још оштрије мере према Србима, посматрајући их као стимуланс за такве акције и као награду. Симоновић Братић је додала да, уколико Парламентарна скупштина Савета Европе усвоји захтев, коначна одлука ће бити донета на Комитету министара. Изразила је наду да чланови Комитета министара, ако су разумни, такву одлуку неће усвојити. У супротном, Србија ће преиспитати даље учешће у раду организације.

Народна посланица Елвира Ковач истакла је да је известилац Дора Бакојани навела листу мера које Приштина треба да предузме као одговор на препоруке из извештаја еминентних правника који укључује и позитивне кораке ка инклузији националних мањина. Језик је често камен темељац идентитета људи и спречавање људи да уче и користе свој језик може представљати кршење њихових индивидуалних права; у исто време, може негативно утицати на заједнице у целини. Ковач је додала да поред чињенице да су „албански и српски језик и њихова писма службени језици тзв. Косова и да имају равноправан статус у косовским институцијама“ (као што је наведено у другом члану Закона о употреби језика), 14. марта 2024. године „Министарство за инфраструктуру Косова” отпочело је процес уклањања постојећих једнојезичних табли на ћирилици и латиници на путевима на северу Косова и њихове замене новим двојезичним, прво на албанском, а затим на српском на латиничном писму. Даље, манастир Дечани није једини случај злоупотребе имовине припадника националне мањине од стране приштинских власти. Од 2022. године, у општинама са српском већином Лепосавић и Зубин Поток, приштинске власти су покренуле случајеве експропријације земљишта за 118 парцела. Међународне организације, укључујући ЕУ, ЕУЛЕКС, ОЕБС и САД, изразиле су дубоку забринутост због ових одлука, истичући да поступак није у складу са законима и прописима Приштине. Основно питање које се мора решити, а које је већ договорено у прошлости, јесте формирање Заједнице српских општина (ЗСО). Оснивање ЗСО је међународна обавеза и најконкретнији начин да се обезбеди ефикасна заштита српске заједнице у северним општинама. ЗСО би требало да унапреди однос Приштине са мањинама на Косову до европског нивоа, решавајући и друге проблеме попут коришћења динара. Иако је нацрт статута већ припремљен, Приштина није предузела никакве кораке да га упути на разматрање Уставном суду. „Дора Бакојани је рекла да ће се Косово пратити у постмониторингу да ли испуњава своје обавезе. Која је гаранција да ће власти у Приштини спровести обавезе када је очигледно да их не спроводе већ 11 година од када је договорена ЗСО, а иза Бриселског споразума стоји ЕУ као гарант. Такође, како се може веровати приштинским властима да ће спровести реформе у оквиру владавине права, када су у јавним изјавама Курти и Османијева рекли да враћају имовину Дечанима само због свог чланства у Савету Европе?!“ истакла је Ковач.