Конференцији су присуствовали народни посланици представници Службе Народне скупштине, представници међународних организација, организација цивилног друштва и медија.

Потпредседница Народне скупштине Гордана Чомић, обраћајући се учесницима конференције, истакла је да отвореност парламента подразумева отвореност унутар самог парламента и поштовање процедура, отвореност према стручној јавности и отвореност према грађанима. За отвореност Народне скупштине према јавности, посебно према грађанима, од кључног значаја је интегритет народних посланика, јер између извршне власти и грађана нема никог осим народних посланика, оценила је Гордана Чомић.

Директорка Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА) Вукосава Црњански је навела да је Народна скупштина постигла напредак по питању отворености према грађанима. Додатни допринос томе донело би усвајање Декларације о отворености парламента у Народној скупштини, на чијој изради је радило више од 150 организација цивилног друштва широм света, које се баве отвореношћу парламената и коју је подржала и усвојила Парламентарна скупштина ОЕБС, навела је Црњански.

Регионално истраживање „Индекс отворености парламента“ на основу чијих резултата су урађене препоруке за унaпређење отворености парламената у региону, произилази из критеријума утврђених у Декларацији. Представница ЦРТЕ Јована Ђурбабић представила је методологију и резултате овог истраживања, које је спроведено у октобру 2014. године и обухватило је парламенте у Србији, Црној Гори, Словенији, Македонији, Босни и Херцеговини, Хрватској и Албанији. Истраживање је рађено увидом у званичне интернет странице парламената и кроз анализу докумената. Истраживане су три категорије: промовисање културе отворености, транспарентност информација о раду парламента и приступ информацијама о раду парламента. Представница ЦРТЕ је навела да резултати показују да су парламенти региона остварили напредак у отворености ка јавности и посебно се осврнула на резултате који се тичу Народне скупштине. Препорука за Народну скупштину, али и за остале парламенте у региону је, да се институционализује однос парламента са организацијама цивилног друштва, као и да је битно да се учине доступним детаљније информације и документи са седница радних тела парламената.

На конференцији се разговарало и о могућим моделима сарадње Народне скупштине и организација цивилног друштва. Представник Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ) Зоран Гавриловић навео је резултате консултативних састанака које су ЦРТА и БИРОДИ одржале са више од 60 организација цивилног друштва у Србији. Општи је став да су организације цивилног друштва заинтересоване за ту сарадњу, а као најбољи модел сарадње наводи се рад са скупштинским одборима, и то у оквиру вршења контролне улоге парламента.
Искуства и моделе сарадње организација цивилног друштва са парламентима Хрватске и Црне Горе, представили су Марина Шкрабало из организације ГОНГ из Хрватске и Драган Копривица из црногорске организације Центар за демократску транзицију.