Поред чланова Форума и народних посланика, састанку је присуствовао и стални заменик амбасадора и заменик шефа политичког одељења Aмбасаде СР Немачке у Београду Александар Јунг, представници из Фондације Хајнрих Бел Берлина и Фондације Конрад Аденауер из Казахстана Ребека Бертрам и Томас Хелм, као и представник РЕС фондације Александар Мацура и енергетски менаџер Општине Врбас Никола Вујовић.

Председница Парламентарног форума за енергетску политику др Александра Томић на почетку је истакла да је Немачка земља која је успешно прошла енергетску транзицију и постигла консензус око зелене енергије, те Србија та искуства може и те како искористити, у циљу постизања енергетске ефикасности. Додала је да, у оквиру евроинтеграција, Србија, по питању енергетске политике, ради на усклађивању са европским прописима, првенствено на смањењу емисије штетних гасова и коришћењу обновљивих извора енергије, као и да је циљ да се до 2020. године користи више од 27 одсто обновљивих извора енергије.

Томић је нагласила да је, према извештају Министарства рударства и енергетике, до октобра 2017. године, 73 инвеститора добило енергетску дозволу, које се највише односе на изградњу мини хидроелектрана и ветро-генератора, док 198 има статус повлашћеног произвођача. Такође, навела је да је Србија поздравила и израду Регионалног хидро-мастер плана, који би подразумевао реконструкцију постојећих и изградњу нових постројења и којим би се максимално искористили хидро-потенцијали река региона Западног Балкана.

Стални заменик амбасадора и заменик шефа политичког одељења Амбасаде СР Немачке у Београду Александар Јунг истакао је да је енергетска транзиција тежак процес који захтева усвајање одговарајућег законодавног оквира, али доводи до повећања енергетске ефикасности, заштити животне средине и смањењу трошкова. Посебно је истакао да је у овом процесу од великог значаја првенствено прелазак на обновљиве изворе енергије, што ће грађанима омогућити материјално олакшање, али и јачање прекограничне сарадње кроз умрежавање и усклађивање законодавних оквира који регулишу ову област. Јунг је закључио да ће Немачка пружати подршку Србији у процесу енергетске транзиције.

У наставку излагања Ребека Бертрам и Томас Хелм изнели су податке о процесу енергетске транзиције у Немачкој и Казахстану, закључујући да је од највећег значаја прелазак на обновљиве изворе енергије и смањење емисије угљен-диоксида, у шта се морају укључити, како грађанске иницијативе, тако и државне институције.

Председница Томић се на крају састанка захвалила учесницима на сарадњи, посебно Фондацијама Конрад Аденауер и Хајнрих Бел, као и Немачкој организацији за техничку сарадњу ГИЗ.