Председник Народне скупштине Републике Србије, Предраг Марковић разговарао је у петак, 06. маја 2005. године, у хотелу «Палас», у Београду, са представницима медија на тему: «Улога Парламента у процесу европских интеграција». (Састанак су организовали Канцеларија Владе Републике Србије за придруживање Европској унији и фондација Конрад Аденауер, у оквиру заједничког пројекта).

«Наопходно је да сарађујемо и тачно и прецизно упознамо себе, политичку елиту и грађанство, шта је пут ка Европској унији“ – истакао је Председник скупштине. „Пре свега тај пут је добровољан. Нико вас не тера да идете у Европску унију. Зато је кључни тренутак, како је и истакнуто приликом добијања позитивне оцене Студије изводљивости, тренутак када је Народна скупштина Републике Србије донела Резолуцију о придружењу Европској унији», рекао је Марковић. Он је додао да је ово политички сигнал о добровољности, за шта је неопходан политички консензус али и институционални капацитет јер је овај документ резултат рада саме Скупштине односно Одбора за европске интеграције. «Симболички, ова Резолуција је донета једногласно, неке странке су током гласања изашле и омогућиле Србији позитиван сигнал, али су такође себи задржале право да буду евроскептици. Може се рећи да у Србији данас нема ниједне озбиљне политичке странке, која је противник Европске уније, али има евроскептика и зато је неопходно да сви евроскептици добију довољно аргумената за и против Европске уније», истакао је Марковић.

Сви стандарди морају бити испуњени и код њиховог испуњавања нема импровизације. «За почетак, морамо да постигнемо, а надам се и потпишемо документ о већинском консензусу. То је и према скупштинској Резолуцији обавеза свих институција. Иако сада нема политичких странака које су противници Европске уније, не значи да их неће бити. Зато морамо да имамо обавезујућу форму, да не би било злоупотреба, јер овај посао не може да уради једна влада, једна скупштина, једна партија, нити један човек. То је процес који траје», закључио је Марковић.

Основни задатак Народне скупштине Републике Србије ће у процесу интеграција бити подизање стучних капацитета и постизање што боље ефикасности, за шта је неопходна сарадња свих државних институција. Поред тога што је оцена о Студији изводљивости позитивна, она је пре свега тачна. У њој се налази тачан редослед обавеза које Србија треба да испуни и њих се треба придржавати. Да би се убрзала припрема закона, рад Скупштине мора интензивније да се одвија у одборима. Одбори треба да раде на «претресању» и припреми закона, а пре свега Одбор за европске интеграције, како би законски акти били усклађени са европским стандардима. Да би се то обезбедило неопходно је доношење Закона о Народној скупштини и промена Пословника, који ће омогућити ефикаснији рад Скупштине. Када политички консензус постане видљив и када почну преговори о потписивању Уговора о стабилизацији и придружењу Европској унији, могуће је очекивати пристизање инвестиција. Испуњавањем услова Србија ствара предуслове за инвестирање.

Председник скупштине је указао на значајну улогу и одговорност институција, али и медија, како би грађани били што боље упознати са процесом интеграција. Неопходно је сарађивати са земљама у региону, које су прошле процес припрема за прикључење Европској унији, преузети искуства, доносити законе и спроводити их. «Ако Скупштина покаже ту спремност, пре свега доношењем Закона о Народној скупштини и променом Пословника, она ће помоћи свим институцијама да ефикасније раде. Ако успемо, знаћемо шта су наши потенцијали и преференцијали и имаћемо процес у коме једна институција својим радом убрзава рад друге институције».