Председник Стефановић је упознао Џонсона са радом српског парламента и корацима које предузима у циљу јачања његове улоге, посебно кроз рад одбора који би, према његовим речима требало да имају јачу улогу у контроли извршне власти.
Улога парламента у међународним односима, што је и једна од тема заседања скупштине ИПУ, по речима генералног секретара ИПУ, често је разматрана у стогодишњој историји ове међународне организације парламента, и уочљиво је, како је приметио Џонсон, да су односи парламента и извршне власти када је у питању спољна политика, увек били предмет разматрања.
Када је у питању развој парламентаризма у Србији, председник Народне скупштине упознао је свог домаћина са актуелним али и будућим програмима сарадње са међународним организацијама и другим парламентима у едукацији и преношењу искустава, што је, како је рекао, важно за српски парламент у коме је у овом сазиву велики број посланика који ту функцију обављају први пут, додавши да је у Народној скупштини данас велики број младих и посебно жена.
Генерални секретар ИПУ, Андерс Џонсон рекао је да парламент треба да буде покретач промена и да сам ствара визију парламентаризма за будућност а да међународне организације потом треба да учествују у реализацији планова.
Председник Народне скупштине обавестио је свог домаћина да ће учествовати на овогодишњем јавном слушању у Уједињеним нацијама где ће се такође окупити лидери парламената и где ће се обратити учесницима са једном од тема актуелних за српски парламент и наш регион.
Током разговора генералног секретара Џонсона су занимали и ставови председника Народне скупштине о актуелној ситуацији на Косову и Метохији, односно о наставку дијалога званичника Србије са Приштином.
Председник Стефановић је упозорио на чињеницу да се подршка Приштини и њеним аспирацијама често схвата као охрабрење за даљи прогон Срба са Космета и изразио забринутост за безбедност неалбанског живља. Што се преговора тиче, Стефановић је скренуо пажњу на озбиљност са којом Србија приступа дијалогу са Пришином али је нагласио чињеницу да никако не треба везивати решење Косметског проблема са приступањем Србије ЕУ, јер у критеријумима из Копенхагена, о приступању нових чланица Унији, не постоји онај који се односи на признавање других држава и они су једнаки за све земље кандидате, па би тако требало да буду исти и за Србију.