Отварајући састанак, председник Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику Верољуб Арсић је истакао да се за ове две године, колико траје пандемија изазвана корона вирусом, много тога у свету променило. Дошло је до драматичних промена у енергетици и ценама енергената, што захтева од нас да правимо нове планове и стратегије, како бисмо амортизовали негативне ефекте по привреду, навео је он.

Арсић је истакао да Србија у сектору енергетике предузима велике кораке за унапређење ове најзначајније гране привреде и оценио да је усвајањем сета закона у области рударства и енергетике постављен темељ нове енергетске политике и почело остваривање Зелене агенде у домаћој енергетици. Зелена Агенда обезбедиће одрживи развој и нова радна места у свим секторима привреде, навео је он.

Верољуб Арсић је нагласио и да је започет рад на изради дугорочних стратешких докумената и указао да је наша визија да до 2040. године најмање 40 одсто енергије добијамо из обновљивих извора, а да до 2050. године будемо декарбонизована земља.

Председник Одбора за индустрију, истраживање и енергетику Европског парламента Кристијан-Силвиу Бушои (Christian-Silviu Busoi), такође је оценио да је пандемија драстично променила наше животе. Навео је да је битно да се адекватно одговори на климатске изазове и нагласио да енергетски сектор мора да се ослони на обновљиве изворе енергије и да дође до декарбонизације. Климатским променама морамо да се бавимо заједно, кроз пуну сарадњу ЕУ и свих њених партнера, како бисмо оставили бољи свет будућим генерацијама, закључио је Бушои.

Учесницима састанка обратио се и директор Секретаријата Енергетске заједнице Јанез Копач, представљајући нове законске прописе из 2021. године.

На састанку је представљена Мапа пута Енергетске заједнице у вези са декарбонизацијом за период 2021-2027. године, а разговарало се и о ценама угљеника и механизму за прилагођавање утврђеним границама угљеника.

Састанку су присуствовали народни посланици Снежана Петровић и Зоран Томић, парламентарци из Украјине, Молдавије, Босне и Херцеговине, Северне Македоније и Црне Горе, као и представници Европског парламента и Секретаријата Енергетске заједнице.

Република Србија је потписница Уговора о оснивању Енергетске заједнице, који је 2005. године потписан, а у Републици Србији ратификован 2006. године. Парламентарни пленум Енергетске заједнице основан је Одлуком Министарског савета Енергетске заједнице 2015. године и чине га по два члана парламената потписница Уговора о оснивању Енергетске заједнице и 16 чланова Европског парламента.

Парламентарни пленум Енергетске заједнице прати примену Уговора о оснивању Енергетске заједнице, активно пружа подршку примени и остварењу циљева Уговора и ради на јачању демократског легитимитета и транспарентности процеса у Енергетској заједници.