Састанак су отворили председник Конгреса и Сената Парламента Шпаније Франкина Арменгол Сосиас и Педро Роланд Оједа који су представили приоритете шпанског председавања. На КОСАК састанку су учествовали председници и заменици председника парламената држава чланица ЕУ, паарламената држава кандидата за чланство, представници Европског парламента и Европске комисије и специјални гости.

Потпредседница Народне скупштине и председница Одбора за европске интеграције Елвира Ковач је истакла да проширење није дефинисано као посебан приоритет шпанског председавања, али се помиње у оквиру јачања концепта европског јединства. Истакла је да је на Бледском стратешком форуму, одржаном пре неколико недеља, 2030. година постављена као циљни датум проширења ЕУ када је реч о Западном Балкану. Чињеница је да је време које је већ прошло без икаквих стварних промена подгрејало скептицизам, нагласила је Е. Ковач, као и да је најочигледније објашњење за ћорсокак недостатак посвећености ЕУ Западном Балкану. Регион је чврсто на дневном реду Уније, али никада није био главни приоритет. Између кризе еврозоне, кризе у Украјини, таласа избеглица, пандемије корона вируса и новије руске агресије у Украјини, проширење је увек приоритет ниже на листи ЕУ. У закључку свог обраћања Е. Ковач је рекла да је време за промену перспективе Западног Балкана из политике „чекања Годоа“ – у политику предвидљивости, кредибилитета, поверења и подршке, закључила је Е. Ковач.

Заменица председнице Одбора Дубравка Филиповски је истакла да свако председавање ЕУ поставља различите приоритете, али важно је да владавина права и поштовање међународних принципа остану на снази. Истакла је да се нада да ће шпанско председавање уложити напоре да у децембру организује Међувладину конференцију на којој би се отворио кластер у преговорима са Србијом. Република Србија и Народна скупштина настављају да вредно и доследно раде на остварењу реформи како бисмо постали чланица ЕУ. Јединства Европе нема без Западног Балкана у свом окриљу, закључила је Д. Филиповски.

У оквиру друге сесије на тему будућности Украјине у Европи, Д. Филиповски је истакла да се Република Србија залаже за поштовање принципа међународног јавног права и принципа суверенитета и територијалног интегритета држава чланица УН. Србија је осудила руску инвазију на Украјину и истински жали због патњи које је претрпела Украјина и њен народ, и народ Србије саосећа са њима јер смо сличне патње осетили током НАТО бомбардовања и санкција које су погодиле наш народ и државу. У свом обраћању Д. Филиповски је нагласила да ће Србија наставити да посвећује посебну пажњу хуманитарној ситуацији и да пружа помоћ Украјини, о чему сведочи и наша недавна одлука да донирамо робу и лекове за ублажавање хуманитарних патњи, као и да подржимо европске интеграције Украјине преносећи своја искуства из процеса преговора. Србија је преко 20 година у процесу приступања ЕУ и процес превише дуго траје. Д. Филиповски је подвукла да Србија трпи велике последице у процесу преговора о чланству у ЕУ зато што Приштина није испунила ниједну обавезу из Дијалога о нормализацији односа Београда и Приштине. Д. Филиповски је истакла да подржавамо аспирације Украјине да приступи ЕУ, али позивамо европске званичнике да не забораве да вреднују напоре Србије јер наша економија, култура, историја је у темељима Европе, географски смо у њеном центру и као народ припадамо европској породици народа. Зато не говоримо да Европска унија треба да се шири већ да обухвати регион Западног Балкана који је у сваком смислу већ њен интегративни део. Могу да изразим наду да ће ЕУ успешно решавати изазове пред којима се налази, те да политика проширења неће бити доведена у питање, закључила је Д. Филиповски.

Говорећи у оквиру друге сесије, Е. Ковач је истакла да је питање проширења ЕУ дефинитивно поново на дневном реду, поготову након руске агресије на Украјину. Истакла је да је и поред тога, све већи притисак за отварање приступних преговора са Украјином и Молдавијом и геополитичка ситуација јасно указује да нема алтернативе проширењу. Рат у Украјини је повећао глад за проширењем и потврдио утисак да постоји стратешка неопходност проширења ЕУ. Једноставније речено, сада или никад, истакла је Е. Ковач. Као представник националне мањине, Е. Ковач је истакла да су међународне правне обавезе Украјине да штити права националних мањина, посебно успостављањем одговарајућих механизама за спровођење ових права. Права националних мањина су људска права, а с обзиром на европске аспирације Украјине, поштовање одговарајућих међународних прописа је неопходно, закључила је Е. Ковач.

Пленарни КОСАК састанак у оквиру шпанског председавања ЕУ биће одржан од 26. до 28. новембра 2023. године у Мадриду.