Поводом Светског дана Рома, Пододбор за разматрање питања у вези са унапређењем положаја Рома и имплементацијом одржао је Трећу седницу у форми јавног слушања уз учешће представника Министарстава рада и социјалне политике, Министарства за људска и мањинска права, Министарства здравља, Министарства просвете, Министарства културе, Министарствa за државну управу и локалну самоуправу , Министарствa животне средине и просторног планирања , Министарства унутрашњих послова, Управе града Београда, УНЦХР-а, ОЕБС-а, НДИ-а и осталих бројних невладиних организација. Седници је председавао председник Пододбора Витомир Михајловић.

У радном делу седнице, присутнима се обратио и члан Националног савета ромске националне мањине Живојин Митровић, као и представници министарстава. Митровић је истакао да је Влада Републике Србије, у протеклом периоду, усвојила Стратегију за унапређење Рома, Акциони пла за њено спровођење, подржала многобројне изложбе и културне догођаје, оснивање катедре за ромски језик у Вршцу, а у Београду је отворен и Ромски музеј. Он је додао да је у протеклих шест година, од почетка примене Декаде Рома, у сарадњи са Министарством просвете, уписано 913 ученика у основне школе, 620 студената на факултете, док је ове године уписано 219 ученика у средње школе и 100 академаца, као и да је издвојено 170 студентских стипендија, а обезбеђен им је и смештај у студентске домове. Митровић је навео, да је Национални савет током реализације наведених пројеката узео активно учешће у њиховој припреми и спровођењу.

Државни секретар у Министарству просвете Тинде Ковач – Церовић је истакла да постоји политичка воља и законски оквир за унапређење положаја Рома, али да је економска криза довела до изолације и додатног осиромашења те популације. Министарство просвете је донело низ мера којима је обезбеђен упис деце из осетљивих група у предшколске установе, нагласила је Ковач-Церовић и додала да то један од системских решења за укључивање Рома у образовни систем.

Државни секретар у Министарству рада и социјалне политике Љиљана Лучић је информисала присутне да је у току припрема новог закона којим ће бити редефинисана социјална помоћ и да ће тим законом бити обухваћено 40 одсто више домаћинстава, као и да ће износ помоћи бити повећан за око 70 одсто. Лучићева је изнела и податак, да 73 одсто ромских породица које су се пријавиле, добија социјалну помоћ, али и да је велики проблем што је већина Рома не обавештено и не аплицира за помоћ.

Дубравка Шарановић – Рацић из Министарства здравља је навела да је то министарство од 2006. па до 2009. године спровело 164 пројекта која се односе на унапређење и превенцију здравља Рома.

Током седнице учесници су указивали на проблеме око остваривања права припадника ромске националне мањине у области образовања, здравства, становања, запошљавања и социјалне заштите.

Без системских решења и пуног учешћа ромске заједнице у њиховом доношењу и спровођењу немогуће је решити проблеме те заједнице, оцењено је током дискусије. Такође, закључено је и да се даљим напорима државе и невладиног сектора може побољшати положај Рома. На седници је истакнуто и да је сиромаштво главни разлог социјалне и економске искључености ромске заједнице и да су у тој популацији највише угрожене жене, не само због традиционалног начина живота, већ и због неинформисаности. Према истраживањима УНХЦР-а 45,9 одсто Ромкиња се уда пре 18. године, а 12,5 одсто пре навршене 15. године живота, не стекне образовање и нема могућност да се запосли.