Сигурно је да нећемо ни ви ни ја да плаћамо телефонске рачуна оним породицама хашких оптуженика за које се основано претпоставља да ни на који начин нису финансијски угрожени. Али, овај закон се не доноси да би се дефинисала позиција једне или две породице. Ја одмах морам да кажем - закони не познају лица именом и презименом. Ви морате да штитите грађане Србије. Некада се догоди да сами закони нису довољно праведни, али је сигурно много боље када закона има него када их нема`, каже за Б92 председник Скупштине Србије Предраг Марковић.

Б92: Господине Марковићу, поред тога што сте први човек парламента, ви сте и потпредседник странке Г17 ПЛУС. Као једног од челника те странке, питам вас - да ли Г17 ПЛУС подржава иницијативу министра правде Зорана Стојковића да се укину Специјални суд и тужилаштва?

Марковић:Ја сам јуче чуо за иницијативу и - ако сам добро чуо министра Стојковића - он је рекао да је то његова жеља, оно шта би он највише волео. Не очекујте да се странке опредељују према личним жељама. Ако то буде законска иницијатива или тумачење закона, пошто је и то у питању, наравно да ће постојати став странке. Али, ја морам да вас подсетим - као неко ко је председник парламента, ја не могу ни јавно да заступам страначке ставове. Ја за њих гласам када их странка предложи и износим ставове када до расправе дође у оквиру странке, али јавно ја морам да водим рачуна о интересима свих странака, тако да не бих могао да коментаришем нешто што иначе у овом тренутку није питање парламента.

Али, шта сте прво помислили када сте чули став министра Стојковића?

- Сваки пут када чујем реч суд, ја се прво сетим - што претпостављам и ваши слушаоци помисле - а то је да, нажалост, много неправде има и да она и судски није исправљена. Дакле, као што знате, тренутно се суди оптуженима за убиство премијера и то дуго траје, није се макло ни корак. Људи се због тога у најмању руку непријатно осећају. А друго, људи виде неправду на сваком кораку. Очито постоје велики проблеми у судству. Видећемо шта ће бити, шта је стварни узрок тих проблема. Али, напросто, чињеница је да судство мора да буде независно, али и мора да покаже да је ефикасно. Претпостављам да ће сви на томе радити.

На дневном реду данашње седнице Скупштине наћи ће се два питања: биће званично објављен почетак рада на доношењу новог устава Србије и разматраће се Предлог закона о правима породица хашких оптуженика.

- За тај предлог закона, својим потписима, залаже се пет листа, али ако сам ја добро схватио из јавних наступа, пре свега господина Шутановца, суштински, за потребу доношења тог закона, залажу се и посланици Демократске странке, дакле - сви посланици. А суштина је ово што смо и малопре причали. Дакле, имате домаће судове који нису довољно ефикасни. Имате стране судове у којима наши грађани нису довољно заштићени, они се налазе у ситуацији да део онога што они говоре и за шта су оптужени - а при томе, тек ћемо видети да ли ће неки бити осуђени или неће - може да угрози државу. С друге стране, питање је како држава да покаже свој интерес да заштити и њихове породице и да помогне да они у својим одбранама, за случај да су невини, не угрозе државу и не угрозе себе, а за случај да буду на крају окривљени, да - наравно - не угрозе државу. Прави модус ће бити тешко наћи. Наши адвокати, адвокати који су чланови посланичког клуба, ставили су низ амандмана. Они, између осталог, говоре нешто што претпостављам да ни ви ни ја не знамо, а то је питање незаштићености породица оних који се појављују пред судовима. А док се неко не осуди - он је невин. То је велики проблем, али више у домаћем судству него пред међународним судовима. Мени је јуче господин Марко Крстин, адвокат који је члан посланичке групе, навео низ примера када је он, у ствари, финансирао породице својих брањеника. Ми, свакако, знамо да нису угрожене све породице оних који су оптужени, али за породице које јесу угрожене, држава би морала да преузме трошкове и морала би да брине о својим грађанима.

Морам да вас питам, због коментара на нашем интернет сајту, који су сви били негативни, као и због негативних написа у штампе - зар ја, или моја комшиница или било који други обичан грађанин, морамо да плаћамо телефонске рачуне Мири Марковић, која је у бекству од закона, или њеном сину и осталим `угроженим` породицама хашких оптуженика који су, у ствари, угрожавали ову земљу више од десет година?

- Сигурно да нећемо ни ви ни ја да плаћамо телефонске рачуне. Сигурно нећемо плаћати телефонске рачуне људима за које се основано претпоставља да ни на који начин нису финансијски угрожени. Али, овај закон се не доноси да би се дефинисала позиција једне или две породице, већ да би се предупредио такав случај. Ја одмах морам да кажем - закони не познају лица именом и презименом. Ви морате да штитите грађане Србије. Некада се догоди да сами закони нису довољно праведни, али је боље кад их има него кад их нема.

Ипак, да појаснимо - да ли ће грађани Србије плаћати сину неког од хашких оптуженика боравак у ноћном клубу у Амстердаму?

- Сасвим сигурно - то нећемо.

Како ће то бити регулисано?

- Сачекаћемо, то је позиција председника Скупштине о којој ја говорим, сачекаћемо да видимо какви су амандмани, сачекаћемо да видимо шта ће Скупштина изгласати. И онда можемо, већ сутра ујутру, да разговарамо о ономе шта је Скупштина изгласала. У сваком случају, о томе одлучују посланици.

Морални аспект приче остаје отворен...

- Реч је о великом проблему који државу не кошта много, али може да је кошта и морално и материјално, зато што су неки од тих оптуженика, како да кажем, препуштени на милост и немилост када је у питању њихова држава. Ту се не говори само о материјалним средствима, већ о томе да се за њихову одбрану обезбеде адекватна средства, дају адекватни подаци. Могуће је да они својим иступима толико угрозе државу да тек онда ми стварно платимо цену као грађани јер би, пре свега, искази оптуженика по командној одговорности могли да оптерете ову земљу за будућност. То никако не бисмо смели да дозволимо.

Парламент се данас бави и Уставом...

- Да, ова седница је проистекла из јучерашњег састанка и конституисања Одбора за уставна питања, где је јасно договорено - без обзира што приликом медијских наступа, чим се укључе камере, људи имају потребу да нешто изјаве контра - да све посланичке групе дају по једног представника. Ми смо се састали у кабинету председника Скупштине и направљен је предлог одлуке који данас иде пред посланике. То је први корак. То је одлука да се приступи промени Устава и, у оквиру те одлуке, да се овласти Одбор за уставна питања да припреми два акта. Оно што можда слушаоцима није јасно, за промену Устава постоје два акта. Један се зове Предлог промене и у њему су садржана сва начела која пишу и у Уставу, 99 посто начела, и затим имамо сам акт Устава, који правно претаче та начела. Могуће је да и један и други акт буду донети, један после другог, на једној седници, када се усагласи текст Устава. Велики број питања је постављен у јавности поводом моје назнаке да имам жељу да Устав буде на референдуму до Видовдана. Да ли је то могуће? То ће зависити од одговорности посланика, то ће зависити од спремности политичких партија да испуне своја обећања. Ја сам цитирао стручњаке који су направили анализу. Јуче сам поделио резултате те анализе свим члановима Одбора за уставна питања. То је на 33 странице, упоредно, како су третиране, у различитим предлозима, тачке Устава и одређена проблемска питања. На основу те анализе, видљиво је да постоји 11 спорних тачака...

Да ли је то оно што `Блиц` данас објављује?

- Да, ту је објављен сажетак који су стручњаци направили на две стране. Побројане су ставке из те 33 странице текста, где се појединачно набрајају спорна питања која се по постојећим предлозима драстично разликују. Судећи по изјавама у јавности, остало је, у ствари, само једно питање. Међутим, у политици никад не знате да неко неће пожелети да се игра на питању Устава због маркетинга или своје кампање. То је уобичајено, то не можете никоме да замерите.

Та тачка је избор председника?

- Та тачка је избор председника. У последња два дана у јавности се појављује још једна тачка као спорна - једна странка тврди да хоће да укине покрајину Војводину. Али, ја не могу да коментаришем такве ставове. То су ставови у јавности. Видећемо шта људи стварно заступају. Постоји добра воља. Могуће је усагласити, наравно да то ураде стручњаци, један текст Устава који би третирао искључиво уставну материју. Опасно је када ви у Устав стављате нешто што не можете да гарантујете. Највећи проблем свих устава је када они постану неважећи са становишта стварности. Рецимо, ви у Уставу гарантујете право на рад. Питајте све људе који су незапослени чиме им то Устав гарантује, које је средство предвидео да их заштити? Дакле, ви у Уставу морате да имате права која су јасно дефинисана, не побројана као начела, него која су јасно дефинисана и са становишта заштите. Дакле, да се тачно одреди ко ће омогућити да се то право реализује. Ако тако уставну материју поставимо и ако само њу ставимо у Устав, биће могуће врло брзо донети Устав. Неко ме је питао јуче: 'С којим правом ви можете тако нешто да обећавате?' С правом добре воље. Током ове недеље ће, ја сам то чуо и на вашем радију, људи моћи да оду до опсерваторије Астрономског друштва 'Руђер Бошковић' и да погледају, а то се догоди тек сваких неколико десетина година, како су планете поређане једна иза друге. Ево, ове недеље ће то људи моћи да виде. Па можда су и странке способне да у једном тренутку схвате да не смеју да раде против државе ради свог интереса и да могу да се поређају један иза другог и да нешто заједно изнесу.

То су странке урадиле 2000. године. Међутим, у последње четири године, такву одговорност нисмо видели. Али - као што сте рекли - изненађења су могућа...

- Моје је да се надам.

Такође, није извесно питање статуса Косова. Како ће статус Косова бити регулисан новим уставом?

- Косово и Метохија ће се свакако наћи у Уставу, а начин на који ће бити одређена његова позиција зависиће од Одбора. Ја још једном кажем, крајње је некоректно да неко ко је ту да помаже да се помире супротстављени ставови, као што је председник Скупштине, који је истовремено и председник Одбора, да он заступа јавно ма који свој став. Ако га има, он ће га унутар Одбора показати. Опасно је махати и распиривати страсти поделе. Ја ћу заступати оне ставове које наши стручњаци предвиде. Али, врло је важно да се, када је реч о том питању, понашамо онако како се понашамо и када је реч о питањима о којима смо малопре говорили. Дакле, мора да се предвиди онај статус који Устав може да гарантује.

Управо је питање територијалне организације Србије још једна тачка уставног спора. Радикали се залажу за мање-више унитарну Србију, ДСС спомиње регионе, а Г17 ПЛУС и ДС асиметричну поделу надлежности...

- Хајде још једном да поновимо. Анализа која је предата члановима Одбора, а која се једним делом налази и у новинама, то је анализа онога што пише у предлозима Устава, који су циркулисали у јавности, било да су те предлоге направиле странке, било да су их направиле невладине организације или стручне организације. Постоји мимо тога још и резултат рада некадашње Уставне комисије, која је радила осам месеци. То је такође дато на увид, као и огромна литература решења других устава, списак литературе који Скупштина поседује. Али, немојмо веровати много ономе шта странке јавно заступају. Дајмо им шансу да оне размисле и да покажу, током рада Одбора за уставна питања, шта стварно заступају и шта је могуће остварити.

Треће питање које се данас налази на насловним странама свих новина јесу председнички избори. Када ћете их расписати?

- Као што сам обећао, а то је моја законска обавеза, 4. априла - ево могу сад да кажем - у 12 сати, да би сви лако могли да запамте. Ово је такође нова ситуација, да ви покушавате са једног места да... не само се држите законских рокова, него да постигнете сагласност о њиховом могућем тумачењу. Ако постоје два тумачења, настојите да се распитате, да све упознате са проблемом тих тумачења, пре него што их распишете. И видим да је и то изазвало забуну у једном тренутку. Сад више те забуне нема. Људи нису навикли да ви прво коректно упознајете све шефове посланичких група, председника Владе, потпредседника, тражите тумачења Уставног суда и то тражите мимо њихове обавезе. Напросто, настојите да добијете објашњење за нешто о чему би се суд изјашњавао накнадно ако ви погрешите, а нема право унапред да се изјашњава. Настојите да пацификујете једну ситуацију. И - хајде да једном урадимо неке ствари неспорно. Овог пута смо урадили. Избори ће бити расписани. Видим да је сад велика помама око тога ко ће бити кандидати. Па, од понедељка свако ко каже да је кандидат - он је озбиљан кандидат, до недеље свако ко каже да је кандидат - он је неозбиљан кандидат, то је само реклама. Али, сачекајмо, па ћемо видети. Оно што је важно јесте да сада постоји законска могућност да све странке испуне своја обећања, а прво обећање је - никад више неуспели избори. Дакле, ови избори ће бити успешни. Сигурно ћемо имати председника. И мени је задовољство да кажем да ће то бити трећа институција која је неспорно конституисана у првој половини ове године. Отуд и моја жеља за Уставом, јер бих ја волео да се у првих шест месеци Србија покаже као земља која је способна да има политичку стабилност, а то значи да има неспоран највиши законски акт и неспорно да има формиране све институције.

Да ли ће председник изабран на овим изборима бити привремен, до ступања на снагу новог устава?

- Зависи шта буде рекао тај устав. У уставима, као и у свим законима, постоје прелазне и завршне одредбе, које између осталог кажу од када и, понекада, до када шта важи.

Насловна страна `Политике`: `ДСС најавио свог кандидата.` Да ли су они овом најавом озбиљни или неозбиљни?

- Види се да је то озбиљна странка. Она није поменула ниједно име. Мислим да су и друге странке показале озбиљност. Ниједна странка досад није рекла јавно и озбиљно - ми имамо тог и тог кандидата, него су неке од њих рекле - ми ћемо највероватније имати истог кандидата, о томе ће одлучити председништво, централа, управа, главни одбор, зависи како је то решено у којој странци. Дакле, ДСС, односно, председник Политичког савета, јуче је изјавио да ће та странка имати свог кандидата. При томе је сасвим јасно речено да није уопште дефинисано да ли ће то бити кандидат који је члан те странке. Да ли ће се о томе договарати још неке странке, то ћемо тек видети. Напросто, речено је оно што је природно, а то је да јака странка мора да има свог кандидата.

По тој логици, и Г17 ПЛУС ће имати свог кандидата?

- Свакако. Сви ће имати свог кандидата. Да ли ће неки од тих кандидата бити заједнички, то сада не знамо, али је важно да странка стане иза једног конкретног кандидата.

Када је Раде Обрадовић ово јуче најавио, свима је било јасно да ће ДСС имати свог кандидата и није се ишло у релативизовање - да ли ће то бити заједнички кандидат, да ли ће бити члан странке или неће, већ је то медијски пропраћено као да су они већ изашли са својим коначним ставом. У преводу - не долази у обзир да они подрже, на пример, Бориса Тадића.

- Посао медија јесте да понекад поједностављује изјаве или да их своде на једну раван да би имали атрактивну вест. И то је сасвим природно. Зато људи и прате медије. Посао некога ко се налази на месту на коме се ја налазим јесте да строго води рачуна о ономе шта се тачно каже и да на тај начин, ако тако могу да кажем, смирује ситуацију. Нема потребе радикализовати. Сасвим је јасно шта је речено. Дакле, речено је да ће странка имати свог кандидата. Није на мени да тумачим. Али, да сам ја формулисао став Г17 ПЛУС или да сам формулисао став неке друге странке а да сам њен члан, ја бих исто рекао - моја странка ће имати свог кандидата.

Уколико ДС буде објавио име свог кандидата и ДСС свог кандидата, Г17 ПЛУС ће се наћи у прилично незгодној позицији.

- Зашто?

Па став Г17 ПЛУС јесте да демократски блок треба да има једног кандидата.

- Господин Лабус је рекао на Изборној скупштини странке да он мисли, а ја мислим да дели мишљење многих странака и многих грађана, да је добро да демократски корпус има једног кандидата. Ја мислим да је то став и других странака. И оне би прижељкивале да имају једног демократског кандидата и то је сасвим природно. Али, ја још једном подсећам, моја обавеза је да изборе распишем у законском року, да водим рачуна о њиховој регуларности, а сви кандидати су добродошли, ја ћу им пожелети срећу. Иначе, не постоји ниједан спор уколико се појави у различитим корпусима два или више кандидата. Пожељно је, и можда је лакше грађанима да се изјашњавају између различитих опција, ако нешто што је идеолошки блиско... у случају избора какви су председнички, ако постоји по један кандидат, зато што председнички избори нису страначки избори и зато што је неопходно да онај кандидат који ће постати председник освоји натполовичну већину. Очито је важно да људи гласају за некога из блиске опције, а не за личност која је искључива према њиховој опција. Али, пустимо странкама да о томе воде рачуна.

С обзиром да журите на седницу парламента, питаћу вас још само - када би требало да почну консултације странака о заједничком кандидату? Да ли је било неких најава?

- Није било никаквих најава. Појединачно људи често разговарају, ево, као што нас двојица сада разговарамо, размењују идеје и процењују шта је за њих најбоље. И то раде све странке из различитих корпуса. И то је најнормалније. И било би неозбиљно да се неко тиме детаљно бави пре расписивања самих избора, јер ће се тек тада знати датум одржавања избора.

Разговор водио: Никола Томић