Народна скупштина Републике Србије / Активности / Детаљи активности

2. фебруар 2015. Састанак председника одбора за европске послове парламената Европске уније – COSAC (фото ©saeima.lv)
Уторак, 3. фебруар 2015.
Председник Одбора за европске интеграције учествовао на састанку COSAC-a
У оквиру парламентарне димензије летонског председавања Саветом Европске уније, у Риги, 1. и 2. фебруара 2015. године, одржан је састанак председника одбора за европске послове парламената Европске уније – COSAC. Земље кандидати учествују на састанцима у статусу посматрача.
На дводневном састанку се разговарало о приоритетима председавања, економским и инвестиционим изазовима, одговору Европске уније на терористичке нападе и свеукупној безбедности, бољој регулативи, приоритетима и изазовима Источног партнерства, као и проналажењу адекватног решења за кризу у Украјини.
На маргинама састанака председавајућих одбора за европске послове парламената Европске уније одржан је и трећи састанак парламената јужног дела ЕУ, на коме је узео учешће и председник Одбора Александар Сенић. Главне теме овог састанка била су питања миграције, економско управљање, са акцентом на повећање економског раста и унапређење политике запошљавања, као и безбедносни изазови у региону јужне Европе. У разговорима је посебно наглашена важност принципа солидарности и поделе одговорности међу држава чланицама, како у подстицању инвестиција и обезбеђивању нових радних места, тако и у борби против тероризма. То ће, по мишљењу земаља учесница састанка, допринети стварању безбедније и снажније интегрисане Европе која ће наставити да штити и поштује основне слободе и права свих грађана, као и слободу изражавања, без које нема демократије. Политика миграција мора се развијати у правцу образовања, економског развоја и подстицања конукретности.
На званичном састанку COSAC усвојен је полугодишњи извештај и представљен дневни ред пленарног COSAC -а који ће се одржати 31. маја – 2. јуна 2015. године.
У првом делу састанка, представљени су приоритети председавања, који су усклађени са постављеним циљевима Европске уније и обухватају економски развијену, конкурентну, дигиталну и активну Европу. Акценат је стављен на јачање јединственог тржишта и унапређење политика које заостају за стандардима, успостављање Енергетске уније која треба да обезбеди енергетску сигурност држава чланица и унапређење политике према суседима, на истоку и југу, како би се обезбедила безбедност на границама Европске уније. То јесте и генерални приоритет свих земаља чланица Уније.
Иако званично политика проширења није међу приоритетима летонског председавања Саветом ЕУ, председници одбора и други високи званичници у више наврата подстакли су земље кандидате да испуњавају критеријуме за чланство, истичући да ће то бити основно мерило у односима са земљама западног Балкана на путу приступања Европској унији. Такође је речено, да интеграција овог дела Европе доприноси миру и безбедности, али и просперитету, а да је принцип солидарности кључан у развоју политике проширења, уз посвећеност држава кандидата реформама у свим областима.
У другом делу састанка, разговарало се о перспективама и изазовима Источног партнерства, као и кризи у Украјини. Учесници састанка били су једногласни у оцени да је изузетно важно градити поверење, разумевање и унапређивати сарадњу међу државама, посебно суседима, јер сигурност и безбедност суседства значи и мир у Европској унији. Учесници су послали недвосмислену поруку солидарности Украјини, поводом кризе и сукоба на истоку, обавезали се на даљу помоћ, али истакли да је важно да Украјина настави унутрашње реформе и реструктурирање и у том смислу позвали на одговорност.
Председник Одбора, Александар Сенић, имао је низ билатералних разговора са председницима одбора током дводневног састанка у Риги. Он се састао са председницом Одбора за европске послове Летоније, председником Одбора Луксембурга, Португала, Словеније, Хрватске и Црне Горе. У разговорима је истакнуто снажно опредељење Србије за чланство у Европској унији, посвећеност реформским процесима и усаглашивању законодавства са правом ЕУ, али и допринос који Србија даје доступним иницијативама, политикама и мисијама Европске уније и у овој фази. Председник је изразио наду да ће се поглавља о преговорима са Србијом отварати на основу техничке припремљености. Он је упознао председнике одбора да су поједина поглавља административно припремљена, од стране Владе Србије и Европске комисије, те изразио уверење да ће државе чланице подржати напоре обе стране и отварање спремних поглавља у првој половини ове године.