На Тематском друштвеном дијалогу учествовали су Гордана Чомић, минстарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Франсоа Жакоб, стална координаторка Уједињени нација у Србији, Сем Фабрици, шеф Делегације Европске уније у Србији, Маја Поповић, министарка правде, Бранкица Јанковић, Повереница за заштиту равноправности, Виктор Мадригал - Борлоз, специјални независни експерт Уједињених нација за заштиту од насиља и дискриминације на основу сексуалне оријентације и родног идентитета и Марјана Д. Мајсторовић, чланица посебне Радне групе за израду текста Нацрта закона о истополном партнерству из Центра за права ЛГБТИ особа Гетен.

Предлог Нацрта закона о истополним заједницама представила је др Зорица Мршевић из експертске Радне групе за израду Нацрта закона. Стање у области равноправаности ЛГБТИ особа у односу на препоруке међународних механизама за људска права представио је Вук Раичевић, координатор кластера за ЛГБТИ права Платформе организација за сарадњу са механизмима Уједињених нација и правни саветник Београдског центра за људска права.

Ковач је у свом обраћању навела да ће израдом Нацрта закона о истополном партнерству тј. усвајањем закона у Народној скупштини бити регулисани имовинско-правни, наследни, социјални односи два лица истог пола, која су у емотивној вези.

Самим тим обезбеђује се да се истополним заједницама обезбеде сва она права која су хетеросексуалним паровима и породицама загарантована Уставом и законима Републике Србије. Попуњавањем ове правне празнине, истополне заједнице ће постати равноправни грађани и грађанке наше државе.

Чињеница је да у Србији постоји група грађана која не може да оствари своја Уставом загарантована права, нагласила је Ковач.

Усвајање овог закона је и обавеза Републике Србије, као чланице Савета Европе, јер по пресуди Европског суда за људска права у случају „Олијари и други против Италије“ из 2005. године, свака чланица Савета Европе мора да, сходно сопственом обичајном законодавству, правно регулише заједницу истог пола.

Узимајући у обзир да је чланство у Европској унији један од најважнијих приоритета Републике Србије битно је навести да је ово питање регулисано и Повељом о основним правима Европске уније која забрањује „сваку дискриминацију на основу било којег основа као што су пол, раса, боја коже, етничко или социјално порекло, генетске особине, језик, религија или уверење, политичко или било које друго мишљење, припадност националној мањини, имовина, рођење, инвалидитет, старост или сексуална оријентација“.

Такође, ово питање делимично је регулисано и Директивом 2004/38/ЕЗ Европског парламента и Савета, од 29. априла 2004. године, о праву грађана Уније и чланова њихових породица да се слободно крећу и бораве на територији држава чланица о измени Уредбе (ЕЕЗ), као и правним мишљењем и пресудом Европског суда правде из 2018. године.

С обзиром да је у већини земаља чланица Европске уније ово питање већ регулисано, као и код неких од држава у региону, надам се да ће у току јавне расправе која ће омогућити да се чују различита мишљења, бити разматрани најбољи примери упоредних решења о овом питању. Широки друштвени дијалог свих заинтересованих актера ће допринети да будући закон буде додатно побољшан и још више усклађен са потребама истополних заједница у Србији, закључила је Ковач.