Народна скупштина Републике Србије / Активности / Детаљи активности
10. октобар 2016. Председник Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова и представник Центра за историјске студије и дијалог
Понедељак, 10. октобар 2016.
Председник Одбора за људска и мањинска права подржава иницијативу ЦИСиД-а за обележавање учешћа бошњачке мањине у борбама из Првог светског рата
Мехо Омеровић, председник Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова, састао се са представницима Центра за историјске студије и дијалог (ЦИСиД) из Новог Сада.
На састанку који је одржан 10. октобра 2016. године у Дому Народне скупштине Републике Србије Омеровић и представници ЦИСиД-а разговарали су о отпочињању активности у вези са достојним обележавањем учешћа бошњачких/муслиманских регрута у одбрани Београда октобра 1915. године.
Том приликом представници ЦИСиД-а истакли су да доступни историјски извори указују да је приближно 15 процената тадашњих бранилаца Београда припадало такозваним мухамеданским батаљонима који су се барем у два наврата истакли у одбрани престонице. У састав поменутих војних јединица улазили су муслимани (етнички Бошњаци, Албанци и Турци), мобилисани у новоприпојеним областима Санџака, Косова и Метохије и Македоније. У формацијском смислу, извори помињу два батаљона (Трећи и Четврти у оквиру Десетог кадровског пука) у којима су се налазили санџачки Муслимани-Бошњаци. Једна од тих јединица, под командом каплара Шемсе Мидовића, пружила је 9. октобра 1915. одсудни и најупорнији отпор Аустријанцима у центру Београда.
ЦИСиД сматра да ови догађаји треба да добију своје заслужено место у колективном памћењу грађана главног града и Републике Србије. Предлог ЦИСиД-а је да у непосредној близини места где је стајала Мидовићева барикада треба да стоји спомен-плоча посвећена овој епизоди у оквиру одбране Београда 1915. године. Зграде Народног позоришта или Народног музеја биле би одговарајуће место за истицање овог обележја. На ширем простору Аде Циганлије једна улица или део савске обале могао би да понесе име „мухамеданских батаљона 10. кадровског пука“. Такође ЦИСиД предлаже да ово име понесе и једна војна јединица, објекат или касарна Војске Србије.
Омеровић и представници ЦИСиД-а сматрају да би јавно исказивање захвалности „мухамеданским батаљонима“ у значајној мери унапредило постојеће стање у области вредновања историјске улоге националних мањина, у овом случају Бошњака, у Републици Србији.
Председник Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова Мехо Омеровић изражава подршку за покретање ове иницијативе на инстанцама локалних власти у Београду и у Министарству одбране Републике Србије. Наша замисао је да се формирају заједничке радне групе у које би ЦИСиД и наведени органи власти делегирали своје представнике.
На крају желимо да истакнемо да је поменута иницијатива део ЦИСиД-овог пројекта „Ка заједничкој култури сећања: унапређење вредновања историјске улоге националних мањина на простору Републике Србије", који између осталих финансијски подржавају Фондација за отворено друштво, Центар за промоцију науке Министарства за просвету, науку и технолошки развој и покрајински Секретаријат за науку. Пројектни тим ЦИСиД-а чине професионални историчари из Новог Сада и Београда.
Испред ЦИСиД-а састанку су присуствовали: др Александар Р. Милетић, др Срђан Милошевић и др Данило Шаренац.
Том приликом представници ЦИСиД-а истакли су да доступни историјски извори указују да је приближно 15 процената тадашњих бранилаца Београда припадало такозваним мухамеданским батаљонима који су се барем у два наврата истакли у одбрани престонице. У састав поменутих војних јединица улазили су муслимани (етнички Бошњаци, Албанци и Турци), мобилисани у новоприпојеним областима Санџака, Косова и Метохије и Македоније. У формацијском смислу, извори помињу два батаљона (Трећи и Четврти у оквиру Десетог кадровског пука) у којима су се налазили санџачки Муслимани-Бошњаци. Једна од тих јединица, под командом каплара Шемсе Мидовића, пружила је 9. октобра 1915. одсудни и најупорнији отпор Аустријанцима у центру Београда.
ЦИСиД сматра да ови догађаји треба да добију своје заслужено место у колективном памћењу грађана главног града и Републике Србије. Предлог ЦИСиД-а је да у непосредној близини места где је стајала Мидовићева барикада треба да стоји спомен-плоча посвећена овој епизоди у оквиру одбране Београда 1915. године. Зграде Народног позоришта или Народног музеја биле би одговарајуће место за истицање овог обележја. На ширем простору Аде Циганлије једна улица или део савске обале могао би да понесе име „мухамеданских батаљона 10. кадровског пука“. Такође ЦИСиД предлаже да ово име понесе и једна војна јединица, објекат или касарна Војске Србије.
Омеровић и представници ЦИСиД-а сматрају да би јавно исказивање захвалности „мухамеданским батаљонима“ у значајној мери унапредило постојеће стање у области вредновања историјске улоге националних мањина, у овом случају Бошњака, у Републици Србији.
Председник Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова Мехо Омеровић изражава подршку за покретање ове иницијативе на инстанцама локалних власти у Београду и у Министарству одбране Републике Србије. Наша замисао је да се формирају заједничке радне групе у које би ЦИСиД и наведени органи власти делегирали своје представнике.
На крају желимо да истакнемо да је поменута иницијатива део ЦИСиД-овог пројекта „Ка заједничкој култури сећања: унапређење вредновања историјске улоге националних мањина на простору Републике Србије", који између осталих финансијски подржавају Фондација за отворено друштво, Центар за промоцију науке Министарства за просвету, науку и технолошки развој и покрајински Секретаријат за науку. Пројектни тим ЦИСиД-а чине професионални историчари из Новог Сада и Београда.
Испред ЦИСиД-а састанку су присуствовали: др Александар Р. Милетић, др Срђан Милошевић и др Данило Шаренац.