Одбор за индустрију је, на седници од 14. октобра, разматрао Информацију о економско-финансијским претпоставкама за отклањање негативних привредних токова у четвртом кварталу 2009. године и стварање привредног амбијента за повећање производње у 2010. години.

Седници су присуствовали гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић, представници Министарства финансија, Привредне коморе Србије, Самосталног синдиката Србије и Уније послодаваца.

Упознавајући чланове Одбора са тренутним стањем у привреди, представници Самосталног синдиката Србије, Уније послодаваца и Привредне коморе Србије истакли су да су узроци лошег стања у привреди неадекватни резултати мера за ублажавање ефеката светске економске кризе, које спроводи Влада Републике Србије, пре свега социјални пакет мера, који је смањио тензије, али не и решио проблеме радника. Такође, лош социјални дијалог Владе, послодаваца и синдиката, поништавање преко 20 одсто приватизација предузећа, западање предузећа у стечај и ликвидацију. Најтежа ситуација је у металском комплексу, текстилној и грађевинској индустрији. Посебно је истакнуто да је укупна слика веома лоша, иако индустријска производња у последње време бележи мањи раст. Тренутно нема продубљивања тренда опадања производње, али ни тренда побољшања, а велики број предузећа се налази у блокади у износу од 216 милијарди динара.

Гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић упознао је чланове Одбора са основним макроекономским кретањима у земљи. Он је истакао да је стопа инфлације у периоду септембар 2008. године-септембар 2009. године износила 7 одсто, а да се током ове године очекује њен износ од око 8 одсто. План је да се до 2011. године инфлација смањи на 4 одсто ± 1,5 одсто, што је битно за укупну макроекономску стабилност. Пад привредног раста је у 2009. години мањи од очекиваног и износи око -3 одсто. Очекивање у 2010. години је раст од 1,5 одсто. Бележи се мања спољно-трговинска размена и мањи текући платни дефицит услед смањене тражње и износи око 1 милијарде динара. Курс је и даље стабилан, а фискални дефицит повећан и за првих осам месеци ове године износи 77 милијарди динара. Јавни дуг у првих осам месеци 2009. године је 960 милиона евра и порастао је са 26 одсто на 31,3 одсто БДП-а. НБС је смањила референтну каматну стопу са 17 на 11 одсто, не бележи се смањење обима кредита правних лица код пословних банака, док се бележи смањење обима кредита према физичким лицима. Забележен је пораст обима прекограничних кредита. Предузећа су се до септембра задужила и иностранству за 603 милиона евра, а банке 960 милиона евра. Број предузећа у блокади се повећао на 10,5 одсто и највећи раст бележе она предузећа која су у блокади изнад 30 дана.

У расправи је посебна пажња посвећена проблему блокаде предузећа и неликвидности, неповољним каматним стопама за привреду, подршци предузећима кроз Фонд за развој и реформи пореског система.

Седници је председавао председник Одбора за индустрију Милорад Буха.