Јовановић је изнео став да је еколошка ситуација у Србији веома лоша и да Закон о заштити природе иако добар, не даје резултате, јер се, како је рекао, готово не примењује у пракси. Управо зато, каже Јовановић, његова идеја, као председника Одбора за заштиту животне средине, јесте да се седнице тог тела одржавају ван Народне скупштине, односно на оним местима где се грађани сусрећу са еколошким проблемима, како би грађани узели активно учешће у расправи и изналажењу решења, међутим, како тврди, није наишао на разумевање чланова Одбора из скупштинске већине. Он је упознао амбасадора са својим досадашњим активистичким радом и проблемима са којима се суочавао на терену.

Јовановић је нагласио да је неопходно, пре свега, да грађани добију прецизне информације о ресурсима којима Србија располаже и у којој количини, како би се направио стратешки план за њихову експлоатацију, уз стриктно поштовање закона, како се тиме не би нанела штета животној средини. Сагласио се са амбасадором у вези са потребом коришћења обновљивих извора енергије, указавши на недовољно искоришћен потенцијал геотермалних извора и соларне енергије.

Амбасадор је изразио задовољство због састанка, рекавши да је од великог значаја што се на месту председника Одбора налази неко ко је кроз активизам упознат са еколошким стањем у земљи. Говорио је о примерима добре праксе, које Норвешка као једна од еколошки најчистијих земаља примењује и изразио заинтересованост за јачање сарадње са локалним заједницама у Србији на плану унапређења заштите животне средине. Истакао је значај комуникације са грађанима и организацијама цивилног друштва, јер је повећање свести грађана о значају очувања животне средине и транспарентност у раду институција, кључ успеха за еколошку заштиту. Он је нагласио да Србија треба да уради процену пољопривредне и органске производње, да смањи употребу угља, и повећа учешће обновљивих извора енергије у енергетском систему, кроз изградњу ветропаркова, веће коришћење соларне енергије, али и водних ресурса које Србија има.

Говорећи о водним ресурсима, Јовановић је рекао да ће покренути иницијативу да они постану уставна категорија, а као један од начина за успостављање сарадње са локалним заједницама предложио донирање соларних панела породицама које на Старој Планини живе без струје.

„На тај начин не само да би се покренула сарадња две земље на пољу екологије, већ би и грађани на практичном примеру могли да се упознају са предностима коришћења обновљивих извора енергије, у овом случају соларне“, закључио је Јовановић.