Председник Народне скупштине Небојша Стефановић је изразио захвалност ГИЗ-у, али и свима који су се укључили у пројекте сарадње са Народном скупштином на путу европских интеграција Србије. Јасно дефинишући изазове, председник Стефановић је нагласио да ће Народна скупштина започети процесе припрема за преговоре, као да ћемо већ сутра бити пред вратима Европске уније. Посебно нагласивши да су скупштинске службе на челу са генералним секретаром Јаном Љубичић и њеним замеником Младеном Младеновићем, преузеле иницијативу у пројектима сарадње који се односе на процес преговарања са Европском унијом, Стефановић је додао да нам предстоји усаглашавање методологије нашег законодавства са законодавством Европске уније. Међу приоритетима Стефановић је посебно поменуо оспособљавање посланика, активнију улогу одбора али и оспособљавање скупштинских служби за предстојећи процес преговора на начин и уз механизме који нам не би узели превише времена и поспешили бржу хармонизацију и тиме смањили временски оквир за закључење преговора до коначног циља, пуноправног чланства у Европској унији.
Стефановић је такође истакао досадашњу праксу транспарентности у раду парламента и додао да ће та димензија у раду бити посебно значајна у наредном периоду јер грађани треба да буду упознати са стварним разлозима усвајања стандарда Европске уније али је додао да и даље треба радити на јачању инситуционалних капацитета и контролне улоге јер ће у процесу преговарања парламент имати посебну улогу у контроли и надзирању спровођења закона. Председник Народне скупштине је приметио да треба радити и на медијском представљању активност парламента јер грађани најчешће нису упознати шта све подразумева рад посланика ван пленарне сале.
На крају свог излагања председник Стефановић је још једном изразио задовољство подршком ГИЗ-а за учешће народних посланика на Конференцији о подунавској сарадњи.
Директор Канцеларије за европске канцеларије Милан Пајевић је изразио задовољством због подршке и разумевања за пројекте канцеларије али о оне у којима постоји сарадња са ГИЗ-ом. Пајевић је истакао да ће се модели приступних преговора Словеније и Хрватске, уз помоћ експерата и диретних учесника у процесу преговарања те две земље проучити и да ће се Србија убрзо одлучити за модалитете који јој највише одговарају.
Вођа пројекта ГИЗ-а, Андреј Хорват је истакао да је пројекат активан до 2015. Године, са могућношћу да буде продужен до 2018. али је изразио очекивање да продужења неће бити, јер би то значило бржу хармонизацију Србије на путу ка Европској унији.
Други представниук ГИЗ-а, Андреј Енглеман који је директно био укључен у креирање словеначког модела преговарања са Европском унијом и који је аутор измене Пословника словеначке скупштине којим су решена питања процеса преговарања и усаглашавања законодавства у парламенту Словеније, оценио је да до средине лета треба завршити процес координације и формирања тимова за преговарачки процес. Према његовим речима, најважније је да се у овој фази ради на образовању свих релеватних структура за почетак преговора и информисању како стучне тако и шире јавности о процесу и његовим ефектима. Према његовим очекивањима, по добијању датума за преговоре, стварни процес би требало да почне у октобру и то прво кроз процес снимања стања док би фактички преговори започели почетком наредне године и закључио да је Србија већ сада спремна да оперативно започне процес преговарања.