Председник Одбора Драган Станојевић укратко је упознао саговорнике са активностима које се реализују у Србији, а које за циљ имају неговање културе сећања на 80 година од завршетка Другог светског рата и оснивања УН, као и културе сећања на жрве холокауста. Станојевић је упознао госте са српском дијапором у регуиону и свету, нагласивши да је српска дијаспора најбројнија у региону, али да је њен статус тежак и компликован, оптерећен асимилацијом и дискриминацијом. Он је апострофирао да је данас на делу ревизија историје и улоге коју је српски народ имао у Првом и Другом светском рату.

Представница Министарства спољних послова, амбасадорка Љиљана Никшић захвалила је шпанским историчарима, који бораве у студијској посети Србији, на принципијелном ставу Краљевине Шпаније по питању територијалног интегритета и суверенитета наше земље и истакла важност неговања културе сећања у регигиону.

Председник европског института за истраживање холокауста и тоталитаризам из Мадрида Карлос Васкез (Carlos Vazquiez) навео је да је делегација имала прилике да се упозна са чињеницама током свог десетодневног боравка у региону и да им је као професорима важно да се упознају са догађајима из Јасеновца, како би о њима могли да говоре другима који о томе не знају много.

Током разговора у коме су учествовали и чланови и заменици чланова Одбора Душан Марић, Александар Чотрић, Далибор Шћекић, Бојан Торбица, Тања Рађеновић и др Иван Рајичић било је речи и о чињеницама које говоре у прилог томе да у Сребреници није почињен геноцид, али и о историјском ревизионизму данас. Још једном је изражена захвалност Шпанији на подршци по питању наше јужне покрајине, као и захвалност шпанским историчарима на свему што раде како се догађаји из прошлости не би заборавили.

Овај састанак је био прилика да директор Института „Диана Будисављевић“ и борац за резолуцију о Јасеновцу Гојко Рончевић Мраовић уручи почасну грамату председнику Европског института Васкезу, као и да му Страхиња Курдулија уручи мапу геноцида почињеног над Србима у Другом светском рату.