Председница Одбора др Александра Томић навела је да је Фискални савет доставио оцену Предлога закона, а одбори за здравље и породицу и за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику предложили су да Одбор за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава прихвати у начелу Предлог закона – раздели 21, 27, 28 и 32.

Предлог закона образложио је представник предлагача, министар финансија Синиша Мали, који је укратко представио тренутну економску ситуацију у земљи током ковид пандемије. Он је подсетио да је држава издвојила 5,8 милијарди евра за помоћ привреди током ковида, у првом кварталу 2020. године забележен је раст БДП-а од 5,1 одсто, али ће услед короне претрпети пад на минус један одсто у 2021. години, као и да је у другом кварталу ове године остварена најнижа стопа незапослености од 7,3 одсто. Овим ребалансом предвиђен је дефицит од 743 милијарди динара или 8,75 одсто. Ребаланс ће обухватити све капиталне инвестиције и помоћ здравственом сектору, пре свега за изградњу болница, набавку опреме и једнократну помоћ здравственим радницима, навео је министар Мали.

Оцену ребаланса буџета дао је и председник Фискалног савета Павле Петровић, који је истакао да је пресудно што јавне инвестиције нису умањене и на чему је годинама у назад Фискални савет инсистирао. Веома је важно да те инвестиције оду ка областима где ће дати најбоље резултате, као што је путна инфраструктура, али оно у чему се заостаје јесте улагање у образовање и заштиту животне средине, као и здравство. Ова криза је то и показала, али и променила, када је у питању здравствени систем, истакао је Петровић. Он је оценио да су приходи, расходи и дефицит кредибилно планирани, а Фискални савет сматра да ће пад раста БДП-а бити 1,5 одсто. Критике на рачун ребаланса, односно, неслагања која Фискални савет има у односу на ресорно министарство, пре свега се огледа у висини дефицита који је готово девет одсто на нивоу консолидоване државе, а који би требало да буде нижи и упоредив са земљама централне и источне Европе, који износи 7,5 одсто. Петровић је навео да су разлози за овако велики дефицит пре свега широке мере подршке, а пре свега подела 100 евра свим грађанима и структурне слабости као што је помоћ државним и јавним предузећима и нетранспарентност тог процеса.

Након расправе, чланови Одбора прихватили су Предлог закона у начелу.

Седници је председавала председница Одбора др Александра Томић, а присуствовали су следећи чланови и заменици чланова Одбора: Никола Јоловић, проф. др Владимир Маринковић, Ана Чарапић, Оливера Пешић, др Милорад Мијатовић, Соња Влаховић, Горан Ковачевић, Светлана Милијић, Адријана Пуповац, Ана Белоица, Радован Тврдишић, Виктор Јевтовић, Миленка Субић, Анамарија Вичек и Братимир Васиљевић.