Тема састанка била је могућност унапређења сарадње у области пољопривреде, те је председник Одбора саговорнике детаљно информисао о пољопривредним капацитетима, од сточног фонда до пољопривредног земљишта, као и које су најзаступљенији пољопривредмни производи које Србија извози на друга тржишта.

Председник Ристичевић говорио је и о процесу који је Србија прошла како би се ускладила са стандардима пласирањем робе на европском тржишту и да је спремна да настави улагања у пољопривредну производњу, али и подели своја искуства током тог процеса, за шта је делагација Грузије посебно изразила заинтересованост. Он се такође интересовао за могућност увоза минералног ђубрива из Грузије, с обзиром да количине којима Србија располаже не задовољавају тренутне потребе.

Председник Ристичевић изразио је захвалност Грузији због подршке Србији у непризнавању лажне државе Косово, истакавши да Грузија и Србија деле исти проблем по питању свог територијалног интегритета и да управо зато треба да буду снажна подршка једна другој.

Бека Одишари, председник Одбора за дијаспору и кавкаско питање, нагласио је да две земље спајају историја, култура, вера и снажна жеља да унапређују своје пољопривредне потенцијале. Нагласио је да се Грузија, на том плану, сусреће са недостаткос стручњака, због мале заинтересованости младих да се баве пољопривредом. Ристичевић је понудио помоћ на том плану кроз сарадњу пољопривредних факултета и размену достигнућа ИТ сектора.

Саговорници су се сагласили да постоји велики потенцијал за унапређење сарање на свим пољима и да је зато изузетно важно да буде потписан споразум о спољној трговини, као и да се успостави директна авио линија између две земље, која би олакшала контакт не само грађана, већ и пословних људи и пољопривредних произвођача.