Једна од главних тема пленарног састанка КОСАК била је будућност Европске уније, у оквиру које се разговарало о политици проширења, кандидатима за чланство и суседству Европске уније, актуелним преговорима са Уједињеним краљевством, економском расту Уније и изазовима на јединственом тржишту, могућностима интензивније сарадње најразвијенијих држава чланица, али и солидарности и социјалној политици Европске уније.

У уводним излагањима и усвојеним закључцима, чланови одбора за европске послове држава чланица Европске уније осврнули су се на историјски успех политике проширења која је обезбедила стабилност и прогрес старог континента. Они су дали снажну подршку политици даљег проширења, поздравили напредак земаља западног Балкана у процесу преговора за чланство и закључили да политика проширења мора задржати место кључне европске политике, као инвестиција у мир, демократију, просперитет, безбедност и стабилност европског континента.

Са наше стране, заменица председника Одбора Елвира Ковач истакла је да је веома важна стална подршка и подстрек европској перспективи свих земаља западног Балкана и изразила уверење да ће све државе чланице ЕУ подржати напоре институција Србије подршком отварању нових преговарачких поглавља. Ковач је нагласила да је процес проширења и даље од пресудног значаја за очување реформског замаха и будућности земаља Западног Балкана, благостање и стабилност у региону и захвалила се на досадашњој подршци земаља чланица и институција Европске уније.

Током дводневног састанка чланови одбора за европске послове парламената 28 држава чланица Европске уније, Европског парламента, парламената држава кандидата за чланство у Европској унији, Европске комисије, специјалних гостију, Савета ЕУ и Европске службе за спољне односе разговарали су о приближавању Европске уније грађанима, дигитализацији и развоју електронских услуга на јединственом тржишту, изградњи одрживе безбедносне Уније, актуелној избегличкој кризи и борби против нерегуларних миграција.

Посланици парламената земаља чланица разговарали су о важности јачања јединства и отворености Европске уније, у контексту изазова које носе преговори о изласку Велике Британије из ЕУ и јачање ксенофобије и популизма. Такође, у више наврата, истакли су улогу дигиталних технологија у јачању отворености, ефикасности и одговорности институција. Заседање је настављено дискусијом на тему најбољих пракси националних парламената у приближавању Европе грађанима, када су говорници представили различите моделе комуникације парламената са грађанима, те указали на потребу јачања транспарентности европских институција, као основног предуслова квалитетног парламентарног надзора.

На тему јединственог дигиталног тржишта и електронских услуга, указано је да основа дигитализације јавног сектора није само у пружању онлајн услуга, већ у свеукупном поједностављивању процедура за грађане, од оснивања предузећа и плаћања пореза, до гласања на изборима. Посланици су такође дискутовали о безбедносним аспектима електронске управе, те указали на потребу креирања европске дигиталне стратегије. Члан Одбора за европске интеграције Владимир Ђурић рекао је да Србија, као земља кандидат, настоји да покаже високу посвећеност дигитализацији успостављањем посебне канцеларије за информационе технологије и развој електронских услуга, и да Народна скупштина има успостављен систем електронског гласања, седнице без папира и електронско управљање документима. Ђурић је подвукао да дигитализација унапређује демократске процесе и доприноси ефикасности рада целокупне јавне управе, али носи са собом велике изазове, који траже свеобухватна и оптимална решења. Информисао је присутне да домаћа ИТ индустрија, са локално образованим стручњацима, расте више од 25 одсто годишње, да је извозно оријентисана и поштована на многим тржиштима Европске уније и изразио уверење да неминовно доприноси стварању друштва заснованог на знању и вештинама.

У разговорима о безбедности Уније, управљању избегличком кризом и илегалним миграцијама, у више наврата поновљена је важност очувања европских вредности и идеја, Шенгенског система и безбедности Европе и свих њених грађана. Државе чланице, у највећем броју, биле су сагласне да је неопходно показати солидарност и обезбедити ефикасну хуманитарну и финансијску помоћ на најугроженијим тачкама, посебно радити на решавању узрока кризе, али и појачати контролу спољних граница Европске уније и тиме сигурност свих њених грађана. Заменица председника Одбора Елвира Ковач, нагласила је да се Србија, од почетка мигрантске кризе, суочава са изазовима који су превелики за њене капацитете, али да је уложен изузетан напор да се свим избеглицама и мигрантима на територији Републике обезбеде сви услови за живот и привремено задржавање. Она је подсетила да су на затвореној западнобалканској рути и даље велики изазов илегалне миграције и да је Србија предузела и све безбедоносне мере како би се ефикасно борила против илегалних миграција. Ковач је истакла да је неопходно интензивирати координацију и сарадњу у борби против илегалних миграција, примени заједничких решења по питању избегличке кризе, као и да је потребно определити већу финансијску помоћ Европске уније земљама кандидатима, које су неопходан и поуздан партнер у свим заједничким изазовима са којима се суочава на спољним границама.