Народна скупштина Републике Србије / Активности / Детаљи активности
25. август 2015. Председник Одбора за Косово и Метохију са известиоцем Комитета за политичка питања и демократију ПССЕ
Уторак, 25. август 2015.
Председник Одбора за Косово и Метохију разговарао са известиоцем Комитета за политичка питања и демократију ПССЕ
Председник Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун разговарао је данас са известиоцем Комитета за политичка питања и демократију Парламентарне скупштине Савета Европе Аугустином Кондеом (Augustin Conde) о питањима остваривања људских права, успостављању демократских стандарда и борби против корупције и криминала на Косову и Метохији.
Председник Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун упознао је известиоца Кондеа са активностима Одбора, истакавши активну улогу народних посланика у креирању политике Владе Републике Србије према Косову и Метохији. Он је поновио да Србија не види никакву перспективу у једнострано проглашеној независности Косова, што сматра актом сецесије и преседаном у међународном праву. Дрецун је додао да су за Србију институције на КиМ привремене локалне институције, а никако државне, и да је Резолуција 1244 и даље актуелна за нашу земљу.
„Стабилни односи Београда и Приштине су важни за квалитет живота свих грађана на КиМ, важни су за Србију и њене европске аспирације, као и за сарадњу у региону. Процес нормализације односа, који је резултирао Бриселским споразумом, схватамо као најбољу европску перспективу за цео регион“, истакао је Дрецун.
Он је оценио да је на КиМ упадљив недостатак демократског капацитета за остваривање људских права, како српске заједнице, тако и других неалбанских заједница, посебно Рома, али и младих Албанаца који не виде своју будућност на КиМ. Он је навео да се на Косову не поштују основна људска права, посебно право на живот и рад, угрожавају слобода кретања и безбедност, а косовска полиција и правосудни органи дискриминишу неалбанско становништво. Непроцесуирани злочини над Србима, али и физички напади на Србе повратнике шаљу јасну поруку расељенима да се не враћају на Косово, навео је Дрецун.
„Потребно је да Срби имају институционални оквир, признат од Приштине и Брисела, који ће омогућити одржив живот на КиМ, што представља Заједница српских општина, а којој се Приштина противи“, закључио је Дрецун.
Такође, Дрецун је додао да је у институцијама у Приштини присутна корупција, али и да су исте повезане са криминалним структурама, произашлим из паравојне организације ОВК, чији су представници укључени у политички живот на КиМ.
„Оно што забрињава јесте да су криминалне структуре јаче од институција и међународне заједнице на Косову и претварају га у сигурну територију за криминал. На Косову се ствара и радикално крило исламизма, толерисано и подржавано од водећих албанских политичара, што представља посебан проблем“, закључио је Дрецун.
„Стабилни односи Београда и Приштине су важни за квалитет живота свих грађана на КиМ, важни су за Србију и њене европске аспирације, као и за сарадњу у региону. Процес нормализације односа, који је резултирао Бриселским споразумом, схватамо као најбољу европску перспективу за цео регион“, истакао је Дрецун.
Он је оценио да је на КиМ упадљив недостатак демократског капацитета за остваривање људских права, како српске заједнице, тако и других неалбанских заједница, посебно Рома, али и младих Албанаца који не виде своју будућност на КиМ. Он је навео да се на Косову не поштују основна људска права, посебно право на живот и рад, угрожавају слобода кретања и безбедност, а косовска полиција и правосудни органи дискриминишу неалбанско становништво. Непроцесуирани злочини над Србима, али и физички напади на Србе повратнике шаљу јасну поруку расељенима да се не враћају на Косово, навео је Дрецун.
„Потребно је да Срби имају институционални оквир, признат од Приштине и Брисела, који ће омогућити одржив живот на КиМ, што представља Заједница српских општина, а којој се Приштина противи“, закључио је Дрецун.
Такође, Дрецун је додао да је у институцијама у Приштини присутна корупција, али и да су исте повезане са криминалним структурама, произашлим из паравојне организације ОВК, чији су представници укључени у политички живот на КиМ.
„Оно што забрињава јесте да су криминалне структуре јаче од институција и међународне заједнице на Косову и претварају га у сигурну територију за криминал. На Косову се ствара и радикално крило исламизма, толерисано и подржавано од водећих албанских политичара, што представља посебан проблем“, закључио је Дрецун.