Данас је свет међусобно повезан и последице ратова, кршења људских права и сиромаштва у земљама које су на први поглед далеко од нас, остављају трагове и у нашем окружењу. И као што су наши грађани показали хумано лице према бројним избеглицама и мигрантима који су пролазили и још увек пролазе кроз нашу земљу, такво разумевање би требало показати и према бројним маргинализованим групама људи који живе са нама, а њихова људска права су највише угрожена.

Ми имамо добре законске оквире, веома детаљне и прецизне стратегије и акционе планове, поставили смо темеље институцијама које су задужене да штите људска права, али чињеница је да се мора урадити више. На жалост, ми и данас имамо људе који су дискриминисани, жене које трпе насиље, децу која су жртве сексуалног узнемиравања и врњачког насиља и друге облике кршења људских права.

Законе не доносимо зато да бисмо испунили неку међународну обавезу. Закони се морају ефикасно спроводити како до кршења људских права не би ни долазило. Али ако се то већ догоди, што није редак случај, они чија су права угрожена морају имати ефикасну правну заштиту, а они који их крше за то морају одговарати и бити санкционисани.

Србија као кандидат за чланство у Европској унији, пре свега обавезама које је преузела акционим плановима за поглавља 23. и 24, је показала јасно опредељење да своје прописе усагласи са стандардима Европске уније и тиме стање људских права унапреди. Међутим, свако од нас треба да ради на томе да градимо друштво једнаких могућности и да подижемо достигнути ниво људских права, а основни предуслови за то су међусобно поштовање и разумевање, дијалог и толеранција. Искрено верујем, да смо и поред свих претњи и изазова са којима се сусрећемо у времену у коме живимо, у стању да ове циљеве остваримо.