Председница Народне скупштине обратила се учесницима скупа:

«Ваше Екселенције,

Уважени гости,

Даме и господо, драги пријатељи,

Лепо је видети нас све заједно, представнике најразличитијих удружења и посланике на једном месту. Природно је да је тако, јер сви представљамо неки део народа, оне из чијег грађанског капацитета институције црпе своју власт. Стога вам искрено желим добродошлицу у Дом Народне скупштине, ваш дом, у којем смо се окупили запитани како створити подстицајно окружење за развој цивилног друштва у Србији.

Процењује се да је у нашој земљи  данас регистровано око 15.000 удружења и ја верујем да смо током претходних година успели да препознамо једни друге и научимо на који начин да, међусобном експертизом, одговорношћу, доприносимо креирању бољег законодавног оквира и развијању свих елемената партиципативне демократије у друштву.

Међутим, чујемо и оцене да нам још увек недостају формални, институционални, обавезујући модели комуникације и сарадње, који треба да дефинишу стални несметани проток информација, омогуће сарадњу између органа законодавне и извршне власти са организацијама цивилног друштва.

Нема сумње једни са другима још увек  комуницирамо углавном наменски, најчешће око питања европских интеграција, смањења сиромаштва и социјалне политике, тема од значаја за локалне заједнице. Закон о удружењима донет је јула 2009. године, Закон о задужбинама и фондацијама новембра 2010. но да ли је то довољно за изградњу сарадње која нам је неопходна? Једни другима јесмо потребни због улоге коју цивилно друштво има у модерним демократијама, због тога што се у цивилном друштву налази значајан капацитет за социјално, економско, културно, друштвено ангажовање – речју политичко деловање и што ће развој овог сектора омогућити да се већи број грађана укључи у токове који одређују њихову будућност.

О предностима и манама двају различитих приступа изградњи механизма сарадње са цивилним сектором – оном који креће са врха, из Владе, и оном који је инициран тек када се у цивилном сектору створи критична маса - већ на крају данашњег скупа знаћемо много више него на почетку. Томе ће сигурно допринети уважени гост из Хрватске, господин Видачак, којем посебно захваљујем на добронамерности јер ће презентовати своја национална искуства.

Када је реч о НСРС, желела бих да истакнем неке позитивне примере из наше праксе: у оквиру Одбора за смањење сиромаштва својевремено је покренут форум за консултације чији је циљ био да се посланици боље информишу о иницијативама за решавање проблема; представници цивилног друштва били су стални учесници овог Форума; и не само то: у поступку доношења закона улога цивилног друштва апострофирана је и тиме што релевантне организације редовно позивамо на јавна слушања која организујемо.

НСРС је суптилне сугестије да је неопходно уредити, систематизовати односе и развити сарадњу са грађанским друштвом заиста схватила на најозбиљнији начин. Зато нека ово буде скуп када ће право грађанства добити идеја да управо овај дом и управо ова сала буде место на којем ће се представници законодавне и извршне власти окупљати на годишњим конференцијама и са представницима цивилног друштва разговарати о темама од значаја за Србију и народ који живи на читавој њеној територији.

Унапред свима захваљујем на конструктивном доприносу овом скупу и захваљујем вам на пажњи».