На састанку су учествовали чланови делегација из Анкаре, Атине, Београда, Љубљане, Подгорице, Скопља, Софије, Тиране и Загреба, као и представник Регионалног савета за сарадњу. На састанку је било речи о приоритетима црногорског председавања, и о седишту и буџету сталног секретаријата Парламентарне скупштине ПСЈИЕ. Представник Регионалног савета за сарадњу је на састнку презентовао циљеве Стратегије развоја југоисточне Европе (SEE 2030).

Приоритете црногорског председавања за период од јула 2022. до јула 2023. године представио је Радован Богојевић, Генерални директор Генералног директората за мултилатералне послове у Министарству спољних послова Црне Горе. Члан Делегације Бојан Торбица истакао је значај приоритета које је дефинисало црногорско председавање, потребу за јачањем безбедносне и економске сарадње, јачањем демократских институција и бољом инфраструктурном повезаношћу региона југоисточне Европе. Навео је да је важно да регион настави да подстиче дигитални и технолошки развој како би одговорио изазовима 21. века, те постао конкурентни играч на глобалном тржишту. Захвалио се на конкретној подршци ЕУ перспективама проширења за Западни Балкан, посебно за оне који доследно спроводе реформе и усклађују законодавство са правом Европске уније. Истовремено је важно да Европска унија остане доследна када је реч о поштовању принципа и политике дијалога и компромиса и не сме да остане нема на изазове у региону, који прете да дестабилизују ово подручије, нагласио је Б. Торбица. Народна скупштина РС већ годинама активно учествује у активностима Процеса сарадње у југоисточној Европи, у жељи да допринесе економској сарадњи и постизању мира и стабилности у региону Југоисточне Европе, закључио је Торбица.

У другом делу састанка, обраћајући се на тему седишта секретаријата Парламенатрне скупштине ПСЈИЕ Бојан Торбица је рекао да су након конституисања Парламентарне скупштине ПСЈИЕ 10. маја 2014. године, парламенти ушли у једну нову, просперитетнију фазу међусобних односа. И поред тога и даље постоје отворена питања у вези са функционисањем Парламентарне скупштине ПСЈИЕ - седишту секретаријата и моделу финансирања. Одлука о овом питању представља својеврстан испит за Парламентарну скупштину ПСЈИЕ, нагласио је Б. Торбица. Истакао је да даље активности треба усмерити на постизање консезуалног договора о седишту секретаријата и буџету, чиме ће бити заокружен процес конституисања Парламентарне скупштине ПСЈИЕ. Истакао је да сматра да одлука о успостављању Сталног секретаријата мора бити донета консензусом свих учесника Парламентарне скупштине ПСЈИЕ и на основу две постојеће кандидатуре: Софије и Истанбула. Принцип консензуса је основни принцип који и даље треба да остане начин одлучивања јер смисао овог вида парламентарне сарадње је управо дијалог и сагласност око најважнијих регионалних питања. Успостављањем сталног секретаријата завршиће се процес институционализације Парламентарне скупштине ПСЈИЕ. Подједнако је важно да одлука о седишту секретаријата буде подржана од стране свих учесника јер једино тако постоје гаранције да ће он бити операбилан и функционалан у свом раду, закључио је Торбица.