Чланови Одбора за науку и технолошки развој разматрали су, на седници од 1. октобра, Информацију о сарадњи са институтима у иностранству.

Информацију су представили државни секретар Министарства за науку и технолошки развој Милош Недељковић и помоћник министра за међународну сарадњу Виктор Недојевић.

Према речима помоћника Недојевића, Србија је у претходном периоду приступила програму развоја науке у Европи у склопу Оквирног програма 7, што представља и фокус рада Министарства. До 2007. године Србија је кроз Оквирни програм 6 има статус треће земље, а након аранжмана из 2007. године постала је придружена чланица, када је потписан и Меморандум о разумевању. Тиме је омогућено присуство наших истраживача у свим научним програмима и позивима који се расписују у оквиру Оквирног програма 7, а омогућено је и да на челу тих програма буду наши научници, што није био случај раније. Оквирни програм 7 реализоваће се до 2013. године, а наша земља, као и све друге чланице, у обавези су да доприносе годишње буџету програма из кога се финансирају научни пројекти. У преговорима са Европском комисијом Србија је добила добре финансијске услове што се тиче доприноса у буџет Оквирног програма 7, а отворене су и специфичне позиције за осмишљавање пројеката, где је нашим истраживачима омогућено да се укључе у програме комитета у својству посматрача. У Оквирном програму 7 постоји 4 стуба (сарадња, капацитети, људи и идеје) од којих сваки има 10 подобласти у које смо укључили наше истраживаче. Поред овога Министарство је успоставило и додатну мрежу сарадње са ЕУ формирањем мреже националних контакт особа које помажу истраживачима. Србија је остварила најбољи резултат у пројектима за развој и подстицај научно-истраживачке делатности, које је расписала Европска комисија у 2007. години за западни Балкан. Прошле године је Србија у директним преговорима изборила расписивање позива за пројекте за западни Балкан у вредности од 8 милиона евра, од чега је наша земља добила 50 процената тј. од укупно 6 пројеката, Србији су припала 3. Највише успеха бележимо у енергетици, транспорту, храни, телекомуникацијама, нанотехнологијама и ту смо на европском нивоу од 20 процената. У реалим бројевима од 2007. године имамо потврђених преко 80 пројеката, а реализованог уговореног новца у износу преко 20 милиона евра. У неким другим областима, као што је здравство, успех нам је само 5 процената и Министарстрво улаже напоре да се ту подигне ниво успешности наших истраживача и института. У вези са тим формирана је и јединица која се бави дијалогом и пружа помоћ истраживачима и институцијама у апликовању за конкретне пројекте. Поред Оквирног програма 7, учествујемо у паневропском програму КОСТ, који ствара мрежу између института најмање пет држава и за сада имамо 110 истраживача у оваквим пројектима. Учествујемо и у програму ЕУРЕКА који финансира апликативну науку, тако што повезује научне институције и привреду. До сада имамо таквих 30 пројеката. Наши научници учествују у пројекту у Церну, НАТО пројекту СПС и обједињеном истраживачком центру Европске комиије.

У оквиру билатералне сарадње ради се на реализацији споразума о научно-технолошкој сарадњи са другим државама. Само у 2010. години потприсани су споразуми са САД, Италијом, Аустријом, Републиком Српском, Шпанијом. До краја године се очекује споразум са Русијом, а реактивирани су и споразуми са Белорусијом и Грчком.

У дужој расправи о подацима које су изнели представници Министарства, чланови Одбора су поставили више питања у вези са износима финансијских средстава који се добијају од ЕК по пројектима, билатералном сарадњом са Русијом, Кином, Индијом и Јапаном, као и са Сиријом и Румунијом, о научним областима у којима наши научници остварују најбоље резултате, где су нам у том погледу најбоље шансе за успех и добијање финансијских средстава и колика је укљученост привреде у примену научних достигнућа.

Седници је председавао Србољуб Живановић председник Одбора.