На седници су размотрени и Предлог за избор члана Одбора Агенције за борбу против корупције који су заједно поднели Удружење новинара Србије и Независно удружење новинара Србије, Извештај о раду јавних тужилаштава на сузбијању криминалитета и заштиту уставности и законитости у 2015.години, Извештај о раду Државног већа тужилаца за 2015. годину и Предлог одлуке о избору заменика јавног тужиоца, који је поднело Државно веће тужилаца.

Извештај о раду Агенције за борбу против корупције за 2015. годину, са Извештајем о спровођењу Националне стратегије за борбу против корупције у Републици Србији за период од 2013. до 2018. године и Акционог плана за њено спровођење представила је директорка Агенције Татјана Бабић.

Бабић је навела да Извештај садржи податке о самој Агенцији, приказ резултата рада у 2015.години, изазове са којима се суочавала, препоруке за унапређење борбе против корупције, преглед нормативног оквира, као и извештај о спровођењу стратегије и финансијски извештај.

Говорећи о резултатима Агенције у 2015.години Бабић је истакла да се број пријава против функционера који не пријављују своју имовину и приходе повећава, те је у 2015. години за 17,4 одсто већи него у 2014.години, што говори о препознатљивости Агенције и поверења грађана, али и неспремности функционера да пријављују имовину. Она је ипак оценила да већина функционера поштује одлуке Агенције и да је 83 одсто њих поступило по препорукама, као и да охрабрује то што функционери подносе извештаје о имовини и приходима. Агенција је примила 277 извештаја о имовини и приходима функционера, као и да су прошле године 91 политички субјект, 62 политичке странке и 92 групе грађана доставили Агенцији финансијске извештаје за 2014.годину. У не достављању финансијских извештаја предњаче групе грађана и политичке странке које нису парламентарне, те је Агенција поднела 217 захтева за покретање прекршајних поступака, истакла је Бабић. Она се осврнула и на процену од ризика од корупције, које је Агенција дала као мишљење на одређене предлоге закона. Агенција је идентификовала 75 области као ризичне од корупције у јавном сектору, додала је Бабић. Агенција и Извештају даје и препоруке Народној скупштини, које се огледају у потреби доношења новог закона који би прецизирао јаснија и строжа правила за функционере и дао већа овлашћења Агенцији. Такође, препоручује се и да се пријављивање имовине и прихода прошири на сроднике функционера у првом реду сродства, да процена ризика од корупције буде саставни део предлога закона, да Агенција поступа по анонимним пријавама, да се уведе као обавезно похађање обуке о интегритету за запослене у јавном сектору, да се заврши избор чланова Одбора Агенције, како би то тело функционисало у пуном капацитету, као и да представници Агенције присуствују свим седницама одбора Народне скупштине приликом разматрања предлога закона код којих је дала мишљење за процену ризика од корупције.

Чланови Одбора ће се о Предлогу закључка изјаснити на некој од наредних седница.

У наставку рада размотрен је Предлог за избор члана Одбора Агенције за борбу против корупције који су заједно поднели Удружење новинара Србије и Независно удружење новинара Србије. Председник Одбора Петар Петровић истакао је да су се ова два предлагача сагласила и након више од годину дана доставила предлог једног заједничког кандидата за избор члана Одбора Агенције, тако што су предложили Живојина Ракочевића на ту функцију. Чланови Одбора подржали су већином гласова Предлог и упутили га Народној скупштини.

Зорица Стојшић, заменица Републичког јавног тужиоца представила је члановима Одбора Извештај о раду јавних тужилаштава на сузбијању криминалитета и заштиту уставности и законитости у 2015.години.

Она је истакла да је Извештај сачињен на основу извештаја свих јавних тужилаштава у Републици Србији и да је обухватио њихово поступање по кривичним предметима, грађанско-управним предметима и привредним преступима, а обухваћени су и малолетнички криминал и рад Одељења за високотехнолошки криминал. Стојшић је навела да су јавна тужилаштва примила укупно 485.508 предмета и то највише кривичних, преко 350.000, грађанско- управних 2.700 и других 122.621. Против готово 182.000 лица поднете су пријаве, од чега је 8.330 лица малолетно, а 1.110 лице је млађе од 14 година и готово 60.000 су непознати извршиоци. Када је у питању структура криминала, највећи број дела је против имовине, брака и породице, безбедности и саобраћаја, привреде, а бележи се пораст насиља у породици за 31,65 одсто и привреде за 9,85 одсто у односу на 2014.годину, а повећан је и број предмета у Одељењу за високотехнолошки криминал, истакла је Стојшић.

Чланови Одбора донели су већином гласова Извештај о разматрању Извештаја о раду јавних тужилаштава на сузбијању криминалитета и заштиту уставности и законитости у 2015.години и упутили га Народној скупштини на разматрање и одлучивање.

Извештај о раду Државног већа тужилаца за 2015.годину представила је Татјана Лагумџија, изборни члан Државног већа тужилаца.

Она је изнела да је Државно веће тужилаца у оквиру својих овлашћења доносило одлуке везане за предлагање кандидата за избор јавних тужилаца. Она је истакла да је 2015.године примљено 2.013 предмета, што је повећање од 4,52 одсто у односу на 2014.годину, пре свега у области дисциплинских пријава, где се бележи највећи пораст. Државно веће тужилаца одржало је у 2015.години 17 редовних и 25 ванредних седница, промењен је Пословник о раду, а по њену је покренут и поступак за избор Републичког јавног тужиоца, као и избор заменика у вишим јавним тужилаштвима и јавних тужилаца у јавним тужилаштвима у Републици Србији. Такође, започет је поступак за избор кандидата за чланове изборног већа Државног већа тужилаца.

Говорећи о дисциплинској одговорности тужилаца Лагумџија је истакла да је повећај број предмета за 106 одсто у односу на 2014.годину, односно, са 127 на 262 предмета. Поднете су пријаве против 313 носилаца јавнотужилачке функције, што је повећање од 125 одсто, а пријаве су подносили грађани, анонимна лица и носиоци јавнотужилачких функција. Лагумџија је истакла и учешће Државног већа тужилаца у процесу европских интеграција, посебно у изради акционих планова за Поглавље 23, као и реализацији пројекта ИПА 12 и сарадњу са међународним организацијама.

Чланови Одбора донели су већином гласова Извештај о разматрању Извештаја о раду Државног већа тужилаца за 2015.годину и упутили га Народној скупштини на разматрање и одлучивање.

На крају седнице Одбор је размотрио Предлог одлуке о избору заменика јавног тужиоца, који је поднело Државно веће тужилаца и једногласно усвојио Предлог и упутио га Народној скупштини на разматрање и одлучивање.

Седници је председавао председник Одбора Петар Петровић, а присуствовали су и следећи чланови и заменици чланова Одбора: Славиша Булатовић, Ђорђе Комленски, Душан Петровић, Јован Палалић, Срето Перић, Жарко Мићин, Балинт Пастор, Биљана Пантић Пиља, др Александар Мартиновић, Вјерица Радетa, Душан Павловић, Марко Парезановић, Михаило Јокић, Милетић Михајловић и Ненад Милић.