На почетку састанка, представници ОЕБС-а подсетили су да је Мисија ОДИР (ODIHR) позвана од стране Министарства спољних послова да посматра изборе, с обзиром на то да је Република Србија потписала и преузела обавезу да позове Мисију као чланицу ОЕБС-а.

Такође, наглашено је да Мисија ради у пуном капацитету, да је у основном тиму девет експерата аналитичара, као и да је у тиму још тридесет дугорочних посматрача који су распоређени свуда по Србији, који се састају са политичким странкама и извештавају о свему што се дешава на терену. Наведено је и да ће на сам дан избора, 17. децембра 2023. године, на изборним местима бити преко две стотине посматрача. Биће објављена два извештаја, прелиминарни и финални извештај који садржи препоруке шта је могуће побољшати.

У наставку, замолили су чланове Надзорног одбора да им појасне своје активности с обзиром на то да су упознати са одредбама Закона којима је прописана његова надлежност.

Чланови Надзорног одбора навели су да је у току расправа на тему да ли председник Републике може да се укључи, односно да ли је укључен у изборну кампању, као и да ли Одбор има правни основ да по том питању реагује у оквиру својих надлежности. Такође, на основу поменуте дискусије која траје две последње седнице, дошло се до закључка да пет чланова Надзорног одбора сматра да је иста ван компетенција Одбора, два члана су уздржана и три члана сматра да Одбор има правни основ у оквиру својих надлежности да се бави и реагује на случајеве о којима је реч.

Наглашено је да Надзорни одбор одлуке доноси гласањем у складу са Пословником о раду који је усвојен на почетку рада овог сазива.

Чланица Одбора, др Јованка Матић је напоменула да се члан Закона о избору народних посланика који прописује оснивање Надзорног одбора као привременог тела за праћење изборне кампање није поштовао много година као и да је први пут Надзорни одбор основан тек 2020. године.

Изнет је став од стране чланова Одбора да основни проблем овог тела не представљају недовољно прецизиране надлежности него начин на који је тело основано, односно његов састав, будући да се од десет чланова, пет чланова именује на предлог Владе Републике Србије, док других пет чланова предлажу посланички клубови у Народној скупштини те да су то у овом сазиву Надзорног одбора предлози две странке владајуће коалиције и предлози три странке опозиције.

Члан Одбора, проф. др Бранко Ракић је истакао да је сазив из 2020. године у свом саставу имао три представника политичких партија националних мањина, и то представника Албанаца са југа Србије, представницу Бошњака муслимана из Санџака и представника војвођанских Мађара, што сматрају веома важним у једној мултинационалној и мултиетничкој земљи каква је Република Србија и да састав Надзорног одбора није био једноуман а да је он, за члана Ндзорног одбора, предложен од стране Владе Републике Србије.

На питање колико саопштења је Надзорни одбор имао до сада, председник је појаснио да она зависе од броја примљених примедби, представки и предлога.

Такође, подсетио је све чланове да је структура Надзорног одбора дефинисана изборном вољом грађана, односно структуром парламентарног састава и ако се говори о једноумљу једног дела именованих чланова на исти начин се може говорити о једноумљу другог дела именованих чланова.

Напоменуто је и да је у претходном сазиву Надзорног одбора, 2022. године, упућено много више пријава и предлога од стране удружења и политичких странака него што је сада случај, као и да у овом сазиву више има проактивних чланова одбора.

Члан Одбора, проф. др Миодраг Савовић је изнео да се не осећа као политички актер, да је такође предложен од стране Владе, не од политичке партије и да је његова позиција таква да се искључиво фокусира на правни аспект.

Истакнуто је да функционисање Надзорног одбора не треба да буде политичке природе обзиром да је јаз између различитих мишљења у ствари јаз између политичког и правног аспекта, да је свакако политика шири појам од права и да они који се изјашњавају са политичког аспекта сматрају да правне норме не треба стриктно примењивати те користе синтагму да се „мало заобиђе право и норма како би се испунила улога Надзорног одбора.“ Такође, једини начин да се поменути јаз превазиђе јесте поштовање права а не заузимање политичких ставова.

Представници ОДИР-а поставили су питање који су аргументи за и против када је у питању последња тема о којој се водила расправа.

Наведено је да што се тиче питања, да ли против председника Републике Надзорни одбор има право да покрене иницијативу код надлежног органа, закон експлицитно предвиђа три случаја у којима је то могуће. Дакле, правног основа у Закону о избору народних посланика у том конкретном случају нема, међутим неки чланови Одбора сматрају да је могуће случај подвести, ако не под правни основ онда под неки политички основ.

Појашњено је да је предмет активности Надзорног одбора праћење изборног процеса и његових учесника и да председник Републике није кандидат на овим изборима.

Основна обавеза је праћење да ли је однос према свим учесницима у изборима праведан, уравнотежен и непристрасан, а да су поједини чланови Одбора установили бројне доказе, апсолутно неједнаког приступа владајуће партије и опозиционих партија, да се нису бавили председником, него су идентификовали да је председник тај који највише подстиче неравноправан, неправедан и неправичан однос. Такође, да су исти чланови сасвим случајно установили, сем неправедног, пристрасног, неуравнотеженог односа да председник својим наступима крши бројне прописе.

Истакнуто је да у циљу бољег разумевања изнетих ставова да оно што излажу појединачно чланови Одбора јесте њихов лични став, а не став Надзорног одбора који је усвојен гласањем у складу са законом и Пословником.

Чланица Одбора, др Јованка Матић је навела да је један од проблема што не постоји мериторна материјална основа која помаже да се сагледа шта се у изборном процесу и кампањи догађа, односно да не постоји обавеза подношења извештаја Надзорном одбору те да се све заснива на личним увидима који су често ограничени, уски и површински.

Такође, указано је на још један проблем који је констатован и у раду претходних сазива Надзорног одбора а који се тиче неправилности које се у изборном процесу дешавају и закључака да је потребно променити изборне законе како би се побољшали за наредни изборни циклус, међутим то се никада не спроведе, односно остане само на нивоу предлога и закључака.

Истакнуто је да је овај сазив Надзорног одбора издао два саопштења и то, прво, у коме се апелује на толерантан политички дијалог да би се смириле тензије и да би се остварила рационална демографска дебата и друго, које се тицало осуде политичке дисквалификације на основу политичких убеђења, чланстава у политичким организацијама, без навођења конкретних појединачних случајева.

Представнике ОЕБС-а је интересовало да ли саопштења Надзорног одбора могу имати било какав обавезујући карактер на шта је појашњено је да се путем саопштења може апеловати, указивати релевантним органима да реагују у оквиру својих надлежности али да Надзорнои одбор нема овлашћење да наступи наредбодавно или да санкционише било кога уколико не спроведе одређену препоруку или предлог.

Чланови Надзорног одбора додали су да постоји случај у коме би исти деловао обавезујуће а то је сходно члану 146. став 3. Закона о избору народних посланика.

Наведено је и да је претходни сазив Надзорног одбора усвојио документ који се тиче функционерске кампање где прописи стално указују на то да се изборна кампања превасходно састоји у изношењу политичких програма партија.

Члан Одбора, проф. др Бранко Ракић, истакао је да ни медији који организују представљања, а ни саме политичке партије не инсистирају много на томе да се представљају програми политичких партија. То није само питање које на неки начин чини изборну кампању пристојнијом и нормалнијом, то је питање једног уставног права, односно једног људског права, а то је активно бирачко право. Сматра да је његово право, као грађанина, као бирача, онда када треба да се изјасни ко ће да врши власт у наредне четири године, да зна шта је у програму политичких партија и шта оне нуде по питању екологије, пољопривреде, саобраћаја, спољне политике а да углавном то не зна. Такође, сматра да је право бирача да зна да они који организују бирачку изборну кампању треба да изађу у сусрет и том праву а да се код нас изборна кампања углавном састоји од слогана, оптужби, дискредитација, без онога што је суштина.

Проф. др Миодраг Савовић је истакао да је постављено питање, с обзиром на то да су представници ОДИР-а говорили о људским правима, да се и Надзорни одбор бави једнаким третманом свих људи који гласају, какав је став мисије ОЕБС која се бави изборима на КиМ, а чије је ОДИР тело, поводом немогућности гласача на КиМ да своје основно људско право искористе обзиром на чињеницу да морају да путују километрима да би гласали.

Представници ОДИР-а навели су да мандат њихове Мисије није да дају било какве процене за било који део изборног процеса, да се још увек састају са разним странама и да ће комплетан извештај бити сачињен пар месеци након избора.

Чланови Надзорног одбора додали су да ће, такође, кроз свој извештај објединити резултате рада као и да ће исти бити доступан свим заинтересованим на подстраници у оквиру сајта Народне скупштине.

На постављено питање на који начин би се могао променити и унапредити рад наредног сазива Надзорног одбора, чланови Надзорног одбора указали су на важност разумевања демократије и плурализма мишљења које је потребно поставити изнад сопствених ставова, без ригидности, једноумља и искључивости. Такође, напоменули су и да би можда Надзорни одбор као стално а не привремено тело са више извршних овлашћења било делотворније у свом будућем раду за шта је потребна измена закона.

У дискусији су учествовали: Светислав Гонцић, председник Надзорног одбора и чланови: проф. др Миодраг Савовић, др Слободан Првановић, мр Војин Вучићевић, проф. др Драган Вучинић, проф. др Бојан Тубић, др Јованка Матић и проф. др Бранко Ракић.