За ову седницу председница Народне скупштине је утврдила дневни ред са једном тачком: Обраћање Народној скупштини Његове екселенције господина Серђа Матарелe, председника Републике Италије.


ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
(нередиговане и неауторизоване)


(Седница је почела у 16.00 часова. Седницом председава Маја Гојковић,
председник Народне скупштине.)


ПРЕДСЕДНИК: Поштоване даме и господо, поштовани народни посланици, председниче Владе Републике Србије, поштовани министри, ваше екселенције, отварам Трећу посебну седницу Народне скупштине Републике Србије у 2015. години.
Данашњу посебну седницу сазвала сам да би се Народној скупштини обратила Његова екселенција господин Серђо Матарела, председник Републике Италије, који се налази у званичној посети Републици Србији.
Част ми је да у име народних посланика и у своје име поздравим Његову екселенцију господина Серђа Матарела.
Уједно поздрављам и чланове званичне делегације Републике Италије.
Сада молим Његову екселенцију председника Републике Италије, господина Серђа Матарела, да нам се обрати.
Изволите, екселенцијо.
СЕРЂО МАТАРЕЛА: Поштовани представници парламента, господине премијеру, представници дипломатског кора, желим пре свега да изразим осећања захвалности што ми је пружена прилика да вам се обратим.
Част ми је и задовољство што могу да констатујем да сам први председник Републике Италије који говори у овом парламенту, у овом народном парламенту који представља сам центар демократског живота Србије. Ваша земља је већ дужи низ година, одлучно и храбро кренула тешким и сложеним путем, одлучна да изабере своју будућност и не поколебљива у намери да се врати на оно место које јој према историји припада у Европи.
Прилика која ми је пружена за мене има велики значај јер ми даје могућност да још једном потврдим снажне односе које везују Србију са Италијом и то управо овде пред вама, на месту које је симбол националног јединства и где су изражене различите душе, ваше младе, динамичне земље која стреми ка будућности.
Наша два народа, наше две земље су пре свега пријатељске. Могу управо рачунати на то пријатељство у изградњи заједничке будућности, следећи траг поновно изграђеног склада наших циљева и идеала. Будућност Србије као и у осталом будућност Италије је у Европи где обе по својој историји, култури и вредностима и припадају. То су разлози због којих сам тражио и одлучио да дођем управо у Београд свега неколико месеци од почетка мога председничког мандата и да тако моја прва посета земља кандидату за приступ у ЕУ буде остварена управо овде.

1/2 ЈЈ/МЋ

Прихватио сам и потребу која у целовитости дели италијанска влада да треба нагласити чврсту и уверену подршку наше земље на свим институционалним, политичким, економским и културним нивоима свим најважнијим тежњама српског народа.
У датом историјском тренутку када је сва пажња Европе и света усредсређена на озбиљне кризе и ванредне ситуације, на источним границама ЕУ и на Медитерану, мишљења сам да морамо живо водити рачуна о равнотежи која још увек није у потпуности остварена на Балкану као и о веома значајним и комплексним формама, расту и целовитом развоју демократског живота који Србија спроводи.


2/1 ВС/ЛЖ 16.05 – 16.10

Поштовани председниче, поштовани чланови парламента, употпуњење ЕУ са потпуном интеграцијом Балкана у њен оквир, представља несумњиво значајан циљ. Не можемо ипак занемарити ни чињеницу да су потешкоће које су подстакнуте дугом економском и финансијском кризом испречиле на путу процеса интеграције, реалне и сложене. Оне ипак нису непремостиве. Треба их превазићи.
Оне нити могу, нити треба да буду оправдање за кораке уназад и промене правца, већ насупрот треба да подстакну храбре и далековиде политичке одлуке као што су оне којима се руководило деловање Београда свих ових последњих година и још одлучније, последњих месеци.
Ма како да нам се може учинити напорним процес који произилази из одлука Копенхагена, он представља најбољу гаранцију за равноправан улаз у Унију, саздану од равноправних земаља чланица.
Разумни прагматизам и јасна стратешка визија која карактеришу европски избор Србије и осталих земаља у региону, могу и треба да представљају за све европске народе јасан знак вере у будућности, у овом тешком тренутку.
Европска тежња за коју осећам да је овде присутна и снажна, подсећа нас на вредност ЕУ, да не проистиче из њене економске димензије, већ изнад свега, из чињенице да је пре свега то унија слободних народа и демократских држава.
Слобода, мир и демократија, темељи су на којима се ослања будућност нашег континента. Ове вредности су, нажалост, доведене у опасност, услед драматичних догађаја за које нисмо веровали да ће икада бити сведоци.
Србија је у тренутку, када је могло бити лако слушати сирене евро скептицизма и анахроних национализама, умела да да апсолутну предност свом европском путу и то захваљујући политичкој еволуцији значајних размера.
Остварене сложене реформе, реализоване су и по цену великих тешкоћа за српски народ и покретање историјског дијалога у циљу нормализације односа са Приштином, представљају најочигледнији и конкретан пример.
Напори усмерени ка поновном успостављању дубоких веза које спајају Србију са Европом, употпуно су подржане чином формалног отварања преговора о приступању, почетком 2014. године.
Нема никаквих сумњи да ће Београд умети да одговори на очекивања и да ће одговор ЕУ бити позитиван. Са поверењем гледамо на упорност, са великим поверењем гледамо на упорност и увереност којом Србија следи свој европски циљ уз сву интензивну, законодавну реформу и све снажнију, стварање све снажније и корисније мреже са осталим земљама региона.
Са друге стране, уверен сам да ће превагнути, позитивна мишљења о капацитетима и потенцијалима ваше земље, њених институција и њених грађана.
То је оно што Италија снажно прижељкује, а што се налази у основи солидарности и уверене подршке коју дајемо Београду и читавом региону на дугом путу европских интеграција.
Стратешко партнерство међу нашим земљама, које се огледа у артикулисаној сарадњи, у кључним областима, као што су борба против корупције и криминала и у најширем залагању за олакшавање дијалога Београда са осталим земљама региона, представљају конкретну потврду.
Уверени смо да као што је то већ био случај са неким другим регионима Европе, интеграција Србије и других земаља у региону, зависи у значајној мери од способности да се превазиђу, како древне, тако и савремене поделе, како би се изградила будућност региона и угушила жаришта напетости која и даље тињају испод пепела тешке прошлости и који су још увек живи у сећањима многих.

3/1 ДЈ/ИР 16.10 – 16.15

Захваљујући овом уверењу, зачели смо иницијативу „Friends of Serbia“, као трилатералне сусрете и усклађивање између Рима, Београда и Тиране.
Учествујемо дајући свој уверени допринос у најважнијим историјским иницијативама дијалога, пре свега у централно Европској иницијативи и Јадранско- Јонској, која је на наш подстицај освојила европску стратегију за регион.
Поштовани председниче, поштовани чланови Владе, господине први министре, председниче Владе, представници дипломатског кора, европски пут неће бити једноставан, али то је пут који води ка напретку. Намера Италије није да потхрањује лажна очекивања.
Свесни смо временских ограничења која је комисија недавно навела. Морамо учинити тако да се она не преобрази у дугу паузу или застој, који би могао да изазове непопуларност, односно промену става према Европи у земљама кандидатима, као и да доведе у питање реалне перспективе интеграције, како би се могао извршити позитиван утицај интеграције, потребно је да она буде благовремена и колико је то могуће брза и у стању да унапред осети историјске промене.
Уверен сам да је Србија кадра да наредних година схвати као прилику да консолидује већ постигнуте резултате и да још више убрза процес реформи која је тако добро започела, почевши од правне државе, све до управљања правним системом, што представља кључне тачке сваког демократског система и аспекте на којима се највише задржава пажња, институција ЕУ.
Уверавам вас да вам подршка Италије, која више од свих жели присуство Србије у европској породици, неће изостати.
Наша земља сматра да је јачање ЕУ и крунисање сна о политичкој заједници утемељитеља ЕУ везано уско са употпуњењем процеса интеграције западног Балкана.
Само на овај начин ће бити могуће да се дефинитивно превазиђе тзв. „историјско закашњење“ и уједињење континента у оквиру сфере стабилности и демократије за све његове народе.
Далеке 1941. године, један од утемељитеља ЕУ Алтијеро Спинели овако је писао о потреби да се оствари европско јединство – Пут који треба прећи није ни лак ни сигуран, али мора бити пређен и то ће тако и бити. Данас је ред на Србију да прати пут који је указао Спинели. Италија је спремна да буде уз њу на том путу.
Поштовани председниче, поштовани чланови парламента, јуче сам у области Фјурија Венеција Ђулија присуствовао једноставној али свечаној церемонији у част 100 година уласка Италије у Први светски рат. Од тада је Европа доживела ратове, последњи који се одиграо управо на Балкану и данас нас забрињавају тензије на источној граници ЕУ и односи са земљом која је од великог значаја за нашу будућност, Руском Федерацијом.
Данас је стабилност и мир на континенту под претњом великих криза на јужним границама, кризе које су настале у Африци и на средњем истоку. Теме и забринутост заједничке су за Србију и Италију, које обе имају стабилан систем међународних односа.
Европа мора успешно да приступи овим изазовима, али ће то моћи да учини само ако покаже повезаност, јединство намера и солидарност. Данашња Србија је саставни део овог колективног напора. Србија је за међународну заједницу постала земља расадник мира и стабилности. То између осталог показује и бројно учешће српских војника у међународним мировним мисијама и председавање организацијом за сигурност и сарадњу у Европи, управо у тренутку када је ова организација позвана да одигра значајну улогу у успостављању услова сигурности и мира у Украјини.

4/1 БД/ВК 16.15 – 16.20


Београд остварује своју мисију опрезно и уравнотежено, као зрела земља у потпуности свесна својих међународних одговорности. Захвални смо вам на томе.
Поштовани председниче, поштовани чланови парламента, корени наших узајамних односа воде порекло из историјске вековне прошлости. Србија је колевка 17 римских царева, међу којима се истиче и фигура Цара Константина. Римско присуство на овој земљи оставило је трагове у велелепним царским градовима, међу којима је и сам Београд, чија је важност раскрснице у Европи значајна. Још из тих времена наше се историје непрестано преплићу.
Године 1697. спретност и храброст Еугена Савојског зауставила је отоманско надирање пред капијама Сенте у данашњој Војводини.
Много је примера размене искустава у балканским покретима за независност у 19. веку. Један од примера је оснивање 1866. године по угледу на Мацинијеву младу Италију покрета Млада уједињена Србија. И у најмрачнијим тренуцима европске Италије, Србија и Италија биле су кадре да испишу херојске странице братства и блискости, које ће заувек остати забележене у колективном сећању наших двеју земаља.
Мислим и на хиљаде Срба који су бежали пред наступањем војске централних сила и који су се спасили и склонили на бродовима италијанске морнарице крајем 1915. и почетком 1916. године.
Данас оружане снаге наших двеју земаља заједнички учествују у бројним мировним мисијама, пре свега у оквиру УНИФИЛ-а, где присуствује 177 српских војника представља драгоцен и цењен допринос стабилности у Либану.
Предузетништво и култура су стубови нашег пријатељства данас и они пружају непрестано нови подстрек нашим односима. Наша предузећа верују у остварење модела будућности овде у Србији и за Србију и за Италију, модел предузећа који успешно повезује логику профита са логиком друштвеним улагања, остваривања запослености и образовања. Наша предузећа улажу у ваше живахне енергије младих, уверени у економски и правни модел који поспешује предузетништво, а пре свега верује у будућност ваше земље.
Осим економских веза које се умножавају, постоји и изузетна културна сродност коју јасно осећају бројни млади људи који студирају на нашим универзитетима и говоре италијански језик.
Поштовани председниче, поштовани посланици, господине председниче Владе, желим да закључим своје излагање на четрдесетогодишњицу од смрти цитатом Иве Андрића, лауреата Нобелове награде за књижевност 1961. године, слободан цитат: „Свуда на свету, ма где да је моја мисао прошла или се зауставила, нашла је верне и радне мостове као вечну и незадовољену човекову тежњу да споји, помири, сједини све оно што се нађе пред нашим духом, нашим очима, нашим стопалима, како не би било подела, сукоба и одвајања“.
Желим да поновим ове речи, јер то је будућност којој треба да тежи српски народ и балкански народ и читава Европа, пре свега, и италијански народ.
Овде на ушћу Саве у Дунав уливају се снаге хиљадугодишње историје, али и струје будућности. Уверен сам да ће Београд умети да у њима остави трага. На другој страни Јадранског мора, које данас не дели, већ спаја наше две земље у јединственој тежњи ка миру, слободи и напретку, Италија ће бити уз вас као велики и искрен пријатељ.

4/2 БД/ВК

ПРЕДСЕДНИК: Поштовани председниче, захваљујем се у име Народне скупштине Републике Србије на вашем обраћању.
Закључујем Трећу посебну седницу Народне скупштине Републике Србије у 2015. години.
Хвала.

(Седница је завршена у 16.20 часова.)