Организован је са циљем да се омогући дискусија између парламената Западног Балкана са посебним освртом на управљање миграцијама, заштитом избеглица, управљањем границама и борбом против организованог криминала.

Скуп је отворила председница Одбора за одбрану и унутрашње послове Марија Обрадовић рекавши да је дужност свих који су део друштвене и политичке елите да у оваквом историјском тренутку пропагирају идеје дијалога, сарадње и разумног решавања проблема. „На нашим плећима је велика одговорност, ми би требало да будемо на првој линији борбе против ксенофобије, исламофобије, радикализације наших друштава у било ком смислу“, изјавила је Обрадовић. Она је изразила уверење да ће се кроз дискусију доћи до бољег међусобног разумевања и да ће успети, како је навела, да пренесу охрабрења својим владама да траже заједничке приступе фокусиране на бољу будућност за све оне који су овде, али и за све оне који ће овим просторима тек проћи.

Дарко Станчић, помоћник директора Женевског центра за демократску контролу оружаних снага истакао је да је циљ скупа да се оснажи дијалог парламената Западног Балкана, како би се заједно а не, како је истакао, свако за себе изборили са проблемима које носи мигрантска криза.“ У дијалог желимо да укључимо и представнике међународних партнера Европске уније, УНХЦР и ИОМ, који подржавају регион у тренуцима када се суочава са мигрантском кризом“, рекао је Станчић.

О току миграната, броју њих који је прошао кроз Србију, и активностима полиције на спречавању трговине људима у 2015. години, говорио је начелник Управе граничне полиције Миленко Божовић. Према подацима којима располаже погранична полиција у Србију је, од 1. јануара 2015. године, ушло 486.210 миграната. „Са миграционим токовима постаје активно и кријумчарење људи. МУП је од 1. јануара поднео 742 пријаве, чиме је спречено кријумчарење преко 7 хиљада лица“, навео је Божовић. Он је рекао да је држава озбиљно схватила проблем са којим се сусреће и констатовао да нема министарства које није узело учешће у решавању мигрантске кризе.

Заменик шефа делегације ЕУ у Србији Оскар Бенедикт окарактерисао је мигрантску кризу као највећу са којом се Европа сусреће још од Другог светског рата. Он је у свом обраћању похвалио одговоран и цивилизовани приступ Србије у прихватању и збрињавању миграната.

Да је избегличка криза нешто велико и ново за Европу, када су у питању опсег и хуманитарне потребе, сложила се и заменица регионалног представника УНХЦР-а у Србији, Ан Биргит Крум - Хансер. Она је говорила о томе да је тешко направити разлику између избеглица и миграната и да је зато неопходно установити одговарајућу процедуру регистрације. Сматра да појединцима треба дати могућност да траже азил, а да се затим оправданост њиховог захтева испита у сладу са законом.

Регионални парламентарни дијалог организовала је Народна скупштина у сарадњи са Женевским центром за демократску контролу оружаних снага, и траје 26. и 27. новембра.

Другог дана рада, 27. новембра, учесници Регионалног парламентарног дијалога дискутовали су у три панел дискусије.

Тема првог панела, који је отворила председница Одбора за одбрану и унутрашње послове Народне скупштине Републике Србије, Марија Обрадовић била је „Изазови миграција на западном Балкану – Преглед глобалних и регионалних трендова и могући одговори“. Обрадовић је истакла да се током претходних година динамика миграција у земљама Западног Балкана значајно променила, недавно кулминирајући у избегличку кризу без преседана, као и да је Западни Балкан постао регион транзита миграната и избеглица изван самог региона, што, како је додала поставља нове, све комплексније изазове пред сва друштва у региону. С тим у вези, председница Одбора за одбрану и унутрашње послове Народне скупштине указала је на значај постојања регионалног одговора и усклађивања регионалних политика.

Регионални парламентарни дијалог отпочео је Аднан Ћеримагић, аналитичар из Иницијативе за европску стабилност, који је говорио о улози и могућностима суочавања са изазовима по питању мигрантске кризе земаља Европске уније и земаља западног Балкана. Ћеремагић је истакао да су изазови суочавања са миграционом кризом ове године постали изузетно велики. Он је навео да је ове године пет пута више миграната ушло у Европску Унију него претходних година. Говорећи о Јункеровом моделу са 17 тачака који се односи на кретање миграната, Ћеримагић је навео да се не очекује да овај модел реши проблем већ да се олакшају ситуације са којима се сусреће Европа.

Ђанлука Роко, Под-регионални координатор за Западни Балкан, Међународне организације за миграције (ИОМ) оценио је да се мора решити најбитније питање, а то је стационирање огромног броја миграната, који су од пролећа пристигли на Европски континент. Он је навео да се решења налазе у координацији и сарадњи свих Европских земаља истичући да европске земље међу собом морају имати добар дијалог.

Током другог панела, који је отворио Дарко Станчић, помоћник директора Женевског центра за демократску контролу оружаних снага (DCAF), учесници Регионалног парламентарног дијалога разговарали су на тему „Управљање границама и ојачавање борбе против организованих криминалних група“.

Антон Травнер, Директор DCAF-а Љубљана појаснио је који фактори утичу на велике миграције људства и највише са базирао на економске мигранте. Он је истакао и да трошкови миграције никада нису били јефтинији, што, како је додао, указује да стопа организованог прекограничног криминала није висока.

Миленко Божовић, начелник Управе граничне полиције, Министарства унутрашњих послова Републике Србије, нагласио је да су закони који се односе на давање азила појединцима јесу сачињени у сарадњи са Европском унијом, али нису до краја усклађени и да ће се ти закони мењати у скоријој будућности. Он је оценио да је број људи који прелазе границу сваке године све већи. Божовић је навео да су ове године подигнуте 742 кривичне пријаве, што је два и по пута више пријава у поређењу са прошлом годином, а резултирало је повећаним протоком миграната кроз Европу и додао да је пажња Управе на високом нивоу.

Представници одбора за одбрану и унутрашње послове парламената земаља Југоисточне Европе разговарали су, током треће панел дискусије на тему „Решавање избегличке кризе на Западном Балкану – национални приступи и будуће активности код спровођења координисаног регионалног приступа“, који је отворио Влатко Цвртила, бивши војни саветник Председника Републике Хрватске, бивши Председник хрватског парламентарног Одбора за контролу служби безбедности. Он је том приликом указао на значај унапређења билатералне и мултилатералне сарадње земаља у региону и позвао присутне да учествују у дискусији и поделе своја искуства.

Учесници Регионалног парламентарног дијалога били су чланови одбора надлежних за одбрану, безбедност и спољне послове парламената Албаније, Босне и Херцеговине, Грчке, Косова, Мађарске, Македоније, Словеније, Србије и Црне Горе.

На крају дводневног рада усвојени су Закључци конференције које можете погледати овде.