Четвртак, 18. фебруар 2021.
Председница Одбора за уставна питања и законодавство Јелена Жарић Ковачевић, разговарала је у Народној скупштини са шефом политичког сектора Делегације ЕУ у Републици Србији Дирком Лоренцом о процедури за промену Устава у Републици Србији, као и о надлежностима Одбора за уставна питања и законодавство у том поступку.
Јелена Жарић Ковачевић навела је да је поступак промене Устава уређен самим Уставом и Пословником Народне скупштине. Предлог за промену Устава подноси се Народној скупштини у писаном облику, а надлежни Одбор утврђује да ли је предлог поднет од стране Уставом овлашћеног предлагача и у прописаном облику, навела је она.
Уколико Народна скупштина усвоји предлог за промену Устава, надлежни Одбора за уставна питања и законодавство утврђује Предлог акта за промену Устава и Предлог уставног закона, и доставља их председнику Народне скупштине, који предлоге одмах доставља народним посланицима. Акт о промени Устава усваја се са двотрећинском подршком народних посланика, а у случајевима утврђеним Уставом Народна скупштина је, након тога, дужна да донесе одлуку о расписивању референдума ради потврђивања тог акта. Након потврђивања Акта о промени Устава на референдуму, Народна скупштина доноси одлуке о проглашењу Акта о промени Устава и проглашењу Уставног закона, детаљно је објаснила Жарић Ковачевић.
Председница Одбора за уставна питања и законодавство је навела да је Националном стратегијом реформе правосуђа (2013-2018) идентификована потреба измене Устава у делу који се односи на утицај законодавне и извршне власти на судску. Неопходност промене Устава у делу који се односи на правосуђе потврђена је и у Стратегији развоја правосуђа за период 2020 – 2025. године, коју је усвојила Влада 10. јула 2020. године, додала је она.
Јелена Жарић Ковачевић је истакла и да су у Акционом плану за Поглавље 23, који је Влада Републике Србије усвојила 2016. године и који је ревидиран 10. јула 2020. године, предвиђене конкретне радње које треба да буду примењене, а које су дефинисане у складу са препорукама Европске комисије из Извештаја о скринингу за Преговарачко поглавље 23.
Она је нагласила да је база од које би се кренуло у поступку промене Устава предлог који је Влада упутила Народној скупштини 2020. године, наглашавајући да је то важно државно питање и да је за његову припрему неопходно укључивање стручне јавности, релевантних институција и организација, као и свих заинтересованих страна, кроз консултације, јавна слушања и јавне расправе.
Дирк Лоренц се сложио да је у питању интензиван и сложен процес, који захтева инклузивне консултације и истакао је подршку Делегације ЕУ у Србији скоријем усвајању уставних промена. Оценио је да брзина и успех на том пољу доводе и до напретка у другим областима, укључујући и отварање нових преговарачких кластера.