На конференцији су учествовали представници парламента са Западног Балкана. Конференцију је отворила Линдита Никола, председница Парламента Албаније. Она је поздравила учеснике и указала на посвећеност Албаније регионалној сарадњи и процесу ЕУ интеграција. Јорида Табаку, председница Одбора за ЕУ интеграције Парламента Албаније је информисала учеснике о потреби за успостављањем парламентарне димензије Берлинског процеса. Мељинда Табаку генерални секретар Регионалног Света за сарадњу је подсетила на неопходност ратификације Споразума који су усвојени на министарском нивоу у оквиру Берлинског процеса.

Игл Хасани министар спољних послова Албаније је указао на неопходност укључивања парламената у Берлински процес. Он је исказао наду да ће процес допринети убрзању процеса ЕУ интеграција региона и такође је нагласио неопходност регионалне сарадње како би се процес ЕУ интеграција додатно ојачао. Хасани је подсетио учеснике на потписане споразуме у оквиру Берлинског процеса и исказао наду да ће Самит у Тирани бити завршен са конкретним резултатима.

Конференција је била подељена у две сесије. На првој сесији, учесници су расправљали о улози парламената у Берлинском процесу а на другој сесији су уцесници расправљали на тему изазова који се јављају у вези са четири слободе утврђене оснивачким уговорима ЕУ и самог Берлинскг процеса.

Елвира Ковач се обратила учесницима на другој сесији. Она је рекла да се кроз Берлински процес регион Западног Балкана припрема за приступање ЕУ, по моделу по којем се и сама ЕУ развијала. Берлински процес је кровни процес који је објединио бројне претходне инцијативе међурегионалне сарадње.

Она је додала у наставку да скорије време није дошло до помака у процесу европских интеграција због чега је подршка грађана ЕУ интеграцијама опала. По њеним речима по последњим истраживањима јавног мњења подршка процесу ЕУ интеграција је најнижа у Србији. Подсетила је учеснике да узимајући у обзир кризу у Украјини у Бриселу је створен политички моментум који је повољан за процес даљег проширења ЕУ који учеснице Западног Балкана не би то требало да пропусте. Онa је рекла да Народна скупштина Републике Србије је 28. априла 2023. год. ратификовала сва три регионална споразума потписана на Самиту БП у Берлину.

Колико је значајно признавање високошколских квалификација, видимо и на примеру преговора Београда и Приштине 2011. године. Београд и Приштина су се договорили да омогуће дипломираним студентима обе стране да нострификују дипломе. Нострификација се односила на међусобно признавање универзитетских диплома, а према доступним подацима, приштинска страна је признала и нострификовала 13 диплома, док је београдска страна то урадила са 374 диплома. Од 2020. године са приштинске стране је тај процес обустављен.

Елвира Ковач је изразила наду да билетарална питања неће блокирати даљи процес ЕУ интеграција. Такође је нагласила да, друге регионалне иницијатеве, мимо Берлинског процеса, не би требало одбацивати и ту је указала на иницијативу Отворени Балкан.

У закључку Елвира Ковач је истакла да ће вршењем надзорне функције парламената, ојачати систем провере и равнотеже између законодавне и извршне власти, што ће допринети већој координацију између две гране власти у свим сегментима ЕУ интеграција.