1. Избор и полагање заклетве члана Владе.

ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ

(нередиговане и неауторизоване)

(Седница је почела у 10.05 часова. Седницом председава Маја Гојковић, председник Народне скупштине.)

*

**

ПРЕДСЕДНИК: Поштоване даме и господо народни посланици, отварам Прву посебну седницу Народне скупштине Србије у 2016. години.

На основу службене евиденције о присутности народних посланика констатујем да седници присуствује 125 народних посланика.

Ради утврђивања броја народних посланика присутних у сали молим да убаците своје картице.

Констатујем да је применом електронског система за гласање утврђено да је у сали присутно 165 народних посланика и да имамо услове за данашњи рад.

Обавештавам вас да су спречени да данас седници присуствују посланици проф. др Жарко Обрадовић и Јасмина Обрадовић.

Сагласно члану 86. став 2. Пословника Народне скупштине обавештавам вас да сам ову седницу сазвала у року краћем од рока утврђеног у члану 86. став 1. Пословника због потребе да Народна скупштина што пре заврши расправу и изабере министра одбране.

Поштоване даме и господо народни посланици, као што сте могли да видите за Прву посебну седницу Народне скупштине Републике Србије у 2016. години утврдила сам следећи

Д н е в н ир е д:

1. Избор и полагање заклетве члана Владе.

Прелазимо на рад по дневном реду.

Сагласно члану 90. став 1. Пословника Народне скупштине обавештавам вас да сам позвала да данашњој седници присуствују председник Владе Републике Србије господин Александар Вучић, сви чланови Владе, као и кандидат за члана Владе, господин Зоран Ђорђевић.

Примили сте предлог кандидата за члана Владе који је сагласно члану 133. став 8. Устава Републике Србије и члану 25. став 2. Закона о Влади, поднео председник Владе господин Александар Вучић, а који ми је за министра одбране предложио Зорана Ђорђевића.

На тај начин, а сагласно одредбама Устава Републике Србије, Закона о Влади и Пословника Народне скупштине стекли су се услови да отворим претрес о кандидату за члана Владе, да изаберемо члана Владе и да члан Владе пред Народном скупштином положи заклетву.

Изволите. Повреда Пословника, др Јанко Веселиновић.

1/2ДЈ/МЈ

ЈАНКО ВЕСЕЛИНОВИЋ: Поштована председнице, председниче Владе, народни посланици, рекламирам повреду члана 27. у вези са чланом 119. још неколико чланова који се тичу контроле Владе, али ово је за почетак довољно.

Дакле, данас сте отворили седницу за избор члана Владе. У случају да члан Владе буде изабран данас његов избор биће објављен у „Службеном гласнику Републике Србије“, а након тога ће истог дана, вероватно бити распуштена Влада.

Дакле, он чак да је Усеин Болт не може да стигне на место на коме би требао да седи, дакле, не може да седне на своју функцију.

Председнице, ви сте прекршили члан 27. и 119. зато што ми бирамо члана Владе који не може да седне на своју функцију и ово је обична фарса председнице, Владе.

Због чега у року који је био законом предвиђен председник Владе није дошао пред Скупштину и предложио избор члана Владе, него је чекао последњи дан заседања Народне скупштине, он се сад лагодно смеши целом народу у лице. Целом народу у лице се смеје сада. Зашто није у законском року предложио избор члана Владе?

Прекршили сте Пословник по наведеним члановима.

ПРЕДСЕДНИК: Поштовани посланиче, убила вас је прејака реч.

Дакле, позвали сте се на члан 27. који се односи на радна тела Народне скупштине, а у вези члана 119. који се односи на ову посебну седницу, али добро, разумела сам у ствари суштину шта сте хтели да кажете, не да је повређен Пословник, него нешто друго.

Премијер је предложио у законском року кандидата, а ово је отворено јуче Прво редовно заседање и стекла се могућност да данас то буде на дневном реду, а верујте ми грађани Србије, заиста нико се није побунио због тога што ћемо данас да бирамо министра одбране, кажемо своје мишљење о овом кандидату.

Ако ви сматрате да сам ја прекршила читав Пословник…

(Јанко Веселиновић: Да.)

… ја се слажем са вама, то ћемо да видимо на гласању како ће посланици да гласају. Хвала.

Да ли је још неко заинтересован за овако нешто? (Не)

Молим посланичке групе, уколико то већ нису учиниле, да одмах поднесу пријаве за реч са редоследом народних посланика.

Сагласно члану 269. Пословника, отварам претрес о Предлогу кандидата за члана ове Владе.

Да ли жели реч предлагач, председник Владе, Александар Вучић, реч да образложи свој предлог? (Да)

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Даме и господо, поштовани народни посланици, наравно да смо све урадили да у законском року и све у складу са прописима о којима бих могао што шта да кажем када и како су мењани и каквим практичним ситуацијама су прилагођаван у претходном периоду, јер и оно што није сасвим и није увек смислено, дошло је из ранијег периода јер је такав био политички обрачун са Динкићем, док је био члан Владе и онда су ти прописи остали и ми их увек поштујемо по старом златном правилу dura lex sed lex, шта год мислили о појединим нормама и одредбама, наша дужност, наша обавеза, обавеза Владе Србије, обавеза Народне скупштине Републике Србије јесте да поштује закон.

У складу са законским нормама, што вам је потпуно јасно, у складу са законским роковима, поднели смо овај Предлог Народној скупштини Републике Србије после једне несвакидашње, необичне и помало чудне ситуације.

1/3ДЈ/МЈ

Наиме, први пут у нашој, свакако савременој политичкој историји, колико знам није се то дешавало ни раније, због једног тешког вербалног испада министра одбране, дошло је до одлуке и Владе Србије, затим оно што је много важније представника Народне скупштине Републике Србије, да се ускрати поверење министру одбране и ма колико то било болно или политички не лако за неке од нас, мислим да је то била важна ствар за Србију, да је то била важна ствар и прекретница за понашање, пре свега оних који ће да представљају Владу, пошто смо видели да неки у Народној скупштини, али и ван Народне скупштине ништа из тога нису научили.

Напротив, наставили су веома бахато да се односе и према дамама, али и према појединим професијама и људима који политички не деле њихова уверења, али оно у чему се разликујемо и на чему морамо да инсистирамо као стандард у успостављеном, за дуги низ година, то је да покажемо да смо се ми променили, да покажемо да другачије разумемо живот око себе, да много више поштујемо и жене, да много више поштујемо нашу јавност и да морамо да се понашамо одговорније и озбиљније.

Прошло је време и надам се да неће доћи време у којем ћемо било када морати да објашњавамо сузавце или флаше или не знам шта у српском парламенту, српској Влади или на било којем другом месту.

2/1БД/ИП10.15-10.25

Просто, и ово што смо урадили није био никакав уступак јавности, била је наша жеља да себе мењамо, јер смо увек могли да одговоримо – а погледајте шта је урадио онај други, погледајте шта је урадио онај трећи. Погледајте их са свих политичких страна, делили су и правили увреде много теже на рачун дама него што је то урадио Братислав Гашић. Просто, тако одвратне примедбе и увреде су упућивали на рачун жена да је срамота да изговорите такве ствари овде у Народној скупштини. Али, наша обавеза је била да реагујемо. Ми смо реаговали и показали, чини ми се, ту врсту одговорности и озбиљности која је неопходна модерној Србији.

У складу са тим, у складу са уставном обавезом члана 133. става 8. у којем је предвиђено да је председник Владе дужан да по престанку мандата члана Владе, у складу са законом, покрене поступак за избор новог члана Владе и у складу са чланом 25. ставом 2. Закона о Влади предвиђен је рок од 15 дана да предложи Народној скупштини новог министра, управо сам вам упутио предлог да за министра одбране изаберете Зорана Ђорђевића. Има то и својих не само формалних и легалних разлога.

Техничка влада, за коју не знам како је уважени господин који је малопре говорио закључио да ће да траје до данас или до вечерас, изгледа да себи даје право да заступа председника Републике, али како га је заступао тих неколико секунди, брже-боље је напустио салу. Пошто у овој сали код неких људи не постоји правило аudiaturetalterapars, дајте да чујем и другу страну, него само чујем себе и онда побегнем напоље, ваљда имам преча и паметнија посла, него да чујем своје колеге и представнике Владе. Шта да радите, то је, ваљда, нешто што је уобичајено и нешто са чиме се стално суочавамо.

Дакле, има неколико важних ствари, не само ових о којима смо говорили, а које су увек на првом месту, а то су закони и легалност. Дакле, Влада врши текуће послове, али може и доносити прописе ако то налажу, уколико то захтевају интереси одбране. Ви знате да се ми налазимо у не лакој, у не једноставној ситуацији и због мигрантске кризе. Не кажем да ће нам било шта бити потребно, али никада не знате да ли је на било који начин потребно укључивање и Војске Србије и, рекао бих, било каквих ефектива Министарства одбране у тај тежак и одговоран посао.

Законодавац је, дакле, сам ставио нагласак на изузетку од забране доношења прописа уколико то налажу потребе одбране. Министар одбране такође има специфичан положај у односу на све друге министре. Стара се не само о Министарству као органу државне управе, већ и о Војсци Србије. Његова одговорност не лежи само према Скупштини, према председнику Владе, већ и према председнику Републике. Утолико је то место, односно обављање те дужности сложеније, комплексније од неких других дужности. Такав комплексан систем и организација никада није добро да буду без руководиоца.

Ја знам, наравно, да ми неко не би говорио, да не знамо шта ће бити и какви ће резултати избора да буду. Наравно да не знамо и наравно да су ти изборни резултати неизвесни и управо зато онај ко буде добио народно поверење моћи ће да предложи било кога другог или можда господина Ђорђевића или ће можда да предложи некога из неког претходног периода или некога ко никад није био министар. Тако да, за нас је важно како ће то да функционише до маја месеца, када се неко буде одлучивао и опредељивао како и на који начин треба да функционише целокупан систем одбране.

Зоран Ђорђевић је изабран зато што је изабран. Наш је предлог. Ви сте ти који ћете да донесете одлуку да ли ће да буде изабран зато што је реч о вредном, марљивом, посвећеном човеку, човеку који је, рекао бих, добро и тимски обављао свој посао, део система Министарства одбране.

2/2БД/ИП

Он је мастер економских наука из области међународног банкарства и финансија. Члан је Удружења МЕНСА Србије. Говори енглески и руски језик. Завршио је оно чиме се ми посебно поносимо који смо припадали систему одбране, завршио је Школу националне одбране Високе студије безбедности и одбране. Мислим да има добре односе са свима у Војсци Србије, да добро разуме потребе, посебно буџетирање, приходну и расходну страну Министарства одбране. Добро зна шта су му обавезе. Мислим да нико до сада није имао никаквих или било каквих значајних примедби на његов рад ни из самог система. Мислим да је то важно да без икаквих турбуленција се прође један не лак, не бих да говорим теже речи, период за нас, посебно што још не знамо шта ће бити резултат сусрета у Бриселу 7. марта, на Самиту ЕУ поводом мигрантске кризе. То се очекује као нека врста њихове осме седнице и коначне одлуке о томе којим путем ће они да крену у решавање проблема око мигрантске кризе.

Овим успостављамо или гарантујемо у потпуности опстанак једног стабилног, доброг система, система у којем наравно да увек има много потешкоћа, али бих рекао много мање проблема, система у којем се сви понашају одговорно, озбиљно и система у којем сви добро разумеју шта је држава Србија и које су њене основне потребе.

Зато бих вас замолио да подржите наш предлог, а ми смо спремни, разуме се, да саслушамо и чујемо све ваше предлоге, све ваше идеје, све ваше сугестије, све ваше критике. Такође бих вас замолио да разумете да ће негде од 12.45 часова Владу Србије да заступа потпредседник Владе Ивица Дачић. Ја ћу касније поново да се вратим у салу. Желим да покажем, као и увек, пуно поштовање и према овом високом дому, према Народној скупштини Републике Србије и према свим народним посланицима.

Још једанпут, велико хвала. Желим овом приликом да се захвалим и свим народним посланицима на свему што смо учинили у претходном периоду. Ово је био један пристојан, један добар сазив парламента, у којем смо много закона, важних и добрих, донели, један од оних на које сам веома поносан и онај који је изазвао, рекао бих, највећу пажњу или највише отпора у јавности, а то је Закон о раду, јер он је успоставио нове темеље, нови систем и нову шансу за опоравак Србије. Желим да се захвалим свима вама, уважени народни посланици, и који сте подржавали Владу Србије и који сте били против ње, зато што смо и од једних и од других што добијали подршку, што много тога научили и трудили се да то у пракси примењујемо. Хвала вам најлепше.

ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Балинт Пастор.

БАЛИНТ ПАСТОР: Госпођо председнице, уважени председниче Владе, даме и господо чланови Владе, господине Ђорђевићу, посланичка група СВМ ће гласати за избор Зорана Ђорђевића за министра одбране у Влади Републике Србије. То ћемо учинити из два разлога.

Први разлог је заштита институција. Ми сматрамо да министар одбране не само може, него мора да буде изабран у Народној скупштини Републике Србије. Председник Владе је према Уставу, Закону о Влади и Пословнику о раду Народне скупштине био у обавези да предложи кандидата, што је и учинио, а Народна скупштина не може, него мора да изабере министра одбране, без обзира што ће највероватније овај сазив Народне скупштине бити распуштен за неколико дана. Значи, то је први разлог. Други разлог је везан за партнерство.

3/1ТЂ/ЦГ10.25-10.35

Савез војвођанских Мађара је део владајуће већине и трудио се да буде партнер у реализацији стремљења Владе Републике Србије у последње две године, да буде део стремљења ка Србији као нормалној и пристојној држави, као што то и премијер Владе више пута каже, али је то био наш изборни слоган 2012. године и због тога се максимално слажемо са тим настојањима и трудимо се да томе допринесемо.

Ова Влада Републике Србије је учинила у претходне две године врло битне кораке, не само за Мађарску националну заједницу, него и за оне грађане Србије који заједно са нама живе и који имају исте циљеве какве имамо и ми.

Само желим да подсетим овај цењени дом да је овај сазив Владе Републике Србије, односно ова Влада Републике Србије, елиминисао из правног система Републике Србије принцип колективне кривице након скоро седам деценија, да су учињени битни кораци ка тзв. историјском помирењу између српског и мађарског народа, да су конкретне мере усвојене у интересу одговарајуће или сразмерне засутпљености припадника националних мањина у јавној управи, јавном сектору генерално, да су покренути веома битни инфраструктурни пројекти. Ту мислим и на пројекте у вези железнице, Будимпешта-Београд или Београд-Будимпешта, Суботица-Сегедин-Баја. Мислим на поновно финансирање изградње тзв. ипсилон крака на Коридору 10 поред Суботице, на поновно финансирање изградње Народног позоришта у Суботици.

То су само неки примери који показују да је Влада Републике Србије учинила крупне кораке ка реализацији наших заједничких стремљења и због тога ми можемо, на основу ових конкретних резултата, да будемо задовољни и надам се да ћемо бити у прилици да након следећих избора наставимо са радом на овим и сличним задацима.

Већ је речено да министар одбране, за разлику од неких других чланова Владе, и у техничком мандату Владе има могућности да доноси прописе ако то налажу разлози одбране Републике Србије. Поред тога, морамо рећи, уколико буде било избора, а биће их, ви господине Ђорђевићу на овом положају остајете најмање четири месеца. Значи, не ради се о данима, не ради се о недељама. Најмање се ради о четири месеца. Битно је што сте ви, господине Ђорђевићу, из система одбране, што сте били државни секретар у Министарству одбране. Сигуран сам да вам неће требати време за уходавање, упознавање са послом, него ћете од сутрашњег дана моћи да извршавате оне своје задатке и надлежности које министар одбране у Влади Републике Србије има.

Поред тога, не можемо говорити о систему одбране, макар се радило о персоналном питању, као у овом случају, а да се не спомене мигрантска криза. Савез војвођанских Мађара је била прва странка, ако тако могу да кажем, која је овде у Народној скупштини у јулу прошле године говорила о опасностима мигрантске кризе и о томе да на првом месту Народној скупштини и Влади Републике Србије треба да буду грађани Републике Србије, њихова безбедност, сигурност, сигурност њихове имовине.

Када сам о томе говорио прошлог лета нисам формулисао ни једну реченицу која је била уперена против било кога. Рекао сам солидарност да, помоћ да свакоме ко се нађе на нашој територији, али на првом месту треба да буде заштита интереса свих грађана Републике Србије. Нама је драго што се сличне реченице говоре претходних месеци. У том контексту треба споменути одлуку Савета за националну безбедност од 25. фебруара која се тиче тога да је председник Републике дао министру одбране одобрење да у случају потребе стави Војску Србије у пуну приправност.

Надам се и сви се надамо да неће бити потребе да Војска поводом мигрантске кризе учини било какав корак. Надамо се да ће полиција која професионално обавља своје задатке бити довољна да би сви грађани Републике Србије, без обзира на

3/2ТЂ/ЦГ

ову мигрантску кризу или нову сеобу народа, буду безбедни, да се сигурно осећају. Ову одлуку осећамо или на ову одлуку гледамо као на једну превентивну одлуку. Свакако би било добро када Народна скупштина не би имала обавезу, него само могућност да изабере новог министра одбране и тада бисмо се залагали за то да имамо министра одбране у пуном капацитету и због тога подржавамо овај корак да се изабере министар и да се конкретно Зоран Ђорђевић, као бивши државни секретар у Министарству одбране, изабере за ову функцију.

Још једном да поновим, посланичка група СВМ ће гласати за избор Зорана Ђорђевића за министра одбране у Владе Републике Србије.

На самом крају једна реченица. Можда није тема, можда због ове реченице нећу добити аплауз једног дела сале, чији би можда добио, али пошто се ради о систему одбране, као што је Като говорио цетерум цензео, да и ја употребим неке латинске речи, као што је то учинио председник Владе Републике Србије. Значи, СВМ се и даље залаже за евроатлантске интеграције наше државе и сматрамо и даље да је то у интересу државе Републике Србије и надамо се да ће доћи време када ће се озбиљно разматрати та опција, та могућност, не због симпатија или антипатија, него искључиво због државних интереса Републике Србије. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Александар Чотрић.

АЛЕКСАНДАР ЧОТРИЋ: Поштована председнице Народне скупштине, колегинице и колеге народни посланици, уважени председниче Владе Републике Србије, даме и господо министри у Влади, посланици СПО подржавају предлог премијера Александра Вучића и гласаће за избор господина Зорана Ђорђевића за новог министра одбране у Влади Републике Србије.

Сматрао да је премијер показао изузетно одговоран однос према грађанима Србије, према нашој јавности, а посебно према женама и припадницима новинарске професије, да је одржао обећање о разрешењу претходног министра због непримерене и неприкладне изјаве и да је у року, који је обећао и у поступку који предвиђају Устав и закон, предложио новог кандидата за министра одбране. Србији је потребан што пре први човек Министарства одбране, јер се као држава, регион, континент суочавамо са све већим изазовима угрожавања мира, безбедности, поретка и законитости, а пре свега због ратова, сукоба, због терористичких аката који се дешавају на Блиском истоку, као и на северу Африке.

4/1МГ/ВЗ10.35 – 10.45

Одређени безбедносни изазови постоје и у региону, од чега је веома значајно да Србија може да се посвети јачању свог система одбране. Наравно да, Влада Србије је у међународним круговима правилно процењена, као фактор стабилности у региону и да никакве запаљиве изјаве са наше стране нису долазиле, већ је напротив Влада Србије посвећена процесу помирења у региону и суочавамо се, дакле као читав континент са великом избегличком, мигрантском кризом, што је изазов који можда у једном тренутку превазиђе и надлежност и могућности цивилних власти и припадника Министарства унутрашњих послова, због чега ће бити потребно и реаговање оружаних снага, односно Војске Републике Србије.

Охрабрује што ЕУ упућује похвале Влади Републике Србије како се ми носимо са овом највећом избегличком кризом, после Другог светског рата и заиста све похвале за надлежне у Влади Републике Србије који све чине да мигранти, ти несрећници, избеглице који се налазе на тлу Србије добију сву потребну помоћ и када је реч о смештају, о храни и новчаној помоћи и лепој речи, што много значи овим људима и што они стално истичу и када стигну у земље које су њихово одредиште.

У протекле три и по године, од избора садашњег премијера, господина Александра Вучића, тада на место министра одбране, учињено је изузетно много позитивних и суштинских промена у Министарству одбране и Војсци Србије. Сматрамо да је потребно да се наставе те реформе које ће довести до још већег нивоа безбедности наше земље, до даље професионализације војске, до њене још боље увежбаности, оспособљености, опремљености и на томе се много ради, вишег социјалног статуса запослених у овој области, да се настави овај веома значајан, позитиван тренд повећања извоза наше наменске индустрије и да се настави сарадња са другим министарствима одбране и војскама, да се настави наше веома значајно учешће у мировним мисијама, за шта иначе добијамо похвале и од земаља партнера у оквиру чијих контингената учествујемо и од свих других значајних чинилаца данашњег света. Јер, смо од некога ко је и сам био територија на којој су биле мировне мисије, постали онај чинилац који доприноси успостављању мира и гарантовању безбедности у кризним подручјима света.

Најбоља потврда да су Министарство одбране и Војска Србије на добром путу, јесте огромно поверење грађана који они имају у овим институцијама. Истраживања показују да у последње време грађани поново имају највеће поверење у Војску Србије, готово 50% наших људи истичу да је војска она институција којој највише верују и то нас подсећа управо да је Војска сада повратила оно поверење, онај углед који је имала и у најславнијим данима наше победничке и војничке традиције, рецимо после великих победа Краљевине Србије у Балканским ратовима и Првом светском рату. Дакле, то је тај ниво поверења у Војску Србије и Министарство одбране.

О том поверењу говори и податак да је велико интересовање за професионално ангажовање у Војсци Србије и да на сваки расписани конкурс се јави 10 до 12 пута више заинтересованих за ангажовање и да се све већи број људи и девојака и младића пријављују за добровољно служење Војске Србије. Србија данас има војску која може да гарантује суверенитет и независност земље, што је најважније.

Господин Ђорђевић је у претходном периоду био државни секретар у Министарству одбране, што нас уверава да ће бити настављене започете опсежне реформе у сектору одбране, које имају заиста позитиван ток, које су добиле подршку и домаће и стручне, али и шире јавности, као и свих релевантних спољнополитичких партнера Републике Србије.

Сматрамо у СПО да је веома значајно што је он човек из система, тако да кажем, из ресора, што је одлично упознат са свиме што је до сада урађено у Министарству одбране, што је упознат са плановима и како те планове остварити.

4/2МГ/ВЗ

Господин Ђорђевић је, као државни секретар у Министарству одбране, већ постао активни учесник у процесу сарадње министара одбране југоисточне Европе, остварио је успешну и интензивну сарадњу са представницима Спољног комитета Западне војне алијансе, Европске одбрамбене агенције, значајни су његови радни сусрети са представницима УН, Владе Руске Федерације, представништава амбасада најзначајнијих земаља данашњег света, САД, Француске, Италије и других представницима. Са Канцеларијом НАТО-а је имао више сусрета, као и са представницима Конференције националних директора за наоружање.

Значајно је то што у активностима Министарства одбране неће бити интерегнума, неће бити празног хода, неће бити губљење времена, него ће ове започете активности да се наставе, биће дакле у континуитету.

Наше Министарство одбране је у складу са прокламованом државном политиком успешно одржава дистанцу према партерима и на истоку и на западу о чему сведоче бројно војно-технички споразуми, рецимо, попут оних са Западним војним савезом као што су Софа споразум о примени уговора и повеља споразума, затим ИПАП споразум о заједничким активностима и продубљивању сарадње. Затим, НСПО споразум о сарадњи у области логистичке подршке. Ту су и заједничке војне вежбе, како са припадницима војске Руске Федерације, тако и са припадницима Западног војног савеза, подједнако се успешно школују припадници наше војске у више страних држава и на истоку и на западу. Такође се истовремено размењују искуства и информације.

Оно што мислимо да би требало наставити, што је успешно започето јесте и ширење мреже српске војне дипломатије која непрестано јача, што је видљиво и чињеница је да наша земља добила неколико нових изласланстава одбране где их раније није имала. Они су посебно ангажовани да раде у корист наше земље, на представљању капацитета универзитета одбране, ВМА, центра за усавршавање кадрова АБХО, ремонтних завода и центра за мировне операције.

Посланичка група СПО подржава све потписане и ратификоване споразуме са другим државама, као и са војним савезима, јер је то гаранција да ћемо бити део система колективне безбедности, да смо респектабилни фактор, партнер и да смо равноправни актер у одлучивању у данашњем свету.

Верујемо да наше оружане снаге никада неће бити приморане да се војно ангажују и да ће Србија сва питања са другим земљама решавати мирним дипломатским и политичким средствима. Томе несумњиво доприносе досадашњи ставови премијера Александра Вучића, Владе Републике Србије и зато СПО најснажније подржава европске реформе које се реализују, бриселске споразуме, процес помирења у региону, посебно допринос који дајемо да се он оствари у БиХ и тај процес помирења српког и бошњачког народа, подржавамо опредељење премијера за то пуно помирење у региону и за најбоље могуће односе са суседима. Посебно подржавамо интеграције Србије у породицу уређених демократских европских држава уз истовремено очување наших традиционалних добрих односа са Руском федерацијом, али и са Кином и другим значајним земљама савременог света.

5/1АЛ/ЛЖ10.45 – 10.55

Ми верујемо да ће сви ови успешно започети послови, пројекти, активности, успешно бити настављени у наредном периоду после парламентарних избора и формирања нове Владе Републике Србије. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Сулејман Угљанин.

СУЛЕЈМАН УГЉАНИН: Поштована председнице, чланови Владе, даме и господо народни посланици, странка Демократске акције Санџака ће подржати избор новог кандидата за министра одбране, првенствено из два разлога, морам да кажем. Прво, што се ради о једном успешном економском стручњаку и због стања у којем се налази наша земља и сама војска као добар економски стручњак може да омогући одрживи развој и рад наше војске.

Прва ствар, ми као држава имамо један добар бренд, добар научно-наставни кадар за образовање официра, то може да буде један велики, велики наш капитал у будућем раду и развоју наше одбране.

Друга ствар, имамо добру наменску индустрију и уколико се правилно као један добар економиста направи програм за правилан смер развоја наше наменске индустрије, такође са нашим квалитетним производима можемо да будемо конкурентни на светском тржишту и то може да учини да живот наше војске буде одржив.

Трећа ствар и најважнија у свему овоме је ВМА. Наша ВМА је у самом светском врху и по знању и по искуству и по опремљености што се тиче медицинске науке и може да буде велика научно-наставна база не само за обичне земље, него и за велике војне савезе.

То су неке могућности које су нас определиле да подржимо господина Ђорђевића за будућег министра одбране, јер као добар економиста све ово може да употреби као један основ за нашу економску самосталност војске, да је скине са буџета државе.

Друга ствар о којој желим да говорим, говорићу као Бошњак и очекујем од господина Ђорђевића да као млад човек, друга ствар због чега подржавамо јесте што је у време 90-их био млад човек, и није имао времена да буде командно одговоран за многе ствари које су тада учиниле лоше војска тадашње ЈНА, касније Војска Југославије и очекујем да ће имати снаге и воље да покрене поступак лустрације за све оне људе који су кроз војску и у име војске и у том командном кадру, да покрене поступак за све оне људе који су криви и који ништа нису учинили, а могли су да учине за масовну отмицу Бошњака у Сјеверину 1992. године 22. октобра, за гранатирање бошњачких села у Прибоју које је учинила Војска Југославије, тадашњи Ужички корпус и за отмицу Бошњака у Сјеверину.

Уколико се изврши лустрација и они се казне, онда ће Бошњаци много слободније да живе и да осећају сигурност у овој земљи, а не да очекују у сваком униформисаном лицу опасност по живот.

Трећа ствар, наша земља је одлуком Међународног суда правде 2007. године пресудом прогласила кривом по Конвенцији о спречавању злочина и геноцида, због тога што није спречила геноцид у Сребреници и није ухапсила и није казнила починиоце тих злодела и није предала Хашком трибуналу. Све ово је један велики терет који све нас оптерећује као грађане ове земље, као посланике и све одговорне људе.

Очекујем да ће господин Ђорђевић имати снаге, храбрости и способности да покрене поступак да се расветле ови злочини и да се скине одговорност и са државе Србије и са свих будућих српских генерација за зло које је над Бошњацима учинио неко у њихово име.

5/2АЛ/ЛЖ

За крај, када говоримо о једном економисти, успешном економисти, способном човеку желим да кажем да очекујемо, ви знате СДА Санџака од самог почетка се залаже за европске и НАТО интеграције, мислим да ће у континуитету господин Ђорђевић успети да доведе нашу земљу до места, до статуса да добијемо позив за чланство и тиме стекнемо један велики предуслов на лествици сигурних земаља, да се подигне наш рејтинг и постанемо земља повољна за стране инвестиције. Све то скупа иде ка нашем бржем економском развоју.

Понављам, честитам Влади што се одлучила да на овако место постави оне људе који знају да праве паре, а не оне који знају само да троше паре. Хвала на пажњи.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Реч има премијер. Изволите.

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Желим пре свега да се и на тону и да пристојном речнику којим је говорио о државном секретару Ђорђевићу захвалим господину Угљанину, али на две речи сам приморан да реагујем.

Није држава Србија оглашена кривом пресудом Међународног суда правде у Хагу, али је тачно да све што се дешавало у Сребреници је увек било, рекао бих, тема најоштрије осуде сваког нормалног и сваког рационалног.

Желим вас да замолим, господине Угљанин, прошло је много година, сви смо рекли оно што смо имали да кажемо. Било је много злочина над српским народом у различитим деловима бивше Југославије, али ако се у свакој својој дискусији увек будемо враћали на то што се збивало пре 20 и 25 година, плашим се, што наравно као и сматрам да никада ствари не треба да буду заборављене, али ако се у свему увек будемо враћали у прошлост и из тога извлачили закључке да неко нема поверења у униформисана лица, мислим да Бошњаци и у Пазару, у Тутину, Сјеници или било где друго да живе, у Београду, Новом Саду, Суботици да се осећају слободно или да се осећају као грађани, држављани ове земље и да верују својим државним органима. Зато што сам сигуран да ниједан војник, ниједан полицајац не прави разлику према нашим грађанима због тога што је један Србин, други Бошњак, трећи Мађар, четврти припада било којем другом народу. Мислим да је то богатство Србије. Мислим да се тако понашају и сви припадници државних органа.

Ми смо као народи на простору бивше Југославије прошли кроз ужасно тешке периоде у претходних 100 година, од Балканских ратова, Првог светског рата, Другог светског рата у којем су многи страдали, посебно српски народ драматично пострадао, посебно Срби западно од Дрине и Дунава у толикој мери и том броју да је то, рекао бих, народ четвртострадални народ у Другом светском рату на страни сила победнициа.

6/1МО/ИР10.55 - 11.05

По броју својих жртава да један мали народ тако и толико страда! Ово вам говорим зато што знам и како сам васпитаван и кроз шта смо сви ми пролазили. Некако смо живели, иако сам рођен 1970. године, живели смо у томе што се збивало између 1941. и 1945. године. Само се плашим да неки други људи данас не покушавају на сличан начин да говоре о себи и својим народима, зато што такве ствари, ово није реплика на ово што сте ви говорили, увек могу да нас доведу до тешких емоција и до озбиљних проблема у будућности.

Срби и Бошњаци морају да живе заједно. Ми можемо да живимо поред неких других, али ми Срби са вама Бошњацима морамо да живимо заједно. Ми не можемо да живимо једни поред других. Имамо значајан број припадника, значајан број Бошњака у нашој земљи, у Србији, имамо Срба четири пута више у Босни и Херцеговини. И, шта да радимо са тим? Шта да радимо са тим? Да кажемо да ово овамо нису Срби, или да ово овде нису Бошњаци? Како, на који начин да гледамо ту будућност, него да живимо заједно?

И свих наших предлога се не стидим, иако знам да то није популарно, јер је у Србији увек популарно рећи све најгоре о оном другом. Рећи све најгоре јер тако ћете да добијете огромну подршку људи, огромну подршку народа, јер људи то много воле да чују. Иако су избори, мени не пада на памет да такве говорим. Ја мислим да ми морамо да живимо не само што ближе, већ смо ми спремни са Босном и Херцеговином да разговарамо, а не само да проводимо ЦЕФТА споразум. Ја мислим да је бесмислено да на граници између Србије и Босне стоје камиони по два, три и пет дана. То ћемо једног дана да укинемо, када будемо имали суштински јединствено тржиште којим ћемо моћи да привлачимо заједничке странце.

Не заборавите, Србија и Босна и Херцеговина заједно могу да кажу – еј, па нас је 12 милиона, дођите код нас да инвестирате. Одједном постајете шеста или седма земља у Европи по величини, по величини тржишта. Само о томе говорим, колико постајете интересантнији. Зато сам сигуран и надам се да смо ми своје лекције из прошлости научили, не зато што морамо да се волимо, не зато што ви морате да волите нас или не знам ко кога другог, већ зато што, чини ми се, то разум налаже.

Имамо много глава које на различите начине броје ствари. Кажем ствари, јер ти људи никад не умеју да броје људе, а наводно броје људи. Па, једни кажу – нас је у Босни два милиона и 300, ми ћемо да потаманимо ове Србе што их је милион и 300, а опет ови наши с друге стране кажу – нас је укупно седам-осам милиона, а њих је укупно два и по милиона, три-четири пута смо јачи, увек можемо да их победимо. И? Хоће стварно неко да нестане? Је ли стварно неко спреман да уништава читаве нације? Је ли стварно неко мисли да ће то да се догоди у будућности? А ви одлично знате да говорим истину и знате колико усијаних глава има и међу једнима и међу другима, у обе државе, и у Босни и Херцеговини и у Србији.

Ја мислим да управо зато треба да говорите ви, и зато сам и једним делом захвалан, с поштовањем о државним органима, о војсци и полицији, јер сам сигуран да и војска и полиција данас на најбољи могући начин штите све грађане Србије, без икакве разлике која може да буде остварена по националном питању, верском или било којем другом. Рекао бих да нам та врста нормалности и сигурности доноси стабилност.

Ми смо више пута прећутали и нису одговарали на различите провокације које су долазиле из региона. Не зато што смо били слаби, не зато што нисмо смели нешто да кажемо, или не зато што нам то не би донело политичке поене, већ зато што смо желели да прећутимо. Ја сам на седницама Владе неколико пута говорио људима – молим вас да нико не одговори на ово, ја нећу да одговарам, немојте да одговарате. Зато што нам је важнији мир, него то да на сваку реч одговоримо.

6/2МО/ИР

Ми смо се мучили да Хрватској одговоримо првих 48 сати, унезверени јер не разумемо шта се десило. Како је уопште могуће да неко поведе царински рат против Србије без икаквог разлога?Ево, сада да вас питам све у сали, захвалан сам већини на подршци зато што је Србија у том тренутку била истински уједињена у одбрани својих националних, државних и економских интереса, али за шта смо ми то били криви у том тренутку? Ни за шта. Што смо имали мигранте и што мигранти више нису хтели, избеглице више нису могле да прелазе кроз Мађарску ка централној и западној Европи, већ су кренули према Хрватској. Замислите ту страшну српску кривицу. Онда су рекли – камиони и аутобуси из Србије не могу, а још и улазили у аутобусе да узимају личне карте, па када виде да је Србин, кажу – изађи напоље.

Дакле, на то смо реаговали уздржано, смирено, али одлучно, желећи да покажемо да са свима у региону хоћемо нормалне односе и једва смо дочекали да уз помоћ Европе успемо, да не кажем да победимо у тој кризи, али да превладамо ту кризу, зато што су они одустали од својих... Како год да бих назвао те мере, то би био недовољно снажан израз. Али, желео сам само тиме да вам укажем да смо и тада, иако вам је јасно да ни по чему нисмо слабији, били уздржани, да смо гледали у сваком тренутку само како ћемо да се односимо и какве ћемо односе да имамо према својим комшијама, зато што хоћемо да живимо заједно и зато што верујемо са њима, једни поред других, са Бошњацима једни са другима и заједно. Дакле, зато што је стабилност оно што је за Србију најважније.

Ако ми будемо успели то да одржимо, ја немам бојазни за то да ли ће Србија да има позитиван економски раст 2016, нема ни Светска банка ни ММФ, 2017, нема ни Светска банка ни ММФ, ни за 2018, ни за 2019. годину. Дакле, имаћемо пет година интензивног и динамичног економског раста, без и једне године рецесије. Али, да бисмо то имали, потребна нам је ова врста стабилности.

Зато вас само још једанпут молим да ви као народни посланик покажете веће поверење, већу веру у надлежне државне органе и потпуно сам сигуран да ће онда и сви остали људи, и они Бошњаци који имају поверење у неке друге политичаре, моћи да добију ту врсту уверености и сигурности, јасног сазнања, јасне спознаје да су они овде свој на своме, да живе у својој земљи, да живе у својој кући и да никакву разлику не правимо између тога да ли је неко Србин, да ли је неко Бошњак или је неко Мађар, јер свима је заједничка отаџбина Србија. Хвала вам најлепше.

ПРЕДСЕДНИК: Даћу вам реч, али само кратко, иако нема правог основа за реплику, није ту било ничега. Изволите.

СУЛЕЈМАН УГЉАНИН: Пажљиво сам слушао председника Владе, али ради истине, ради добре намере и добре вере у заједнички неки рад, морам да кажем неколико речи.

Има једна чињеница, сви ми добро знамо да злочин који се не казни биће поновљен. Ја сам у најбољем могућем тону и на органима наше странке и данас говорио о господину Ђорђевићу, и због тога што је млад човек и што је економиста. А ово што сам рекао, дужан сам као народни посланик и истовремено као председник Бошњачког националног већа да кажем неке ствари, шта боли Бошњаке. Немојте да вас то вређа. Ја желим да кажем – боље нам је, да поставимо дијагнозу да би је решили. Ако немамо исправну дијагнозу, не можемо да решимо ствар.

7/1ЈЈ/ВК11.05 – 11.15

Господине председниче Владе, злочине над Бошњацима су учинили људи у униформама званичне државне војске, полиције и то под командом. Мора то да знамо. Сви извештаји говоре, сведоци говоре. Ми смо пре три дана имали суочавање са сведоцима. Према томе, нећу да ширим даљу причу, имамо решење, дајте као председник Владе, помозите нам да се створе услови да се Бошњаци врате у акциону групу, за израду акционог плана за Поглавље 23, да се уваже мишљења Бошњака, конкретно бројке, слова, датуми у тај акциони план и да се у овој Скупштини Србије стави на дневни ред резолуција…

(Председник: Време.

Хвала посланиче.)

… тиме решавамо све за сва времена.

ПРЕДСЕДНИК: Посланиче, захваљујем.

Две минуте сам дала хвала вам пуно.

Реч има народни посланик Петар Петровић.

ПЕТАР ПЕТРОВИЋ: Госпођо председнице Скупштине, уважено председништво, господине Вучићу, председнику Владе Републике Србије, даме и господо, министри, господине Ђорђевићу, будући министре одбране, даме и господо посланици, посланичка група Јединствене Србије ће подржати предлог господина Вучића, председника Владе Републике Србије да се за министра одбране у Влади Републике Србије изабере господин Зоран Ђорђевић.

Читајући његову биографију, дошао сам до закључка да у овом тренутку је одлука премијера Вучића да за министра одбране у Влади Републике Србије предложи господина Ђорђевића је потпуно на месту. Зашто? Из разлога што је господин Ђорђевић већ више од четири године државни секретар у Министарству одбране и у време, када сте ви господине председниче Владе били министар одбране и када је био господин Родић и када је био господин Гашић и сигурно сте имали у виду, познајући њега и његов рад и квалитете његовог рада и оно што је све постигао до сада, као државни секретар, кад сте се одлучили да господина Ђорђевића предложите за министра одбране у Влади Републике Србије.

Сада се поставља питање дужине колико ће он бити министар одбране. Што се тиче Јединствене Србије, сигуран сам да ће после ових избора, ова скупштинска већина састављати Владу Републике Србије и да ће господин Ђорђевић наставити у континуитету да обавља те послове.

Посланички клуб Јединствене Србије нема дилему око тога да ли треба господина Ђорђевића предложити, подржати у ствари, за министра одбране Републике Србије, али треба рећи неколико речи и о војсци која је под окриљем Министарства одбране у Војсци Републике Србије, која је уназад четири, пет година вратила и све више враћа углед, она који је имала како у домаћој јавности, тако и у међународној јавности. То је сигурно допринос свих министара који су били уназад три, четири године на челу Министарства одбране а такође и људи који су били у склопу Министарства одбране, државни секретари, помоћници, па је ту сигурно и господин Ђорђевић.

Такође треба нагласити и оно што Влада већ годинама ради и креира ту политику војне неутралности Републике Србије да треба сарађивати и са НАТО пактом и са Русијом и са свим другим силама које нешто значе на међународној сцени и у том делу имате пуну подршку, како ви господине премијеру, тако и Министарство одбране од стране Јединствене Србије, не само посланика Јединствене Србије, него свих чланова Јединствене Србије.

7/2ЈЈ/ВК

Нормално је да ми очекујемо да ће у овој расправи бити говора и о неким другим стварима које нису тема данашње седнице, али ће се везати за то јер ипак најављени су избори, као што је речено, очекује се да то буде, ајде и ја да кажем, условно 24. априла и многи ће можда користити прилику да из ових или оних разлога покушају да добију неки политички поен пре него што се и распишу званични избори.

Јединствена Србија може да каже само следеће – сви грађани који буду излазили на те предстојеће изборе треба да одлучују на основу онога што виде, а не основу онога што чују. Дакле, и на локалу и на нивоу државе види се шта су локали урадили на својим територијама, локални функционери и локална власт, као и оно што је Влада Републике Србије урадила у предстојећем периоду. Када се сумира долази се до закључка да и наредне боље власти неће бити од власти која је сада на челу државе Србије и Јединствена Србија позива грађане да истима да поверење и да могућност да формирају Владу, а на тај начин, господин Ђорђевић поново остане, пошто ћемо га данас изабрати, министар одбране.

Дакле, да не дужим многи и да не користим ову прилику да нешто друго говорим што није у вези са тачком дневног реда, а волео бих да то тако раде и сви они који данас буду узели учешће у расправи, и да се не везујемо за појединачне случајеве, против оне или оне, оног народа, националне мањине итд. ако је нешто урађено, што није можда било у складу са неким прописима који су владали у то време. Дајмо да гледамо у будућност, дајмо да развијамо Србију, дајмо да нам Србија буде лепша, богатија, да се у Србији жели живети, да млади остају у Србији, а то ће моћи да помогне и министар одбране и онај податак који сам ја чуо пре извесног дана који ме охрабрује. Пре извесног времена чуо сам од људи који воде војни одсек у Јагодини, да је из месеца у месец све више младих људи који желе да добровољно служе Војску Републике Србије. То је доказ да и Министарство одбране и Влада Републике Србије добро ради.

Јединствена Србија, још једном понављам, даје пуну подршку и Влади и предлогу министра и закључићу тиме, господине премијеру, свака вам част што сте после дужег времена уназад, не знам колико година, ви једини премијер који је испоштовао Устав и дао предлог за новог министра, у складу са Уставом Републике Србије. Још једном, господине Ђорђевићу, дозволите да вам унапред честитам избор за министра одбране Републике Србије. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Реч има народни посланик Владимир Маринковић.

ВЛАДИМИР МАРИНКОВИЋ: Захваљујем.

Уважени председниче Владе, поштовани министри, поштована председнице Народне скупштине, даме и господо народни посланици, Социјалдемократска партија Србије подржава предлог да господин Зоран Ђорђевић, постане нови министар одбране.

То је један веома логичан предлог, веома квалитетан предлог, имајући у виду његову каријеру, имајући у виду његове људске, моралне капацитете, али наравно и образовано, што је за нас јако важно да је он током своје каријере и рада у самом Министарству одбране на веома одговорној и високој функцији државног секретара, завршио и високе студије безбедности на државном универзитету, што га наравно квалификује да у наредном периоду на један квалитетан и добар начин обавља и функцију министра одбране.

Наравно да је област одбране она област која се прожима кроз све сегменте нашег друштвеног живота. Она утиче драстично на економски живот, она утиче на енергетику, на политику пољопривреде, на све оно што једну државу и њену политику дефинише у глобалном свету и у глобалним условима.

7/3ЈЈ/ВК

Не могу да не поменем оно што за политику безбедности представља најзначајнију ствар, а то је спољно-политички контекст, контекст који захваљујући премијеру Вучићу, дефинише нашу земљу као једну веома поштовану земљу на међународном плану. Мислим да никада у протеклих 25 до 30 година, нисмо имали овако добру спољно-политичку позицију, где смо поштовани од стране САД, од наших европских партнера, испуњавајући наш стратешки циљ да наша земља постане пуноправни члан ЕУ, али поштовани и од наших пријатеља и партнера из Руске Федерације, НароднеРепублике Кине, Јужне Кореје, дакле са далеког истока и блиског истока.

8/1ВС/МЈ11.15 – 11.25

Пре једно три до четири недеље имао сам прилику да присуствујем једном важном скупу о обновљивим изворима енергије у Абу Дабију, иначе, Уједињени Арапски Емирати имају, односно дефинишу специјалног изасланика за обновљиве изворе енергије УН и ту сам имао прилику да у разговору са челницима „Маздар„ института, Мубадале, министрима у Влади Уједињених Арапских Емирата видим колико је тамо Србија цењена захваљујући искључиво личним напорима, личним контактима, људи бизнисмени, политичари САД, ЕУ су се утркивали да господину Ал Џаберу, државном министру дају пројекте, понуде пројекте који би се реализовали широм света.

Али, Србија, иако, можда и није толико интересантна за компаније као што је „Маздар“, за компаније као што је „Емерпропертис“ који сада реализују у наредном периоду пројекат 25 милијарди евра Уједињеним Арапским Емиратима постаје земља у коју ће Емирати улагати у наредном периоду 3,2 милијарде евра и то са пуном одговорношћу, тврдим највећи пројекат који се реализује на територији целе Европе.

Наравно, не треба изгубити из вида да је то јако значајно за нашу безбедносну политику и за наш међународни углед када је у питању наша одбрана, када су у питању наше безбедносне снаге.

Да резимирам са спољном политиком оно што сви наши партнери кажу то је да Србија испуњава оно што обећа и да Србија коначно има оно што је кондиција „сине ква нон“ спољне политике, а то је кредибилитет.

И захваљујући томе имамо и кредибилитет када је у питању политика одбране, када је у питању политика безбедности, учествујемо активно у европским интеграцијама, учествујемо активно у великим војним савезима и у њиховом раду.

Дакле, имамо једну јасну, добру, квалитетну и проактивну улогу, подигли смо ниво рада наше наменске индустрије која може да представља један од основних, главних стубова развоја наше економије и наше земље и наравно регионална сарадња и сарадња у борби против највеће пошасти 21. века, а то је претња од међународног тероризма.

Исто тако морам да напоменем добру улогу Србије када је у питању мигрантска криза, када је у питању регионална сарадња и то је оно што дефинише Србију као једну земљу која више није на столу међународних форума, него је Србија данас земља која представља део решења, која нуди решења која јако конструктивна и која у сваком случају дефинише бољу позицију наше земље која се одражава и безбедносну политику.

Оно што очекује, надам се, новог министра одбране у наредном периоду, то је посао који не може никада ни да се заврши. То је посао подизања ефикасности и ефективности и војске, подизање нивоа кадровске екипираности, подизања нивоа услова у оквиру којих војска ради и функционише, али у сваком случају, имајући у виду квалитете и оно што дефинише биографију господина Ђорђевића, којег имам част да и лично познајем, дефинише то да ће он на један, добар, частан, моралан и квалитетан начин, руководити овим сектором.

Ја бих се придружио господину Петровићу, да то не треба да буде и надамо се да неће бити период од четири месеца, него да ће он свој посао наставити у наредном мандату од четири године. Оно што Србији треба и оно што Србија дефинише као мотор њеног развоја у наредном периоду, то су људи као господин Ђорђевић, који имају морални капацитет, образовни капацитет, да воде овако важне сегменте наше државе, који су значајни због укупног развоја, због укупног контекста функционисања када је у питању регион, али и када је у питању глобални аспекти функционисања целог света.

8/2ВС/МЈ

Видимо, да иако нема директних претњи за нашу земљу, за наш регион, готово цео свет се бави питањем међународног тероризма, мигрантском кризом и управо одговор на питање, када ће се та криза решити, када ће се доћи до једног трајнијег мира, до једног фокусирања на економску кризу, на економска питања, на питања части и достојанства обичних људи, управо лежи у томе како ће се велике силе и велики војни савези изборити са проблемима који се данас дешавају на Блиском истоку.

Да ли ће велики светски играчи, као што су Иран, Саудијска Арабија, као што је Јапан и Кина, дефинисати своје односе или их редефинисати, на једном квалитетнијем и бољем нивоу, како би то, наравно, имало позитиван ефекат на цео свет.

Србија, у сваком случају, треба да буде приправна, спремна, да развија своју војску, своју одбрамбену политику, да развија регионалну сарадњу, да развија европске интеграције, интеграције и везе са јаким војним савезима.

У сваком случају да инвестира, што више када је у питању област одбране у науку, у универзитет, у студије одбране, што је до сада јако добро рађено, али надам се да ће господин Ђорђевић у сваком случају, учинити све да оно што дефинише иновације у Војсци и иновације у самом знању, у новим технологијама, ће дефинисати и нашу политику и безбедност наше земље и наших грађана, што у сваком случају представља приоритет функционисања и ове Владе и овог парламента и свих државних институција.

Вама желим да тај посао радите на најодговорнији, најсавеснији и најбољи могући начин. Хвала још једном и подржаћемо ваш избор у термину за гласање.

ПРЕДСЕДНИК: Реч има Дубравка Филиповски.

ДУБРАВКА ФИЛИПОВСКИ: Захваљујем уважена председнице.

Поштована господо министри и чланови Владе, уважене колеге и колегинице народни посланици, предлог премијера Александар Вучића да Зоран Ђорђевић буде изабран за новог министра одбране, за посланичку групу Нове Србије је једна мудра и рационална одлука и ми ћемо у часу за гласање, као посланичка група гласати за ваш предлог, због тога што сматрамо да сте ви у систему одбране од 2012. године врло предано и посвећено радили на модернизацији војске, на очувању одбрамбеног система Војске Србије, на побољшању њене унутрашње организације.

Такође, врло сте активно учествовали у свим активностима Министарства одбране у делу Одбора за одбрану и унутрашње послове, чија сам чланица, а пре свега у подношењу редовних тромесечних извештаја, у законима које сте предлагали.

За мене је веома важно што сте врло активно учествовали у спровођењу акционог плана Резолуције УН 1325 „Жене, мир и безбедност“ и што ми, захваљујући таквом начин спровођења акционог плана данас имамо преко 10% жена војникиња у одбрамбеном систему Србије и у мировним операцијама.

Када се за неку функцију неко кандидује, биографија и личне референце, као и резултати који су постигнути, су најбољи предлог и најбоља могућност да оценимо како ће предложени кандидат обављати своју функцију.

Мислим, као чланица Одбора за одбрану и унутрашње послове, морам да кажем у делу који сте ви подносили, када су у питању извештаји Министарства, резултате које је тимски рад постигло Министарство и најбоље је када се ти резултати упореде са неким претходним, пре него што сте ступили на дужност.

9/1ДЈ/ИП11.25-11.35

Врло је важно истаћи да је буџет Министарства одбране потрошен са 99,7% и да је та потрошња буџета раније била мања за 12%.

Врло је важно истаћи да је број сати налета борбених авиона подигнут са два на 40 сати, да од 2008. године до данас четири пута више припадника Војске Србије учествује у мировним операцијама, да су остварене уштеде у износу од 1,3 милијарде динара, да је стамбено питање решено у 2015. години за 900 официра и војника Војске Србије, а да је од 2012, дакле од тренутка када сте ви државни секретар у Министарству одбране, па до 2015. године решено 4.082 стамбена питања.

Војска Србије учествује у 11 мировних операција са више од 600 војника годишње и чува мир у свету и на најбољи начин презентује државу Србију.

Приход од продаје наменске индустрије је повећан и износи 1,1 милијарду динара, с тим што су уговори за ову годину још у вредности од 400.000.000 евра, вредност издатих дозвола за извоз НВО је преко 750.000.000 долара. Повећан је и број запослених радника у фабрикама за производњу одбрамбене индустрије, за неких 2.015 радника. Повећане су и плате за 15,4%.

Добровољно служење војног рока је повећано. Од пријављених 4.413 кандидата упућено је на служење војног рока 2.359.

После 21. годину поново је уведено средњошколско стручно образовање подофицира.

Набављена је и војна опрема и то у последње три године 35.865 комплета нових униформи и 31.445 пари вунених чизама.

Када говоримо о овим резултатима, свакако је веома важно напоменути да су они примећени и у међународним круговима. Ја овом приликом морам да истакнем, због грађана Србије, истраживање једног респектабилног интернет портала Global Firepower који приликом рангирања армија света узима у обзир више од 50 различитих фактора да би измерио снагу сваке армије појединачно и Војска Републике Србије је рангирана на 60. место, говорим о истраживањима за 2015. годину, од укупно 106 држава света, чије су армије уопште узете у обзир.

Па, можда ће неко рећи – па, 60. место и није неко место, а ја онима који би тако нешто и помислили, желим да одговорим да армије преко 100 земаља уопште нису узете у обзир када је у питању ово истраживање и да је Војска Србије боље рангирана од три земље у окружењу које су чланице ЕУ, то су Мађарска, Бугарска и Словенија. Док, рецимо, армије Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније уопште нису узете у обзир. Једино су Хрватска, Румунија и Грчка мало боље рангиране од нас.

Завршићу своје излагање са чињеницом да је веома важна борба против корупције у систему Војске Србије. Истраживања која су рађена, пре свега од стране међународних агенција, показују да смо у 2014. години напредовали и да нисмо више у групи Д земаља које се сврставају у високи ризик од корупције, већ у групи држава која има умерени ризик од корупције.

Управо су ово резултати Министарства одбране Републике Србије, који вас, господине Ђорђевићу квалификују да у наредном периоду обављате овако важну функцију.

Још једном, желим да кажем да ће посланичка група НС подржати ваш избор.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Реч има народни посланик Марко Ђуришић. Изволите.

9/2ДЈ/ИП

МАРКО ЂУРИШИЋ: Хвала поштована председнице.

Поштовани председниче Владе, господо министри, како смо се данас нашли у овој ситуацији, сложићемо се необичној, али сасвим сигурно не јединственој и никада пре, ситуацији која се никад пре није десила у Србији. Министар који се бира у току мандата једне Владе, после смене претходног министра, сасвим сигурно није нешто што се никада није десило у историји Србије, што је речено овде.

Прошло је три месеца од инцидента и увреде коју је министар Гашић изрекао једној новинарки и два месеца је јавност Србије чекала, новинари тражили обећање премијера да се министар одбране смени. Два месеца.

У то време, председник Владе говорио је – тражим замену, не могу да нађем одговарајућу особу. Коначно, смена министра Гашића се десила 5. фебруара ове године и онда је у последњем законском року, рок од 15 дана је максимално 15 дана, може и раније, коначно председник Владе је предложио досадашњег државног секретара у Министарству одбране, који је тамо био и са претходна три министра за новог, четвртог кандидата за министра одбране у нешто мање од четири године.

Онда смо чекали још десет дана и три претходне седнице Скупштине да та тачка коначно дође на дневни ред и гле чуда, то је практично последњи радни дан ове Скупштине и зато је, за разлику од претходна два пута када смо у мандату ове Владе мењали министре, прво министра Вујовића када смо бирали за министра финансија, а затим и министра Сертића за министра привреде, премијер дошао да буде овде, образложи свој предлог и учествује у расправи и то је добро, јер је то његова законска и пословничка обавеза. Ту обавезу претходна два пута није испунио.

Добро је што је данас ту и што можемо да говоримо из дискусија и самог предлагача премијера и колега посланика, најмање о самом кандидату за министра одбране и будућем развоју Министарства одбране и Војске Србије, с обзиром да колико сутра овај парламент ће бити практично распуштен и имаћемо за нешто мање од два месеца и изборе.

Ова седница треба на неки начин, претпостављам, да буде један преглед шта је урађено у нешто мање од две године колико овај сазив ради, сам премијер је о томе говорио, говорећи о бројним законима који су овде усвојени, због којих је он срећан и поносан, али ја могу да кажем да је због великог броја тих закона грађанима Србије данас лошије него што је то било пре две године, почевши од Закона о раду о којем је говорио премијер, затим о Закону о смањењу пензија, Закону о смањењу плата и бројним другим реформских или не реформским законима, о бројним лекс специјалисима које смо доносили овде у претходне две године, који су умањили правну сигурност и смањили број инвеститора који долазе у Србију.

Инвеститори прате и виде да је по законима у Скупштини, који се доносе у Скупштини, да постоје повлашћени инвеститори, они због којих се мењају закони и постоје они други и пошто се они препознају у тим другима јер нису пријатељи са председником Владе, они не долазе у Србију, долазе у околне земље и данас је Србија по инвестицијама…

10/1БД/ЦГ10.35-10.45

ПРЕДСЕДНИК: Ако можемо барем инвестиције да повежемо из домена Министарства одбране, молим вас.

МАРКО ЂУРИШИЋ: Наравно. Те инвестиције треба да доведу …

ПРЕДСЕДНИК: Да не добијем приговор да кршим Пословник, а не бих волела да кршим Пословник. Значи, бар нешто о наменској или тако нешто, ако могу да вас усмерим.

МАРКО ЂУРИШИЋ: О резултатима и инвестицијама говориле су и друге колеге позитивно, ваљда могу ја да говорим мало критички о томе на који начин је вођена политика, као што су други хвалили. Дозволите нама из опозиције да кажемо и коју реч против, јер је ово једино место где то може да се каже.

Те инвестиције које нас заобилазе неће довести до повећања БДП као што је повећање и раст у земљама око нас. Србија је данас земља у региону са најмањим растом БДП. Просечан раст у региону је 2,6%, а у Србији 0,8% прошле године. Добро је што га има, али да би стигли и регион, да би достигли Европу, он мора да буде 6%, 7%, а то оваквом политиком није могуће. Зато ова Влада на изборима, због будућности Србије, не може и не сме да добије подршку грађана.

Плате у региону данас су најниже и то је резултат рада ове Владе. Пензије су смањене у просеку 5% тако што су онима за преко 600.000 људи смањене 10%, 15%, 20%.

ПРЕДСЕДНИК: Посланиче, будите љубазни, молим вас да се уклопите некако у тему.

МАРКО ЂУРИШИЋ: Ова економска политика, лоша, је предуслов, односно не ствара предуслове за развој Војске, за промену чињенице да је сада потрошено средстава из Министарства одбране на плате повећано са 76% на 80%. То је кандидату за министра одбране, пошто видим да имате неки осмех на лицу, наведено у Извештају за последњи квартал о раду Министарства одбране који добијамо. Можете да видите да је са 76% на 80% повећано издвајање за плате. Ево га, управљање кадром – У односу на претходни период имајуће стање лица у Министарству одбране Србије и Војске је на буџету смањено са 85,8 на 85,3, а у дохотку повећано са 76,7 на 80%. Значи, то је Извештај о раду Министарства одбране.

Далеко смо од оне формуле од 40% издвајања буџета за плате, 30% за опрему, 30% за улагање. Наравно, не можемо данас говорити о томе са министром, односно кандидатом за министра за кога сам премијер каже да је привремени. Није нешто што смо ми смисли. То је рекао премијер, образлажући овај предлог за господина Ђорђевића.

Оно што не можемо да говоримо или није нико говорио о томе да ли постоје планови и какви за јачање контингента Војске Републике Србије у међународним војним мисијама. Нисмо говорили о томе да ли ће се Србија покренути са мртве тачке практично заустављених евроинтеграција и радити на јачању заједничке безбедносне политике са земљама ЕУ или ћемо овде слати ратоборне поруке чланицама ЕУ које су наше комшије. Да ли ћемо говорити о томе да нам је потребна нека трка у наоружању, као да ће неко са неким у региону ратовати? Ми со практично окружени земљама НАТО пакта и једина војна сила са којом можемо да ратујемо је НАТО пакт. Додуше, премијер има искуства са вођењем рата против НАТО пакта. Победио га је већ једанпут. Али, мислим да грађанима Србије не треба још једна таква победа.

Оно што је Влада урадила за ове две године је повећање сиромаштва у Србији, 150.000 људи више је данас сиромашно него што је било пре две године, 30% младих је угрожено сиромаштвом, а још два милиона људи је угрожено од сиромаштва. Ова Влада не нуди никакву политику и мере којима би се то променило. Ова Влада није

10/2БД/ЦГ

успела за четири године свог мандата да договори ниједан нови структурни пројекат. Сви путеви, мостови које премијер ових дана отвара, неке очигледно и незавршене, па се онда појаве рупе после два месеца, па премијер криви неког другог опет за то, су путеви, мостови који су договорени, испланирани и обезбеђено је финансирање до 2012. године.

Ја бих волео да чујем који је то километар аутопута договорен, за који су километар аутопута обезбеђене инвестиције у претходне две године?

Ова Влада може да се похвали гушењем медијских слобода, укидањем слободе …

ПРЕДСЕДНИК: На које тачно новине мислите из области одбране?

Морамо да се држимо теме како–тако. Ја стварно улажем крајњи напор да вас не прекинем. Тачно има неколико часописа који се баве одбраном и Војском Србије, па тачно на шта сте мислили?

МАРКО ЂУРИШИЋ: Можемо да говоримо и о срамним чланцима у листу „Одбрана“ који су се појављивали против једног државног органа, када је бивши министар Војске водио сукоб са Заштитником грађана. Онда сте у листу „Одбрана“ могли да прочитате срамне текстове о једном представнику државног органа, ако хоћете да говоримо у детаље о слободи медија.

Можемо да говоримо о томе како имамо неефикасно судство данас, како се ослобађају криминалци …

ПРЕДСЕДНИК: Немамо више војне судове, посланиче. Учествовали сте у реформи правосуђа ових неколико година. Немамо војне судове.

МАРКО ЂУРИШИЋ: Немамо војне судове, али се пред судовима воде поступци и против војних и цивилних лица. Припадници Војске су у том смислу изједначени са другим грађанима Србије. Стање у судству тангира све, као што тангира и стање у образовању, зато што припадници Војске имају породице, имају своју децу. Та деца иду у школе у којима предају професори и наставници са најнижим примањима у региону, професори и наставници који су прошле године штрајковали пет месеци и који данас сами говоре и по признању самог министра није испуњено оно што је са њима договорено пре годину дана.

Наравно да су и припадници Војске, као и сви други грађани Србије, забринути када децу пошаљу у такву школу и како ће им деца бити образована и каква им је будућност. И ова Влада не нуди будућност за грађане Србије, односно не нуди им будућност овде. Нуди им будућност негде другде, нажалост, јер у Србији неће моћи да раде и пристојно живе уколико се настави оваква политика.

На крају, цела ова игра и представа око министра одбране довела је до тога да имамо једну парадоксалну, можда на први изглед и безазлену, али суштински јако опасну ситуацију. Наиме, пре неколико дана обавестио нас је министар правде да је после седнице Националног савета за одбрану председник Републике овластио министра одбране да подигне стање у Војсци како би Војска била у случају потребе употребљена као помоћ полицији у случају ескалације кризе са мигрантима.

11/1ТЂ/ВЗ11.45 – 11.55

То је изјављено у ситуацији када Србија није имала министра одбране, имала је вршиоца дужности, вршиоца дужности министра финансија који је тој војсци, припадницима војске, смањио плате, који им је смањио дневнице, али нико, или готово нико није говорио о томе зашто је председник Републике пренео своје законом и Уставом дато овлашћење о командовању и одлучивању о употреби војске у рату и миру, јер то никако није могао да уради зато што функција министра одбране није да командује војском, него да руководи. Немогуће је. Зато је направљена та подела да се зна ко од цивилних органа командује, а ко руководи војском и намерно је та подела направљена, јер председник Републике командује и одлучује о употреби, а министар руководи.

То поигравање са државом може да има трагичне последице. Нажалост, за време мандата ове Владе и то смо могли да видимо. Због такве игре и самовоље у командовању и руковођењу седам људи је изгубило живот. Ја се надам да ће нови министар одбране, у овом кратком времену, колико буде на функцији, помоћи да се дође до истине око тога шта се дешавало у ноћи 13. марта 2015. године и зашто је седморо људи у тој ноћи изгубило живот.

Надам се да ће министар одбране помоћи да се дође до пуне истине зашто и како је дошло и чија је одговорност била када су се припадници Војске сукобили са припадницима полиције на улицама града Београда.

Надам се да ће нови министар омогућити бољу контролу, цивилну контролу, служби безбедности и да се неће поновити ситуација да смо имали незаконито праћење активности политичких странака од стране ВБА.

Надам се да нови министар одбране неће улазити у сукоб са другим државним органима, да ће се држати закона и Устава, што није био случај са претходним министром одбране који је, сматрајући да има заштиту премијера, мислио да може да ради шта год хоће.

Ми нећемо гласати за Предлог за избор новог министра одбране, као што нисмо гласали ни за избор ове Владе, ни за једног министра који је биран у међувремену.

Драго нам је што ће ово заседање завршити овај мандат Скупштине, што ће грађани врло брзо имати прилику на изборима да кажу своје мишљење о овој Влади и раду свих њених чланова од председника Владе, сваког појединачног министра, па и овог којег ћемо данас изабрати. Сигуран сам, уколико избори буду одржани у иоле фер и демократској атмосфери, да ова Влада и странке које је подржавају неће добити подршку грађана. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Реч има председник Владе.

Изволите.

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Пре свега, даме и господо, уважени народни посланици, мени се учинило да све време желите да се шалите и са нама и са вашим колегама народним посланицима, али да желите и да збијате шале које би требало да се допадну грађанима Србије.

Све што сте рекли, или готово све што сте рекли, апсолутно је бесмислено, нетачно, лоше прочитано. Требало је да питате неке од својих колега који су били у систему одбране за одређене ствари о којима сте говорили, јер се види да о томе или мало или готово ништа не знате, а све друге податке које сте износили сте ваљда у својој глави замислили, то ваљда говорите када негде идете сами, а нема ко да вам опонира и онда сами себе вероватно убедите у истинитост тих података који везе са реалношћу немају.

11/2ТЂ/ВЗ

Покушаћу да вам одговорим на неколико ствари. Рекли сте како смо се данас нашли у овој ситуацији, па као промена министра није први пут. Не. Промена министра због његове изјаве, само једне изјаве на онакав начин, дата је први пут. Добро сте ви разумели шта сам ја рекао. Добро је разумела целокупна јавност шта сам ја рекао, али сте мислили да нећу стићи да вам одговорим на сваку неистину коју сте изговорили у свом излагању.

Кажете – чекали смо цела два месеца. Вас смо чекали 12 година, па нисмо дочекали да се тако нешто деси. Кажете – гле, чуда, а ваша чуда не дочекасмо или оно што смо дочекали боље да дочекали нисмо. Држите нам предавања сваког дана и говорите како је грађанима лошије, а довели сте земљу до банкротства, разорили је. Ви сте нама малопре рекли, подсећам, драги пријатељи, поштовани народни посланици, да нам треба раст БДП од шест, седам посто. Кажете – мало је да у години фискалне консолидације имате плус 0,8. У години када спасавамо земљу од банкротства у које сте нас довели мало је, а шест, седам посто. Када сте ви имали шест, седам посто? Године 2008. када сте имали готово минус четири, што је рекордан негативни рекорд у држави Србији. Извините, 2009. године.

Тада сте ви били, господине Ђуришићу, на власти, довели сте нас до минус четири, а сада причате о плус шест. Имали сте највећи минус у Европи и свету, а сада причате о томе како бисте ви правили плус шест. Пустите оне који су нас извукли од ваших минус четири, који су земљу извукли из рецесије и почели да је убацују у плус, почели да јој праве позитиван БДП, да раде. Само немојте ви да их омаловажавате.

Кажете – не ваља Закон о раду, кажете смањен број инвеститора. Желим да вам дам, поштовани грађани Србије и поштовани народни посланици, последњи податак НБС - укупан ниво инвестиција, коначни податак за 2015. годину, је милијарду и 800 милиона евра, и то без и једне велике приватизације, као што кажу типа „Максија“ или неких других којима су се они једини поносили.

Што се тиче инвестиција, кажу, чули сте малопре, сви су у региону успешнији, иду инвеститори у регион. Први до нас у региону, од оних који нису чланови ЕУ има 420 милиона евра ниво инвестиција. То је први до нас, а ми на милијарду и 800. Нисам знао да је 400 милиона више од милијарду и 800 и да сви одоше код њих. Нисам знао, али могуће је. Молим вас, као Бога, питајте нас да вам дамо тачне податке, питајте нас да вам дамо тачне и прецизне податке. То су толико озбиљне ствари да са тим стварима нико не може да се игра.

Иначе, пошто су овде причали о томе, никада не знају шта је то хоће, хоћете ли да дајемо субвенције или неће да дајемо субвенције. Док нисмо имали Закон о улагањима који је Народна скупштина усвојила, да, једанмали део инвеститора, иако смо добре услове и до тада нудили, би отишао у Македонију, Бугарску или негде где су њихови министри имали потпуну арбитрарну слободу да дају новца колико хоће сваком инвеститору. Са тим не можете да се бијете, са тим не можете да се борите. Сада имамо боље услове и можемо да дајемо до 50% инвестиције. Сви инвеститори долазе у Србији, апсолутно сви. Шта ћете што неко то не види?

Отворио сам 27 фабрика, што није довољно. Никада није довољно, али је много више него што је то чињено раније, и то ћемо радити и у будућности.

Кажете те нам да неко некакве ратнохушкачке поруке има и причате да нешто хоћемо са НАТО да ратујемо. У ком то филму живите? Који сте филм то гледали, па сте дошли до тог закључка? Можда вам смета то што смо рекли, ако неко набави балистичке ракете да гађа Србију, да морамо да бранимо своју земљу или бисте се понашали толико неодговорно да неко у окружењу, ко не показује увек пријатељски

11/3ТЂ/ВЗ

став према Србији, за разлику од српског односа према њима, може да се наоружа тим моћним оруђем и оружје, а да Србија нема одговор? Да ли је то ваша порука?

Моја порука и вама, уважени народни посланици и свим грађанима Србије, Србија ће да буде сигурна и безбедна земља, осигураћемо своје границе и бићемо у стању да се одбранимо од свакога ко на Србију крене.

12/1МГ/ЛЖ11.55 – 12.05

То је наша уставна обавеза, то је оно што ми морамо да радимо у будућности, а они који кажу – е, хајде да се склонимо па да гледамо шта ће неко нешто да ради. Ми никога не изазивамо, никога не провоцирамо, ни са ким никакве сукобе нећемо, дакле, свуда само искључиво шаљемо пријатељске поруке, али нећемо да дозволимо никоме да нашу земљу понижава, никоме нећемо да дозволимо да неко нашој земљи прети, а да ми немамо адекватан одговор. Ја сам о томе, иначе, упознао и све наше пријатеље на западу, рекао им и тражио од њих да не наоружавају ту земљу, они то оруђе и оружје још нису добили. Имао више различитих обећања да се то неће догодити. Ми са тим немамо проблема. Буде ли се догодило, Србија ће имати адекватан одговор.

Кажете да смо се хвалили како смо победили НАТО. Не. Само смо били на страни своје земље. Никада нисам рекао да само победили НАТО, напротив, неки други су то говорили, па сте онда то узели као мантру, да понављате наредних 15 година, и даље живите у периоду од пре 20 година, пошто не можете да живите у савременом добу, немате никакве идеје које бисте понудили грађанима. Али, сам тада био на страни нашег народа који је био жртва, данас сам на страни нашег народа, и увек ћу да будем на страни нашег народа. Тога се нимало не стидим, напротив, тиме се поносим. Ниједан злочин нисам починио ја, него они који су нападали ову земљу, они који су убили и Милицу Ракић, и они који су убили малу Сању у Варварину, они који су убијали наше људе који су нису криви ни због чега били.

Кажете нам, говорите о пензионерима, 5, 19% је било смањење пензија. Са повећањем од 1,25% онда израчунајте колико је то, то је неких 3,70% у номиналном износу и ја сам зато посебно захвалан пензионерима. Али да смо наставили политику коју сте имали, пензионери не би имали пензије. Неке сте искључили из тога, као што су војни пензионери, вашом одлуком из 2007. године. Ми данас плаћамо, готово 200 милиона евра, због ваше неодговорности, 200 милиона евра ми данас морамо да узмемо од пореских обвезника Србије да дамо војним пензионерима, јер сте им то ви отели 2007. године, и ви ми држите придике о одговорности према пензионерима. Ми смо то дали и враћамо војним пензионерима. То је наш посао. То је оно што ми радимо. Пензионери знају, добијају сигурну стабилну пензију. Код нас динар не пада по 15, 20, 30 и 50% на годишњем нивоу као што јето био случај код вас. Она није велика, она је мала, не живе лако са тим, али ти људи знају у каквим је економским условима Србија остављена. Они зато желе економски напредак.

Мој пријатељ Милан Кркобабић је недавно био на једном скупу, мислим у Новом Саду и два питања су ми остала, то сам видео на једној телевизији, питао је пензионере, сад онако како он уме – да ли желите….

(Александра Јерков: Извињавам се.)

Немојте да се секирате, васпитање се не учи у Народној скупштини, а ни пристојност.

(Зоран Живковић: А ни на стадиону.)

Господине Живковићу, вас тамо и да врате ништа не бисте научили, на исто вам дође. Не вреди.

Кажете, говорили сте о хеликоптеру, поново. Онда кад не знате шта ћете, онда то извучете. О намери људи да спасу једно дете. Не знам шта бих вам више рекао осим да више о себи говорите, него о онима о којима сте причали.

Кажете да министар одбране изврши истрагу. Ви то да рушите наш систем поделе власти, да искључите Тужилаштво, да не раде надлежни државни органи свој посао, него да ради извршна власт. Такву бисте ви државу да нам створите, господине Ђуришићу. Да извршна власт води истраге на такав начин, до словце сте рекли да ће

12/2МГ/ЛЖ

тиме да се бави. Нема он шта тиме да се бави. Тиме се бави Тужилаштво и Тужилаштво доноси коначну одлуку да ли има извршења кривичног дела или нема, да ли има подизања оптужног акта или нема. Нема то везе ко ће да буде министар одбране.

Али, шта вас брига, ви сте то онако успут рекли, и не секирате се много, јер то је оно што и сваки дан говорите, па нема ко ни да вас исправи.

Причате о прислушкивању. Не знам о каквом прислушкивању говорите. О ономе како сте мене прислушкивали, или о ономе како сте председника Николића прислушкивали, пошто сте обојицу прислушкивали, као првог и другог човека. Нормално вам је то. Супер, ако је нормално. Добро је да грађани Србије чују да је то нормално да прислушкујете двојицу лидера опозиционих странака како сте ви то радили. Супер и честитам вам на томе. Ми то не радимо, и нећемо да радимо никада. Захваљујем се на томе.

Причате нам стално о медијима и не знам о чему. Ви нам то говорите, ви који сте донели гори Закон о информисању него онај што је био 1998. године, за који сам ја највишу цену платио и за који сам се извинио грађанима. Ви, који сте угушили сваку слободну реч на било којем месту у Србији. Ви, који сте хапсили власника Курира, када вам се Курир није свидео, а онда решили да му дате Политику и Новости, како би блатио ваше политичке противнике. Ви, нам о томе говорите.

Таквих примера данас у Србији нема. Таквих примера данас у Србији, срећом нема. Србија је слободна земља. Увек сам слободан да прихватим ту врсту критике и да разговарамо о томе, да видимо шта је то што можемо да унапредимо. Шта је то што може да буде другачије, шта је то што може да буде боље. Немам никакав проблем са тим, само немојте ви да нам говорите. Пошто немамо памћење као кокошке, да не можемо да се сетимо шта је било пре три, четири године, кад ни једна реч није смела да се објави против вас нигде. А данас нема новине у којима се не објављују најгоре гадости и неистине и о мени и о мојој породици и о свему другом, а нећу да говорим о многим другим људима и из овог сазива парламента или Владе Србије итд.

Тако да, што се неефикасног судства тиче то је тек посебна тема, а ми и даље живимо у реформама које сте ви у судству провели, ми готово ништа после тога нисмо могли да проведемо због сталности судијске функције као што знате, која је уставни принцип. Ако неко треба, ја имам највише примедби на то, имамо највише примедби зато што ништа не можемо да променимо од онога што сте нам оставили и још нам држите придике, говорите нам како и на који начин треба да се понашамо по том питању. И грађани у то треба да поверују. Супер, вратите нас на власт да бисмо вам вратили -4 раст БДП.

На крају, ако ми дозволите, што се тиче километара ауто-пута и послова, много сте ви послова уговарали, само ни пет километара тротоара нисте могли да направите, а много сте послова уговарали. Све што сте уговарали, ми данас плаћамо, редовно плаћамо и скупо плаћамо и скупе камате на то плаћамо, али радимо и зато градимо те ауто-путеве и зато ћемо да изградимо ауто-пут и до македонске границе и ауто-пут до бугарске границе.

Степен завршетка радова у 2012. години је био 17% и 9%, а данас је 77% и 59%. Мислим да је то велика разлика. Мислим да је то огромна разлика и да то грађани Србије виде. И да то грађани Србије итекако виде, зато што пут не можете да сакријете.

Почели смо градимо у претходне две године 345 мостова, 277 смо изградили. Израчунајте колико нам је још остало, изградићемо. Мислим да су то добри резултати, треба да се радујете томе. Не може баш увек све да буде лоше.

Када говорим о Министарству одбране из неког претходног периода има нешто што можете да критикујете, има ствари које су добре. Говорили сте о подацима

12/3МГ/ЛЖ

којима очигледно не баратате. Наиме, ми од 2013. године, по класификацији 4.1 сваке године смањујемо. Дакле, са 68,4 2014. године, 62,5, затим 60,35 су нам плате. Оперативни трошкови су 28,4, инвестиције 11,4% није добро иначе да знате да је идеално, што се учи у школи 50-30-20. ближимо се томе. Још нисмо до тога стигли али се ближимо томе.

13/1АЛ/ИР12.05 - 12.15

Да бисте знали само један податак - приходи од доприноса који, чини ми се, говоре за све људе, који говоре за све људе у Србији довољно или недвосмислено јасно каква је разлика у економској снази земље. Приходи од доприноса у 2012. години износили су 287,3 милијарде динара и чинили су 51,1% укупних прихода фонда, а у 2016. години најмање ће бити 370 милијарди динара, односно 62,6% прихода фонда. То је повећање од 83 милијарде динара - пораст учешћа прихода о доприносу укупним приходима од 11,5% поена. То је дивна ствар за Србију. То показује да је економија на здравијим ногама.

Да ли је добро? Па, није добро. Неће бити добро ни за две, три, пет година, да можете да кажете да је идеално, али ће из године у годину ићи све боље.

И на крају да се нашалим, нећете ми замерити, пошто сте коментарисали да ли је неко привремен, а неко је трајан, а неко је не знам какав му је рок трајања, ја ћу да вам кажем - ми смо сви овде привремени, посебно је Влада привремена, само су Тадић и Чеда вечни. Хвала вам најлепше.

(Марко Ђуришић: Реплика.)

ПРЕДСЕДНИК: По ком основу?

(Марко Ђуришић добацује.)

Да, верујем да се не чујемо.

Члан 104. - о коришћењу права из става 1. и 2. овог члана одлучује председник Народне скупштине, те сам одлучила да нема основа за реплику.

(Марко Ђуришић: Нема основа?)

Не, нема основа за реплику.

То сам научила од потпредседнице Гордане Чомић.

Помно сам вас пратила све раније мандате.

Константин Арсеновић има реч.

Изволите, посланиче.

КОНСТАНТИН АРСЕНОВИЋ: Поштована председништво, господине председниче Владе, уважени народни посланици, данас бирамо министра одбране. Ја имам један сасвим другачији приступ у односу на све друге дискутанте. За мене је битно да ли тај човек којег је председник предложио може вршити ову функцију, има ли за то квалификације и способности.

Оно што знамо и што смо чули, мислим да има. Мене посебно радује принцип и мислим да би то требало и убудуће уважавати када се бира таква једна личност као што је министар одбране или било који министар, ако је икако могуће, да изникне из те средине у којој је већ радио. На тај начин обезбеђујемо један континуитет рада, увођење брзо човека у посао да може извршавати оно што се од њега очекује.

Овде је дилема, неки су поставили, да ли је сада два месеца, три месеца. За мене је битно да једно министарство као што Министарство одбране не може бити без министра и не може ту функцију обављати неко поред још једне функције, која је иначе сложена, као што смо имали случај, али то је била нужда да имамо вршиоца дужности министра одбране.

Сматрам да предложени кандидат, господин Зоран Ђорђевић има све квалификације из онога што ја знам, а на њему је да кроз свој рад се докаже и да оправда ово поверење које му се сада указује.

Лично што се тиче ПУПС, господине председниче, ми ћемо подржати овог кандидата и гласаћемо за њега. Убеђен сам да ће он то оправдати, то поверење, и за мене је то веома битно, а ситуација и политичка и економска налаже да је неопходно без обзира на предстојеће изборе да морамо имати министра одбране у сваком тренутку, не само министра одбране него сваког министра, а посебно министра одбране, не зато што

13/2АЛ/ИР

ја потичем из те структуре својевремено, него сматрам да и економска и политичка ситуација у којој се налазимо морамо имати министра који ће водити једно тако значајно министарство.

Не бих хтео овде да говорим о улози министра одбране, о Министарству одбране и свим другим стварима. Једноставно треба да овде именујемо човека да може да обавља своју функцију. У том смислу завршавам своју расправу. Подржавам предлог и убеђен сам да ће господин Ђорђевић своју функцију обављати добро на задовољство и Министарства одбране и свих грађана Србије. Хвала лепо.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем посланиче.

Председник има реч. Изволите.

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Уз захвалност вама, желим само да довршим оно што сам малопре кренуо па су ме мисли одвеле на другу страну. После питања – да ли људи желе такве стабилне и сигурне пензије, они су рекли – да, желимо, али је онда Кркобабић поставио друго питање, које је било много важније и у томе је била суштина онога што сам желео да кажем. Он је поставио питање – а колико нам је важно и колико смо се жртвовали и да ли подржавамо нашу децу, њихову будућност и бољу економију Србије и тада је уследио троструко већи аплауз него што је био на првом питању. То је показало колико су пензионери не само били свесни, не само били одани својој држави и своме народу и својој деци и својим унуцима, већ колико су много и неупоредиво мање размишљали о себи и о свом комодитету, а колико им је више стало до напретка државе и боље будућности за њихову децу.

Зато вам још једанпут хвала и извините што то малопре нисам рекао. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Реч има Наташа Вучковић. Изволите.

НАТАША ВУЧКОВИЋ: Хвала госпођо председнице.

Господине председниче Владе, министри и колеге народни посланици, посланички клуб ДС неће гласати за предложеног кандидата за министра одбране. Ми нећемо гласати за овог кандидата због тога што овај кандидат, начин на који је предложен и време које нам је било потребно, Влади да предложи овог кандидата говоре у прилог томе да је наша процена и оцена рада ове Владе, нарочито кадровске политике ове Владе тачна и ми не верујемо да кадровска политика ове Владе и председника Владе је добра и да је на основу такве кадровске политике могуће остварити како циљеве ове Владе прокламоване експозеом председника Владе 2014. године, тако и неким конкретним плановима и програмима, реформама које нам је ова Влада најављивала и даље најављује стално померајући рокове за остваривање обећања које је дала. О томе ћу рећи нешто мало касније.

Оно што је сада важно да поставимо као питање прво у начелном делу расправе о предложеном кандидату – зашто данас расправљамо о новом министру одбране, односно кандидату за министра одбране? Због чега смо чекали готово три месеца да се разреши то питање? Данас нам је председник Владе рекао да је врло важно да имамо министра одбране. Ми смо склони да то наравно прихватимо као разлог и видимо да се наравно нека ситуација и у региону сложљава итд. Чак смо спремни да то прихватимо као разлог.

Али, ако је толико важно, зашто је онда премијер чекао са предлогом за разрешење бившег министра Гашића толико дуго, да би онда чекао још максимални законски могући рок за предлагање новог министра одбране? И то данас ми одлучујемо о томе, данас о томе расправљамо када се броје последњи сати ове Владе, данас када за који сат или дан сви министри постају само технички министри, данас када се очекује

13/3АЛ/ИР

сваког тренутка такорећи, сата или дана расписивање нових избора.

Дакле, јесте ово у оквиру законског оквира и ту је наравно приоритет поштовања закона, али је када поштујете закон важно проценити и сврсисходност неке одлуке, квалитет неке одлуке која се предлаже и ту смо ми наравно јако критични.

Чека се последњи тренутак и сада постављамо питање – због чега се чека последњи тренутак? Било би боље да смо то учинили одмах након разрешење министра Гашића. На тај начин би кандидат Ђорђевић имао више времена да се уведе у дужност министра, без обзира на неко четворогодишње искуство које је имао као држави секретар у том министарству.

Не знамо дакле шта је разлог – да ли је било потребно обавити консултације у СНС, да ли је било неке јединствене процене, одлуке итд. или су нека друга питања била важнија?

14/1МО/ВК12.15 – 12.25

Премијер нам је рекао овде, давајући свој одговор једном народном посланику, молећи народне посланике да имају више поверења, више вере, како је рекао, у државне органе. Видите, председниче Владе, наш је задатак да немамо поверење. Наш је задатак да немамо поверење у оно што Влада ради и говори. То је задатак сваког народног посланика и сваке посланичке групе у овом парламенту. И то у најбољој намери, зато да бисмо дошли до најбољих одлука, до најбољих решења и да бисмо рекли - ово што предлажете може да буде боље, ми можемо да имамо боље кандидате за министре, можемо да имамо боље законе или можемо да имамо бољу политику у интересу грађана Србије. Свако од нас овде штити интересе грађана Србије и интересе Србије.

Да ли има смисла говорити данас и евалуирати, процењивати успешност политике Владе у области одбране, наставка реформе Војске итд? Мислимо да нема много смисла, из неколико разлога. Пре свега, министар Ђорђевић, односно кандидат Ђорђевић, ако данас буде изабран, он ће такорећи одмах постати технички министар и неће и мати прилику да неку велику политику на свом месту министра спроводи.

Оно што је такође интересантно, с обзиром да је ово такорећи последња седница сазива овог парламента на којој имамо прилику да видимо премијера, што није био чест случај, јер, као што знате, ова Влада је рекордер по малом броју дана када се одазивала обавези пословничкој да дође и одговара на питања народних посланика. Али, ево, ја сам за ову прилику мало хтела да погледам управо шта је то политика ове Владе у области одбране, у области војске и погледала сам експозе председника Владе из 2014. године. Морам рећи да она не даје заиста никакав елемент и на основу тога не можемо да процењујемо заправо шта је ова Влада у том сектору хтела да уради, па не можемо да процењујемо ни шта је задатак министра одбране у овом сектору.

Међутим, овај експозе ме је навео на то да прочитам неколико процена које су дате тада 2014. године и мислим да је врло важно да се подсетимо тога сви заједно, јер то је важно када процењујемо успех и резултате ове Владе. То је важно због грађана Србије. Каже 2014. године председник Владе нама овде – све што будемо радили, све тешке и болне мере које будемо предузимали, издржаћемо у наредне три године, значи 2014, 2015. и 2016, и већ од краја 2016. године грађани ће имати и здравију економију и више плате и заустављање раста јавног дуга итд. Да ли заиста данас, ево после скоро три године, има неког ко у то верује,па чак и када се данас каже да ће се обећања можда испунити, не у 2016, него у 2017, 2018. итд?

Ево, каже овде – после неколико месеци плате у јавном сектору би се увећавале како би до краја 2016. године биле веће него данас, а потпуно професионализација управљања јавним предузећима је елиминисање губитака у тим предузећима. О овоме смо недавно, колеге, расправљали када смо доносили нови Закон ојавним предузећима, пре само недељу дана у овој Скупштини, чиме је Влада посредно признала да онај закон који је донела 2012/2013. године заправо није дао резултате и да се ови циљеви нису остварили. Али, о томе само узгред. Рекох, погледала сам овај експозе желећи да видим шта нам је председник Владе обећао у облати политике одбране и Војске.

Сада неколико речи о кандидату Ђорђевићу. Пре свега, кандидат Ђорђевић, односно председник Владе послао нам је једну врло велику биографију, позамашну биографију, која има скоро четири странице. Читајући је, одмах на први поглед помислила сам – ево, премијер је решио да поправи утисак који је оставио бивши министар Гашић својим сексистичким, нацистичким изјавама, па је предложио човека, господина Ђорђевића, који је председник Политичког савета за родну равноправност у

14/2МО/ВК

Влади Републике Србије. То је ваљда нешто што треба да нас убеди да ће пракса у Министарству одбране, барем на нивоу јавних изјава према женама и новинаркама, бити другачија.

Мене сада ту занима шта заправо кандидат Ђорђевић мисли о поступку и изјави бившег министра Гашића, који је уједно још увек потпредседник СНС. Такође, врло је важно да знамо да ли је и како саветовао као државни секретар до сада у Министарству одбране министра Гашића о томе како ће се поштовати независне институције, како ће се поштовати институција Омбудсмана, односно Заштитника грађана, знајући какав је однос министар Гашић имао према Заштитнику грађана и тој врло важној независној институцији.

Неколико речи још о овој биографији кандидата Ђорђевића. Морам да кажем да сам видела да су неки врло неуобичајени детаљи укључени у ову биографију, типа, рецимо, коју је гимназију завршио, то је нешто што се обично не наводи, као и то да је носилац дипломе „Михајло Петровић Алас“. Видимо да је добар математичар и то је заиста важна диплома, али она се, колико је моје знање, обично стиче у неким основним нивоима образовања, па није уобичајено да се наводи у биографији.

Међутим, оно што је врло важно недостаје. Рецимо, недостаје податак о томе које је основне студије завршио, или ја лоше читам ово, па би било добро да то на неки начин, ако већ наводимо гимназију, било би добро навести и који је факултет на основним студијама завршио кандидат Ђорђевић.

Морам да похвалим једно изгледа опште опредељење које постоји међу кадровима СНС, а то је опредељење, жеља да стално усавршавају своја знања, чак и кад су на високим функцијама. Вероватно следе упутства председника Владе о једној великој радној енергији и радном елану, па је тако и Томислав Николић, док је био на јавној функцији, стекао једно врло важно научно звање, а наравно и Небојша Стефановић док је био председник парламента. Дакле, на високим су функцијама, а стичу дипломе. Или имају доста времена, или заиста огромну радну енергију.

Видимо да је кандидат Ђорђевић сад управо на докторским студијама и то је за сваку похвалу. Оно што нам, нажалост, изазива сумњу, јесте што се ради о једној школи, односно о једном факултету који је, према нашем сазнању, управо онај факултет где је стекао научно звање председник Србије Томислав Николић, док је био на функцији.

Оно што је такође за нас врло неразумљиво и било би добро да нам на неки начин буде објашњено, кандидат Ђорђевић је овде рекао да поседује техничке вештине, врло озбиљне – финансијска контрола и управљање, међународно банкарство и финансије, управљање банкарским ризицима. Стицајем околности, ја понешто знам о томе да су и банкарство и финансије врло озбиљне научне дисциплине. Ту је и министар Вујовић, то су озбиљни предмети на Економском факултету и предмети озбиљних научних истраживања. Не знамо шта се подразумева под тим „техничке вештине“ у тим областима, осим уколико нису чиновничке вештине? То је сасвим другачија ствар.

Оно што је за нас врло важно, јесте истаћи следеће. Кандидат Ђорђевић је четири године на месту државног секретара у Министарству одбране. Дакле, управља овим министарством на највишем месту после министра Гашића. За време ове четири године, у Министарству одбране, у војсци су знатно погоршани услови рада, стандарда људи који ради у војсци. То је неко питање које нас такође забрињава. Да ли ће се та тенденција наставити и у наредном периоду?

14/3МО/ВК

Дакле, сигурно је да су прилике и у нашем окружењу регионално и на нивоу Европе врло сложене и да је, наравно, за Србију добро да има министра одбране. Ми немамо шта да приметимо у тој процени. Оно што нас буни, понављам још једном, јесте због чега смо толико дуго чекали да се разреши ово питање - три месеца? Дакле, Гашићева изјава је била у децембру, разрешили смо га почетком фебруара, а од тада је прошло месец дана да имамо кандидата овде пред Скупштином Србије. Ми смо очекивали да данас, када већ бирамо министра, то буде заиста неко ко ни на који начин не буди сумње ни у своју стручност, ни у своју способност да управља тако великим системом као што је систем одбране.

Дакле, све у свему, када смо говорили о разрешењу министра Гашића, ми смо из посланичке групе ДС рекли да је избор Гашића за министра одбране био одговорност председника Владе. Тако и сада морамо, наравно, да кажемо то исто. И избор кандидата Ђорђевића на место министра одбране биће одговорност председника Владе.

Дакле, срећа у целој ствари је та што ова Влада броји последње сате, па се надамо да ће и ово министровање бити кратко. Хвала на пажњи.

15/1ЈЈ/СМ12.25 – 12.35

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Премијер.

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Даме и господо народни посланици, ја вам се извињавам што ћу после излагања или после одговора вама да одем на отварање споменика великану српске књижевности, човеку који је написао „Златно руно“, за мене једно од најбољих дела српске књижевности, легендарном Бори Пекићу. Све оно што неки нису 22 године урадили.

Морам да кажем да сте стварно успели да ме орасположите данас. Ваше примедбе, све оно што сте читали, у ствари говори колико сам говорио истину и колико сам био у праву за све што сам говорио.

Ево да кренемо од онога што сте ви рекли, послушајте ово – да ли сте чули малопре да је стандард, стање у војсци, опремљеност војске неупоредиво гора, него што је била раније. Да ли сте то чули? Чули сте забринутост за стање у војсци, итд. Знате ли да у време када је госпођа Вучковић управљала овом земљом, стање у војсци је било такво да сви војници нису имали једну униформу, камоли резервну. Једну униформу. Данас сви војници имају резервну униформу, не само једну униформу, већ и резервну униформу и први пут у јуну ове године добијају летње униформе, летња одела, што никада није био случај у Војсци Србије у претходном периоду. Како да вам кажем, набављено је у међувремену 35.865 комплета нових униформи и 31.445 пари нових чизама.

Толико о томе и да изађемо са егзактним подацима, не са филозофском причом коју народ треба да слуша, пошто код нас у земљи је то уобичајено – ма све је грозно, ништа не ваља, никад ништа неће да буде добро и све нам је увек све горе. Код нас Срба је то иначе карактеристика да сваки пут кад год причамо о садашњем времену, увек нам је нешто најгоре и увек нам је нешто најтеже. А, тешко се баш сетимо онога што је било пре неколико година, посебно у време када смо ми за то били одговорни.

Четири минута сам вас слушао, па сте се онда вратили још минут, не знате како да потрошите време, све се свело на две реченице - зашто се броје последњи сати, чекао се последњи дан. Ми смо урадили све у складу са законом и то кратким законским временским оквирима, а ви нам говорите о сексистичким и мачистичким испадима. Па то што је Бата Гашић урадио је скандалозно и грозно, зато је смењен. А то је једна десетина онога што је урадио потпредседник ваше странке, господин Јешић и што су ваше колеге у парламенту овде радиле дамама. Па, како вас није стид да ми ви држите придике овде о сексистичким и мачистичким испадима, а предузели сте ништа и још смете, имате образа да о томе говорите. Ми смо као историјска чињеница сменили министра због те једне реченице. Министра смо сменили због једне реченице, а ви нисте умели да кажете, извини.

Нисте умели да кажете, извините због најтежих и најпрљавијих могућих увреда које потпредседници ваше странке изговарају дамама, новинарима и не знам коме већ. Никада вас то није ни занимало. У томе и јесте разлика, што код нас постоји одговорност и што код нас неко изгуби функцију, а код вас не изгуби ништа. Код вас само добије, зато што онај ко снажније увреди политичког противника, или ко снажније увреди жену, тај може само да рачуна на бољи положај и вишу функцију у вашој политичкој странци.

Ви сте данас нешто много озбиљнији од тога рекли. Нешто што јесте веома опасно за земљу. Рекли сте да је ваш задатак да немате поверења у државне органе. Ми смо данас говорили овде о војсци и полицији, и поверењу у војску и полицију, када смо говорили о односима Срба и Бошњака. Посао свих народних посланика је да имају поверење у државне органе, ваш посао је да критикујете Владу, а не да немате поверење

15/2ЈЈ/СМ

у државне органе. То је огромна разлика, јер ако ви немате поверење у државне органе, а што да неко има поверење у вас. Па, ваљда се све заснива на поверењу, на систему поделе власти, на томе да држава и државни органи морају да функционишу у складу са законом. Па, то је суштина демократског облика, демократије као облика политичког режима.

Не знам ком сте то факултету учили другачије, пошто ја нисам завршавао те факултете на којима је ваш председник држао предавања. Нешто сте држали неке тираде овде о томе ко је кад шта завршавао. Па, ваш данашњи председник је пре две године као председник Покрајинске Владе устоличен већ 15 година, докторирао. Што тада није поднео оставку, па онда ишао да учи да докторира. И онако никад ништа не ради, нигде ништа не ради, никад није ни на свом радном месту, па је ваљда онда имао довољно времена, па је онда учио, па је пре две години и докторирао. Како се никад не сетите никог свог када о томе говорите?

У његовој биографији видите све радове господина Ђорђевића. Узмите прочитајте, па онда реците шта недостаје тим радовима. Када говорите о основним студијама и факултетима, на те факултете је ишао ваш председник да држи предавања, ја нисам никада. Случајно сам завршио Правни факултет овде у Београду са веома високим оценама, највишим оценама. Само не знам коме више шта пребацујете, стално нешто, ви сте неки свеци, много сте школовани и паметни, а сви остали су глупи. Видели смо како сте водили земљу да би се рекло да ниједан није завршио ни четири разреда основне школе. Али, није ту у питању школа, ту је у питању намера да ли желите да од своје земље направите просперитетно нешто, нешто успешно или желите да урушавате и уништавате своју земљу, а имате много људи који имају и основну и средњу школу и који би земљу водили много поштеније и много боље него што је водила ваша странка, кад је водила.

Немојте да се љутите око здравије економије не могу са вама да полемишем, јер вас ја ништа не разумем шта сте ми рекли.

Што се тиче једне примедбе, да ли је то могло да прође на консултацијама у СНС-у или не знам где. Никакве консултације у СНС-у нисмо имали. Никакве везе то са СНС нема. То ваљда код вас сви министри прво однесу одређени део плате у странку, па онда мора да се расправља о овоме или ономе или је то био само случај раније. То код нас није случај. Код нас се зна која су чија уставна и законска овлашћења. И, по том питању се и те како разликујемо.

Дакле, пошто ја мислим да је Бора Пекић, историјска важна ствар за државу Србију, веома ми је жао што делу наставка ове добре дискусије, помало и забавне дискусије нећу моћи да присуствујем. Али, желим вама, уважена госпођо Вучковић, желим свим другима, свим колегама, свима вама драги пријатељи да се захвалим на томе што сте жестоко критиковали Владу, што сте некада имали мање некада више, добре аргументе. Што смо од вас много тога научили. Уверен сам да ћу у будућности они који буду дошли на наше место на исти начин да одговарају онима који другачије мисле.

Желим само да вам кажем колико сам ретко у Народној скупштини, у праву сте, веома сам ретко, за 22 месеца био сам десет пута више него ваша премијер за четири године. Хвала вам најлепше. Желим вам срећан и успешан рад.

15/3ЈЈ/СМ

ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам. Само да се променимо.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ(Игор Бечић): Захваљујем се господину премијеру.

(Наташа Вучковић: Реплика.)

Зашто сматрате да имате право на реплику? Па, после ових одговора мислим да је последње што би требало да се јавите, али ако желите да прихватите све ово што је речено изволите.

Реч има народна посланица Наташа Вучковић.

16/1ВС/ИП12.35-12.45

НАТАША ВУЧКОВИЋ: Морам да одговорим због грађана Србије. Што се тиче сексистичких изјава које је премијер неким нашим члановима Демократске странке приметио, ја нисам то хтела да кажем и подсећам Скупштину Србије, а многи то памте из деведесетих година, када је управо данашња председница Скупштине била предмет врло грубих сексистичких изјава из редова некадашње странке председника Владе. Данас када су је бранили од тога, управо посланици ДС и ми смо, што се тога тиче, принципијелни увек.

Друга ствар, што се тиче наших чланова, не пристајемо да о њиховим изјавама говоримо, када се цитирају неки таблоиди.

Међутим, много важније питање на које желим да одговорим је питање односа парламента и Владе, да парламент не треба да има поверење у државне органе, мора да поставља питања и то је оно што ми овде радимо и сваког уторка и четвртка, када постављамо питања за сваки државни орган, за јавно предузеће или за било ког ко доноси одлуке којима се одлучује о животу, раду наших грађана.

То је нешто чиме се ми овде бавимо и на тај начин ми изражавамо сумњу и желимо да чујемо одговоре, увек онда када постоје неки разлози за сумњу, да ли су неке одлуке донете на основу закона, да ли су сврсисходне, да ли су у интересу грађана и наше државе.

Ми то овде морамо наставити да радимо. То се зове неповерење народних посланика у државне органе, а наравно да поштујемо и примењујемо све оне одлуке које су на закону засноване, у складу са поделом власти, то никоме не може пасти на памет да доведе у питање, а најмање ДС.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има шеф посланичке групе СНС, Зоран Бабић, реплика два минута.

ЗОРАН БАБИЋ: Господине потпредседниче, даме и господо министри, господине Ђорђевићу, видим да неки олако баце каменицу ка СНС, а ја сам био довољно вредан да сам пронашао биографије кандидата за министре у Влади 2008. године, па сам видео да су сви ти кандидати своје биографије отприлике ставили, иако је Влада била далеко већа, него што је ова, да су успели да ставе све своје биографије на равно две стране А4 формата, па сам могао да видим да су ти вајни кандидати ДС такви да једино што могу да кажу да имају завршен факултет, не кажу колико година, односно деценија су студирали, али зато имају неке специјалне курсеве у САД, поштујем.

Међутим, прво запослење је било у државној управи. После 12, 13 година студирања, прво запослење у државној управи и из те државне управе не излазе.

Имамо још неке занимљиве ствари, тадашњи кадар ДС, кандидат за министра пољопривреде, као своју највећу вредност има и то је наведено у биографији, да је носилац медаља са првенства Балкана и Медитерана у скијању на води. Тако је то, скијање на води, врло битно и те медаље које је освојио, за Министарство пољопривреде.

Немам проблем што се колега Драгин скијао на води и што је веома успешан у томе, али имам проблем што је после у вршењу своје власти насанкао и Азотару и пољопривреднике и многе друге кроз разне ствари противзаконите, криминалне, а које је урадио и које могу да се мере у милионима и милионима евра.

Они који баце камен на СНС, прво морају добро да погледају у огледало и оно шта виде као одраз у том огледалу.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем господине Бабићу.

Реч има овлашћени представник СПС, шеф посланичке групе, дозволите да завршим реченицу, али конкретно на овај закон, овлашћени представник, шеф посланичке групе СПС, народни посланик Ђорђе Милићевић.

16/2ВС/ИП

Покушали сте да ме збуните.

Изволите.

ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ: У сваком случају, захваљујем господине Бечићу, поштовани први потпредседниче Владе Републике Србије, даме и господо министри, поштовани господине Ђорђевићу, председник Владе Републике Србије у врло јасном и прецизно дефинисаном законском року, предложио је и проследио Народној скупштини Републике Србије предлог кандидата за министра одбране и то јесте обавеза и дужност, не само председника Владе Републике Србије, већ свих нас да поштујемо закон.

Ми сматрамо да овако дефинисан предлог јесте у потпуности исправан и оправдан, не само због формалних и легалних разлога, јер у потпуности се слажемо са оним што је председник Владе Републике Србије истакао у уводном излагању, да није добро да овако комплексан и сложен систем одбране буде без руководиоца.

Наравно, посланички клуб СПС подржаће предлог председника Владе Републике Србије, предлог кандидата за министра одбране, и подржавајући овај предлог, ми као посланички клуб још једном желимо да председнику Владе, целокупној Влади Републике Србије, дамо јасну и недвосмислену подршку у реализацији онога што сматрамо да јесу суштински циљеви. Ту мислимо на стварање модерне и развијене, уређене, економски успешне Србије и Србије која ће, убеђени смо, бити део породице европских народа.

Социјалистичка партија Србије део Владе Републике Србије и ми делимо одговорности и вредности, када је реч о раду Владе Републике Србије, али делимо и санкције од бирача, грађана на изборима, као и наши коалициони партнери, подједнако.

Ми смо убеђени да, радећи на реализацији онога што јесу прокламовани циљеви и начела Владе Републике Србије, ми радимо у најбољем интересу наших грађана и да то јесте пут и правац којим Србија мора и треба да иде у наредном временском периоду и да реформски курс Србије нема алтернативу.

Ми смо поносни на резултате рада Владе Републике Србије и сматрамо да је ова влада постигла историјске резултате, пре свега на пољу унутрашњих реформи, ојачан је и оснажен међународни углед Србије, што сматрамо да је веома важно и значајно, а када је реч о региону, рекао бих да је Србија данас у региону постала симбол неких нових вредности.

Дакле, ова Влада и претходна Влада Републике Србије подигле су лествицу када је реч о резултатима, о циљевима који се желе постићи и ова и претходна Влада јесу увеле једну новину у политички живот Србије, а то је неупоредива одговорност, озбиљност и посвећеност када је реч о послу за који је преузета одговорност.

Ми смо много пута до сада рекли и то је мишљење и став посланичке групе СПС, то је наше легитимно право и сматрамо да су две кључне речи када говоримо о раду Владе Републике Србије реформе и модернизација.

Сматрамо да је Влада у претходном временском периоду показала и спремност и способност да се суочава са проблемима, да води једну активну политику, да иде у сусрет проблемима и да их решава у интересу наших грађана.

Сматрамо да је Влада Републике Србије показала спремност да о свим отвореним важним и значајним питањима води отворени дијалог, управо овде у Народној скупштини Републике Србије и на тај начин Влада је показала један озбиљан и одговоран однос према Народној скупштини Републике Србије, као највишем законодавном телу.

Ова Влада Републике Србије је показала јасно да води политику без маске, да не жели ништа да прикрије, да сакрије и онда када се обраћа грађанима Србије и када им саопштава тешке и непопуларне мере, мере које представљају нужност, јер из кризе 16/3ВС/ИП

се не излази популарним, већ нужним мерама, на којима се не може политички профитирати, али исто тако, показала је да жели да води политику и онда без маски, када води важне и значајне разговоре са представницима међународне заједнице.

У ери дневно-политичких догађаја и разних покушаја, измишљених афера, разних омаловажавања, односно покушаја сплеткарења политичких догађаја, омаловажавања рада Владе Републике Србије, ми сматрамо да Влада не треба да губи време, већ да се бави само општим успесима и циљевима.

17/1ДЈ/ЦГ12.45-12.55

Предлог кандидат о којем данас говоримо, предлог кандидата за министра, ми сагледавамо заправо као део једног читавог процеса, процеса који је започет оног тренутка када је формирана и конституисана Влада Републике Србије, процеса који има јасан циљ, а то је реализација прокламованих циљева и начела Владе Републике Србије.

Када је реч конкретно о кадровском предлогу, када је реч конкретно о господину Ђорђевићу, реч је о човеку који долази из система, што сматрамо да је јако добро, неко ко познаје начин и функционисање система одбране.

Верујемо да ћете обезбедити континуитет реализације једне јасне визије система одбране. Темељи те јасне визије постављени су током мандата претходне и ове Владе Републике Србије.

Војска Србије данас има огромно поверење и има огромну подршку грађана Србије. Та подршка и то поверење нису дошли сами од себе. Уложен је велики рад, уложен је велики труд и резултати тог рада и тог труда јесу видљиви и препознатљиви.

О значају система одбране, рекао бих да данас говори велика заинтересованост младих људи за упис у Војну гимназију и Војне академије. Верујем да ћете наставити, господине Ђорђевићу, као министар одбране са унапређењем положаја и стандарда припадника Војске, да ће наменска индустрија, а то је нешто што је препознала претходна Влада и ова Влада Републике Србије, да ће наменска индустрија бити основни покретач свега.

У складу са својом војном неутралношћу, желим и о томе да кажем неколико речи, обзиром да су данас изнети различити ставови, различита мишљења и ја желим да изнесем став и мишљење посланичке групе СПС. Дакле, ми верујемо да, у складу са својом војном неутралношћу, Србија је у претходном временском периоду, а ми верујемо да ће тако бити и у наредном временском периоду, градила и развијала добре односе са војскама земаља и на истоку и на западу.

Ми сматрамо да циљ Србије, намера Србије није да постане члан НАТО, али поштујемо став Владе Републике Србије са једним партнерским односом, односно да имамо један, да будемо одговоран и озбиљан саговорник са НАТО у циљу заједничког доприноса очувању стабилности у региону.

При томе, наравно, имамо на уму и опасност од мигрантске кризе и наравно проблеме тероризма. Ово питање данас у јавности, не причам о колегама које су данас говориле у Републичком парламенту, али ово питање данас у јавности чини ми се да покушавају да политизују неке политичке опције и да на тај начин приграбе некакве јефтине политичке поене и чини ми се да то раде политичке опције које у овом тренутку на то имају најмање право.

То не чине, како они тврде, из патриотских већ из политичких разлога и политичког маркетинга јер свој патриотизам имали су прилике да покажу на делу оног тренутка када су имали одговорност, када су обављали одговорне функције, када су водили Владу Републике Србије, када је Србији отет део територије, када је проглашена једнострана независност Косова и Метохије, када нас апсолутно нико ништа није питао, а када је 80 до 90 земаља прихватило акт једностране независности Косова и Метохије.

Шта је тада био највиши степен политичке активности тих политичких опција? То што су организовани протести? То што је срушен киоск? Што је запаљена америчка амбасада? Дакле, није овде реч о патриотским, већ о чистим политичким разлозима и чистом политичком маркетингу.

Влада Републике Србије, рекао бих, једном мудром политиком на прави начин води рачуна о интересима оних који живе на простору Косова и Метохије, а сматрају Србију својом државом и Влада Републике Србије је била и увек ће бити уз свој народ на простору Косова и Метохије.

17/2ДЈ/ЦГ

Када говоримо о патриотизму, није тема али желим да кажем шта је за нас патриотизам данас. Патриотизам данас је и свака нова фабрика. Патриотизам данас је свако ново радно место, свако сачувано радно место. Патриотизам данас је обновљена инфраструктура, успешна економија, али и бољи животни стандард грађана. Дакле, све оно на чему успешно ради Влада Републике Србије.

На самом крају, процена председника Владе да у сложеним војно-политичким односима у свету и мигрантској кризи буде именован и изабран нови министар одбране, поновићу, за нас је у потпуности и исправна и оправдана.

Нама је неопходан целовит систем одбране и неопходан нам је континуитет, оно о чему је у уводном излагању говорио и председник Владе Републике Србије.

Ово намерно напомињем због оних који критикују одлуку о избору министра на месец или два до формирања нове Владе Републике Србије, а истовремено не знају или неће да знају да систем одбране не познаје изборе, да систем одбране не познаје тероризам, изазове, ризике и претње или било који други облик угрожавања наше безбедности.

Управо због свега тога нам је неопходан континуитет и квалитет у руковођењу система одбране.

Још једном, на самом крају, посланичка група СПС у дану за гласање подржаће предлог председника Владе Републике Србије, предлог кандидата за министра одбране. Захваљујем.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем господину Ђорђу Милићевићу, шефу посланичке групе СПС.

Поштовани народни посланици, пре него што наставимо рад, дозволите ми да у ваше и у своје име поздравим ученике Прве београдске гимназије, који тренутно прате део данашње седнице са галерије велике сале.

Реч има овлашћени представник СНС, народна посланица Марија Обрадовић. Изволите.

МАРИЈА ОБРАДОВИЋ: Хвала председавајући.

Уважени чланови Владе, кандидату за министра одбране, господине Ђорђевићу, пре него што говорим о тачки дневног реда, искористићу ову прилику, приближавамо се и 8. марту, дану када се између осталог боримо и за политичка права жена, бољу позицију жена и желела бих посебно да данас упутим апел младим дамама које се налазе на галерији, да добро запамте овај дан, можда ћемо неке од њих и видети једном у парламенту. Хвала вам што сте данас овде.

Хоћу да се на почетку осврнем на данашњи ток дискусије. Заиста сам дошла јако лепо расположена и поносна на данашњег кандидата, расположена за данашњу дискусију, јер данашњи кандидат, његова биографија, оно што говоре његови резултати рада су нешто на шта можемо бити поносни, не само ми из СНС, него и ми који смо гласали за ову Владу Србије.

Радећи на позицији државног секретара у последње четири године, заиста је био јака, снажна десна рука министру одбране, било да је то био сада актуелни премијер Александар Вучић, тада министар одбране од 2012. или касније уважени господин Небојша Родић и касније господин Братислав Гашић, што на самом почетку говори у прилог и том сижеу данашње дискусије, да нисмо могли чути ни једну ружну или лошу реч о кандидату за министра одбране, Зорану Ђорђевићу.

Пажљиво сам слушала и размишљала сам на који начин ће, претпостављам, опозициони посланици да опишу као лошег нашег кандидата и догодило се оно што не иде на част ни једном интелектуалцу, а то је да спинујете расправу. Спиновање значи

17/3ДЈ/ЦГ

када вам не одговара реално стање или истина, ви покушавате да то изврћете, усмеравате у другом смеру, не бисте ли довели гледаоце, слушаоце у заблуду, а све како бисте купили неко време.

Ја сам заиста лично згрожена, претпостављам и интелектуалци Србије дискусијом коју смо могли чути од опозиционих посланика и то је заиста испод сваког нивоа академске честитости, неког морала који ви носите са собом, како напредује ваш степен образовања. Да се неко поигра, да тако искарикира кристално чисту биографију и када је образовање у питању и касније професионална каријера и да се неко исмева зашто стручни радови из области економије, посебно финансија су исписани на две стране, то је заиста нешто што не треба коментарисати.

18/1

БД/ВЗ12.55 – 13.05

Ја верујем да свако, али свако у Србији би радо исписао на две стране своје радове, који се тичу нивоа једног мастера, а у току је и завршетак докторске дисертације у области економије.

Када говорите о Зорану Ђорђевићу, треба рећи не само да је четири године државни секретар, озбиљан државни секретар, који је дуго, готово три године, обављао послове јединог државног секретара у Министарству одбране и често су говорили да имамо само једног државног секретара, а да треба да их буде пет, јер тако је увек било раније, пре 2012. године, а он би често говорио – не, ја само радим послове за пет државних секретара, а не бих рекао да нам је у овом тренутку заиста и потребно пет. То је у духу рационализације.

Трудили смо се да будемо максимално озбиљни и посвећени и одговорни уоним пословима и задацима који су нам поверени и управо су то резултати господина Зорана Ђорђевића.

Кључне речи, када говоримо о данашњем кандидату за министра одбране, су безбедност и одбрана, финансијска контрола и ревизија, финансијско и стратешко планирање. Не знам колико смоо овако озбиљним терминима могли да говоримо у неком претходном периоду и зато је срамота за све оно што смо чули данас у негативном контексту. Морамо бити пристојни и рећи оно што јесте чињеница. Томе морамо да се поклонимо. Политичка игра, политички маркетинг, то је нешто о чему можемо да разговарамо.

Осим позиције државног секретара, Зоран Ђорђевић је и председник политичког Савета за родну равноправност. Посебно је ружно што су се данас опозициони посланици исмевали тој позицији, тако озбиљном Владином телу, које је заиста направило позитивне резултате у сфери родне равноправности, посебно оно што је наша међународна обавеза, а то је имплементација Резолуције 1325 УН, „Жене, мир, безбедност“ о позицији жене у сектору безбедности.

Зоран Ђорђевић је, такође, и на позицији националног директора за наоружање.

Оно што је највећи проценат његовог ангажмана у досадашњем раду у Министарству одбране је финансијска контрола. То је оно чему није довољно поклањана пажња у претходном периоду пре 2012. године и зато кажем да је то веома значајна десна рука министра одбране. Често се бркају појмови и када говоримо о различитим кандидатима за министра одбране, да ли су способни или не да обављају ту функцију.Не заборавите да је тачно дефинисано које су надлежности министра одбране, а које су надлежности Генералштаба, односно Војске Србије и често се негде мењају тезе ко командује, а ко руководи оним цивилним делом, дакле, цивилном администрацијом у Министарству одбране и то је врло опасно. Дакле, у овом тренутку Зоран Ђорђевић је заиста кандидат који може да одговори свим обавезама министра одбране.

Хоћу да споменем да је долазећи на функцију државног секретара и преузимајући у највећем делу финансијску контролу Министарства одбране, господин Ђорђевић је увео ред на ВМА, пре свега на Управи за војно здравство. Тада је куповина у војном здравству била ад хок, није било никаквих планираних набавки. Данас ми можемо да говоримо о проценту од 95%. Дакле, 95% је реализован план набавки у војном здравству. То је веома важан податак који говори о озбиљности, о транспарентности, о смањењу, значајном смањењу степена корупције који је пре 2012. године забележен, по истраживањима Transparency International, када смо били у групи Д плус, у групи изузетног ризика од корупције. Сада се налазимо у групи Ц, умереног ризика од корупције, где имамо 77 показатеља, од тога смо у 44 показали позитивне помаке и напредак када је Војска Србије у питању.

18/2БД/ВЗ

Ево, још неких показатеља. Извршење буџета за 2014. годину је било 99,4%. Слично је и за 2015. годину, што нам указује да се изузетно озбиљно, рационално бавимо и планирањем буџета, а и касније утрошком средстава.

Још само један податак, да продајом и вишка наоружања и војне опреме, планирањем јавних набавки, набавки у Војсци иначе, су остварене значајне уштеде, то су уштеде од 11 милиона евра у Војсци, углавном и у сфери репрезентације енергената, путовања.

Има још много ствари о којима смо говорили у претходном периоду као великом успеху Министарства одбране. Ја сам се овог пута окренула финансијском сектору, економији, јер је то оно што су заправо резултати кандидата за министра одбране Зорана Ђорђевића.

Ја бих данас позвала да гласамо за овог кандидата, за министра одбране, јер његови резултати то у сваком случају гарантују, да ће он и даље озбиљно и посвећено се бавити задацима који су њему поверени, а све данашње замерке, да нисмо учинили нешто у законском року заиста не стоје. Законски рок је одређен. Да ли је урађено у првом дану или последњем дану законског рока, не мења ствар. Законски рок је испоштован.

Још једна врло важна ствар. Шта год да урадимо неће бити добро, то вам је јасно. Више пута смо чули коментаре у том смеру. Оно што јесте важно је да ниједног тренутка, без обзира да ли смо чекали два месеца, 15 дана, два дана, ниједног тренутка Министарство одбране није било ни за трен блокирано, заустављено или било који процеси у Министарству одбране успорени ни на који начин. Министарство одбране је један сложен, компликован систем, али веома стабилан систем. Ми бисмо као држава били у великој опасности ако би тако озбиљан систем, кључан стуб Републике Србије зависио од постављења једног човека. Мислим да је Србија много, много озбиљнија држава са својим чврстим, стабилним системом. Хвала.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.

Сада прелазимо на редослед народних посланика према пријавама за реч.

Реч има народни посланик Вања Вукић.

ВАЊА ВУКИЋ: Захваљујем, потпредседниче.

Поштовани господине први потпредседниче Владе и министре спољних послова, госпођо Богосављевић Бошковић, господине Ђорђевићу, даме и господо народни посланици, СПС као државотворна странка и странка која у потпуности подржава политику Владе Републике Србије подржаће и предлог председника Владе Републике Србије да се за министра одбране изабере господин Зоран Ђорђевић.

Многе странке које за себе сматрају да су озбиљне, а данас су у опозицији, а могу слободно рећи да су се надале да Влада неће предложити кандидата за министра одбране и да тиме неће испунити своју законску обавезу. Наравно, то се није десило, и пошто је Влада одговорна и пред законом и пред народом, предлог је упућен Народној скупштини Републике Србије. Затим су се надали, након што је Влада доставила тај предлог за новог министра одбране, иако то није била изричита законска и пословничка обавеза, да нећемо бирати новог министра и да то употребе у сврху јефтиних политичких поена. Наравно, ни то се није десило.

Зашто су се надали? Надали су се јер знају да свако појављивање чланова Владе на челу са вама, господине први потпредседниче Владе и премијером господином Вучићем и свим министрима у Влади, њима умањи подршку у бирачком телу, што је посебно осетљиво данас, дан уочи распуштања Народне скупштине Републике Србије, јер им је чак и цензус неизвестан.

18/3БД/ВЗ

Али, пошто се ова Влада не плаши да изађе пред народне посланике и грађане, данас ипак разматрамо предлог да се изврши избор новог министра одбране. Влада и Народна скупштина су институције од највећег ауторитета, а на њиховом челу морају бити одговорни људи. Управо данашња седница на којој бирамо министра одбране, и то уочи расписивања парламентарних избора, потврђује одговорност и озбиљност људи који су на челу Владе и Народне скупштине Републике Србије. Војска Србије и Министарство одбране представљају стуб безбедносног система и система одбране Републике Србије.

19/1ТЂ/ЛЖ13.05 – 13.15

У тренутку мигрантске кризе, када је Савет за националну безбедност процењивао безбедносне изазове, ризике и претње и својом одлуком овластио министра одбране да у случају потребе стави снаге Војске Србије у пуну приправност ради заштите грађана, државе и имовине од свих безбедносних изазова који долазе споља, сматрамо да је важно да Србија има министра одбране и да је најприхватљивије да то буде неко из система одбране као што је господин Зоран Ђорђевић.

Поред мигрантске кризе постоје и други безбедносни ризици, а то су, пре свега, ситуација у нашој јужној покрајини КиМ, где имамо на делу бацање сузавца у парламенту, нереде на улицама, молотовљеве коктеле. Затим, тероризам. Нећу да кажем да је Србија данас угрожена од тероризма, али ситуација која се десила, у новембру, у Француској мора нас држати на опрезу у сваком тренутку.

Данас у Србији Министарство одбране и Војска Србије су институције са највећим поверењем међу грађанима, што није био случај пре 2012. године, о чему сам већ говорио у Народној скупштини, а поновићу и данас, јер сматрам да грађани Републике Србије морају то да знају.

Истраживање које је спроведено од стране Организације за европску безбедност и сарадњу каже да у периоду од 2008. до 2012. године Министарство одбране и Војска Србије никада нису уважавали мање поверење од стране грађана него у том периоду. Дакле, од када постоји Министарство одбране у Србији које је као и Војска традиционално имало највећи углед код грађана, у том периоду је потпуно срозано и сведено на ниво институције којој грађани не верују. Дакле, Министарству одбране у том периоду није веровало чак 67% грађана. Испред Министарства одбране у том периоду били су црква, полиција, војска, МУП, образовни и здравствени систем.

Од 2012. године ситуација у Министарству одбране се доста поправила, што показују и каснија истраживања, тако да је данас Војска поново на првом месту по поверењу грађана. Не само то, него и сарадња Министарства одбране са другим државним органима била је унапређена, посебно са МУП, што могу да кажем из свог сопственог искуства.

Као бивши државни секретар у МУП и као бивши шеф кабинета министра унутрашњих послова сарађивао сам, односно покушавао да сарађујем са Министарством одбране у периоду од 2008. до 2012. године, и могу да потврдим да координације ова два министарства, која по природи посла морају да сарађују, готово и да није било.

Покушавао сам да набројим примере не сарадње између ова два министарства, али сам се ипак определио да говорим о сарадњи та два министарства. Сарадње та два министарства није било ни у једном погледу.

Сарадња два министарства се успоставља тек од 2012. године када на чело Министарства одбране долази господин Вучић, а наставља се и доласком министра Небојше Родића и Братислава Гашића. Као један од добрих примера сарадње ова два министарства, истакао бих решавање преноса имовине и средстава након преласка цивилне заштите у Сектор за ванредне ситуације МУП. Након преузимања кадрова, годинама се чекало на извршење обавезе Министарства одбране да се имовина и средства, којим је Цивилна заштита располагала, а која су била неопходна за функционисање Сектора за ванредне ситуације, пребаци МУП. То је реализовано тек у периоду након 2012. године. Зашто ово истичем? Зато што се ради о сектору који спашава животе људи, имовину, зато што је изузетно ризичан посао и зато што је држава дужна да тим људима обезбеди најбоље могуће услове и опрему.

Са друге стране, и МУП је имало разумевање за Министарство одбране, па је те исте године МУП уступио базне станице на коришћење Министарству одбране. Да појасним, то су ручне радио-станице, грађанима познате као мотороле, иако је то име

19/2ТЂ/ЛЖ

произвођача. Затим, персонализација здравствених и службених легитимација која је такође вршена у МУП за Министарство одбране итд. Заједнички су реализоване и многе друге акције и активности о којима не могу јавно да говорим. Све сам то навео јер је то допринело и уштедама у Министарству одбране и МУП, а самим тим и у буџету Републике Србије и грађанима Републике Србије.

У овом периоду од 2012. године до данас политику Владе Републике Србије су спроводили поред министра, што се подразумева, и државни секретар Министарства одбране кога бирамо данас за министра.

Као што сам већ рекао, СПС ће подржати овај предлог, без обзира на најављене парламентарне изборе, јер Министарство одбране мора да има човека на челу из система који може у наредном периоду да одговорно обавља функцију.

Као некадашњи државни секретар МУП-а, имао сам прилике да сарађујем са господином Ђорђевићем и та сарадња је била коректна и ефикасна и увек у интересу државе.

Као народни посланик и члан Одбора за одбрану и унутрашње послове, могу да истакнем његово поштовање према институцији Народне скупштине Републике Србије, посвећеност свим питањима која су у вези са радом парламента и стручност у представљању Министарства одбране.

На крају, поново да кажем да ће СПС подржати предлог председника Владе за избор господина Зорана Ђорђевића за министра одбране. Хвала.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.

Реч има народни посланик Зоран Живковић.

Изволите.

ЗОРАН ЖИВКОВИЋ: Ја немам никакве примедбе на процедуру. Мислим да је она испоштована, без обзира што су избори, колико сутра, биће заказани за неки дан, а одржани за 45 или мало више дана. Мислим да је процедура испоштована и ту немам никаквих примедби.

О кандидату нећу да говорим зато што не бих имао да кажем ништа лоше о кандидату, немам ни ништа добро, али је лоше за кандидата то што се бира сада за овај кратак период и то је, с једне стране, вероватно оданост, пре свега, позиву којим се бави, односно институцији у којој ради, а то је Војска Србије.

Наравно, не пада ми на памет да говорим било шта лоше о Војсци Србије. То је једна респектабилна организација која има своје место у уставно-правном поретку ове земље, која има своје место у друштву и ту нема никаквих примедби. Војска ради свој посао. Војска не може да буде крива ни за шта. Увек су за то што Војска ради лоше криви политичари, и то је оно о чему сам желео да причам данас и говорићу о томе без озбира што је председник Владе побегао, по старом обичају, са дуела, али ту је први потпредседник…

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Господине Живковићу, стварно је срамота да на такав начин говорите у великој сали Народне скупштине.

Премијер се извинуо и сматрамо да је обавеза на коју је морао да оде веома важна и рекао је да ће се одмах после тога вратити.

ЗОРАН ЖИВКОВИЋ: Одузимате ми време.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Није у реду то што радите, господине Живковићу, али то је ваш манир и ваш кукавичлук.

ЗОРАН ЖИВКОВИЋ: Значи, узели сте ми 30 секунди.

Прво, премијер може само да се извини, а извинуо је један гимнастички појам, али нема везе.

19/3ТЂ/ЛЖ

Према томе, позив на ТВ дуел и на било какву расправу, то је до сада било бежање и нећу да се враћам на то.

Шта је са Војском у последњих неколико година? Војска је од стране политике у овој држави увређена, повређена, понижена неколико пута. Имамо пример да је начелник Генералштаба Војске Србије био постављен за шефа одбране града Шапца од поплава. На којој се то војној школи учи одбрана од поплава? Где то има у историји Србије да су генерали, још начелник Генералштаба, бранили град од поплава? Што није послат у Обреновац, ако је већ то био начин борбе против непогоде, па да спаси Обреновац?

Друга тешка увреда Војске је то што су прошле године смањене плате и дневнице у Војсци. Дневнице су смањење десетак пута, можда и више, петнаестак пута, и то за људе који обављају врло одговоран посао за безбедност земље у нечему што се некад звало копнена зона безбедности, не знам како се зове сада. Значи, на југу Србије. Њима су дневнице са једног пристојног износа смањене на потпуно бесмислену цифру.

О опреми Војске, о изјави да Војска није имала за сваког војника по једну униформу, нећу да говорим, то је бесмислица пар екселанс. Ја никада нисам видео голог војника, нити полуголог, нити да је ишао у не знам чему, него су сви увек имали униформе, наравно. Можемо да говоримо о квалитету, можемо да говоримо о квалитету смештаја, исхране, о свему томе, али то није тема данас.

Коначно, највећа увреда Војске и оно по чему ће се, нажалост, неоправдано памтити Војска за ове две, три године, то је случај хеликоптер. Наравно да и министар има обавезу и председник Владе и сви други да кроз комисију која је формирана, да ли у министарству, да ли у Генералштабу, не знам, истражи све детаље око те несреће.

20/1МГ/ИР13.15 -13.25

Ја сам већ рекао и поновићу, да несрећа је последица високог нехата и бахатости тадашњег министра, подизање хеликоптера без било какве потребе које је довела до тога да људи страдају.

Наравно, да је ту председник Владе, ја бих га питао и о томе детаљније, а пошто је ту потпредседник Владе и министар иностраних послова, ја га питам шта је са истрагом о одговорности за смрт двоје службеника у Либији? Ја знам да су они погинули, да ли од бомбе, да ли од терориста. То је несумњиво. Али, ко је њих довео у ситуацију да буду на месту, где је свима било јасно, па и њима и они су молили да буду враћени на месту где је њихова безбедност била максимално угрожена, ко је за то крив? Нећу да окривљујем никога ни председника Владе, ни потпредседника министра, али њих двојица морају што пре да нам дају одговор...

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Време. Захваљујем.

Реч има господин Дачић, потпредседник Владе, први потпредседник Владе господин Дачић.

ИВИЦА ДАЧИЋ: Захваљујем се господине председавајући.

Даме и господо посланици, као што сте чули од самог премијера због његових обавеза данас он ме је одредио да у име Владе будем на овој тачки дневног реда. Драго ми је, да је господин Живковић рекао, да што се тиче процедуре да је она потпуно испоштована, желим да подсетим да је та процедура додатно искомпликована у претходним мандатима влада због случаја када је Динкић био смењен са места министра и онда је уведена категорија да он не може да остане до избора на том месту него да се место његово поверава неком другом и да има рок када мора да се изабере нови министар.

Према томе, мислим да не стоји ово изјашњење господина Живковића да је премијер побегао, ја колико се сећам он је прошли пут овде био и сам против свих вас, ја бих пре рекао да сте ви побегли, нема вас нигде овде. Али, то је тако отприлике, знате како то изгледа, тако сте и тражили изборе, па када сте добили изборе сада је проблем што су расписани избори. Ја још нисам видео од некога да тако врши самоубилачки потез као што сте виурадили.

Ви знате да сам ја био против избора, а ви сте сваки дан причали о изборима и молили сте Бога да до избора не дође, а знате шта на РТС је постојала када сам ја био мали емисија „Тражили сте, гледајте“. Е, сада ћете да видите како изгледа то и колико ћете добити на изборима?

(Марија Обрадовић: Пази шта желиш, можда ти се оствари.)

Молим народне посланике да не добацују.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Наставите, господине потпредседниче.

ИВИЦА ДАЧИЋ: Када је реч. Не, не ја уважавам ове примедбе.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Знам да сте сада једно мислили а друго рекли.

ИВИЦА ДАЧИЋ: Да. Морамо сада да водимо рачун шта говоримо због ових сталних примедби. Молим вас, када је реч о војсци, војска има не само задатке у одбрани земље у смислу рата, већ, нажалост и у областима у које спадају такозване природне катастрофе, елементарне непогоде. Када сам ја био министар унутрашњих послова тада је донет јединствени Закон о ванредним ситуацијама, где су из три министарства, практично извучене све службе и оне су прикључене МУП.То је војска, односно Министарство одбране, Министарство унутрашњих послова и мислим да су из пољопривреде, један део је извучен када је реч о овим неким инспекцијским службама.

Међутим, када су тако велике катастрофе у питању несумњиво је да војска има веома значајну улогу заједно са полицијом. Значи, не само са секторима за ванредне ситуације. Тако да не видим ништа лоше у ангажовању војске. Такође, морам да кажем

20/2МГ/ИР

да је војска наша и полиција, без обзира ко шта мислио да су временом како се економска криза захуктавала, све мање новца је остајало за опремање војске, а све више се трошило на плате.

Као погледате колико се, ако се сећате у време када сте претходни пут освајали власт пре 16 година, ви сте тада говорили да МУП има, мислим 100.000 полицајаца, неко је говорио, а када сте дошли на власт онда сте установили да их нема толико.

Хоћу да кажем да је очигледно да овде не треба мешати политичке ствари од оних које се тичу система одбране и војске. Када је реч о одговорности за пад хеликоптера, наравно политички гледано, ми можемо да расправљамо са аспекта једне или друге странке, али на томе треба да раде државни органи који треба да дају коначну оцену о свему томе. Уосталом и ви сте сада споменули питање амбасада, ја апсолутно стојим при одлуци и сматрам да Србија треба да има отворене амбасаде, без обзира да ли су у питању у месту, главном граду или су негде измештене, али не треба да затвара амбасаде у пријатељским земљама које су имале отворене амбасаде за време бомбардовања Србије.

Када је реч о Либији, рат у Либији је почео у фебруару 2011. године. Амбасада није измештена у том периоду, она је остала зато што је било наших људи. Морамда вам кажем да и данас, јуче сам добио обавештење да је на пример, ако имам довољно времена желим само једну ствар да кажем. Јел се сећате, ја сам позивао много пута да напусте сви наши грађани Либију. Ево информације, јуче се јавило седам наших држављана који су дошли пре неколико дана да раде за мариборску „Техномонтажу“. Од пре две недеље још двојица наших држављана раде у ресторану у триполиској улици итд. Значи, пре три месеца је било 250 наших људи, данас их има већ више од 300.

Ми можемо евентуално да расправљамо о томе да ли ће амбасада бити премештена, да ли ће особље бити у Тунису или не. У августу месецу сам на интервенцију БИА послао захтев у Либију нашој амбасади да се хитно изјасни о свим околностима и о мерама које треба да се предузму. Једнодушна оцена свих који су тамо је била да је опасност мања него што је била 2011. године и да нема никакве потребе за затварањем амбасаде. Да ли је било кршења процедуре или не, то ће утврдити комисија, али вас молим да знате једну ствар, они који су их отели који су их убили у бомбардовању сносе највећу одговорност за све то. Све остало ће бити испитано и утврдиће се и дисциплинска одговорност и наравно, ако постоји и кривично правна одговорност од стране тужилаштва.

Жао ми је што нису, вероватно ћете ову тему отварати и у другим дискусијама и стојим ту да вам покажем и папире и све, увек сам се одазивао на сваки позив Одбора за спољне послове, само вас молим једну ствар да имате у виду. Сви ти људи о којима говорите у Либији су послати још 2009. а неки 2006. године. Ако је неко хтео да затвара амбасаде, амбасаду у Либији имао је прилику да то уради док је био на власти.

Уместо тога, они који су водили Министарство спољних послова су амбасадору дали бланко овлашћење да може без мог одобрења да напушта Триполи и одлази у Тунис када год хоће. Све је то урађено за време претходне Владе Мирка Цветковића, односно када су Вук Јеремић и Борко Стефановић водили ово министарство.

21/1АЛ/ВК13.25 – 13.35

Не бежим од те одговорности, не бежим од те одговорности и веома сам расположен да о томе дискутујемо. Ви знате да ја волим парламент, жао ми је што то није тема данас, извињавам се господину Ђорђевићу, али то свакако јесте тема.

Ми имамо амбасаде у Сирији, имамо амбасаде у Тунису, имамо амбасаде у Ираку. Из Ирака нам сваки трећи дан стижу информације да се налази у небезбедној зони, а кад већ говорите о Триполију, у њему или у Дамаску, у Дамаску има 48 амбасада.

(Зоран Живковић: То нема везе са нама.)

Не знам ја да ли има везе или нема везе.

Знате шта, наше амбасаде у свету, нису туристичка представништва, амбасаде – то су државни органи који имају да штите наше националне и државне интересе и наших грађана који се тамо налазе, да помогну.

Желим да се захвалим свим тим људима који раде у дипломатији управо због тога што раде на тим местима која можда нико други не би прихватио.

Због тога и њихове породице то добро знају и знају колико смо, управо та Слађана Станковић је тражила премештај више година уназад. Ја сам јој уважио жељу, али знате шта је? Проблем је у закону такође. Ја као министар спољних послова не могу да одредим некога да иде негде ако тај не жели да иде.

Значи, у Министарству спољних послова постоји комисија за премештај, која одређује ко где иде. Расписује се конкурс за свако место. Слађана је била везиста. Могао је да оде само неко из Одељења за везе, односно за информационе технологије. У последње три године се нико од њених колега није јавио да је замени.

Ја сам јој нашао замену и у октобру одредио човека који треба да оде. Нажалост, десила се отмица и мислим да наша држава има обавезу према тој породици, наравно да брине и о њеној деци, њен супруг је незапослен итд.

Не избегавам одговорност, само говорим шта је реалност.

Ако немамо амбасаду, биће да смо криви зашто немамо амбасаду, јер тамо није то први случај. Ви знате да је петоро наших људи било ухапшено. Један је такође био ухапшен Бабић. Успели смо да их некако ослободимо.

Какво је стање у Либији, рећи ћу вам једну ствар. Када је било око УНЕСКО-а разговарао сам са Владом у Тобруку, са премијером и министром спољних послова. Они су ми обећали да ће бити уздржани око Косова и УНЕСКО. Сутрадан, пошто сам чуо да амбасадор у УНЕСКО неће то да послуша, поново сам звао министра спољних послова, он је обећао – брате, сутра ми смо уздржани. Они су гласали за Косово зато што тај амбасадор слуша председника парламента из Триполија.

Једноставно у тој земљи не постоји јединствен систем власти. Зато, с друге стране, амбасада страних нема у Тобруку. Зато је то веома осетљиво питање, а из разлога не само политичких односа, економских интереса, него и заштите наших људи морамо о томе свему да водимо рачуна.

Ми нисмо трговали оружјем са Либијом у овим годинама, барем кад сам ја министар. Нисам ни једну дозволу потписао, јер смо се премијер и ја договорили да нема војне сарадње, ту је господин Ђорђевић и они су се тиме бавили. Са Либијом није било сарадње у области трговине оружјем, нити војне индустрије.

Ко је одговоран треба да сноси одговорност. Политичка одговорност. Знате сада су избори, на изборима ће свако да сноси своју одговорност за своје чињење или за нечињење.

Желим да господину Ђорђевићу овај мандат буде, барем да нема таквих непријатних ситуација какве су биле у протеклим годинама као што су поплаве или елементарне непогоде.

21/2АЛ/ВК

Што се тиче ратова, сигуран сам да их неће бити.

Што се тиче мене, ја сам ту, шта год мислите да могу да вам одговорим на ова питања, стојим на располагању. Хвала вам.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем, господине Дачићу.

(Зоран Живковић: Реплика.)

Да, али по Пословнику неко има право пре вас, али нема проблема, ево даћу прво вама.

(Зоран Живковић: Поменут сам три пута експлицитно.)

Добро, даћу прво вама.

ЗОРАН ЖИВКОВИЋ: Хвала.

Нисам добио адекватне одговоре. Нема потребе да се потпредседник Владе крије иза Војске. Нисам рекао да је Војска лоше учествовала у одбрани од поплава, него да је бесмислено да начелник Генералштаба буде шеф Штаба одбране у једном граду. Наравно да Војска има своју улогу у области безбедности и у тој својој трећој мисији. Ту нема никакве сумње.

Што се тиче Либије, о томе је и потпредседник највише говорио, апсолутно је недопустиво да неко буде, да то буде, ако се не варам, једина амбасада отворена у Триполију и да то баш буде српска амбасада без било каквог адекватног одговора на преклињање, на молбе те госпође која је тражила да буде смењена. Не можете ви на силу некога да пошаљете тамо, слажем се, али не можете на силу никога ни да држите тамо, а то се десило. То се управо десило. Могли сте да је позовете без обзира да ли сте нашли замену. Ако се неко разболи, ако има неку другу потребу да дође, он долази.

Шта је проблем додатни? Додатни проблем са Либијом је што дан данас није дошао у Србију, колико сам ја обавештен, амбасадор наш тамо. Шта он тамо ради сада? Зашто он није дошао да да свој исказ овде у Београду пред надлежним органима министарства или неких других органа, не знам ко је још надлежан? Зашто се то није десило?

Он је вама и председнику Владе послао једно писмо, које су неки проценили као претеће, упозоравајуће. Шта се иза тога крије? То исто јавност треба да сазна.

Оно што је такође важно, зашто се данас подиже борбена готовост Војске Србије и зашто данас…

(Председавајући: Време.)

… и зашто данас, само још једна реченица, председник државе преноси своја овлашћења у одсуству на будућег министра одбране? Зашто? Где то путује председник?

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.

Реплика, шеф посланичке групе СНС, народни посланик Зоран Бабић.

Изволите.

(Зоран Живковић: Коме?)

Вама господине. Имао је основ за реплику и пре ваше реплике господине Живковићу, али ваш је манирда изрекнете оптужбе а онда не желите да чујете одговор.

Изволите господине Бабићу.

ЗОРАН БАБИЋ: Овде је неко рекао да је премијер побегао. Ја сам за нека бежања чуо. Чуо сам и за бежање од служења војног рока, али верујем да ће о тим бежањима од служења војног рока боље од мене говорити мој уважени колега господин Ристичевић.

Што се тиче премијера, уз уљудно и колегијално извињење отишао је на откривање Споменика господину Бориславу Пекићу који је заједно са 13 интелектуалаца

21/3АЛ/ВК

1989. године обновио рад Демократске странке и нисам баш сигуран шта би у овом тренутку да може рекао о појединцима који су или у ДС или који су проистекли из те исте ДС, вероватно стављајући себе на много већи, дајући себи много већу вредност него што је вредност господина Пекића у свим облицима живота.

Што се тиче одбране града Шапца, имао сам ту част да као физичко лице, да као појединац, као добровољац учествујем у одбрани Шапца заједно са много добровољаца, заједно са стотинама полицајаца, заједно са стотинама војника и немерљиво је улога начелника Генералштаба Војске Србије у том тренутку, који је ту одбрану поставио јер да није било свих тих људи, да није било и његове улоге у том тренутку због неодговорне, неозбиљне, некомпетентне власти у граду Шапцу, неозбиљне власти у граду Шапцу, мислим да би град Шабац доживео много гору судбину него што је та судбина задесила Обреновац.

22/1МО/СМ13.35-13.45

С друге стране, да, и у Обреновцу, али и у другим местима која су била угрожена поплавама највиши званичници, да ли МУП-а Србије, да ли Министарства одбране, преузели су своју и законом и Уставом обавезу, а то је да штите грађане Републике Србије. Онима којима тако нешто није јасно, прво би требало да прочитају Устав и закон, па тек онда да дискутују у Народној скупштини.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем се, господине Бабићу.

Премијер је неколико пута изрекао извињење, тако да мислимо да је кукавичлук код онога који је такву тврдњу изрекао. Захваљујем се.

(Зоран Живковић: Реплика!)

Реч има народни посланик Маријан Ристичевић. Изволите.

МАРИЈАН РИСТИЧЕВИЋ: Захваљујем.

Даме и господо народни посланици, премијер је много пропустио. Пропустио је овако паметну дискусију да чује. Одмах да кажем, мој уважени колега пољопривредних није видео голог војника. Ту се слажемо. Једино ако је видео кроз кључаоницу. Голог војника могли су да виде само они који су служили војску. Могу да га виде у униформи и на туширању. Он ту прилику није имао. Код нас пољопривредника, барем у мојој генерацији, било је срамота не служити војску. Ево, господин Ђорђевић зна. Ја мислим да је он то служио негде осамдесет и неке. Верујем да је имао и понеки чин, ми који смо служили тако војску мало дуже. Али, код пољопривредника је посебна част ићи у војску, праве се испраћаји, позива фамилија. Данима се праве испраћаји. Јел тако, господине Ђорђевићу, будући министре? Ви сте служили у Куманову, колико ја знам, награђивани сте итд.

Мој колега пољопривредник није имао ту привилегију и ми пољопривредници никад нисмо бежали од војске. Никада нисмо бежали од своје војске, само су туђе војске бежале пред нама. Али, ово је први случај и ја верујем да је ова дискусија била таква да је премијер пуно пропустио, јер није могао да чује дискусију испод свако целзијуса, је ли тако, испод сваког цензуса.

Мој колега пољопривредник је такође имао дилему Хамлетовску. Код Хамлета је било - бити или не бити? Код мог колеге пољопривредника, у последње време када се одржавају седнице, дилема је – пити или не пити? Али, ако је увече, онда је то - или на Скупштини бити или на славама пити? Ево, колеге кажу да више те дилеме нема и ја верујем и због тога се извињавам, због његовог наступа. Такође, морам да кажем, они који хоће да га врате у школу, међу школске другове, не знам ко је то њему поручио, али знам да је неко у говору поменуо, то је тешко. Како вратити у школу човека, посебно у вишу школу, кад он тамо није ишао? Школа је ишла њему. Није он ишао у школу. Како га вратити међу школске другове, кад он школске другове нема? Или су тамо негде у Македонији, Куманову, итд. Рубикон је ситница, када је у питању мој колега пољопривредник, преко чега све ми овде прелазимо, али, да кренемо редом.

Прво, ја желим да честитам будућем министру. Верујем да ће он као министар бити слуга народу. То се дешава у последње две или три године. Кад бирамо министре, ми бирамо слуге народа. Они су бирали газде и тако су се и понашали. Нису се понашали као народне и државне слуге. Нису држави и народу служили, већ су се државом и народом служили у своје сврхе, у сврхе својих пријатеља. Ситуација коју смо ми затекли није била трагична, била је супер трагична. Није било довољно црне боје којом се могла осликати ситуација у којој је наша земља била, и по питању војске и у свим сегментима друштва. Мајстори транзиције, тајкуни, пријатељи ових странака бившег режима су приватизацијом и грабизацијом наше честите некадашње војнике,

22/2МО/СМ

сељаке и раднике претворили у робље без икаквих права, чистећи њихова радна места, чистећи њихове послове. Данас они који су их довели до руба глади, до сиромаштва, су кобајаги забринути за њихову судбину.

Прошли министар војни је наводно разрешен због сексизма, због неукусне шале која је наишла на осуду. Цена за такав поступак једног министра који је радио недељом и коме се десило то да се на ружан начин шали са једном госпођом, цена за то је било разрешење. Али, кад већ причају о сексизму, ово је њихов министар војни. Не знам за младу госпођу да ли је пунолетна, али знам да је ова кохиба од 200 евра. Знам да се забављао. Дакле, кад је већ о сексизму реч, овако су они вршили своју командну министарску функцију, али док су били власт. Ово је са забаве за правосуђе. Девојке су прадле, на њима се служи храна. То су нечије ћерке, које су претходно расхлађиване да би они, у баханалијама које су достојне једног Калигуле, могли што боље да се забаве.

Имамо још доказа. Ово је девојка за сухомеснате производе. Нико за ово није одговарао, нико није смењен, нико није поднео оставку. Ова девојка затворених очију је послужила као подметач за црно грожђе, а следећа отворених очију за бело грожђе. На крају, овако се конзумирала храна – директно са расхлађених девојака које су служиле као подметач за храну.

Данас из те групе, која је тада вршила власт и чији министар војни очигледно није знао шта је сексизам, који се забављао на овакав начин, из те групе странака бившег режима долазе приче о сексизму. Они штите жене, али само кад они нису на власти. Када су они на власти, онда жене могу да буду и расхлађене да се храна не би грејала, могу да послуже и као подметачи за храну.

Шта рећи о другим њиховим владарима? Шта рећи о војвођанском властелину? А онај што је уснио председника Владе Вучића у Дубаију, а није видео кад се пробудио свог председника градског одбора на Малдивима? Ваљда страх од губитка власти. Није видео општу инвазију на Монденска летовалишта, зимовалишта. Права агресија је била на Малдиве.

23/1ЈЈ/МЈ13.45 – 13.55

Шта рећи о њему, господин Бабић је рекао о скијању на води, министар пољопривреде се скијао на води. Хајде да видимо, потпредседник странке бившег режима, потпредседник војвођанског властелина, његове владе и секретар за пољопривреду и овај је за пољопривреду, али овај се није скијао на води, овај се скијао на снегу и то на вештачком, лети, на плус 45 степени ишао у Дубаи. Могао је он свом војвођанском властелину испричати како је у Дубаију, није је морао сањати Вучића.Могу вам испричати како је скијати се на плус 45 у Дубаију на вештачком снегу, у великој хали, где се само улаз плаћа више него што су три просечне плате радника, али каже да му је мирисао фреон, па му је било „бљак“. Требала је странка бившег режима за такве припреме послати господина Јешића на зимску олимпијаду, можда би нам медаљу донео, какве је услове имао. Тешко који наш скијаш има такве услове да лети може да се скија на вештачком снегу, посебно не у Дубаију.

Поред тога он је био спортиста на води. Волео је спортове на води. У време кад Милорад Чавић није имао базен где да тренира, господин Јешић је имао затворени базен и највероватније да се припремао да победи Мајкла Фелпса. Наш спортиста, освајач медаља, није имао где да се припрема, а господин Јешић, потпредседник војвођанског властелина имао је затворени базен.

После силних станова…

(Председавајући: Молим вас господине Ристичевићу, вратите се на тему.)

Извините ово је врло битно за одбрану земље, министар то треба да зна шта су радили њихови министри и шта још увек раде.

Кад одете тамо, поред оног кампа у Каменици који је веома битан за безбедност где се обучавају млади људи, имате и кућу на Татарском брду, имате стан у Бечу и све са платом од 1.000 евра. Колико то угрожава безбедност људи? Кад неко ко је био студент 12 година и нема никакав други бизнис има на хиљаде квадрата стамбеног простора и плате од 1.000 евра, кад има затворени базен, кад може да иде у Дубаи да се скија, Словенија то да му не бројимо, питам какво је то понашање било војвођанског властелина, странака бившег режима како су они поштовали те жене, како су поштовали уопште људе у држави, како су поштовали војску која је ишла без униформе, да би се они скијали, да би летовали, да би имали затворене базене, да имају десетине станова, кућа, стан у Бечу. Ево, сад је отворио млекару. Можда ће снабдевати војску. Ставите то негде. Горан Јешић је отворио млекару. На све оно, ево, сад и млекара. Највероватније је скинуо кајмак док је 15 година измузао народ, толико сурово и толико снажно да је то било до крви.

Војна неутралност. Србија је војно неутрална земља, али да су они још мало остали Србија би била не војно неутрална, већ војно неутралисана. Толико им је војска била битна. Имају они који траже да будемо војно неутрални, али на једној страни. Па, како можете да будете војно неутрални на било којој страни?

Ми смо у таквој ситуацији, међународни односи су такви, а међународна заједница је, то говори њихов лидер, је као клима. Можете нешто да изврдавате, али не можете да их избегнете. Нама уста не сме да грме, јер снага нам још увек шапуће, додуше све гласније и гласније али оно што смо наследили било је тако да војска не би постојала да су они остали још мало. Ми на запад, посебно ја, има и других појединих колега, али ми на запад и на војну ситуацију на западу гледамо очима, а на Русију гледамо срцем. Али, то не значи да треба да будемо на некој страни, јер ми смо војно неутрална земља и ова Скупштина је изгласала да смо војно неутрални. Нама треба мир. До мира се долази споразумом, најбоље пре рата. Јер, мир у шкољкама ствар бисере и нама тај период треба. Не губи ко пада, већ онај ко остане да лежи.

23/2ЈЈ/МЈ

Ми не морамо већину земаља имати за пријатеље, али је довољно да не буду непријатељи. Срећан је онај ко нема непријатеље, а још је срећнији онај ко никоме није непријатељ. Морамо знати ону Наполеонову, господине будући министре, ми и као политичари и као држава и као посланици морамо знате, посебно војници, када треба скинути лављу кожу, а навући кожу лисице. То је Наполеонова изрека која је веома тачна. Међународна ситуација је таква, наша снага таква, да ћемо то морати да, његову изреку и поуку, веома добро размотримо.

Нама треба вера у војску. Нама треба вера у државу која ће нам дати смисао да својом енергијом поново направимо и државу и војску и државу и војску са којом ћемо се поносити, а избори су прилика. У тим изборима наш циљ нису били превремени избори. Ми смо нашим политичким противницима желели да дођемо до заједничког решења разменом мишљења. На пружену руку они су подметнули ногу. Избори су неминовност. Ми у изборе идемо. То је прилика да грађани изаберу своје вође. И, ја верујем да грађани неће изабрати ни војвођанског властелина, ни фрушкогорског винцилира, ни многе друге из странака бившег режима из простог разлога што се једно друштво, једна група по вођи препознаје. Ја верујем да грађани не желе…

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Господине Ристичевићу, морате се вратити на тему, а то је избор министра.

МАРИЈАН РИСТИЧЕВИЋ: Па, на теми смо. Да грађани не желе да нас препознају по војвођанском винцилиру и по војвођанском властелину и по фрушкогорском винцилиру.

Даме и господо, поклоњена будућност не постоји. Ми се на њу, заједно са грађанима поново морамо изборити. Говорио сам о ономе, а они су рекли да ће садашњи, будући министар да седне на функцију. Пази, доктор права каже да ће неко да седне на функцију. Може да се седне у столицу, у фотељу, али они тако доживљавају положај. Они кад седну заседну док не приседну и зато ја позивам грађане да би јачали војску, да би изабрали поново министра кога ћемо изабрати данас или неког другог, да како је то њихов политички лидер рекао, да на следећим изборима казне бруку и срамоту, а ту цитирам, која је Србијом владала 12 година, у Војводини још увек, 16 година и да на такав начин ставе три тачке. Тачку на беду, тачку на пљачку, тачку на срамоту. Хвала.

24/1ВС/ЦГ13.55-14.05

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.

Господине Павићевићу, по ком основу? По Пословнику? Изволите.

ВЛАДИМИР ПАВИЋЕВИЋ: Поштоване даме и господо, сматрам да су повређени чланови 106. и 107. Пословника Народне скупштине, током говора нашег колеге од малопре. Господин Ристичевић је овде поводом наше посебне седнице о предлогу кандидата за избор министра одбране, министра доводио у везу са облашћу пољопривреде. То није тачно, јер у кључним речима које смо ми добили овде као опис деловања господина кандидата за министра одбране, нема те речи.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Господине Павићевићу …

ВЛАДИМИР ПАВИЋЕВИЋ: Мислим да је било примерено да ви само упозорите господина да то није примерено да се ради.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Господине Павићевићу, ја сам вам дао реч, јер сам очекивао да ћете да покушате да оправдате вашег колегу, господина Живковића који је исказао кукавичлук и побегао за време говора господина Ристичевића.

ВЛАДИМИР ПАВИЋЕВИЋ: Ово је сада додатно кршење Пословника Народне скупштине, господине Бечићу.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: … и урадио оно управо, где те кључне речи које је помињао господин Живковић, кукавичлук и нешто друго, да је управо урадио то што је говорио.

ВЛАДИМИР ПАВИЋЕВИЋ: Јавите се за реч, па да имамо парламентарни дијалог. (Искључен микрофон.)

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Тако да сам ја очекивао да ћете да оправдате кукавичлук господина Живковића, а не да помињете кључне речи и не да мени указујете на повреду Пословника, а врло добро знате да сам упозорио два пута господина Ристичевића, да се врати на тему.

На жалост, ја видим да немате оправдања за кукавичлук господина Живковића.

(Владимир Павићевић: То је непоштовање народних посланика.)

Реч има народни посланик Александар Марковић.

АЛЕКСАНДАР МАРКОВИЋ: Господине председавајући, уважени министри, господине Ђорђевићу, даме и господо народни посланици, утиска сам да кад год је премијер присутан у сали Народне скупштине, када год учествује у раду Народне скупштине, присуство посланика странака бившег режима се драстично смањује. Вероватно су имали нека трауматична искуства у дуелима са премијером, па је то последица тога. Одједном имају нека паметнија посла, нема их у Скупштини, али умеју да се јуначе у холу скупштинском, пред макетама, пред сликама премијера итд.

Био је један јунак овде јутрос који је покушао да нам се обрати по Пословнику, додуше, па је брже боље ишчезнуо из парламента, а није ни чуо одговор премијера, али добро, нећемо о томе.

Даме и господо, кључна реч која обележава данашњу расправу, данашњу седницу Народне скупштине је одговорност. Одговорност је та која је довела до разрешења досадашњег министра одбране, господина Гашића, за кога лично сматрам да је био један од бољих министара ове Владе и то због једне олако изговорене речи, због једне непромишљене речи, иако је то далеко мањи грех од неких грехова, од онога што су говорили и писали неки припадници странака бившег режима, па чак и неки посланици у Народној скупштини.

Одговорност је заслужна и за данашњи предлог да се за министра одбране изабере господин Зоран Ђорђевић.

24/2ВС/ЦГ

Ја као члан Одбора за одбрану и унутрашње послове сам у више наврата био у прилици да се упознам, али и да се уверим у крајњу посвећеност функције коју је обављају господин Ђорђевић и озбиљност у вршењу те функције.

Дакле, како смо и чули од овлашћеног представника СНС, госпође Марије Обрадовић, господин Ђорђевић је четири године обављао функцију државног секретара министарства одбране. Од те четири године, три године је био једини државни секретар, ако се не варам, иако је прописано пет државних секретара тог министарства и то довољно говори.

Сматрам да је добро што на ову функцију долази човек из система, сматрам да је добро што због континуитета, наставка добрих резултата које је Министарство одбране до сада имало, а чули смо већ те резултате. Чули смо и за уштеде у износу од 1,3 милијарде динара, односно 11 милиона евра и чули смо да је решено стамбено питање за 900 професионалних војника и војних пензионера.

Чули смо да је реализовано 97 великих међународних вежби у периоду од 2012. године до данас. Чули смо и за уговоре о донацији у вредности од 6 милиона 195 хиљада евра, чули смо и о напретку у области борбе против корупције, чули смо све остале аргументе у прилог тези.

Сама чињеница да нико данас није ни покушао да оспори кандидатуру, биографију предложеног кандидата, није нашао ни једну једину ствар, да замери када је реч о кандидатури господина Ђорђевића за министра одбране, довољно говори у прилог тези да се премијер одлучио за најбољег могућег кандидата за обављање ове дужности.

Истичем још једном да СНС снажно подржава овај предлог и позивам у дану за гласање да изаберемо господина Ђорђевића за министра одбране. Захваљујем.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем господине Марковићу.

Реч има народни посланик Мирослав Маринковић.

МИРОСЛАВ МАРИНКОВИЋ: Уважени председавајући, господине потпредседниче Владе, министарко пољопривреде, даме и господо народни посланици, као неко ко је служио војни рок и неко ко је резервни официр, јако добро познајем основна два принципа која постоје у војсци, а то је старешинство и субординација, која је основ принципа и система командовања. Овакав предлог је потпуно легитиман и можда није правовремен, али је последица претходног стања.

Апсолутно се не доводи у питање процедура за именовање господина Ђорђевића као кандидата за министра одбране. Међутим, оно што је можда симптоматичније у целој овој ситуацији, јесте да се јавља један нехајан, неодговоран однос према Министарству одбране, које је једно од кључних министарстава и које је, као што су претходни дискутанти навели, окосница очувања, не само мира на нашим границама, него и у оквиру ванредних ситуација у земљи.

Војска као део ове државе, представља скуп људи који су несебично спремни да дају свој живот, да се заложе да сваког од грађанина заштите у тим непријатним ситуацијама. Утолико пре, чуди тај однос да се за четири године промене четири, односно три министра и да сада на крају изабирамо у последњем тренутку господина Ђорђевића, а како је рекао министар, он је изабран, а није изабран, предлог је, биће вероватно изабран, јер одлуке се евидентно доносе тамо, како је рекао господин премијер, а не овде у Скупштини.

У целој тој причи недужна личност је господин Ђорђевић који по свом образовању, вокацији обављања разних дужности, како смо чули четири године државни секретар је много квалификованији, да би заслужио овакву ситуацију. Сматрам да је требало и пре да буде постављен на то место, јер по образовању као економиста и по свом времену проведеном као сарадник свих претходних министара, сигурно има драгоцено знање и то се не доводи у питање.

24/3ВС/ЦГ

Оно што је проблем у целој овој ситуацији, зашто смо дошли у овакву ситуацију, с обзиром да смо овде чули да је због једне речи изговорене, тобоже дошло до смене министра и да је то одговорно.

Било је много ситуација у којима је претходни министар показао недораслост ситуацији у којој је требао да реагује на различите начине, па су то разне афере. Једна од њих је и та афера „хеликоптер“ и из поштовања према херојима који су погинули, вршећи ову дужност, а пре тога, спасивши хиљаде живота, јер и ја потичем са подручја које је било поплављено, где је Војска дала неизмеран допринос у спашавању људи, имовине и помоћи. Из поштовања према тим људима је неопходно да министарство и друга министарства учине максималан напор да се што пре скину те сумње и неоправдано осуде људи који су овакав задатак извршавали. Овде није спорно да су они хероји, спорно је што се покушава да се они, зато што их нема, доведу у ситуацију да су криви за нешто. То није добро.

Добро је што ми не расправљамо на ноћној седници, пошто сам ја стални гост ноћних седница, учествујем, јер оваква једна седница, то је добра ствар, она је примерена нивоу и значају који треба да има ово министарство.

25/1ДЈ/ВЗ14.05 – 14.15

Оно што није добро, то је, кажем још једанпут, да кандидат за министра буде неко са таквим референцама, а да је он кец из рукава, или прва резерва у 90 минуту.

Господин Ђорђевић, вероватно заслужује много више и то је она недоумица и то је оно што нас наводи да у овој расправи будемо можда и критичнији према, и јесмо критичнији према Влади, која не показује довољно озбиљности када се тиче одбрана.

Сви ми грађани Србије, желимо да живимо у мирној земљи, у земљи у којој влада благостање, међутим за то је потребно да Влада води мирнодопску и мирољубиву политику и да схватимо једанпут да ми немамо непријатеље у окружењу и да било какво расправљање и звецкање оружјем, у смислу - ако ти мени ово, ја ћу теби оно; не представља херојство, нити представља неку силу којом ми некога одвраћамо, јер смо били свесни и видели смо, доживели смо, бар ја, верујем и сви остали народни посланици, да то јуначење није довело до ничег доброг у овој земљи.

Један од разлога велике економске кризе је и то, што смо знали шта нећемо, али нисмо знали шта хоћемо.

Сматрамо да Србија треба да буде сигурна и безбедна земља и да она заслужује руководство које ће умети да води такву мудру политику и у погледу безбедности и у погледу гајења међудржавних односа који неће довести ни једнога тренутка земљу у непријатну ситуацију.

Министарство одбране, комплетно Министарство је врло битно у целом овом контексту из разлога што сматрамо да у будућности грађани ће умети да процене шта је за њих безбедније и сигурније и ја се радујем изборима, који ће показати да неко други, а то је Борис Тадић и СДС, могу да пруже безбедност и сигурност грађанима, као што је то у претходном периоду успео да уради. Захваљујем.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.

Реч има шеф посланичке групе СНС, народни посланик Зоран Бабић.

Изволите господине Бабићу.

ЗОРАН БАБИЋ: Поштовани министри, господине Бечићу, мислим да је непримерен говор претходног говорника, зато што смо разрешење господина Гашића, а то је први пут да је неко из Владе Републике Србије смењен због изговорене речи.

Раније су могли да изговоре милионе речи, могли су да проневере и милионе, али је било важно да одговорност није постојала никаква, ни политичка, ни људска, ни било каква друга одговорност.

Први пут се и десило да потпредседник највеће странке буде смењен са места министра одбране, а да нема никакве љутње, да нема никакве ружне речи и да сви, наравно настављамо заједно, као што смо 2008. године стварали СНС, као што у 2012. године мењамо нашу државу на боље, тако ћемо то радити и у будућности.

Када неко нема ништа добро да каже о претходним министрима одбране, пре него што је дужност и обавезу вођење наше државе преузела СНС, онда ће наравно за све и свашта оптужити господина Гашића. Можда зато што је нека птица данас угинула, или можда зато што је некоме искипело млеко на шпорету, али зашто да не говоримо и о томе да је Војска Србије у време док је био министар господин Гашић, купила 35.865 комплета нових униформи, 31. 445 пари војничких ципела, да први пут ће имати, сада се завршава уговор о набавци 5.900 униформи са Јумком, да је у вредности од 213 милиона динара, да ће први пут имати поред модела униформе М77 у свом комплету имати и униформе, односно летње панталоне?

25/2ДЈ/ВЗ

Зашто да не говоримо о томе о реализацији стамбеног збрињавања припадника Војске Србије, да је 900 професионалних војника, или бивших војника, стамбено је решено њихово питање, за разлику од времена када сте ви водили Министарство одбране, када су нажалост морали људи да скачу са својим породицама кроз прозор? Зашто то нисте навели, као пример?

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем господине Бабићу.

Реч има народни посланик др Владимир Павићевић.

ВЛАДИМИР ПАВИЋЕВИЋ: Поштоване даме и господо, припремио сам две напомене за нашу расправу о избору члана Владе и једно, министре Дачићу, по мом суду топовско питање за вас. Ја мислим да господин Ђорђевић зна на шта се мисли када се каже топовско питање и да може да наслути сада о чему ће ту бити речи.

Најпре две напомене. Напомена број један. Кандидат за министра одбране у Влади наше Републике, господин Зоран Ђорђевић, по правилима којима је уређен ток ове седнице, господин Ђорђевић не може да учествује у расправи, не може сам да каже више о себи, па је нужно, поштована господо, да се ослонимо на речи господе Вучића и Дачића и то оне које су написане и оне које су изговорене.

Господине Ђорђевићу, ја сматрам да онај који је писао овај предлог биографије за вас, у име Владе, да је оставио утисак површности и неозбиљности у раду. На ове четири странице текста, поштована господо, које смо добили, на једном месту где је једна реч написана великим масним словима пише „Факултет за друштвене и политике науке“.

Господо, за мене је то неопростива омашка када у Скупштини расправљамо о избору члана Владе, да у четири странице проређеног текста, господине Ђорђевићу, неко ко се бавио тиме да вас овде кандидује, аргументује за то, направи овакав пропуст.

Када је реч о изговореним речима, господин Вучић је данас дао реч и своју да сте ви добар кандидат, а ја имам много разлога да сумњам у ту дату реч. Ево сад ћу да вам кажем зашто? Зато што је мени господин Вучић на једној расправи 7. априла овде у Скупштини дао реч да ће од тада да удвостручи своје присуство овде последњег четвртка умесецу.

Од тада до данас, господине Ђорђевићу, да ви знате и ви господине Дачићу, господин Вучић ни једном није био овде. Дакле, није удвостручио присуство и не да није удвостручио, негони једном није био ту а дао је реч и поштована господо, како ја да се односим према човеку који је дао реч, није је испунио, сада даје нову реч. Да ли ја да верујем да ће да је испуни? Имам велике сумње.

Друга напомена, поштоване даме и господо, и господине Ђорђевићу ја верујем да је и за вас важно да чујете ово, ако буде изабран, господин Ђорђевић ће бити четврти министар одбране у четири године колико напредњаци владају Србијом.

Прво је господин Вучић био министар, па господин Родић, па господин Гашић и сада господин Ђорђевић. Дакле, имамо сваке године по једног министра одбране. За мене је то поштована господо знак да је једна група људи која је 12 година провела у опозицији, неспремно дочекала преузимање власти.

Ја да сам опозиција 12 година, па тих 12 година бих искористио да припремим програм, да обликујем идеје, да припремим људе и да онда са тим људима, поштована господо, господине Дачићу, радим ефикасно у једној Влади.

Наведите ми један пример једне европске државе где имамо овако фрекфентне промене министара, поштована господо, на пример министра одбране. Ево да видимо како је у Немачкој, на коју се позива, господине Дачићу, управо председник Владе, господин Вучић, да ли се тамо министри одбране мењају сваке године, па да онда сада господин Ђорђевић може да очекује да ће до следеће године бити министар, јер по овој пракси коју је увела ова Влада, једном годишње се мењају министри.

25/3ДЈ/ВЗ

За мене то није добро и указује на одсуство стабилности, поштована господо, одсуство оне вредности која је нама данас у нашој Републици, господине Ђорђевићу, заиста најважнија.

Ево једно топовско питање за господина Дачића, чланови Владе и господа Дачић и Вучић често у својим наступима користе једну реч – модернизација нашег друштва и наше државе.

Онда господине Дачићу, имамо позивање на речи Вебера, Лајбрица, њихове идеје су вама сигурно веома добро познате, Рузвлета, а онда поштована господо, шта ја примећујем? Примећујем да у делању имамо одступање од онога што се прокламује, господине Дачићу, речима.

Ја вас питам, ако је модернизација наше војске, нашег друштва и наше државе усмерење, зашто су за ове четири године од 2012, господине Дачићу, до 2016. године, у име ове Владе, срушени сви мостови са појединцима и удружењима у нашој Републици, који су доследни заговорници модернизације наше државе, који се континуриано боре са тим и на делу, господине Дачићу, уместо модернизације, имамо једну тешку брутализацију друштва.

Ја вас питам, зашто се не ради оно што се прокламује? Зашто уместо модернизације за коју сам ја, имамо брутализацију нашег друштва? Хвала поштована господо.

26/1БД/ЛЖ14.15- 14.25

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Време.

Господине Павићевићу, најмање што сам очекивао од вас, а то је да не говорите истину. Кукавичлук господина Живовића и то да избегава истину, то смо навикли, али нисам очекивао од вас да ви то урадите, пошто смо сви сведоци да је премијер господин Вучић много пута био за кратко време у овој великој сали Народне скупштине, много пута за кратко време, чак и данас је господин Вучић био у великој сали Народне скупштине, па је био када је био Закон о „Београду на води“, па да не набрајам колико пута је био господин Вучић у последње време у великој сали Народне скупштине.

Али, проблем је код вас што сте ви у том тренутку док он није овде храбри да кажете било шта, а када он дође, ви се заледите од страха и једноставно онда нисте ни свесни да је председник Владе у великој сали Народне скупштине.

Захваљујем се.

Реч има први потпредседник Владе господин Ивица Дачић.

Изволите.

ИВИЦА ДАЧИЋ: Ја не бих да одговарам на ова топовска питања, јер ја нисам експерт за шах, као што је премијер, па не знам какво бисте отварање и завршницу применили.

Али, овде бих желео да похвалим господина Павићевића. Он најбоље у целом парламенту и најпажљивије чита сва документа. Ја нисам још приметио некога ко толико пажње посвећује штампарским и правописним грешкама.

Према томе, пошто сте говорили о томе, о 12 година опозиције или не знам колико, ја вам саветујем да дигнете руке од тога, пошто ионако нећете ући сада у парламент. Ево, ја ћу вас лично примити за редактора и коректора, све оно што радимо у посланичкој групи.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има народни посланик Љубиша Стојмировић.

Изволите.

ЉУБИША СТОЈМИРОВИЋ: Поштоване колегинице и колеге, за разлику од мојих претходника, ја нећу имати ни речи критике ни речи хвале за кандидата за министра. О његовом раду ћу судити, ако ми се укаже прилика, тек на крају његовог мандата или када будем видео шта ће човек да уради.

С друге стране, не могу да кажем да не знам човека. Знам га и верујем да га доста добро знам, и мислим да би било некоректно да га сада хвалим везано за нешто што је везано за страначки рад или за наше приватно дружење. Али, хоћу да кажем Зорану Ђорђевићу да треба данас да буде поносан. Сви ми у Србији се поносимо да је он данас кандидат, а у неку руку му и завидимо, што је нормално, јер свако верујем да има у себи жељуда једног дана буде на челу наше Војске, с обзиром да је то једна традиција која се у Србији веома, веома поштује.

Од дана данашњег, Зоране, ви улазите у ред великана и морате то да оправдате. Ви ћете бити међу људима који су некада стајали на челу наше Војске, као нпр. Младен Миловановић, Тома Вучић Перишић, Миливоје Петровић Блазнавац, Илија Хаџи-Милутиновић Гарашанин, Радомир Путник, Степа Степановић, Никола Пашић, а што да не кажем, и Александар Вучић, и Дража Михајловић, ево колега ме исправља. Има пуно њих, нисам могао све да набројим.

Александар Вучић ће вам бити ту да вас контролише и то ће вам бити најбоља помоћ, али и најтежа обавеза коју морате да поштујете.

Данас су неки од колега имали примедби на део ваше биографије везано за образовање, за недостатак одређеног слова итд. Немојте на то да се обазирете. Ми смо Срби такви, морамо негде да нађемо неку грешкицу. Али, оно што ја хоћу да вам кажем,

26/2БД/ЛЖ

неколико ствари ми је остало упамћено овде, спомињали су ВМА, једну од наших најзначајнијих институција. Ја се надам и верујем да ћете ви искористити место на коме ћете се наћи да тој институцији вратите углед онакав какав је имала и да збиља буде најбоља у овом делу света или да буде најбоља, на крају крајева, у Европи, јер она то и заслужује.

С друге стране, као неко ко се целог живота бавио просветом, ја очекујем од вас да уложите велики напор да се врати ниво образовних установа у Војсци и у здравству, јер то кроз ваш посао можете да урадите и то ће бити један од сегмената вашег посла. Тај посао неће бити лак. Имате ви много, много обавеза у овом Министарству, али ја верујем да ћете имати снаге и да ћете истрајати на том делу посла, зато што морамо увек да памтимо и да знамо да су нам образовање и здравство два стуба на којима почива свако друштво, самим тим и Војска.

Данас је овде било неколико тих примедби. Једна од примедби је била од колегинице Маје Гојковић, баш ми је жао што није ту, да је неке ствари, за које је оценила да нису баш у реду, учила од колегинице Чомић. Ја сам хтео и њој да дам савет, а и вама – учите од свих, то није проблем, али учите најбоље и најпозитивније ствари и немојте никада се позивате на нешто што није било добро. Трудите се да будете најбољи међу најбољима, јер само тако ћете остварити оно за шта вас данас кандидујемо. Хвала и пуно среће.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.

Реч има народни посланик Верољуб Арсић.

ВЕРОЉУБ АРСИЋ: Даме и господо народни посланици, ја од својих колега из бившег режима нисам чуо неке битне замерке ни о раду Министарства као државног органа, ни неких великих замерки о кандидату за министра.

Чуди ме да колеге које су говориле по овим питањима из бившег режима не знају да до 2012. године Војска Србије није била баш најспремнија за било какве изазове. Премијер је рекао само један мали детаљ. Могу да кажем да је Војска Србије била изложена једној великој небризи. Било је битно да се неко представља да је министар, да има једну значајну функцију у држави, а да потпуно запостави један систем одбране.

Најелитнији део Војске Србије јесте ваздухопловство. Да ли колеге посланици из бившег режима знају да осим чизама, наше ваздухопловство није имало чак ни гуме на авионима, да је за Аеромитниг који је одржан 2010. године, да је Војно-технички институт продужавао ресурсе гумама да би тај аеромитинг могао да буде одржан? То није био проблем да се шију летачки комбинезони, али не за пилоте, него за оне који су требали да воде то Министарство.

Војска Србије уопште у српском народу као институција је дубоко укорењена, институција која припада свима, свим грађанима Србије. У том периоду се заборавило на то. Сада када имамо значајне помаке у модернизацији наше Војске, постављају се нека питања која ама баш буквално немају никакве везе ни са Министарством, ни са Војском, ни са оним што министри раде.

Србија је на првом месту, што је нама најважније, војно неутрална земља. Поносни смо на то што је Скупштина Србије донела једну такву декларацију. Донета је, значи, ми смо, Скупштина Србије је прогласила себе војно-неутралном државом. На то смо поносни.

27/1ТЂ/ИР14.25 - 14.35

Они који јако лоше причају о тој институцији данас као да су заборавили да је Србија по територији јако мала земља, по броју становника малобројна земља и да је нама као држави много тешко да са једним урушеним системом одбране одржавамо ту војну неутралност. Заслуга свих министара од 2012. године до дана данашњег јесте што су модернизацијом Војске Србије направили услове да Србија себи у будућности види као војну неутралну државу. То је посао и за новог кандидата за министра о коме Народна скупштина треба да се изјасни, верујем, за сат или два.

По његовој биографији видим две ствари које мене, као посланика, опредељују да му дам своју подршку. Прва јесте да је завршио економску школу, друга јесте да има велика знања из одбране у каснијем свом школовању, јер посао министра није да води војску, војску води онај ко се обучавао за то читав живот.

Посао министра јесте да створи такве услове, које би водио у министарству, политици министарства, да они који су задужени директно за одбрану земље имају и ресурса и могућности да то ураде.

Ако стално будемо правили око сваког инцидента аферу, није проблем министар, министра одбране и сваког министра Народне скупштине лако може да разреши, поставља се једно друго питање, а шта ћемо са институцијом, јер од сваког инцидента, ако правимо аферу, уништавамо институцију, у овом случају Војску Србије, и они који реше да од сваког инцидента праве аферу морају тога да буду свесни. Разне афере су биле спомињане овде.

Сви заборављамо да је Народна скупштина та која треба да чува уставност Републике Србије, а овде неке од мојих колега из бившег режима буквално газе по Уставу Републике Србије, буквално. Очекују да министар испитује инциденте. То треба да раде комисије, када комисије заврше треба да ради тужилаштво и да се изјасни. Очекују да Народна скупштина, или премијер, или Влада доносе пресуде, а то је посао судова.

У неком наредном периоду, потпуно сам сигуран, ево причамо и о изборима, избори још нису расписани, мислим да ће грађани Србије знати коме ће да дају поверење да води државу, да ли онима који су нашу војску и нашу одбрану довели да буде малтене неефикасна и да не постоји или ће да дају поверење онима који раде искључиво у интересу државе, без обзира на нечије личне амбиције, личне прохтеве или личне захтеве. Потпуно сам сигуран да ће грађани Србије знати да одлуче, као што и ја знам за кога ћу да гласам и за чији предлог у дану за гласање по овој тачки дневног реда.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем, господине Арсићу.

Реч има народни посланик Новица Тончев.

Изволите, господине Тончев.

НОВИЦА ТОНЧЕВ: Поштовани председавајући, поштовани први потпредседниче Владе, поштовани министре Илићу, поштовани господине Ђорђевићу, колеге народни посланици, данас дискутујемо о избору новог министра одбране који ће на тој функцији бити у наредна три месеца, а највероватније и у следећем мандату.

Као што кућа не сме да буде без домаћина, тако ни систем какав је систем одбране ниједан дан не сме да буде без министра. Социјалистичка партија Србије задовољна досадашњим радом Братислава Гашића на функцији министра одбране и он је све време имао нашу подршку овде у Скупштини, као и у Влади Србије.

Сматрам да је у овом прелазном периоду избор господина Зорана Ђорђевића, на функцију министра добар, јер он на функцију долази из система министра одбране и може да одговори на све изазове и задатке.

27/2ТЂ/ИР

С обзиром да ја долазим као посланик који не разуме систем одбране, све што сам научио о систему одбране, ја сам годину дана служио, односно био у војсци ЈНА, у другој републици, Словенији, и то је једино што сам научио о систему, али како ви долазите из тог система, господине Ђорђевићу, ја сматрам да ћете ви водити овај ресор одлично, а с обзиром да је премијер имао поверење у вас, у то не сумњам и зато ћу своју дискусију да окренем у том правцу, јер сам посланик који долази из најсиромашнијег дела ове земље, то је југ Србије.

Ако погледамо статистику, југ Србије је увек у свим народноослободилачким ратовима давао највише бораца. Када треба да се брани држава, да се гради, радне акције, онда је ту југ Србије, али када дође мирнодопско време и када се дели буџет, односно колач, југ Србије се заборавља. Зато сматрам, господине Ђорђевићу, као будући министар, а и с обзиром да ће бити формирана нова Влада, да треба да се мало више посвети пажња и неразвијеном југу Србије.

Желим да искористим ову прилику и да замолим господина Ђорђевића да се више ангажује око тога да се коначно припадници Војске Србије врате у напуштену касарну „Власина“ у Сурдулици. То је један од најлепших војних објеката у Србији, који је обновљен 2008. године, после НАТО бомби. За Војску Србије, за државу, као и за неразвијену општину Сурдулица, велика је штета да касарна остане напуштена и да пропада тако леп објекат.

Ја сам лично веровао још 2008. године да постоји воља да се врати војска у Сурдулицу, када су десетине милиона динара из буџета уложени у обнову касарне. Влада Србије од 2008. године ништа није урадила по питању враћања војске, а да не говорим о томе да сам писао писмо тадашњем министру одбране, господину Шутановцу, да се из тог објекта не ваде уграђене цистерне, уграђени котлови и да се заустави њихово пребацивање на војну базу „Југ“, познату као Цепотина.

Нисам успео као председник општине Сурдулица да то зауставим, иако сам тада, а и данас тврдим да је таква одлука била штетна за сам објекат, али и за енергетску стабилност Сурдулице. Да разјасним, држава је велики новац уложила да направи један леп енергетски објекат који је могао да греје целу општину Сурдулица. Међутим, извадили су котлове, срушили тај објекат, извадили цистерне и пребацили их на војну базу „Југ“. Ја сам као председник општине тада тражио да општина Сурдулица, иако не развијена, купи нове котлове, купи нове цистерне, да се оне уграде у војну базу, а да ова котлара греје општину Сурдулица, али нисам наишао на разумевање и очекујем, као будућег министра, да ћете имати више слуха за неразвијене општине и за овакве ствари које се дешавају.

Зато верујем да ћете ви у наредној Влади уложити напор да се војска врати у Сурдулицу, јер има где да се врати и ми као општинска власт ћемо предузети све активности које буду потребне за подршку у реализацији таквог посла.

Још једанпут кажем, имате пуну подршку и нас, и социјалиста са југа Србије, али изађите нам и ви у сусрет. Хвала.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем се.

Реч има народни посланик Милетић Михајловић.

Изволите, господине Михајловићу.

28/1МГ/ВК14.35 – 14.45

МИЛЕТИЋ МИХАЈЛОВИЋ: Поштовани први председниче Владе, господине министре Илићу, господине Ђорђевићу, даме и господо народни посланици, данас имамо ја бих рекао важно питање на дневном реду, а то је избор новог министра одбране.

Ми то треба свакако да завршимо, без обзира на чињеницу што ће за пар дана бити расписани избори, али заправо неизбором министра одбране, ми би имали стање интеррегнума у овој области, када нова власт није, или актуелна власт није озаконила себе у тој области, односно у ресору одбране. То би значило међувлашће или безвлашће. Дакле, не може у једном ресору који је део Владе да остане важна кадровска празнина, а посебно у условима потенцијалних безбедносних ризика. Мора да постоји један континуитет и Влада мора да влада, сваки ресор мора да влада у пуном капацитету легитимно и потпуно. Зато ту нема збора и дискусије за другачије тумачење овог питања.

Права је прилика да у контексту избора министра одбране укажем на значај и традицију наше војске, јер још од најстаријих времена у Србији Војска је имала велики значај, уживала је увек подршку и велики углед, била је велика част бити војник у Србији или у Југославији. Војник се слао у војску у весељу и са песмом, у великој радости. Војска је била велика животна школа, кроз њу, њени припадници су сазревали, васпитавали се и из ње су излазили као бољи људи. Некако, свако ко је служио војску, осећао се много важнијим, јачим, позванијим и могао је да се суочава много боље са животним проблемима.

На другој страни, рекао бих да је и раније, а и данас, Војска Србије ужива заиста велико поверење грађана. То је једна институција која је најцењенија, да тако кажем. Војска је увек била гарант мира и слободе. Служити Војску било је служити отаџбини и бити у служби најсветијег циља а то је одбрана мира и слободе, што је претпоставка за светлу будућност свих наших грађана, нашег подмлатка и будућности Србије.

Корени наше војске вуку из давнина, ајде да кажем из времена Немањића, а онда преко устанака, у Првом и Другом Српском устанку у 19. веку. Велика је слава и жртва била наше војске у балканским ратовима и у Првом светском рату до 1918. године. Наша војска у Другом светском рату била је на страни антифашизма, а у послератном времену „Титова војска“ била је пример за потпуну борбену готовост и једна војска која је била заиста на гласу и мени је била част да служим „Титову војску“ у то време.

Рекао бих и друго да је то народна војска и зато се звала Југословенска народна армија. Данас се Србија налази пред сталним безбедносним изазовима и ризицима у склопу свега онога што се дешава, па и у оквиру мигрантске кризе. Војска, на срећу и данас, ужива огромно поверење грађана. Њен углед је ишао узлазном линијом и у последњих четири године, поготову је значајно и тај углед је увећан и чињеницом да су и припаднице лепшег пола постале припадници Војске Србије.

Радо наши младићи и девојке уписују војне гимназије, Војну академију, бити војник је веома привлачан циљ а бити подофицир и официр је престижно занимање. Наши војници уживају велики углед и у међународним мировним мисијама и они представљају својеврсне амбасадоре у корист Србије.

Такође је важно поменути војну индустрију, тј. наменску индустрију која доприноси привредном и економском опоравку наше земље. Дакле, много тога би се могло позитивног исказати, али рекао бих и нешто вама, господине Ђорђевићу, а то је да морам рећи да војни апарат који се бави разним питањима, често сагледава неке проблеме из имовинских односа на један неадекватан начин.

28/2МГ/ВК

Примера ради, Дом Војске Србије, раније Дом ЈНА у Петровцу на Млави, је 50 и неке године уступљен Војсци, а он је иначе власништво Удружења занатлија и општине Петровац на Млави и дат је на употребу и коришћење Војске, све дотле док буде стајала потреба да га Војска користи. Он се више не користи скоро 20 година и данас би био готово руина у којој би само змије биле становници такве једне руине, на срећу наша општина је апсолутно одржавала такав објекат и користи га као Дом културе. Ово причам што очекујем да ипак то треба сагледати у једном другом контексту и водити рачуна.

На крају желим да кажем да је Војска велика инспирација за оно што је едукација наше омладине и било је задовољство и биће и надаље да гледамо „Војну академију“, а то је заиста један серијал који исказује све најбоље вредности за разлику од онога где се исказују разне примитивности и камо среће да на такав начин гајимо оно што је добро у нашој земљи, као што приказујемо вредност војске.

Наша посланичка група ће свакако гласати за ваш избор, господине Ђорђевићу.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем, господине Михајловићу.

Поштовани народни посланици, сагласно члану 27. и члану 87. ставови 2. и 3. Пословника Народне скупштине, обавештавам вас да ће Народна скупштина данас радити и после 18.00 часова, због потребе да Народна скупштина што пре изабере министра одбране и донесе акте из дневног реда седнице.

Реч има народни посланик Драган Николић.

Изволите, господине Николићу.

ДРАГАН НИКОЛИЋ: Господине председавајући, поштовани први потпредседниче Владе са сарадницима из Владе, народни посланици, народне посланице, поштовани грађани Републике Србије, данас ћемо изабрати новог министра војног, у Влади Републике Србије. Сви посланици СНС ће апсолутно подржати предлог који је председник Владе, господин Александар Вучић нама дао, данас подробно образложио и надам се да нико у овој сали неће гласати другачије, јер један систем какав је Војска, један од стубова државе мора да постоји, мора да функционише и мора да ради оно што је прописано Уставом и законом.

Мени је драго што се ради о државном секретару који је сада предложен за министра. Некада државни секретар је био заменик министра, што значи његова десна рука, био је апсолутно упознат са свим сегментима у том министарству и очигледно да је господин Зоран Ђорђевић, неко ко је већ четири године у том министарству, неко ко је упознат са свим детаљима и онога шта је рађено у претходном периоду, као и онога што је рађено за ове четири године од 2012. до 2014. године.

29/1АЛ/СМ14.45-14.55

Само бих јавност Србије подсетио на две ствари. Имајући у виду да долазим као народни посланик из града Врања хтео бих да истакнем шта је Министарство војно учинило од 2012. године за град Врање.

Године 2012. у септембру, тачно 7. септембра, ја сам као народни посланик позвао тадашњег министра војног, господина Александра Вучића, пренео му идеју да земљиште које припада граду Врању желимо да, да земљиште које припада Војсци Србије, желимо да преузмемо, да га преузме град Врање и да компензује са становима за војна лица.

Одмах смо реаговали, створена је комисија на чијем сам ја челу био и пре него што је решење било откуцано већ је од Министарства војног стигла реакција, сагласност и ми смо у току те године потписали уговор о замени земљишта. То земљиште је пренето у власништво града Врања, а град Врање се обавезао да изгради станове за војна лица, што је и учињено.

Индустријска зона „Бунушевац“, о том земљишту се ради, никада не би била саграђена, никада не би била направљена и не би данас тамо била Фабрика „Геокс“, која запошљава 1.250 људи. Ту фабрику смо отварали пре месец дана и ја сам и као народни посланик веома поносан на то што смо у привредном смислу оживели град Врање.

Такође, висока лествица је пред вама господине Ђорђевићу, зато што Фабрика „ЈУМКО“, која је заштитни знак града Врања, 2014. године је дочекала изборе републичке, тада ванредне, тако што је била у штрајку, што је обустављала рад, што су радници излазили на ауто-пут, блокирали улице, саобраћајнице. Било је очајних сцена.

Након избора посветили смо велику пажњу у предизборној кампањи. Господин Александар Вучић је обећао да ће учинити све са своје стране, да „ЈУМКО“ проради. Фирма сада ради, 1.500 запослено, скоро је потписан уговор у вредности од 230 милиона за израду униформи за Војску Србије. То је оно о чему је премијер малопре причао.

Дакле, господине Ђорђевићу, имали сте министра војног Александра Вучића, имали сте министра војног Братислава Гашића, који је због једне беспотребне изјаве изгубио ту функцију, али смо ми показали на тај начин да ценимо вредности свега онога што је он урадио и ја му у име грађана Врања захваљујем, јер да није било господина Братислава Гашића као министра војног, „ЈУМКО“ данас не би функционисао, „ЈУМКО“ данас не би имао производњу, „ЈУМКО“ данас не би био у функцији, а тамо у овом тренутку ради 1.500 грађана Врања, људи који сада примају плату, носе својој деци, прехрањују се и много је боља ситуација него што је била.

Према томе, Министарство војно је много задужило град Врање. Три хиљаде радних места је тамо остварено и ја вас молим да ово што је до сада урађено буде наравно очувано, а да ви са своје стране учините да се настави са тим трендом.

Још нешто што смо данас чули од опозиције, ви нисте често овде па не слушате те жалопојке, не слушате ту кукњаву, па се окренете око себе и гледате и мислите да ће сада да се сруше ови зидови када чујете некога из опозиције, али срушиће се њима зидови 24. априла на изборима, биће им јасно, гледаће многе од нас само на телевизији, али оно што је битно и што сам ја хтео да подцртам - Србија није поднела захтев за улазак у НАТО пакт, нити ће колико ја знам и цела моја посланичка група, а и Влада Републике Србије, на челу са Александром Вучићем, појашњава јавности да ми захтев нисмо поднели, што значи нећемо ући у НАТО, јер нас нико тамо и не зове.

Потпуно је депласирано да одређене политичке снаге, одређене политичке групације желе да направе поделу у Србији на теми „Не у НАТО, ми смо против НАТО-а“.

29/2АЛ/СМ

То су потпуно бесмислице, треба се посветити новим инвестицијама, новим радним местима, отворити фабрике каква је „Геокс“, наставити са производњом у „ЈУМКО“, наставити са производњом у „Симпу“.

Сваки град има такве гиганте који су у запећку, који ћуте, чекају нечији миг, чекају нечији поглед. Очигледно да ћете и са ФАП-ом имати одређене идеје које ја поздрављам са своје стране.

Због тога да знате да ћемо од данас сви понаособ, пошто ћемо прозивком гласати, ја наравно испред ове посланичке групе, даћемо вам глас, ја вам унапред честитам и знам да ћете бити четири месеца министар до следећег конституисања Владе, а да ћете и након конституисања следеће владе бити министар војни. Ја вам на томе честитам. Хвала.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем господине Николићу.

Реч има народни посланик Неђо Јовановић.

Изволите господине Јовановићу.

НЕЂО ЈОВАНОВИЋ: Захваљујем се председавајући.

Поштовани први потпредседниче Владе РС, уважени министре, уважени господине Ђорђевићу, шеф посланичке групе СПС је већ најавио став посланичке групе СПС када је у питању предлог о коме данас расправљамо.

Ја ћу се у дискусији директно обраћати првом потпредседнику Владе РС, имајући у виду да он има легитимацију предлагача, а наравно да ћу у својој дискусији узети у обзир све оно што се везује за избор и подршку предлогу за министра и то новог министра одбране РС.

Наиме, ми се у задње време суочавамо са бројним безбедносним ризицима и на те безбедносне ризике Влада РС више неко квалитетно одговара. Данашњи чин расправе о предлогу за избор министра војног представља још један доказ о одговорности Владе РС и доследности у спровођењу прокламованих циљева.

Несумњиво је да је један од најзначајних циљева повећати капацитет Војске РС, повећати оно што подразумева потенцијал наших оружаних снага како би се избегли сви безбедносни ризици.

Нажалост, тих безбедносних ризика је данас веома много, почев од нашег суседства, почев од територије Косова са кога у сваком случају имајући у виду турбуленције које су свакодневне, имајући у виду околности које прате њихов законодавни процес, имајући у виду околности које прате ситуацију која се везује за борбу између опозиције и позиције, имајући у виду околности регионалног карактера, пре свега околности које се везују за појаве или појавне облике тероризма, онда је сасвим логично да Влада РС на све те ризике одговара недвосмислено јасно, а то је да и органи руковођења, командни кадар, па самим тим и оно што се везује за Министарство Војске мора да буде на највећем могућем степену и квалитета и квантитета.

У сваком случају, овде се поставља једно логично питање – да ли уопште Војска Србије може да функционише уколико сви ресурси нису укључени у то функционисање? Наравно да не може. У том правцу и Министарство Војске које мора дати свој допринос даје га немерљиво, сада доживљава оно што подразумева пуни потенцијал, а пуни потенцијал ће имати оног тренутка када, надам се, одмах после ове расправе сви народни посланици опредељени за борбу, за интересе РС буду подржали предлог о коме је данас вођена расправа и још увек се води расправа.

29/3АЛ/СМ

Оно што је јако значајно истаћи јесте чињеница да је Војска увек била уз грађане и у мирнодопским условима. Овде су се чуле бројне критике данас упућене премијеру, онда првом потпредседнику Владе РС. Да су те критике имале барем мало утемељења, чињеничног и било каквог другог, па онда да их узмемо у разматрање. Овако су те критике биле на нивоу флоскула, покривене плаштом хипокризије.

Наиме, ради се о томе да се прво почела појављивати једна вештачка дилема око тога да ли је Србија погрешила када је потписала, односно верификовала управо у овом високом дому Споразум који подразумева одређене нормативе које се везују за оружане снаге НАТО.

30/1МО/МЈ14.55 – 15.05

Ја морам да подсетим и са правном аспекта, такав споразум данас има снагу закона. Дакле, легислативни пут Републике Србије је доживео оно што треба да доживи, али то ни у ком случају није нарушило војну неутралност Републике Србије. Она је остала иста и Влада Републике Србије је остала опредељена ка тој војној неутралности, што свакако заслужује велику подршку.

Оно што је покушано да се учини, да се изврши једна врста подела међу грађанима Републике Србије, тако да једни буду наводно за један блок, други за други блок, једни са симпатијама према истоку или Русији, а други са симпатијама према западу или НАТО-у, у сваком случају представља једну потпуно вештачку или извитоперену димензију размишљања. Потписивањем споразума Република Србија се није приклонила ником. Република Србија је остала војно неутрална и таква ће остати. Република Србија има своје циљеве, да захваљујући својој војној неутралности остане политички доминион на територији Балкана.

Шта је оно што је садржано у споразуму? Па, то је оно што је иначе садржано и у међународним документима. Споразум, подсећања ради, није потписала ни ова Влада, нити претходна, него је потписала Влада која је 2006. године била актуелна Влада Републике Србије. Ништа ново није садржано у садашњем споразуму у односу на тада потписани споразум. Постављају се питања и одређених бенефита које наводно добијају припадници оружаних снага НАТО.

Подсећања ради, не ради се ни о каквим бенефитима, не ради се о ни о каквом специфичном имунитету, не ради се о било чему што би на било који начин довело Републику Србију у положај било каквих штетних последица, узроковање одређених инцидената или било чега другог штетног. Напротив, све оно што подразумева законски оквир и законску регулативу, да и друге војне мисије имају могућност проласка преко туђих територија, територија земаља не само које су чланице Европске заједнице или чланице НАТО, већ и друге земље имају потпуно идентичне регулативе и нормативе када је у питању оно што је дефинисано споразумом који је ова Скупштина потврдила и на тај начин озаконила.

На крају крајева, оно што се везује за покушај стварања једног анимозитета према Влади Републике Србије у односу на тај споразум, представља пре свега политиканство, представља нешто што би се могло подвести под политички маркетинг, нарочито у предизборној кампањи или изборној кампањи, са циљем да се дискредитује Влада Републике Србије. Наравно да је то неуспели покушај и на томе ће се задржати, остаће неуспели покушај.

Оно што желим да истакнем, с обзиром, да су сви помало афирмисали средине из којих долазе, ја сам дужан да због грађана Ужица, први потпредседниче Владе, што је вама и те како добро познато, укажем како је Војска Републике Србије реаговала и у мирнодопским условима. Оног тренутка када је Ужице и цео Златиборски округ доживело, а пре свега грађани Ужица доживели незапамћену еколошку катастрофу, када је дошло до загађења највећег водозахвата са кога се водом снабдева чак неколико стотина хиљада грађана, када је претила значајно већа и далеко штетнија последица по грађане тог дела Србије, Војска Републике Србије је притекла у помоћ.

Чуле су се критике на рачун начелника Генералштаба, чуле су се критике на рачун Министарства, војске. Ја морам да кажем да је Војска Републике Србије управо у тим тренуцима, када је било најтеже грађанима Ужица, и то на сигнал руководства града Ужица, прискочила у помоћ, обезбедила водоснабдевање и на тај начин грађанима омогућила нормалан живот. То је оно што подразумева потенцијале Војске Србије. То је оно што Војску Србије кредибилише као неког без кога се не може, нити се икада могло.

30/2МО/МЈ

Нарочито је добро што се према Војсци Србије један индустријски ресурс усмерио на прави начин, а то је наменска производња у фабрици „Први Партизан“ у Ужицу, која се стимулише и афирмише још више захваљујући успешном менаџменту. Надама се да ће те ви то као министар будући, уважени господине Ђорђевићу, још више стимулисати.

Због свега што сам истакао, поновићу став шефа посланичке групе, да ће посланичка група СПС безрезервно подржати овај предлог који је Влада предложила и изгласаће новог министра војске. Хвала.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем се, господине Јовановићу.

Ваша посланичка група нема више времена за расправу, тако да ми је жао што господин Ђорђе Чабаркапа неће имати време за дискусију.

Реч има народни посланик Борислав Стефановић. Изволите.

БОРИСЛАВ СТЕФАНОВИЋ: Хвала, господине председавајући.

Господине потпредседниче Владе, господине Ђорђевићу, кандидату за министра одбране, поштоване колеге народни посланици, наравно да левица Србије не може подржати ваш избор. Сматрамо и чули смо пуно тога што потврђује једну давно дату истину, да ова власт, када не може да испоручи било какав резултат, а не може, онда се бави техничким стварима и одржавањем система који не даје никакве резултате. Ви ћете бити министар неколико месеци. Већ за који дан постајете министар у техничком капацитету. Мислим да је добра ствар што је изабран човек из система одбране који је дуго година, за грађане Србије јако много година од када сте ви на власти у том систему, наравно, ви по нашем мишљењу нисте ни требали бити у Министарству одбране, али то је сада већ потпуно друга и тужна прича.

Оно што је сигурно, јесте да ви преузимате, додуше кратко, један ресор у којем, као што јако добро знате, постоје бројни проблеми. Прво, преузимате ресор и управљање огромним системом наше националне одбране у којем припадници војске и запослени у Министарству одбране данас се суочавају са смањеним платама и смањеним дневницама. Њихов материјални положај је изузетно тежак. Ви преузимате систем у којем не постоји дијалог са репрезентативним синдикатом у настајању и, као што ви врло добро знате, то се дешава. Иако је претходни министар Гашић то обећавао, моје питање на које ви не можете, нажалост, данас да одговорите, али можда ћете наредних дана, јесте – када намеравате с тим људима да седнете, разговарате и решите и њихов статус и њихове захтеве? Сматрам да су њихови захтеви више него оправдани.

Када ћете, како и на који начин да решите проблем на ВМА и војног здравства које је израубовано, потиснуто, згњечено потпуно некомпетентношћу ваше власти, не спорећи да је проблема било и у прошлости? Када ће и на који начин припадници војске и запослени у Министарству одбране имати примат у лечењу на ВМА? Како ћете решити проблем на ВМА, да данас немају ни аспирине, ни ранисане, ни опрему, ни газе, ни потрошни материјал, а пацијенти и лекари се довијају и сами купују? Како ћете решити питање стручних дежурстава на ВМА? Како ћете решити питања која се тичу да супротно закону нисте испунили решавање проблема репрезентативности синдиката? Да ли ви спроводите политику из беле књиге ваше партије, која у поглављу о здравству у тачки 14. планира гашење ВМА у Србији? Како ћете решити проблем да војни осигураници на ВМА имају овако један, да тако кажем, потиснут третман и не могу да се лече као остали грађани? Шта ћете учинити да се ситуација у војном здравству побољша, у ком року и како ћете да решите проблеме које никако не можете да решите, а променили сте три менаџмента, три министра и ништа нисте урадили за ове четири године?

30/3МО/МЈ

Нећу да говорим о вашим квалификацијама, јер мислим да грађани о томе већ довољно знају, у јавности се довољно о томе говорило. Значи, ви сте слика и прилика човека који вас је предложио, а то је Александар Вучић. Александар Вучић најбоље зна зашто је вас баш предложио. Врло је интересантно да сте ви водили питање финансија и питање новца у Министарству одбране, те ето згодне прилике да вам поставим пар врло конкретних питања из тог сегмента. Да ли је тачно да све јавне набавке које се спроводе у војсци и које имају ознаку „строго поверљиво“, дакле, грађани и јавност не могу да чују шта се ту дешава, су врло, врло дискутабилне, под великим знаком питања и основано се сумња да неко у систему одбране, господине Ђорђевићу, што бисте ви морали да знате, масовно краде од грађана Србије? Рецимо, да ли је тачно да борбена оклопна возила шаљете на прање и оправку у приватну фирму у Темерин, а истовремено за неколико милиона динара имате јефтинију понуду у Чачку, иначе у Државном ремонтном заводу?

31/1ЈЈ/ИП15.05 - 15.15

То вам је, поштовани грађани, само један од прилога и предлога онога што је ваша партија успела у систему одбране да уради за рекордно кратак рок. Да не говоримо о другим тешким и до сада нерешеним ситуацијама које су моји претходници спомињали и аферама које нису биле решене.

Ви преузимате један систем, додуше, надам се, на врло кратак рок, који је врло незадовољан, који је добио нове униформе, али те униформе су набављене не знамо како, плаћене не знамо како, прибављене од тих људи од којих су прибављене не знамо како. Значи, гомила питања која на која, на жалост грађана Србије немају одговор.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Време. Захваљујем се.

Нажалост, то је врло храбро господине Стефановићу да вређате човека који не може да одговори. Али, то је све оно што ви знате и нисмо ни очекивали другачије.

(Борислав Стефановић: По Пословнику.)

По Пословнику? Изволите.

БОРИСЛАВ СТЕФАНОВИЋ: Ви сте, господине Бечићу, уз сво уважавање сад прекршили Пословник у тачци 106. и 107. због тога што сте искористили позицију председавајућег да дајете коментар мог излагања који никакве везе нема ни са Пословником, ни са током расправе, а ни са особом која не може да одговори.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем се, господине Стефановићу. Само сам рекао да је то врло храбро, да ви сада као народни посланик вређате кандидата за министра одбране, иако сте свесни да он не може да одговори на ваше инсинуације, вређања и оно што сте рекли, а што није у складу са моралним, да би ви као народни посланик требали да говорите истину. Али, као што сам рекао, то је ваш манир да врло храбро то радите када не може бити одговорено.

Изволите господине Бабићу. Извињавам се, пре тога реч има потпредседник Владе, господин Ивица Дачић.

ИВИЦА ДАЧИЋ: Пре свега мислим да су јавне набавке, барем како је то у свим другим министарствима, да не представљају више никакве тајновите ствари, да су то веома лако проверљиве категорије. Уосталом, и овде је био на дневном реду Закон о јавним набавкама, а с друге стране, није могуће да о свему томе не буде јавност упозната.

Када је реч о поверљивим набавкама, односно набавкама које су поверљиве, то се односи, ви то добро знате господине Стефановићу, зато што је то било и у ваше време, да ту није само реч о тајновитости, већ је реч и о скраћеном поступку, да би неке ствари могле да се на време заврше. Знам у Полицији, када сам био министар унутрашњих послова, да је шест година трајала набавка јакни, зато што се свако жалио после сваког јавног тендера је била таква опструкција да нисте никад могли да завршите све то.

Значи, у овом смислу не желим да дајем било какве оцене и да било какве критике унапред одбијемо. Али, мислим да су све те ствари о којима сте ви говорили веома лако проверљиве и жао ми је што господин Ђорђевић, који се тиме бави, није у стању да сад одговори, јер му то Пословник не дозвољава, али сигуран сам да ће то учинити чим се заврши ова седница, односно чим буде изабран за министра.

Нисам чуо никада на седници Владе да било ко размишља о томе, о гашењу Војномедицинске академије. Не знам одакле вам уопште та идеја. Колико је мени познато, чак се говори о једном јачању. Увек се говори о томе да је она једна од наших најбољих здравствених институција.

Наравно да здравствено осигурање војних осигураника јесте једно од веома важних питања и, као што и то знате, то није нова тема, та тема је дуго година присутна и дуго година се о томе расправљало и на неки начин водила расправа и унутар Фонда 31/2ЈЈ/ИП

за здравствено осигурање, који ће се осигураници где лечити. Оно што је сигурно, војни осигураници не могу да остану без здравствених услуга. Војномедицинска академија мора да опстане. Није било ниједне неправилности на систем јавних набавки у Министарству одбране на које сте ви указивали, нити смо ми икада о томе било где читали, нити расправљали.

Да ли су смањене плате и дневнице? Јесу као и свима осталима. Да ли су те плате и дневнице мале? Јесу, али не желим да вам кажем да урушавање нашег система безбедности је почело одавно. Искрено речено, почело је одмах после 5. октобра 2000. године. Тим тезама којима смо и данас овде чули од неких представника опозиције, да ми немамо непријатеље, немамо противнике. Шта то сад значи? Чак су и премијера данас оптуживали да он прича о наоружавању, као да смо ми добили или ћемо добити неке војне, неке ракетне системе од неких других. Наравно, да ми немамо априори пријатеље и непријатеље, како то Енглези кажу, не постоје стални пријатељи и непријатељи, постоје само стални интереси. Наш интерес је пре свега Србија и зато сви заједно морамо да се боримо за јаку војску и полицију, јак систем безбедности, националне безбедности, без тога нема јаке државе. Али, смањење плата, дневница, односно смањење дефицита је сте била нужна последица стања у којем су наше финансије биле.

Према томе, ваш коментар, да је у питању, да кад не можемо да испоручимо резултате да онда говоримо о техничким стварима, мислим да би захтевао један широк одговор када је реч о резултатима. Ви вероватно када говорите о резултатима, не знам на коју област мислите. Вероватно ћете рећи да ни у једној области није било напретка. Али, желим да вам кажем следеће, Србија је данас земља која је отворила преговоре са ЕУ о чланству. Србија је земља која је данас у стању да на исти такав начин разговара и у Вашингтону, и у Москви, и у Бриселу или било где другде. Србија је земља која је успела да заштите свој национални интерес између осталог и тиме што смо спречили да буде изгласано чланство Косова у УНЕСКО-у.

Пошто сте се ви бавили спољним пословима и морам да кажем да и ако сте у стању мирована и даље сте практично мој запослени. А били сте и политички директор Министарства спољних послова годину дана када сам ја био премијер иако сте били опозиција. Претпостављам да и ви делите задовољство због добрих резултата наше спољне политике.

То што сте опозиција не значи да не треба да констатујете нешто што је добро. Ево, Гордана Чомић је била на министарском савету ОЕБС-а, она је то јавно похвалила.

(Гордана Чомић: Шта ћу кад је истина.)

Па, ево то управо и желим да кажем. Значи, није битно да ли смо власт или опозиција, оно што је од интереса за нашу земљу треба да подржавамо и хвалимо. У сваком случају, ја не желим да полемишем, претпостављам да ће се господин Стефановић јавити зато што је предизборна кампања у питању. Ја нисам данас овде у предизборној кампањи. Па, нисам, зато што, ја се све надам да ће председник Владе да одустане од избора, јер вас је довољно заплашио, ево нема вас нигде никога.

32/1ВС/ВЗ15.15 – 15.25

Од силних јунака остадоше Гоца, како беше омладинка?

(Председавајући: Јелена.)

Јелена, извињавам се.

(Председавајући: Јована. Извињавам се.)

И господин Стефановић, али ја ценим што сте ту и стварно не желим да, мислим да треба из свега овога извлачимо поуке.

Пошто сам слушао господина Стефановића, ових дана више пута и о Либији и ја стварно не бих волео да ми сваку тешку ситуацију коју имамо политизујемо. Да ли ћу ја да сносим одговорност? То је небитно, сад су избори, за колико, за два месеца. Па, ваљда ће грађани да оцене ко је одговоран, а ко није. Па, нећете ваљда ви да оцењујете то? Хоћете у оквиру својих надлежности, али врховни политички судија је народ.

Али, бих хтео само да подсетим, господине Стефановићу, да сте и Потежицу и Слађану, ви држали тамо, још од времена када сте ви били у Министарству спољних послова.

Желео бих да подсетим да сте ви од 3. септембра 2007. године, шеф кабинета били Вуку Јеремићу, а од 26. августа 2011. до 1. маја 2013. године и политички директор Министарства спољних послова.

Пошто постављате питања – зашто амбасада није евакуисана, односно затворена? Па, ја то исто вас питам.

Што је нисте затворили када је био највећи рат од фебруара до новембра, или децембра 2011. године? Па, како сте држали нашу амбасаду тамо под гранатама и зашто сте је држали и зашто сте потписали и начелно и генерално овлашћење Потежици да може да напушта Триполи кад год хоће до Туниса, без потребе да од мене тражи дозволу?

То нема ни један други амбасадор, осим Потежице. То је потписано у време вашег боравка у Министарству спољних послова.

Нисте ви потписали, потписао га је генерални секретар. Немојте сада нас да пребацујете одговорност.

Ја сам одговоран за оно што се дешава од 2014. године у Министарству спољних послова. Године 2015. сам послао писмо, захтев Потежици да одговори на питање процене, 20. августа – молимо да нам проследите вашу процену безбедносне ситуације, која се односе на додатну и непосредну безбедносну угроженост ДКП и ДКС.

Одговор амбасаде од 26. августа 2016. године – поводом вашег захтева за процену безбедносне ситуације, одржали смо радни састанак сви службеника амбасаде, и особље амбасаде је мишљења да се не виде конкретни и безбедносни ризици за ДКП, и нико се не осећа посебно угроженим. Нити се осећа несигурно. Изнето је мишљење да је степен могућих ризика далеко мањи, него што је то био 2011. године, када је пао Триполи.

Значи, они мисле да је био далеко мањи, а ви нисте затворили амбасаду 2011. године. Што је нисте затворили. Што смо ми имали толико штете тамо, па су сви говорили да наши снајперисти ратују за Гадафија?

У време од када сам ја министар спољних послова, ниједан уговор о оружју није потписан са Либијом. Ја Гадафија у животу нисам видео, а ваш бивши председник га је видео 4 пута за 5 година.

Добио је орден од Гадафија, 1. септембра 2009. године, док је цео свет славио 70 година почетка Другог светског рата, господин Тадић и остали из ДС, су били на војној паради у Триполију, код Гадафија.

32/2ВС/ВЗ

Господине Ђорђевићу, повели вод Војске Србије, да маршира са Гадафијем, и јел то било јачање угледа и кредибилитета Србије?

Наравно, предлажем, сви који то желе, могу да погледају и тај орден се вероватно налази негде у Архиву и орден са ликом Гадафија.

Сигуран сам да га је господин Тадић са поносом носио. Само немојте сада да говорите о томе да су се неке, нисам ја позивао сина Муамера Ер Гадафија, овде у лов. Тајно, без знања било какве јавности, и кажете ко га је обезбеђивао? Ја га нисам обезбезђивао и МУП ништа о томе није знао. Питајте војску.

Господине Ђорђевићу, надам се да ћете дати информације и на то питање. Да ли је Гадафијев син боравио у незваничној посети Србији од 20. до 23. фебруара, ради лова? Овом приликом примили су га председник Борис Тадић и министар одбране, Шутановац.

Молим вас, шта су биле теме тих разговора, да ли неко зна? У Министарству спољних послова то нико ништа није знао. Али, немојте, ја не желим да говорим о томе. Ви желите да политизујете ово питање тиме зашто није затворена амбасада? Амбасаде данас имамо у Сирији, у Ираку, у Тунису, Египту.

Да ли ви мислите да ми треба да затварамо те амбасаде? Наш политички интерес, а по закључцима да не читам све то, јер спада у „тајно“, по закључцима ваших безбедносних, из тог времена структура, имамо и економски велики интерес за сарадњу са тим земљама, а посебно са Либијом.

Према томе, немојте да вучете лава за реп.

(Марко Ђуришић: После ћу вам објаснити.)

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Господине Ђуришићу, немојте бити нервозни, сачекајте да заврши излагање господин Дачић, имаћете право на реплику.

ИВИЦА ДАЧИЋ: Господине Ђуришићу, шта сте ви били у то време?

(Марко Ђуришић: Посланик.)

Да ли сте ви некада учествовали на састанцима, на координацији код господина Тадића, итд, и да ли знате нешто о томе?

(Марко Ђуришић: Не.)

Ако не знате, онда ћутите, ја сам учесник свега тога.

(Марко Ђуришић: Реплика.)

Ја не бежим од свега тога. Ја уопште не желим, немојте себи да придајете историјски значај. Нисте га имали.

Борко је имао историјски значај и ја му то признајем. Он ће сада да каже, и рекао је у принципу да ће Зоран Ђорђевић бити техничко лице. Он ће то вероватно сада да каже да код Вука Јеремића, није имао никакав утицај и то је тачно.

Ја то њему не спорим.

(Борислав Стефановић: Прозови њега, што мене прозиваш?)

Ја прозивам и њега.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Молим вас, господине Стефановићу, немојте бити нервозни, сачекајте, имаћете прилику да одговорите.

ИВИЦА ДАЧИЋ: Ја говорим о МСП, које је водио у то време Вук Јеремић.

Знате шта, да ли ви очекујете да ја дођем овде и да ви можете свашта да кажете, а да ја не могу да одговорим? Да ли је тако? Ви можете да причате о свему.

Господин Стефановић је рекао да то све зна бивши члан СПС и ја сам мислио да мисли на Зорана Лилића, а уствари сам схватио да мисли на Вука Јеремића.

Да ли је тачно?

32/3ВС/ВЗ

У сваком случају, ја сам желео, пошто нећу вероватно имати прилике да о томе расправљам, јер ће скупштина бити распуштена, да испадне, знате, да сам више пута иницирао да се о спољној политици разговара. Није то мој приватни став. Да ли сам ја одговоран или не, то ћемо да видимо ускоро, на изборима.

33/1ДЈ/ЛЖ15.25 – 15.35

Овде, ово су чињенице и аргументи који су веома важни, јер је реч о функционисању наших дипломатско-конзуларних представништава широм света.

Да сачекам да видим шта ћете да кажете, па ћу се јавити касније. Захваљујем.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем се господине Дачићу.

Имате право господине Ђуришићу, али мораћете мало да сачекате, видим да сте нервозни, али морате покушати да се суздржите и да сачекате.

Реч има народни посланик Зоран Бабић, шеф посланичке групе СНС, реплика на излагање господина Борка Стефановића.

ЗОРАН БАБИЋ: Господо министри, господине председавајући, изнето је неколико паушалних и произвољних оцена од стране господина Стефановића. Тачка 4. беле књиге СНС се односи за стратегију за младе снага за будућност, тако да није пажљиво читао. Да је пажљиво читао пронашао би у белој књизи, али у тачки 11, тачка 14, однос према ВМА, да ће ВМА и у будућности остати доступан цивилима, а не у тачки 14.

Што се тиче односа према ВМА најбоље показује уредба бившег министра, господина Шутановца, која је имала смисла издвајања ВМА, коју је министар одбране од 2012. године, господин Вучић, одмах променио и ставио ван снаге.

Што се тиче лошег стања на ВМА, да, лоше је стање на ВМА али је оно последица лошег третмана у претходном периоду када сте набављали, не мислим на вас лично, али када сте набављали операционе столове који и дан данас стоје у неком магацину на ВМА и уредно су плаћени, али операциони столови који су за хирурге који су висине два метра и 20 сантиметара. Замислите хирурга, да ли сте ви видели једног хирурга у Србији да је висок два метра и 20 сантиметара? Обичан човек, обичне конституције мора да се попне на хоклицу да би на том столу некога оперисао, али сте платили са ко зна каквом провизијом, ко зна каквим разлогом.

Када говорите о корупцији, подсетићу вас да је Министарство одбране у 2014, 2015. години по мишљењу Тransparency International показао бољитак, напредак у 35 од 77 показатеља и да је сада у групи Ц – умерен ризик од корупције, за разлику од времена када је Министарство одбране водио господин Шутановац, када смо били у групи Д – висок ризик од корупције…

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Време.

ЗОРАН БАБИЋ: А онда можемо да говоримо и о набаци тродимензионланог радара и о фирми Паксел преко које је ишла набавка комплетне хране и то на дневној бази за комплетну Војску Србије, па да видимо на чијој страни је корупција, а на чијој страни је борба против корупције.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем се господине Бабићу.

Реч има господин Борислав Стефановић. Реплика на излагање господина Дачића.

Изволите, господине Стефановићу.

БОРИСЛАВ СТЕФАНОВИЋ: Имам дупли основ за реплику, господине председавајући. Али, у реду, да кренем што краће и што брже, због грађана који ово гледају.

Дакле, ја сам, господине Дачићу запослен на конкурсу и то место није функционер и није постављено лице, немојте да обмањујете људе.

Значи, када спомињете место у систематизацији питајте господина Одаловића, он ће вам објаснити, једна ствар, а друга ствар када вас постави Влада, и ви то врло добро знате.

33/2ДЈ/ЛЖ

Ја као запослени нисам ваш, него сам запослен у Министарству, већ годинама ми је статус замрзнут, као што сте рекли, јер сам народни посланик. То је било пре политике. Ово говорим због грађана, да не буде сада овде неког замајавања.

Наравно, ја сам питао око Министарства одбране, око ВМА, око јавних набавки, а ви сте отишли у Либију. Жао ми је што сте то урадили. Прво зато што то генерално овлашћење, и у праву сте, од 2011. године сам се бавио искључиво КиМ, и нисам имао никакве ингеренције које су дате господину Поношу од стране министра Јеремића, и то сте потврдили, и ви знате да је то тачно. Зашто то овлашћење Потежици нисте ви укинули када сте дошли на чело Министарства, или господин Мркић пре вас? Значи то је суштина, нисте га укинули.

Што нисте, од када сте ви на власти амбасаду, ако не, затворили и преместили у Бенгази? Зашто нисте Потежици дозволи са телима погинулих, кад год да су отишли, да се врати заједно са њима, барем из људских хуманих разлога, јер је радио са тим људима, не због испитивања?

Не кривим ја вас лично, господине Дачићу, ваша одговорност је као сваког министра да се оваква несрећа и трагедија догоди, али неможете у тим ситуацијама, молим вас, само да упирете прстом у неког другог и драго ми је да сте потврдили да сте били део свих консултација, свих договора и свих одлука са Борисом Тадићем, јер то је истина и то је суштина, а нисам добио одговоре за Министарство одбране и опет смо слушали те приче, нисте ми одговорили ни на шта око ових корупционашких ствари.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем господине Стефановићу.

Реч има народни посланик Марко Ђуришић. Реплика два минута.

МАРКО ЂУРИШИЋ: Хвала председавајући.

Поштовани потпредседниче Владе, мислим да би било добро да грађани слушају скоро 20 минута вашег излагања и објашњавања о томе како ви ни за шта у ствари нисте одговорни, како су за све што се дешава криви неки пре вас и чуди ме да тако нисте дошли и до Тита, вероватно је он отворио ту амбасаду у Триполију.

Значи, сви су одговорни. Позивате се на безбедносне процене „наших служби“, тако сте рекли, па сте се исправили онда „из нашег времена“. То наше време није већ четири године. Шта сте ви радили последње две године као министар спољних послова? Какав је то аргумент 2011. године је био рат па се није затворила амбасада? На срећу, да кажем, ништа се није десило, сад се десило.

Нормално је да се сада постави питање ко је радио свој посао? Не можете ви да побегнете од своје одговорности тако што кажете- не, неко други је требао да затвори. Што је ви нисте затворили?

Ја исто, јако ми је драго што сте мене ваљда, да ли сте хтели да ме увредите, да кажете да сам ја био нико и ништа и да нисам историјски ни одговоран, ја не бежим од своје одговорности за свих ових 15 година, односно 25 година у политици, где сам био и шта сам радио и нисам био део тих координација, али ви јесте, похвалили сте се са тиме, али када се говори о последицама тих политика, ви са тим немате везе. Све од 2008. до 2012. године је грозно, ви никакве везе са тиме немате, да ли је тако?

Повећање пензија, да ли је тако, из 2008. године нема везе са вама? Тога се не сећате? Шта сте радили у МУП, тога се не сећате? Сви други су одговорни.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Време. Захваљујем.

(Марко Ђуришић: Ја не могу као господин Бабић два минута и 25 секунди да добијем?)

(Зоран Бабић: Кад порастеш.)

(Марко Ђуришић: Толико да ми порасте глава не може.)

Ја сам дужан као и господина Бабића да упозорим на два минута да је истекло време.

33/3ДЈ/ЛЖ

(Марко Ђуришић: Мене искључиш, њега не смеш. Не смеш, кукавице.)

Видим да сте много нервозни господине. Није проблем да се тако изражавате, није проблем ни да претите, навикли смо, ништа ново нећемо…

(Марко Ђуришић: Кукавице једна.)

Видите, то не говори о ономе коме је речно него ономе који то говори.

(Марко Ђуришић: Говори, врло говори.)

Ономе који то говори, а ја са вама увек и на сваком месту, господине Ђуришићу могу да разменим аргумента, али вас не вређам и не добацујем и на такав начин не покушавам да претим и да будем храбар овде у великој сали Народне скупштине. Захваљујем се.

Реч има потпредседник Владе, Ивица Дачић. Изволите.

ИВИЦА ДАЧИЋ: Не знам што се ви изненађујете, ја никада нисам рекао да нисам био у власти. Чекајте, јел ви схватате да кад год спомене бивши режим, ми се тргнемо јер ми смо од деведесете године. Ми се тога не стидимо. Одговорни смо за оно за шта смо одговорни. Кад је требало да се ратује, да се брани земља, бранили смо земљу.

Да ли је Милошевић у томе претеривао или није, да ли није знао где је граница сукоба са међународном заједницом, то је сада питање. Десет година је како је умро, али иза њега је остао Дејтонски споразум и Резолуција 1244. За то се и данас сви држите.

34/1БД/ИР15.35 - 15.45

Једине три године када нисмо били у власти је било када сте ви победили 5. октобра, али и то, добро се сећате тога, срећа за нас, па нисмо били у то време. Такође, нисмо били у власти када сте се ви и Коштуница договорили да направите коалицију, па сте изабрали Томислава Николића за председника Скупштине, па после три дана променили ставове.

Ми смо се увек понашали онако како смо проценили да је у најбољем интересу Србије. Знате шта, господине Ђуришићу, ако сте ви до последњег дана мене убеђивали да треба да направимо Владу и да изаберемо Тадића за премијера, у чему је сада проблем? Какав проблем ви имате с нама? Шта, ми сада нисмо добри, а тада смо били добри, јел да? Док смо били с вама, онда смо били најбољи на свету, европски орјентисани, демократе итд, а сада шта смо?

Да ли ви схватате једну ствар, да нисмо ми подржали вас 2008. године због вас, него зато да Србија не би имала Владу са Шешељем и Коштуницом. Били сте мање зло, зато што та Влада не би могла да опстане, јер су хтели да праве, као и сада, против ЕУ. Као што Вучић неће да прави Владу са онима који су против ЕУ, мислим да је то била исправна одлука. Исто тако 2012. године Томислав Николић је победио на председничким изборима, па ја сам гласао за Тадић, људи. Ево, признајем, признајем, а можда је зато изгубио што сам први пут гласао за њега.

Али, ми полемишемо политички. Не знам зашто се сада љутимо, свађамо, подижемо тон, ја уопште било шта не причам и не кажем да не делимо одговорност. Али, господине Ђуришићу, када сам говорио о томе да нисте довољно упознати са неким стварима, постоје ствари о којима се о политичким питањима се разговарало на другим нивоима и зато и не знате. Исто као што је, често је и премијер Вучић о томе говорио, а није био у праву, одлука о линеарном повећању пензија за 10% није био захтев СПС. Био је захтев ПУПС и ДС је потписала билатерални споразум, што је било ван свих правила, са ПУПС-ом да би се издејствовало 10% и о томе можете да видите изјаву покојног Јована Кркобабића. То су ваше две странке договориле. Немојте сада у то да мешате... Ми смо задовољни што сте повећали пензије, али немојте да испадне да смо ми за то заслужни. Ето, признајем да нисмо заслужни, односно, када следећи пут говорите о томе, да знате бар ко је за то крив.

Не желим да полемишем око тога. Ја сам реаговао на ваше изјаве у медијима. Ви једино што говорите, то је да ли је требало затворити амбасаду или не. Инцидент се није догодио у амбасади. Амбасада не треба да буде затворена, јер док има 300 и нешто Срба, ми не можемо да затворимо амбасаду.

Да ли ће особље бити премештено у Тобрук, у Бенгази? Не, јер у Бенгазију је несигурно, али у Тобруку нема ниједне амбасаде. Да ли ће бити пребачено у Тунис? Видите да се ово десило сада на путу за Тунис. То је, такође, питање процене, али морамо да у наредним данима проценимо и да ли ћемо држати амбасаду у Сирији, у Ираку, где наш амбасадор не може да путује без блиндираног возила јер се налази у небезбедној зони, у Тунису и свему осталом. То нису само спољно-политичког карактера, него уопште питања око којих сви заједно треба да се бавимо као држава.

Ја само покрећем те теме и никога не осуђујем због тога да ли је вукао или није вукао одређене ствари у том периоду. Наша је процена тада била да треба да остане амбасада, одувек. Грешке које су направљене могу да буду само грешке. Да ли је неко одобрио тај пут? Моје одобрење није имао, али се испоставило да му није било ни потребно. То ће све утврдити комисија. Он није могао да дође овде зато што смо рекли да мора да остане тамо, да заврши формалности. Одлука о будућности те амбасаде и о њему ће бити донета у наредним данима.

34/2БД/ИР

Али, то ништа не може да врати ова два наша службеника. Заиста желим да замолим све да престану са разним причама о томе да су то били неки нелегални послови. Не причамо о амбасадору, причам о ово двоје људи који су изгубили живот. Када погледате њихове породице у каквом су материјалном стању, онда су беспредметне сваке врсте прича о томе да се било ко бавио неким шверцом или нечим другим.

Одговорност амбасадора ће бити утврђена, а да ли ће бити кривично-правних последица, то није на Министарству спољних послова. Жао ми је што сам ту тему овде покретао. Хтео сам искључиво због тога што немамо где да о томе расправимо са посланицима, јер нећемо имати више прилику на одбору или на седници парламента. Захваљујем.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.

Сигурно је да је то један тежак губитак за Републику Србију. Ја бих молио све народне посланике да поштујемо жртве.

Реч има народни посланик Зоран Бабић.

ЗОРАН БАБИЋ: Не знам шта је, господине председавајући, остало нејасно? Три питања су постављена, на три питања је дат и одговор. Дакле, ВМА је доступан грађанима и цивилима и тако пише и у програму СНС. Уосталом, ВМА је симбол и војног здравства и Војска, али и целог нашег друштва.

Постављено је и питање корупције у оквиру Министарства одбране. Све поверљиве набавке одобрава Влада, а проверава ДРИ.

С друге стране, поновићу још једном, по мишљењу Тransparency International за 2014-2015. годину напредовало је Министарство одбране у 35 од 77 показатеља и ушли смо у групу Ц – умерен ризик од корупције, за разлику од вашег времена, времена бившег режима, када смо били у групи држава Д плус – висок ризик од корупције и сада се Министарство одбране налази у 40 најбоље рангираних у свету.

Баш због тог напретка имам право да поставим питање – због чега се набавка хране за припаднике Министарства одбране вршила само и искључиво на дневној бази и само искључиво преко једне компаније и једне фирме, која се зове „Паксел“, преко које је једна конзерва паштете плаћена четири пута више него што се плаћа сада?

Зашто и због чега је оштећен буџет Републике Србије за 4,5 милиона евра набавком тродимензионалног радара? То није било у време Александра Вучића или у време када је министар одбране био господин Вучић, него у време када је и државу и војску водила ДС.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Време.

Захваљујем.

Госпођо Чомић, морате сачекати да исцрпимо реплике.

Реч има народни посланик Гроздана Банац.

35/1ТЂ/ВК15.45 – 15.55

ГРОЗДАНА БАНАЦ: Хвала, господине председавајући.

Драге колеге и колегинице, поштовани грађани Србије, поштовани господине Дачићу, ви врло добро знате да није време ни место да се прозивамо сада по партијама и да стављамо анатеме на ову или ону партију, посебно с једним великим пијететом према др Јовану Кркобабићу, који је умро.

Ви врло добро знате, ми смо то расправили на јавној расправи са представницима Фискалног савета. Да није било повећања, велика је разлика између усклађивања и повећања… То под један.

Под два, повећаване су и плате. То је повећавано, а пензије су усклађиване и врло добро знате да су пензионери били најугроженија социјална популација у овој држави, за разлику од данас, без обзира на смањење оних већих пензија, јер је председник Владе узео у обзир све оне мале и угрожене, а то је преко милион. Заиста није коректно, ни политички, ни морално понаособ. Молим вас да се више др Јован Кркобабић не спомиње и Партија уједињених пензионера.

Врло добро знате да наш садашњи председник Милан Кркобабић врло честито и поштено ради свој посао и да заступамо интерес у датом тренутку, колико можемо. Врло добро знате какав је однос снага свуда, у сваком тренутку у свим изборима. Најлепше вас молим.

(Неђо Јовановић: Пословник.)

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.

Реч има народни посланик Неђо Јовановић, по Пословнику.

Да, господине Дачићу, али господин Јовановић инсистира да говори пре вас.

Изволите, господине Дачићу.

ИВИЦА ДАЧИЋ: Не знам зашто се ви осећате сада прозваним из ПУПС-а. Ви сте се тиме хвалили. Ја сам само говорио о томе да је то био сепаратни, зашто? Зато што месецима стално слушамо о томе да је СПС нешто крива. Ми смо били у коалицији, али то је био ваш сепаратни споразум који су потписали Јован Кркобабић и представници Демократске странке у мом присуству.

(Гроздана Банац: Уз вашу сагласност.)

Не кажем да смо ми били против, што би ми били против повећања пензија…

(Председавајући: Молим вас, немојте да добацујете.)

Немојте да се сада љутите ви из ПУПС-а. Да вам кажем једну ствар, ја имам разлога да се на вас љутим, јер нисте нашли за сходно да ме телефоном обавестите да сте отишли у коалицију са СНС. То треба да вас је срамота, а све друго, били смо сарадници, савезници, желим вам све најбоље. Ја нисам рекао ниједну ружну или лошу реч о вама, али постоји неки ред.

Милан Кркобабић ме није уопште обавестио о томе, само ми је рекао да ће разговарати са Вучићем и није ме уопште обавестио да сте већ донели одлуку да направите коалицију. Желим вам пуно успеха на изборима. Више бих волео да изађете сами на изборе, као и сви овде који се праве неки хероји, па да одмеримо снаге, да свако добије онолико колико му припада. Ја бих за следеће изборе забранио било какве коалиције. Свака странка сама на изборе, па онда да видимо ком опанци, ком обојци.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем се, господине Дачићу.

Реч има народни посланик Александар Мартиновић, по дневном реду.

(Марко Ђуришић: Реплика. На шта ово личи?)

Господине Мартиновићу, само моменат, чујем у сали нешто – еј, еј, еј и тако неке гестикулације.

35/2ТЂ/ВК

(Марко Ђуришић: Реплика на излагање господина Дачића.)

Немате право на реплику, али даћу вам реч.

Господине Ђуришићу, изволите.

МАРКО ЂУРИШИЋ: Поштовани председавајући, нисмо још у вечерњим сатима па да вам нестане концентрације. Значи, господин Дачић ме је споменуо поново и мислим да имам право на реплику. Тражио сам и ви ме константно игноришете.

Да кажем шта сам желео да кажем, господине Дачићу, ово није ни време ни место да говоримо о настрадалима у Либији и ви сте ту тему потегли. Нико од нас у овој сали није започео ту тему, него ви, али ја нећу сада да причам даље о томе.

Оно што желим да кажем јесте, штета што смо дочекали крај мандата да видимо ко је шта радио и да чујемо из прве руке, да се ми не стидимо договора о усклађивању пензија из октобра 2008. године. Да то тада није урађено, просечна пензија у Србији данас би била 150 евра, а не 200 и вероватно би имали 200, 300 хиљада мање људи, јер не би могли да преживе са том пензијом. До 2012. године свака пензија је исплаћена у дан, није каснила, а Влада преписује себи успех тиме што каже да неће каснити у будућности. Каснила је само до 2000. године. Од 2000. године није никад каснила.

На крају, да вам кажем, господине Дачићу, ја сам потпуно имао разумевање за ваш поступак 2012. године после победе Томислава Николића на председничким изборима. Није ми се свидео ваш начин јер, као што се ви сада жалите да вас нико није обавестио, ни ви нас нисте обавестили да сте од првог дана кренули да преговарате са Томиславом Николићем да направите нову коалицију. Месец дана сте нас замајавали, али ми је јасно зашто то радите. Немојте нама да говорите да смо се лоше понашали.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Време, господине Ђуришићу.

Реч има народни посланик Александар Мартиновић.

Изволите.

АЛЕКСАНДАР МАРТИНОВИЋ: Даме и господо народни посланици, пошто је ово очигледно и политичка расправа, будући да улазимо у време предизборне кампање и да се на овој седници није говорило само о кандидату за министра одбране, а ја ћу да кажем неколико реченица и на ту тему, не могу а да се не осврнем на излагање неких колега и посланика бившег режима, а богами и актуелног министра спољних послова, господина Ивице Дачића.

Он је сада љут на ПУПС. Вероватно има своје разлоге, али господине Дачићу, ако ставимо руку на срце, те 2008. године ви сте најпре имали потписан споразум о формирању власти са, како ви кажете, Шешељем и Коштуницом, па сте након тога схватили да је за Србију боље да направите коалицију са ДС, па сте онда покварили споразум на републичком нивоу и онда линеарно доле спустили на локални ниво, тако да су све локалне коалиције, које су већ биле потписане са тадашњом јединственом СРС, разбијене од стране СПС, онда сте свуда ишли у коалицију са ДС. Господине Дачићу, ово са ПУПС вам се вероватно вратило због онога што сте ви урадили 2008. године.

Што се тиче излагања господина Борка Стефановића, не видим да је у сали, он каже да није имао никакве везе са дешавањима у Министарству спољних послова, ни у чему није одлучивао, он је био само запослен. Колико знам, господин Борко Стефановић је био политички директор Министарства иностраних послова, а политички директор Министарства иностраних послова је у ствари оно што је у осталим министарствима државни секретар. Дакле, политички директор Министарства спољних послова је функционер кога поставља Влада и није обичан државни службеник, а поготово није намештеник.

35/3ТЂ/ВК

По функцији је господин Борко Стефановић и те како имао утицаја на начин на који функционише Министарство спољних послова, и те како је имао информације шта се дешава у Либији, да је Либија држава у фази распадања, да је тамо почео грађански рат и да постоји објективна опасност када је у питању безбедност наших дипломатских, односно конзуларних службеника.

Овде је било речи о томе јутрос, док је био присутан премијер Вучић, како смо наводно током 90-их година ми били за рат са НАТО пактом, а како неко други није био за рат са НАТО пактом. Нико није био за рат са НАТО пактом, ни Александар Вучић није био за рат са НАТО пактом.

36/1МГ/СМ15.55-16.05

НАТО пакт је извршио агресију на Савезну Републику Југославију, зато што Савезна Република Југославија није могла да прихвати понуђен политички договор у другој фази преговора у Рамбујеу. Тој Влади која је тада била у Србији није преостало ништа друго него да земљу брани.

Александар Вучић је као и остали министри у тој Влади, земљу бранио. Али, док је Александар Вучић земљу бранио од НАТО агресије, неко други је постављао локаторе по Србији и неко други је из Црне Горе, из Немачке позивао да НАТО још жешће удари по Југославији, јер ће наводно што НАТО буде жешће ударао пре да падне режим Слободана Милошевића. То су историјске чињенице, а неко би због тога што је јутрос рекао док је био присутан Александар Вучић, требао да се стиди.

Што се тиче кандидата за министра одбране господине Зорана Ђорђевића, ја господина Зорана Ђорђевића лично познајем, мислим да се ради о једном веома добром професионалцу који изузетно добро познаје систем одбране Републике Србије. Мислим да је имао изванредне резултате и као државни секретар у Министарству одбране и мислим да ће бити изванредан и министар одбране када га данас изаберемо.

Убеђен сам да ће господин Зоран Ђорђевић да настави политику Александра Вучића, да настави политику господина Небојше Родића и да ће да настави политику господина Братислава Гашића, зато што су то три министра одбране од 2012. године, који су успели да Министарство одбране, а пре свега Војску Србије значајно унапреде и да подигну одбрамбену моћ Републике Србије.

Ево, само мало подсећање на све оне успехе које смо постигли у Министарству одбране, мислим и на господина Вучића и на господина Родића и на господина Братислава Гашића од 2012. до 2016. године. Успели смо да уштедимо у Министарству одбране 1,3 милијарде динара, решено је стамбено питање за 900 професионалних војника и војних пензионера. Од 2012. до 2015. године Војска Србије учествовала је у 97 великих међународних војних вежби и реализовано је 688 различитих активности међународне војне сарадње.

Министарство одбране је путем донација прибавило различите производе који су намењени за Војску Србије у износу од преко шест милиона евра. Постигнут је значајан напредак у борби против криминала и корупције. Учествујемо у 11 мировних мисија са више од 600 војника на годишњем нивоу. За последње четири године, дакле, у периоду од 2012. до 2016. године, развијено је 89 нових средстава наоружања и војне опреме и модернизовано је 27 средстава и ремонтовано 17.625 комада наоружања и војне опреме. Обезбеђена су додатна средства у износу од 600 милиона динара за резервне делове и ремонт авиона „Миг 29“и „Миг 21“.

Формиран је по први пут у Републици Србији буџетски фонд за наоружање и војну опрему, а приход од продаје вишка наоружања и војне опреме или застарелог наоружања и војне опреме је више од једне милијарде динара.

Вредност издатих дозвола и то показује колико Министарство одбране је имало смисла за добит и за пословање на тржишту, дакле, вредност издатих дозвола за извоз наоружања и војне опреме за последње четири године је 750 милиона долара. Дошло је до повећања броја запослених у предузећима тзв. наменске индустрије за 2.115 радника, а просечна нето зарада у шест привредних друштава у области наменске индустрије већа је за 15,4% и износи 50.452 динара.

У последње три године набављено је 35.865 комплета нових униформи и 31.445 пари војничких чизама. Војска се поново вратила у гарнизоне Зрењанин и Пожега и потпуно су реновиране касарне у Сомбору, Крушевцу, Зрењанину и Београду. Изграђен је Центар за симулацију у бази „Југ“, изграђен је хангар на Аеродрому Батајница, полигон Равњак код Крушевца и Атлетска дворана у Београду.

36/2МГ/СМ

Управо у овој малочас помињаној Војно-медицинској академији, преко Војно-медицинске академије и уопште преко војно-лекарске службе Војске Србије, пружена је најнеопходнија здравствена помоћ за 9.000 миграната који су се у том тренутку налазили на територији Републике Србије. Тиме је Република Србија, па и Министарство одбране показало хуманост, показало солидарност и показали смо као држава да смо спремни да учествујемо у решавању проблема миграната, избеглица, много више него државе које су формалне чланице ЕУ.

Оно што је такође показатељ пораста поверења у Војску Србије јесте и следећи податак – за добровољно служење војног рока у протеклој 2015. години, пријавило се 4.413 кандидата, а на служење војног рока упућено је 2.359 лица. После 21 године поново су уведене средње школе за подофицире. Војска Србије и Министарство одбране су своју хуманост показали тако што су организовали хуманитарну акцију „Књига на дар“ и путем ове акције поклоњено је 75.000 књига библиотекама и деци широм Србије. Такође, још један доказ хуманости Војске Србије и нашег војног здравства јесте акција „Лекар на селу“, која је спроведена у 51, углавном забаченом селу и том приликом је прегледано више од 2.300 грађана Републике Србије.

Желим свим министрима одбране од 2012. до 2016. године да се захвалим на овим импозантним резултатима и господину Александру Вучићу и господину Родићу и господину Братиславу Гашићу. Вама господине Ђорђевићу желим пуно среће и успеха у раду. Надам се да ћете наставити са добрим радомваших претходника, да ће Војска Србије бити на понос и дику Србије и целокупног српског народа и да ће бити кључан одбрамбени фактор, да никоме не пада на памет да поново изврши било какав облик агресије на Републику Србију, као што сам убеђен да ће Србија па и Министарство одбране да настави са вођењем политике мира, политике стабилности на Балкану,политике развијања добрих међусуседских односа, политике војне неутралности, политике европских интеграција, али и политике неокретања леђа нашим традиционалним пријатељима и савезницима, при чему пре свега мислим на Руску Федерацију.

Још једном господине Ђорђевићу, ево дозволите да вам можда и унапред честитам на избору и желим вам пуно среће и успеха у будућем раду.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем се.

Господине Дачићу, желите реч? Изволите.

Први потпредседник Владе, господин Ивица Дачић.

ИВИЦА ДАЧИЋ: Па пошто је господин Мартиновић полемисао са мном ничим изазван, а ја сам овде званични представник Владе Републике Србије, дозволите ми да вам кажем неколико речи.

Године 2008, Српска напредна странка није постојала.

(Зоран Бабић: Јесте.)

Године 2008. у октобру је постојала, 2008. године ја сам одбио коалицију са Шешељем и Коштуницом и одбићу и сада, ако било ко то тако тражи. Тома Николић и Вучић нису исто што и Војислав Шешељ и Српска радикална странка.

Молим вас, па добро ја разумем да је господин Мартиновић, њему је требало четири године да схвати да је Српска напредна странка боља од Српске радикалне странке. Пошто се 4. јула 2012. године учланио када сам ја од Томе Николића добио мандат за председника Владе у коалицији са Српском напредном странком.

37/1АЛ/МЈ16.05 – 16.15

Не разумем - шта хоћете сада? Добро, да ли ви хоћете да се свађате са мном овде?

(Александар Мартиновић: Не.)

(Председавајући: Молим вас. Дајте да…)

Што се мене тиче, ви знате да смо ми направили договор на нивоу града, али да је услов од стране ДС за формирање Републичке Владе било да се направи коалиција на градском нивоу. Уосталом и ми смо сменили Ђиласа и Александру Јерков и све остале и овога тамо из Ужица иако смо са ДС направили коалицију.

Заборавио сам презиме. Извињавам се. Јован Марковић.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Молим вас госпођице Јовановић, саслушајте господина Дачића.

ИВИЦА ДАЧИЋ: Хоћу да кажем да немате разлога за тако нешто. Ничим вас нисам изазвао оним што сам говорио. Говорио сам о ПУПС-у и начину на који је ПУПС тада потписао договор са ДС о линеарном повећању пензија. Какве то везе има са СНС? Српска напредна странка је то дефинисала као лош потез и то је изазвало дефицит у буџету. Уосталом о томе је премијер више пута говорио. Ја сам само хтео да кажем да ми у томе нисмо учествовали.

С друге стране, исто тако сам рекао да не желим ништа лоше сарадњи СНС са ПУПС, само би био ред и био је ред да ме је њихов председник о томе обавестио, зато што…

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Молим вас господине Дачићу, само да вратимо ову расправу на тему, а то је избор министра одбране. Молим вас.

ИВИЦА ДАЧИЋ: Ја сам апсолутно сагласан са тим, али знате шта, није коректно да сада, ја нисам ни једном споменуо СНС. Говорио сам о опозицији. Они су наши политички противници.

Ако ћете ви мене нападате овде, ја не знам о чему ми онда причамо? Према томе, будете коректни, ја сам заиста веома коректан и сматрам да је у интересу Србије да будемо заједно и да је свакако боље да ми будемо заједно, него да се праве коалиције са фронцлама ДОС-а или некима са десне стране, било да је у питању Шешељ или ДСС, Коштуница или било ко на десној страни. То је моје мишљење и убеђен сам да ће тако бити и на изборима. Хвала.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.

Реч има народни посланик др Александар Мартиновић, реплика. Два минута.

АЛЕКСАНДАР МАРТИНОВИЋ: Као што сте ви господине Дачићу лепо рекли ја се са вама слажем. Нико не може да очекује да неко о вама нешто прича што се вама не допада, а да ви ћутите. Тако немојте ни да очекујете да ја ћутим.

Није СПС потписао 2008. године никакву коалицију са Шешељем јер је човек био у Хагу. Коалицију за Град Београд су потписали, сад ћу да вам кажем, председник Градског одбора СРС Немања Шаровић и председник Градског одбора СПС господин Петронијевић, а у позадини су приликом потписивања стајали Александар Вучић и Александар Антић.

Ви кажите да ли је то тачно или није тачно. Заједно смо протествовали по Београду тражећи да се сазове конститутивна седница Скупштине Града Београда, да се оно што је потписано са папира преточи у дело, да се формира коалиција која је била претходно договорена, да би, шта се десило, у августу ви социјалисти изабрали Драгана Ђиласа за градоначелника Београда. Да ли је тако било и што сада ви очекујете од СНС да вам неко на реч верује, да ви после следећих избора нећете са овима или онима у коалицију?

37/2АЛ/МЈ

Господине Дачићу, ја вас поштујем и мислим да сте веома вешт и способан политичар, али дозволите да ипак мало више волим мог председника странке и моју странку.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.

Господине Дачићу, можете добити само реплику, ако желите да реплицирате господину Мартиновићу.

ИВИЦА ДАЧИЋ: Желим реплику.

Господине Мартиновићу, не тражим од вас да ми било шта верујете. Ко је од вас тражио да нам нешто верујете? Свако од нас иде на изборе и ми од вас не тражимо ништа. Не кријемо се иза имена Александра Вучића као огромна већина овде која седи у сали. Извињавам се, не у сали, али у власти, које су друге странке осим СНС. На то мислим.

Са друге стране, колико добијемо толико ћемо имати поверење. Какве то везе има да ли ћете ви нама да верујете или нећете да верујете? Ако сте ви четири године са нама и не верујете нам, онда мислим да нисте добро поставили тај део питања.

Што се мене тиче, ја вас ничим нисам иритирао, нити сам спомињао СНС апсолутно. Говорио сам о ДС, о ПУПС, о СДС и осталима.

Ви, господине Мартиновићу, немојте мени да делите лекцију зато што, већ сам вам рекао, ја сам се за СНС определио пре вас. Никада нисам рекао за господина Николића да је он исти као Борис Тадић. Немојте сада да нас терате да се око тога свађамо ко је већи или мањи напредњак. Мене то не интересује.

Александар Вучић је мој пријатељ. Ми заједно радимо. Постигли смо резултате. Шта треба више? Да се волимо? Не треба да се волимо. Треба заједнички да радимо у интересу Србије. То је све.

Не тражим од вас апсолутно било какво…Треба сада да се заклињемо једни другима на верност? Уосталом, онај ко то треба да зна он то зна. Хвала вам.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем вам господине Дачићу.

Реплика, народни посланик Александар Мартиновић.

АЛЕКСАНДАР МАРТИНОВИЋ: Тачно је господине Дачићу да сте ви пре мене ступили у сарадњу са СНС, али је исто тако тачно да ја никада нисам био ни у каквом политичком савезом са ДС, а ви јесте. Никада нисам потписао споразум о братимљењу и политичкој сарадњи са ДС, а ви јесте. Никада нисам имао ту част и привилегију да играм баскет са Борисом Тадићем, као ви.

Према томе, у ономе што сте рекли има нечега што је тачно, али има и много тога што није тачно. Будући да смо очигледно са терена избора кандидата за министра одбране ушли у политичку арену и у предизборну кампању онда дозволите да и ми из СНС нешто кажемо на ту тему.

Као што смо рекли и у протеклих неколико недеља и месеци да није коректно да поједини високи функционери СПС ружно причају о политици коју води Влада Републике Србије. Ако смо заједно у Влади, као што кажете, онда не знам чему дисонантни тонови од стране појединих високих функционера СПС. Да ли то значи да један део СПС подржава политику Владе, а други део свесно или несвесно, по некој намери или директиви се од те политике ограђује, па када треба тешке мере да се предузимају онда Владу не подржавамо. Када Влада постиже успехе онда смо заједно са СНС у тој Влади.

Нико се овде не крије иза Александра Вучића, али је очигледно да највећи терет свега онога што је Влада Србије урадила од 2012. године, а поготово од 2014. године је пало на леђа тог човека.

37/3АЛ/МЈ

(Председавајући: Време.)

И то је чињеница и то сви виде у Србији.

(Председавајући: Захваљујем господине Мартиновићу.)

Завршавам. Кад год је неки тешки закон морао да се брани у Скупштини Србије Александар Вучић је лично дошао у Скупштину да брани и „Београд на води“ и смањивање плата и пензија и многе друге тешке реформске законе.

Дакле, ако неко треба да се дичи Александром Вучићем онда је то СНС зато што мислимо да је човек готово целокупну државу понео на својим леђима.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Пошто видимо да ово сада не води ничему, мораћу да дам паузу ако будете инсистирали и даље да…

(Зоран Бабић: Зашто?)

Зато што се у овом тренутку јавио господин Милићевић. Ипак морамо да се вратимо на тему.

Ако сматрате посланици да треба да говорим о овој теми, није проблем.

Изволите господине Милићевићу.

ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ: Није ми намера уопште да распирујем страсти и да ширим негативну енергију, негативну тензију. Желим да кажем само неколико ствари.

Дакле, из прошлости и од прошлости се не живи. Из прошлости се извлаче поуке, афирмише се оно што је било добро ако је било доброг.

38/1МО/ИП16.15 – 16.25

Странке које говоре само о прошлости немају ни садашњост, ни будућност. Знате, кад говоримо о прошлости, има један слоган, има овде у сали, ја мислим, и оних који потичу из доба Савеза комуниста, који каже да ништа није толико свето да не би могло бити замењено још нечим бољим и напреднијим. На тај начин се понаша Социјалистичка партија Србија.Свако има своју одговорност.

Што се нас тиче, ми смо увек спремни, говорим сада о периоду од 2008. до 2012. године, пошто је о томе малочас било речи, ми смо увек спремни да положимо рачуне за оно за шта смо преузели одговорност. Да, рекао сам у свом данашњем излагању, много пута смо то овде потпуно јасно и прецизно рекли у републичком парламенту, ми смо део Владе Републике Србије, делимо одговорности и вредности Владе Републике Србије. Нема никаквих директива, нема никаквих подела. Ја вам саопштавам оно што јесте јасан став и Социјалистичке партије Србије и посланичког клуба Социјалистичке партије Србије, али делимо и санкције од бирача, када за то дође време.

Наш сан је исти сан који има и Влада Републике Србије. Наши циљеви су исти циљеви које има Влада Републике Србије, а то је стварање модерне, успешне, развијене Србије, Србије која ће бити део породице европских земаља. Променити тај сан за ноћну мору повратком ДОС-а на власт, значило би не да смо некога издали, већ да смо изгубили памет. Захваљујем.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.

Реч има народна посланица Гордана Чомић.

Изволите, госпођо Чомић.

ГОРДАНА ЧОМИЋ: Захваљујем.

Пажљиво пратећи дебату, дијалог, разговор, како год, о избору кандидата Зорана Ђорђевића за министра одбране у Влади Републике Србије, и ако се из свега пажљивог што је речено ољушти непотребан јед, цинизам без отмености и онолико фолклора колико захтевају предизборни дани да би се маркирало ко ће ту шта, ко ће да буде власт, ко ће опозиција, кад се све то ољушти, на моју жалост, јако дуго трајало, онда ја видим две добре нити које смо вукли кроз ову расправу. Прва је лична одговорност, а друге је одговорност институција. То јесте тема о којој треба да се говори, када се на предлог председника Владе бира министар за било који ресор, па тако и у овом случају за ресор одбране. Дакле, лична одговорност и одговорност институција.

Само да бих илустровала зашто је то тако важно, подсетићу кандидата Зорана Ђорђевића коју институцију наслеђује и бивајући биран на чело Министарства одбране шта је све оно што има у наследство, а ко му је то оставио, бар за ових 26 година колико ја пратим, учествујем и сведочим изборима и изградњи правног друштва и владавине права у Србији. Дакле, све оно што су у ту институцију уградили Братислав Гашић, Небојша Родић, Александар Вучић, Драган Шутановац, Првослав Давинић, Борис Тадић, Слободан Краповић, Павле Булатовић. Можда сам сметла с ума генерале који су такође почетком деведесетих сматрани за природним да воде Министарство одбране. Двојица међу њима су водила то министарство дуже него други, Павле Булатовић и савезно и ово седам година, а Драган Шутановац пет. Павле Булатовић је убијен у атентату, близу војних зграда и ретко је помињан од тада.

Ако желимо да разговарамо о наслеђу институција, ја мислим да би један од ваших послова био и да о томе поведете рачуна, преузимајући одговорност институције коју преузимате у своју личну одговорност. Шта је ваша лична одговорност? Тренутно апсолутно никаква, због тога што немате никакве надлежност до тренутка полагања заклетве. Моја је одговорност, јер ја сматрам да ми сви који учествујемо на јавној сцени јавном речју имамо јако велику одговорност, да вам кажем 38/2МО/ИП

шта ће бити тема дијалога између мене и вас, мене као народне посланице, а вас као министра одбране када једном положите заклетву. Лична одговорност је нешто што сам ја тражила од свих који су вам претходили. Сматрала сам и сматрам бившег, разрешеног министра Братислава Гашића лично одговорним што ми није пружио одговоре на два питања.

Прво питање које сам му постављала на све могуће мени Уставом и Законом о Народној скупштини доступне начине је – ко му је дао информације на основу којих је проценио да треба да да наредбу усмену, мимо субординације, за покретање спасилачке мисије хеликоптер? Вас то немам права да питам. То је лична одговорност и то питање одлази заједно са разрешеним министром Гашићем и није моје право да то питање постављам било коме другом. Али, остаје друго питање, које јесте ваша лична одговорност, чији одговор нема ни у једном извештају и на које је ваш претходник упорно одбијао да ми достави одговоре.

Дакле, ко је мењао план лета хеликоптера који се 13. марта, ево за 11 дана од данас, трагично срушио и тако ми сви изгубили седам људи? Постоје разни начини на које ће се наша комуникација наставити. Ја ћу ово друго питање поставити, ово прво више не, јер онај чија је то лична одговорност више није у надлежности, а видећемо да ли ће се писмено посланичко питање завршити као што је до сада било, да на јасно посланичко питање министар одбране каже – то је предмет тужилаштва, то је предмет истраге. Није и то знамо сви ми који знамо како функционише и начин на који се ради план лета и како функционишу службе које контролишу план лета. Да ли ће бити одговора између мене и вас, остаје пред нама да видимо. Ја се надам да хоће, а ви по својој личној савести и одговорности.

Зашто је, и с тиме завршавам, важно из ове дискусије ољуштити сав, мени никад јасан, јед власти и тај цинизам без отмености и та невероватна насилна комуникација којом се у суштини само шаље порука о свађама на устима – тад ћемо, сви ћемо уједињени? Нећемо кад се тако свађамо, како да вам кажем. Дакле, ја тај део не разумем, али то је део права легитимног фолклора језика који се користи у расправама. Али, оно што ја желим да сви разумемо кроз дијалог, јесте да ли ћемо градити осветничко друштво тим језиком или ћемо градити друштво владавине права?

Тај језик је омен и ја сам сигурна да ви, с обзиром на ваше претходно знање и искуство, разумете колико је било тешко из сектора одбране који је прошао, ја мислим, једну од најдраматичнијих реформи заслугом свих министара, ко мање, ко више, као што би вероватно финансијска експертиза финансирања ових служби и државе из деведесетих представља немогућ посао, чак и за докторску дисертацију, пошто се финансирало из недостатка доказа, а ви, видим, у научним радовима се бавите тиме, не би ни то било лоше.

Дакле, ја бих волела да у вашим наступима, као изабраног министра одбране, чешће читам склоност ка друштву владавине права, него ка осветничком друштву и чешће слушам језик који је потпуно ослобођен онога што иначе јавни језик код нас подразумева. Ако постоји начин да се добрим одужите било ком свом претходнику, ако и једног поштујете, надам се све, онда вам је то препорука. Да сам на вашем месту, то бих урадила.

Чињеница је да је процедурално ова седница заказана у складу са Пословником, то није спорно. Начин на који је заказана је слободан простор да ми критикујемо, уз сав фолклор језика који то подразумева. Подаци који су у биографији такође су предмет наше критике. Рецимо, нема податка вашег рођења. За све оно што неће да ми Влада да доступно, за то постоји интернет, али претпостављам да је то податак од тајни и ја га нећу поделити чак ни сада, као и шести степен и слично.

38/3МО/ИП

Дакле, за све то што се дешава и процедурално и по закону, ја хоћу само да вам илуструјем један случај када су многи од нас били у овој сали 2006. године, када су три министра без избора постали министри Владе Републике Србије, уз мој протест, јер је то срамота. Сматрам да је то тад била срамота и да је сада срамота.

39/1ЈЈ/ЦГ16.25-16-35

Ако поредим тумачење процедура, онда је ово начин на који се ви бирате потпуно у процедури, док чин 2006. године су одлуком Владе, министар спољних послова, министар одбране и Расим Љајић постали министри Владе Републике Србије без да је ико икада гласао за њих.

Са надом да ћете заслужити гласове већине, овог пута и са очекивањем одговора на моје посланичко питање, морам вам ускратити свој глас. Хвала вам.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем се госпођо Чомић, али ако желите то да знате 11. фебруар 1970. године.

Реч има народни посланик Драган Шормаз.

ДРАГАН ШОРМАЗ: Даме и господо народни посланици, потпредседниче Владе, господине Ђорђевићу, уважени грађани Републике Србије, одмах на почетку да кажем, пошто говоримо о нечему што се тиче система одбране наше земље, безбедности, сигурности, да не постоји пример у историји човечанства да је неки народ или држава, нација остварио или одбранио свој државни, национални, народни интерес, а да та иста држава није имала економску стабилност и привредни просперитет. Због тога они који критикују зашто је председник Владе који је предложио господина Ђорђевића за министра одбране у наредном периоду уопште помињао економску ситуацију и то што се дешава или дешавало 2015. године по питању економских напредовања Србије, уопште нису у праву, јер без тога нема ни система одбране, нема безбедности, нема сигурности наших грађана.

Тако да мислим да треба поновити поново да је 2015. године господин Александар Вучић као председник Владе отворио 27 нових фабрика у Србији и да смо имали милијарду и 800 милиона евра инвестиција у Србији, што се већ богами неколико година није догодило у Србији и то без значајне приватизације, значи, чистих инвестиција. Нама су инвестиције и те како потребне зато што оне не само што упошљавају доношењем инвестиција, а углавном су инвестиције из држава чланица ЕУ, биле највећи део ових инвестиција, што доказује да је наш пут, стратешки пут према ЕУ и тиме потврђен и да људи који се баве привредом у ЕУ то препознају па инвестирају у Србију. Опет понављам, захваљујући Влади Александра Вучића, нама те инвестиције доносе нове технологије и то је оно што је такође битно, не само радна места него и нове технологије које немамо и које су нам због свега што нам се дешавало у последњих 25 година насушна потреба Србије. Између осталог су и потреба Војске Републике Србије и нашег одбрамбеног система, јер ми имамо сјајну војску. Овде се говорило о неким подацима, табелама.

Имам ту прилику да разговарам, чак и са многим војним лицима, генералима разних држава који су имали прилику да са нашим војницима сарађују у међународним мисијама, који говоре да су наши војници једни од најпрофесионалнијих са којима су сарађивали, управљали, ако не и најпрофесионалнијим. Када кажем војници мислим на официрски, подофицирски кадар, наравно и на професионалне војнике које имамо.

Међутим, чињеница је да због економске кризе и свега што нам се дешавало, ратова које смо имали, санкција, пљачкашке приватизације и све што нас је задесило у последњих 25 година смо дошли у ситуацију да нам је и Војска и цео одбрамбени систем технолошки у тешкој ситуацији и да је то у ствари нешто на чему највише треба да радимо. Зато нам је потребна стабилна економија, инвестирање, а због тога су нам потребне и нове технологије и наравно инвестирање у нашу наменску индустрију.

39/2ЈЈ/ЦГ

Шта је још битно за функционални систем одбране у једној земљи? Битно је да имамо савезнике и пријатељске односе. С обзиром да смо ми војно неутрална држава, не можемо да имамо савезнике, јер смо војно неутрални, али можемо да имамо пријатеље и можемо да имамо сараднике. У Европи се зна да имамо две, да кажем, војне силе, а то је Руска Федерација и ту је НАТО пакт. Ми смо у Европи и добро је да када водимо политику војне неутралности сарађујемо и са једним и са другима.

Међутим, има дела, по мени неозбиљних људи у Србији који сваку сарадњу са НАТО пактом, а то каже неко, кажем ја као народни посланик и неко ко је служио војску као припадник противваздушне одбране и који је за време бомбардовања био припадник наше Војске и борио се против агресије НАТО пакта, значи, оних који су нас бомбардовали у то време и бранио свој народ и државу. Као што је рекао и председник Владе поносим се тиме, а сада сам ево шеф наше делегације у Парламентарној скупштини НАТО пакта. То је нешто што говори о томе како и на који начин треба да сарађујемо и како треба неке проблеме да превазиђемо.

Тако да они који нападају Владу Републике Србије или нас у парламенту због тога што смо успоставили одличну сарадњу преко Партнерства за мир, споменутих споразума, изузетно греше. Најбоље би било када би јавност у неком наредном периоду управо преко припадника Војске сазнала колико су од великог интереса ти споразуми и колико користи Војска Републике Србије од свега тога има. То мислим да ће наредна Влада и наредни министар одбране, мислим после избора који ће бити одржани за пар месеци, требати да промене у односу на оно што је до сада била пракса.

Они који критикују ту сарадњу себе често називају патриотама, а ја на њих гледам, додуше, мало су блажи, хајде да кажем, не користе насилне методе него само манипулацију лажи и пропаганду, али као што се припадници исламске државе залажу за неки калифат, тако ми се чини и да ти назови патриоте се залажу за нешто што би била православна џамахирија, а никакве везе нема нити је то нешто што је потребно држави Србији.

Праве патриоте у Србији желе мир, стабилност, безбедност, сигурност за своје грађане. Праве патриоте у Србији желе економски раст, привредни раст. Праве патриоте у Србији се боре на овај начин преко инвестиција, значи, преко отварања фабрика да дођемо до краја ове деценије, да пробамо да дођемо до 1.000 евра просечне плате, али не са 20% незапослених колико је било у време режима Тадића и Пајтића, ни садашњих 18% него да сведемо број незапослених на свега 2%, што је отприлике нешто што је просек у ЕУ. Да млади у таквој земљи остају, да не одлазе управо у развијене земље ЕУ него да виде своју будућност и живот у Србији. Таква је Србија потребна. Такву Србију жели Александар Вучић и ова Влада која је радила.

Ја као посланик, пошто је ово вероватно последња прилика да се обраћам овом сазиву парламента и грађанима на овај начин, желим да се захвалим Влади што је тако радила и надам се да су у парламенту имали подршку и помоћ довољну, али то су праве патриоте они који су залажу за ту и такву Србију.

Шта нам је још потребно? Регионална стабилност и сарадња. То смо радили и ми у парламенту, преко одбора и делегација, наравно, и Влада Републике Србије што је и показала. Потребан је јачи правосудни систем, правни систем земље. Потребна је демократска држава, што имамо. Слободни медији, које имамо, јер да их немамо не би ови неозбиљни који немају подршку народа могли толико простора да имају у медијима када нападају Владу и смишљају лажи по питању разних ситуација и сарадњи. Наравно, све то нас доводи дотле да имамо и јаку Војску. Већ сам рекао моје мишљење о Војсци, мислим да је то најуређенији систем у нашој земљи тренутно. Војском руководи наравно Генералштаб и политика са друге стране, преко министра, Владе, па до парламента.

40/1ВС/ЛЖ16.35 – 16.45

Ми смо, ако нисте знали једини парламент у Европи који одлучује о одласку наших војника у мисије, у свим другим државама то ради извршна власт. Ето, колико је Србија демократска држава када се тако нешто одлучује тамо где је народна воља, а то је у Народној скупштини.

Потребно је наставак повећања образовног нивоа у Војсци Републике Србије, као што сам рекао техничке опремљености, и наставак, надам се да ће се та политика наставити, наставак часног и примећеног свугде у свету учешћа наших војника у мировним мисијама, и те како примећеног.

То није реченица која се тек тако изговара, заиста једни од наших најбољих дипломата које имамо и који представљају Србију. Још једном понављам, да предлог господина Вучића, да господин Ђорђевић буде нови министар има и моју подршку као народног посланика, и наравно, свих народних посланика СНС.

Да завршим, уопште ме не чуди после ове данашње расправе када сам видео два различита истраживања данас где се каже да је СНС у тим истраживањима већ има 50% подршке грађана, а избори још нису расписани, док су други мање, више на ивици цензуса, уз пар наших квалитетних партнера који боље и сигурније стоје.

Тако да имамо и мотив више да наставимо да радимо, и надам се да ће то радити убеђен сам, и нови министар после избора данас. Хвала вам још једном

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем господине Шормаз.

Реч има народна посланица др Александра Томић.

АЛЕКСАНДРА ТОМИЋ: Уважени председавајући, потпредседниче Владе, поштовани господине Ђорђевићу, данас смо имали прилике доста тога да чујемо о вашем раду у оквиру Министарства одбране, и били сте учесник свега овога што су у ствари резултати рада министарства за време три министра. Али, треба рећи због грађана Србије, да ваша биографија заиста одговара данашњем месту за које се кандидујете.

Господине председавајући нећу дуго времена одузимати само желим због грађана Србије, пошто је од стране неких припадника странака било омаловажавања на тему коју гимназију студирате и каква вам је биографија, врло је важно да се каже због чега апострофирате да сте завршили Шесту београдску гимназију, јер та гимназија иначе у коју сам ја ишла, је дала наше великане и културе и уметности и велике писце.

Али, је врло тешко из такве гимназије отићи, углавном иду људи из математичке гимназије и постају чланови МЕНСЕ. Значи, господин Ђорђевић је један од чланова 100 хиљада у свету који су чланови МЕНСЕ, односно удружења, на основу одређених тестова спадате свега у 2% укупне популације које су изнад одређеног степена интелигенције кроз одређено тестирање. Тако да у Србији по задњим извештајима из 2014. године има свега 1200 људи који су чланови МЕНСЕ.

Сматрам да је то један од битних података који треба сви да знају, па и они који су покушали да омаловаже образовање господина Ђорђевића. Мислим да је уопште онај разлог због кога постоје одређене вештине које сте навели у вашој биографији су са потпуним оправдањем, због тога што у ових протеклих четири године у којим сте били државни секретар сте спровели одређене економске реформе и на крају крајева, учествовали у доношењу тог мастер плана и дефинисања имовине која до 2012. године нико није урадио.

Када говоримо о томе да постоје одређене вештине у управљању ризицима и финансијском истраживању, онда је то јако значајно, јер ми у Србији морамо да знамо, колика је имовина Србије која припада Војсци Југославије, односно која се води као припадност Министарству одбране.

40/2ВС/ЛЖ

Сматрам да је ваш допринос у овој области веома значајан и мислим да је са оправдањем великим, господин Александар Вучић вас предложио за ову функцију и сматрам да су моје колеге навеле у којој ћете се све елити наћи претходних министара одбране Србије и мислим да вам је заиста ту место.

Мислим да данашњим даном, суштински, без обзира на то да ли ћете бити у следећем мандату Владе министар или не, ваш допринос уопште у овој области је од великог значаја, с тога у дану за гласање са задовољством, а то је већ за неколико минута ми ћемо учествовати у изгласавању на ту функцију.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем, госпођо Томић.

Реч има као последњи пријављени говорник народни посланик Зоран Бабић.

ЗОРАН БАБИЋ:Господине министре, господине Бечићу, господине Ђорђевићу, даме и господи народни посланици, као што је рекла моја колегиница Томић, СНС, посланичка група СНС, ће са великим задовољством већ за неколико минута или неколико десетина минута гласати за вас, господине Ђорђевићу. Преузимате једну веома битну улогу и један веома битан сектор у оквиру Владе Републике Србије.

О многим разлозима су говориле моје колегинице и колеге и ја сам им заиста на данашњој коректној расправи веома захвалан.

Ја ћу додати неке од мојих разлога због чега ћу гласати за вас и надам се да ћу успети да одстраним оно субјективно, зато што ће ми бити задовољство да данас гласам за мог колегу и пријатеља.

Оно због чега ћу гласати за вас, господине Ђорђевићу је то што сте заједно са осталим људима у Министарству одбране успели да током 2015. године извшрите уштеду само током једне године од 1,3 милијарди динара и то само током 2015. године.

На путовања не идете више оним војним екскурзијама како су говорили са десетинама официра, новинара, као што је то умео један бивши министар одбране и као што је то радио господин Шутановац.

Сада се на тај службени пут иде са једним до два официра и на тај начин се врше огромне уштеде.

У потпуности сте господине Ђорђевићу, били укључени у пројекат реновирања виле за смештај страних делегација, као и други простори у оквиру касарни, па се сада стране делегације, уместо у прескупим хотелима, наравно, смештају, да ли у ту вилу или у оквиру касарни Војске Србије.

Ви сте, господине Ђорђевићу, заједно са вашим колегама из Министарства одбране, пословали домаћински па уместо 57 милиона динара, колико је био обичај да се даје и да се плаћа огревно дрво, извршили санитарну сечу шуме, у Добановцима и на тај начин уштедели 57 милиона динара.

Због таквог начина вођења Министарства одбране, ваше Министарство у овом тренутку нема никаква дуговања, за разлику од периода 2012. године, када сте наследили господине Ђорђевићу, а ви то вероватно много боље знате од мене, дуг од 1,32 милијарде динара. Милијарду и 320 милиона је дуговало Министарство одбране 2012. године. Због чега, како, зашто, коме? Али сте успели да за ове 4 године, док сте били државни секретар заједно са вашим колегама да тај дуг од милијарду и 320 милиона динара, сведете на нулу, колико је ове године.

Наравно да ће неко рећи – па где је ту развој? Тренутно у Фонду, који служи за истраживање и развој и набавку новог наоружања, за потребе Војске Србије, је скоро 6 милиона динара.

40/3ВС/ЛЖ

Тај фонд се пуни од продаје наоружања и војне опреме, која је оглашена, вишком, односно, због истека ресурса, па сам ја направио малу анализу, јер осим транспарентности и законитости, у поступку продаје те опреме, ви сте за разлику од периода 2008. – 2012. године, четири године те и четири године ваше, приходовали за исту количину наоружања које је продато, приходовали 833 милиона динара више, зато што се није продавала једна граната или један метак коме је истекао ресурс за десети део цене или десети део вредности, него на један прави и на транспарентан начин, и због тога је Фонд за истраживање, развој и набавку новог наоружања, никад пунији.

41/1ДЈ/ИР16.45 – 16.55

О корупцији сам доста причао, о борби против корупције сам доста причао и то може да се види и кроз мишљење, и кроз Тransparency International где сте допринели да Министарство одбране, односно Војска Србије буде у 40 држава, 40 војски, првих 40 војски у свету. Систем одбране је у 40 најбољих на свету.

Наравно, војно здравство, помињани столови, хируршки столови за ВМА, за људе, за хирурге висине 2,10, 2,15 метара као да постоје, као да имамо много таквих људи уопште у Србији, а камоли хирурга. И, шта је урађено са тим хируршким столовима и које и због кога је сада тако нешто набављено?

Набављени су комплети нових униформи, нећу понављати, о томе говорио и мој уважени колега Мартиновић и војничких чизама, али видим да је неко замерио уговор са „Јумком“, вероватно да не бих замерио да је тај уговор који није мали износи 213 милиона динара, ради се о набавци 5.900 униформи, вероватно да не би имали против да је то добила нека приватна фирма, а не „Јумко“, а не наши пријатељи, односно наши суграђани, суграђани господина Драгана Николића, људи који раде у „Јумку“.

Оно што бих посебно истакао је да су резерве, да је попуна резерви Војске Србије први пут 100%, пуни су магацини и то је добро, добро за разлику од неког периода када се та набавка вршила на дневном нивоу, па чак и то на дневном нивоу је морало да се врши само преко једне фирме која се зове „Паксел“ и та набавка која је вршена на дневном нивоу преко фирме „Паксел“ плаћене су, рецимо, једна конзерва паштете или месног нарезка је плаћена по четири пута већој цени него што се то сада ради.

Реализација стамбеног збрињавања и то је још један од разлога због чега ћу са задовољством данас гласати за вас господине Ђорђевићу, зато што сте ви део система који је у 2015. години, стамбено питање решио за више од 900 професионалних припадника војске и војних пензионера, а у 2012. години када сте постали државни секретар, па до сада решено је укупно 4.082 стамбена питања по различитим основама.

На Бежанијској Коси објекти Војске Србије који су започети са градњом 1998. године сада су завршени. Педесет и седам станова, господине Ђорђевићу, сте успели, који су нелегално коришћени да вратите назад у стамбени фонд, 54 атељеа који су такође нетранспарентно додељени, враћени су у стамбени фонд.

Успели сте господине Ђорђевићу да и Снежану Маловић која је шест година нелегално противправно користила вилу Министарства одбране да вратите назад, а да вилу реновирате и да та вила служи за смештај страних делегација.

Одбрамбена индустрија Србије у 2015. години, извршила је извоз опреме и наоружања за рекордних 750 милиона долара. Ове године очекујемо заиста зато што су потписани уговори за нешто више од 400 милиона долара, очекујемо да 2016. година, подигнете ту лествицу и нека вам та лествица господине Ђорђевићу буде тренутно на једном округлом броју од милијарду долара.

Просечан раст производње у наменској индустрији допринео је да сада тренутно у наменској индустрији за 2.115 људи је више запослено, 2.115 породица има могућност и има егзистенцију од тог посла који сте успели да уговорите и да људе у наменској индустрији запослите и ту мислим и на Трстеник, и на Ужице, и на Ваљево, и на Београд и на све оне погоне где постоји војна индустрија.

Просечна зарада у наменској индустрији је повећана за 15,4% и сада износи нешто више од 50.000 динара, док је просечна плата у време тих стручњака из ДС била неких 30.000 динара.

41/2ДЈ/ИР

Нећу вам говорити од 89 нових средстава наоружања и војне опреме, модернизовано 27, ремонтовано итд. Инфраструктура за обуку радили сте господине Ђорђевићу напорно и успели да 2015. године завршите Центар за симулације у бази „Југ“ од 700 метара квадратних. Изграђен је хангар на Батајници површине 4.000 метара квадратних. Од 2012. до 2015. године шест полигона за обукуукупне површине милион 202 хиљаде 304 метара квадратна. Полигони у величини од милион и 200 хиљада метара квадратних. Заиста заслужују пажњу и подршку, господине Ђорђевићу. Два стрелишта, 45 кабинета за обуку, 43 објекта за унутрашњу службу обезбеђења, четири тактичке стазе, итд, много тога.

Враћање војске у гарнизоне у Зрењанину и Пожеги. Урађена касарна у Сомбору, Крушевцу, Зрењанину и Београду, да не кажемо свим оним стварима које сте нажалост морали да исправљате из прошлости, да не кажемо о оним танковима у Зрењанину у којима је остављен мазут, који се због некоришћења и ниских температура претворио у ништа, па сте морали напоље да вадите и те танкове и мазут и колики су трошкови били на основу тога.

Да видимо шта сте затекли и због чега је из касарне у Сурдулици нова, комплетно нова енергана, која је баслословно коштала, комплетно нова енергана која се у једном тренутку постави у касарни у Сурдулици у следећем дану или у следећем месецу се поново подиже да би се носила у Базу „Југ“. Колики су трошкови? Потребно је и у Бази „Југ“, наравно, потребно је и у Сурдулици, али зар нема неког од тих стручњака из бившег режима, да послује, да стави прст на главу и да се према томе односи као према свом, па да каже - Потребно ми је и у Бази „Југ“, приоритетније ми је, носићу прво тамо; а не – Поставићемо у Сурдулици па ћемо носити у Базу „Југ“.

Углед Министарства одбране и Војске Србије је велики. Међународне вежбе, 68 вежи за четири године до 2012. године за разлику од 97 вежби које сте обавили сада у ове четири године од 2012. године до 2015. године, господине Ђорђевићу, и то са 2.149 учесника, сада иде чета па и више војника за разлику од ранијих периода када је ишао само вод војника.

Оно што је такође занимљиво и што је неко пробао да спочита овде, а то су синдикати и рад са војним синдикатима, ти такви који имају тако добре информације, ипак су морали да имају праву информацију, а она је да сте ви и господин Гашић имали састанке са војним синдикатима и пре њихове репрезентативности, да су ту репрезентативност добили заправо законом, на страну то што су ти исти синдикати или бар појединци из тих синдиката тражили првенствно бројеве телефона, мобилне телефоне, гориво, аутомобиле и канцеларије за себе, али не да разговарају са вама како би још додатних 900 припадника Војске Србије или пензионерамогли да добију кров над главом, него су размишљали само о неким својим стварима.

Али, то нека буде њима на част, а вама на част то што сте разговарали са њима, о потребама припадника Министарства одбране и Војске Србије и у оном тренутку када нису имали репрезентативност.

Ово су неке од ствари које сам ево успео у ових 12,13 минута да кажем о вама. Много тога о вама могу да кажем и лично као о једном трпељивом, енергичном, квалитетном човеку и због тога ће СНС у дану за гласање, верујем да ће то бити у наредних неколико минута, са великим задовољством и са великим поносом гласати за вас, господине Ђорђевићу.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем господине Бабићу.

Пошто на листама посланичких група више нема пријављених за реч, пре закључивања претреса, питам да ли желе реч председници, односно представници посланичких група или још неко ко није искористио своје право из члана 96. Пословника? (Да)

41/3ДЈ/ИР

Реч има народни посланик Александар Сенић.

АЛЕКСАНДАР СЕНИЋ: Захваљујем господине председавајући.

Избор господина Зорана Ђорђевића за министра одбране је врхунац демагогије Александра Вучића. Немам ништа против господина Ђорђевића, само желим да подсетим да је Александар Вучић два месеца одлагао смену Братислава Гашића, јер наводно није имао адекватно решење за министра.

А гле сада, нашао је то решење у самом Министарству одбране и то државног секретара.

42/1БД/ВК16.55 – 17.05

Питам се да ли је могуће да премијер не зна ни ко су му државни секретари у министарствима и да су му потребна скоро три месеца да би дошао до једног од њих? То је иста она демагогија којом Александар Вучић нама импутира политику – мрзимо Вучића. Да се разумемо, ја не мрзим ниједно људско биће на овом свету. То што Александар Вучић мрзи све оне који нису заведени његовом демагогијом и не гласају за њега је његов проблем.

(Председавајући: Господине Сенићу, да ли ћете мало по дневном реду?)

Господине Бечићу, 5. фебруара у 16 сати и 15 минута је Александар Вучић причао следеће - на крају, ја волим ту политику мрзимо Вучића, то је најбоља политика итд. Пошто га тада нисте прекинули, ја вас молим да ме пустите, пошто је то очигледно тема.

(Председавајући: Али, господине Сенићу, то није на дневном реду, мржња коју имате према председнику Владе. На дневном реду је избор министра одбране.)

Управо о томе и причам, да немам никакву мржњу, јер ја…

(Председавајући: Па, због чега онда потреба да сада то говорите?)

Зато што је он мени импутирао то када смо смењивали Братислава Гашића. Ја хоћу то да кажем.

(Председавајући: Господине Сенићу, то сада није тема. Тема је избор министра одбране и молим вас да говорите о теми.)

У реду. Нећемо гласати за господина Ђорђевића, јер не подржавамо ову Владу, јер је принцип корисности друштву подредила социјалној корисности, сопственој користи и сопственој битности.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Време.

Захваљујем, господине Сенићу.

Два минута и три секунде сте имали.

(Александар Сенић: Али, толико сте ми узели за реплику.)

Реч има народни посланик господин Бабић, реплика.

Изволите.

ЗОРАН БАБИЋ: Занимљиво што је за господина Тадића, за господина Чеду Јовановића демагогија 27 отворених фабрика и то за 22 месеца и то ваљда покушавајући да покажу да је продаја Мишковићевог „Максија“ много боља инвестиција него 27 отворених фабрика, да је смањен дефицит, и то за пола, и то је за господина Тадића и Јовановића демагогија, да је смањена стопа незапослености коју смо од њих наследили од 26% на нешто више од 17, колико је у овом тренутку, и то је за господина Тадића демагогија.

Демагогија за господина Тадића су вероватно и отворена поглавља, она која он није могао ни да држи у руци, а камоли да их отвори. Демагогија за господина Тадића је вероватно и стабилност нашег друштва, које смо успели, без обзира на изазове са којима смо се сусретали у протекла 22 месеца, успели да сачувамо стабилност нашег друштва. Све оно од чега живе грађани Републике Србије, све оно шта очекују од нас, за господина Тадића је демагогија. Вероватно да није демагогија обећаних 200.000 радних места, па је људи 400.000 људи остало без посла. Вероватно да није демагогија она пљачкашка приватизација са којом смо били суочени од 2008. до 2012. године. Вероватно да није демагогија оно да су нас обилазили у широком луку сви из Међународне заједнице зато што је једну политику водио у Београду, другу у Москви, трећу у Бриселу, а четврта ко зна где.

Реците, људи, шта по вама није демагогија? Шта? А, шта је све учинак Владе Александра Вучића у протеклих 22 месеца?

42/2БД/ВК

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.

Реч има народни посланик Марко Ђуришић, шеф посланичке групе,реплика, два минута.

МАРКО ЂУРИШИЋ: Хвала, председавајући.

Наравно да је демагогија када се хвалите инвестицијама од 1,8 милијарди, а то поредите са инвестицијама из 2011. године, који су износили 3,3 милијарде евра. Наравно да је демагогија када се хвалите отварањем поглавља четири године пошто је Србија добила статус кандидата, значи два месеца пре него што је Демократска странка и Борис Тадић изгубио власт. Са те четири године сте, наравно, шампиони у спорости на путу европских интеграција.

Наравно да је демагогија када се хвалите растом од 0,8% у тренутку када је просечан раст БДП-а у региону 2,8% и када је најмања стопа инвестиција по глави становника. Наравно да је демагогија када покушавате да одговорите на то како је прва следећа земља у региону са страним инвестицијама од 400 милиона која није у ЕУ. Ако је премијер мислио на Црну Гору, то јесте, наравно, четири пута мање, али Црна Гора има 10 пута мање становника од Србије, тако да не може. И у поређењу са њима, нажалост, ова Влада је направила лошији резултат.

Наравно да је демагогија чињеница да се није урадило ништа на реформи судства и правосуђа већ четири године. Наравно да је демагогија да није урађено ништа на реформи образовања већ четири године. Наравно да је демагогија када се говори о смањењу процента стопе незапослености, а број незапослених људи је исти. Наравно да је демагогија кад кажете да ћете се борити против сиромаштва, а Србија за четири године добије 150.000 више сиромашних. Наравно да је демагогија кад кажете да ћете се борити за бољи живот, а смањујете плате и пензије.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Време. Захваљујем.

Народни посланик Зоран Бабић…

(Марко Ђуришић: Реплика? Па, нисам ни њему, ни СНС ниједну реч.)

Дозволите, господине Ђуришићу, дозволите да ја као председавајући нешто кажем, а да ви одмах нервозно не скачете.

Господине Бабићу, пријавили сте се, али немате основ за реплику, јер господин Ђуришић није једном речју поменуо…

(Зоран Бабић: А коме се обраћао, вама, господину Дачићу или Влади Републике Србије?)

Господине Бабићу, господин Дачић се јавио као представник предлагача за реч, а ви можете као шеф посланичке групе да добијете право на реплику, али није поменута ни СНС, ни председник странке.

(Зоран Бабић: Онда је Ђуришић сам о себи говорио?)

Па, ја мислим да је Ђуришић управо говорио о својој Влади и успесима оне Владе у којој је био.

Изволите, господине Дачићу.

ИВИЦА ДАЧИЋ: Ја сам хтео на крају у име предлагача, односно премијера, да заокружимо расправу и да вас позовем да подржите господина Ђорђевића. Али, пошто је сада у међувремену било полемика, па не знам да ли ће још бити полемика у наставку, ја заиста, слушајући све ове примедбе које се износе од стране опозиције, које је толико мало сада у парламенту да ми се чини да их има толико мало и у бирачком телу. Можда сходно томе им се смањује присуство у парламенту.

Када чујете све ове примедбе, помислите да је ситуација у овој земљи потпуно другачија од политичке реалности која јесте. Ако је све то тако као што ви причате, па како је могуће да ова Влада после толико непопуларних мера, потеза,

42/3БД/ВК

тешких ситуација, и даље има натполовичну већину не само у посланичким мандатима, него и у бирачком телу по свим истраживањима јавног мњења?

Зато сам и говорио на почетку, слушао сам вас све ово време, свих ових месеци колико сте тражили изборе. Ја сам зато и рекао господину Вучићу и вама се обратио – немојте да чачкате мечку, да не испадне да на крају имате на изборима мање резултате него што сте имали до сада.

У том смислу, заиста ме и не чуди овакав начин дискусије и на самом крају, јер ми смо дошли до краја и онда смо се поново вратили на питање да ли је нешто демагогија, није демагогија. Знате, резултати су ти који показују да ли је Влада била успешна или није била успешна, и не само резултати економских мера, положаја који наша земља има у међународној заједници, напретка који смо остварили у европским интеграцијама. Ви кажете да је прошло четири године од кад је земља добила статус кандидата. То је тачно. Али, како смо добили статус кандидата? Причам опет као неко ко је у томе учествовао.

43/1ТЂ/СМ17.05-17.10

Добили смо тако што сте обећали, што су наши људи потписали и обећали нешто везано за Косово, што смо касније рекли да нисмо у ствари то обећали. Господин Богдановић то добро зна и тиме што смо добили статус кандидата, а касније смо дошли у веома тешку ситуацију да не будемо кредибилни међународни партнери. То је била суштина.

Зашто четири године? Ми смо за четири године отворили преговоре и отворили прва поглавља, не зато што ми нисмо били технички и политички спремни, него зато што је постојао проблем у имплементацији Бриселског споразума од приштинске стране. И дан данас имамо такву једну опструкцију и зато овакве примедбе о томе да смо ми сада најспорији у европским интеграција су апсолутно без било какве основе.

Сигуран сам и могу да кажем, као председник Социјалистичке партије Србије која је у ову Владу ушла као коалиција са Партијом уједињених пензионера Србије, Јединственом Србијом, да смо ми поносни на резултате које је ова Влада остварила, да се на крају овог мандата, пошто смо дошли до тренутка када ће Скупштина бити распуштена, када ће се Влада обратити председнику, а председник донети одлуку о распуштању Скупштине и одржавању избора, ове Владе и Скупштине захвалимо свим посланицима и, наравно, да пожелимо новоизабраном министру да остане што дуже министар, па и у следећој Влади.

Сигуран сам да ће грађани на изборима најбоље дати оцену и резултат. Нико нема толико велику моћ, као што има народ на изборима. Зато је и важно да оно за шта смо се залагали свих ових неколико година, одд 2012. године траје наша коалиција… Мислим да је Србија остварила историјски корак напред.

Дубоко се слажем са оним што је премијер синоћ говорио када је реч о будућности наше земље. Ми на следећим изборима не одлучујемо само о томе да ли ће да влада једна, друга, трећа или не знам која странка, мада је ту избор веома мали. Одлучује се о стратешком правцу којим ће ићи Србија. Да ли ће Србија ићи ка ЕУ, да ли ће Србија бити заустављена на том путу, да ли ће Србија бити приморана да одустане од тог пута, стављајући нас пред вештачке дилеме да ли Русија или Брисел или Вашингтон? Зато је веома важно за шта ће се грађани определити и који ће концепт прихватити.

Мислим да је концепт који смо ми овде поставили свих ових година, који је веома јасан, да идемо у Европу, штитећи наше националне интересе, али чувајући наше братство са Русијом, Кином и другим пријатељским земљама, да не желимо да будемо чланица НАТО пакта, али такође да желимо најбоље могуће односе са том војном алијансом због регионалне стабилности и због Срба на Косову, да будемо фактор мира и стабилности у региону, а не да будемо поново у неким ратовима и конфликтима.

Без обзира што Социјалистичка партија Србија није у принципу за ванредне изборе, оно што су тражили то су и добили. Зато мислим да је важно да народ да одговор на изборима, а сигуран сам да ће то бити најмање 60 или 70% посланичких мандата између наше две коалиције СНС, СПС-а, Јединствене Србије, итд.

Још једном вас позивам да подржите предлог премијера за новог министра одбране. Хвала вам.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем, господине Дачићу.

Да ли још неко жели реч? (Не.)

Захваљујем.

Закључујем претрес о предлогу кандидата за члана Владе.

43/2ТЂ/СМ

С обзиром на то да је Народна скупштина завршила расправу о јединој тачки дневног реда ове седнице, сагласно члану 270. став 1. Пословника Народне скупштине, заказујем 2. март 2016. године, са почетком у 17.15 часова, као дан за гласање о предлогу кандидата за члана Владе.

44/1МГ/МЈ17.20 – 17.30

(После паузе)

ПРЕДСЕДНИК: Поштовани посланици пре него што пређемо на одлучивање потребно је да утврдимо кворум.

Подсећам вас да је чланом 88. став 5. Пословника Народне скупштине предвиђено да кворум за рад постоји у дану за гласање ако је на седници присутна већина од укупног броја народних посланика.

Молим да убаците своје картице у посланичке јединице.

Констатујем да је применом електронског система за гласање утврђено да је у сали присутно 163 народна посланика и да имамо услове за одлучивање.

Пошто је Народна скупштина обавила претрес о предлогу за избор чланова Владе, пре преласка на одлучивање подсећам вас да према члану 270. став 2. Пословника Народна скупштина о предлогу за избор чланова Владе одлучује у целини, тајним гласањем осим ако не одлучи да се гласа јавно. Ако Народна скупштина одлучи да се гласа јавно, гласа се прозивком.

Предлажем да Народна скупштина о предлогу за избор члана Владе гласа јавно.

Стављам на гласање предлог да Народна скупштина о Предлогу за избор члана Владе гласа јавно.

Закључујем гласање и саопштавам: за – 162, против – нико, уздржаних – нема, није гласало шест народних посланика.

Констатујем да је Народна скупштина одлучила да о Предлогу за избор члана Владе гласа јавно.

Пре преласка на гласање прозивком, подсећам вас да, према члану 105. став 2. тачка 9) Устава Републике Србије, Народна скупштина бира чланове Владе већином гласова свих народних посланика, сходно члану 15. став 2. Закона о Влади, о избору члана Владе Народна скупштина одлучује у целини.

Подсећам вас такође да је члан 131. Пословника уређен поступак спровођење јавног гласања - прозивком и да, сходно тој одредби генерални секретар Народне скупштине прозива народне посланике по азбучном реду презимена, народни посланици који приступају гласању изговарају реч за, против или уздржан.

Председник понавља име и презиме народног посланика које гласа и његову изјаву, односно утврђује да је одсутан или да не жели да гласа.

Генерални секретар Народне скупштине записује изјаву народног посланика или његову одсутност уз његово име и презиме на списку.

Сада стављам на гласање Предлог да се за министра одбране изабере Зоран
Ђорђевић и приступамо гласању прозивком народних посланика што ће обавити један од заменика генералног секретара. Изволите.

Молим заменика генералног секретара Народне скупштине да обави прозивањем народних посланика по азбучном реду, презиме и да евидентира њихове изјашњавање. Изволите.

Алексић Драган - за

Алексић Ирена – за

Анастасов Адријана - за

Андрић Мирјана – за

Антић Зоран – за

Арсеновић Константин – за

Арсић Верољуб – за

Атлагић проф. др Марко – одсутан

44/2МГ/МЈ

Бабић Владо - за

Бабић Зоран – за

Бајатовић Душан – одсутан

Баришић др Драгана – за

Батић Олгица – одсутна

Бауер др Иван – за

Бачевац др Муамер – за

Берић Небојша – за

Бероња Љиљана – за

Бесаровић проф. др Весна – одсутна

Бечић Игор – за

Бирманчевић Бобан – за

Бићанин Милена – за

Блажић Бранислав – за

Богатиновић Жарко – за

Богдановић Горан – против

Божовић Балша - одсутан

Бојанић Зоран – одсутан

Бошњак Бранка – за

Брадић Благоје - одсутан

Варга Ласло – одсутан

Васиљевић Братимир – за

Величковић Слободан - одсутан

Вељковић Јелисавета – одсутна

Веселиновић Јанко – одсутан

Вичек Анамарија – за

Влаховић Соња – за

Вујић Војислав – одсутан

Вукадиновић Горан - за

Вукић Вања – за

Вукмирица Светислав – за

Вукомановић др Дијана – за

Вучетић др Јездимир – за

Вучковић Наташа – одсутна

Гвозденовић др Слободан – одсутан

Гирић Нинослав – за

Гојковић Жика – за

Гојковић Маја – за

Грујић Младен - за

Даздаревић Сабина - за

Димитров Владица – за

Динић Ивана – за

Драгаш Мирјана - за

Драгојевић Срђан - одсутан

Дрецун Милован – за

Ђерић Злата – за

Ђоковић Мирјана - за

44/3МГ/МЈ

Ђукановић Владимир – одсутан

Ђукић-Дејановић проф. др Славица – одсутна

Ђурица Милан – за

Ђуришић Живан – за

Ђуришић Марко - против

45/1АЛ/ИП17.30-17.40

Ђуровић Александра – за

Ђуровић проф. др Бранко – за

Живковић Зоран – одсутан

Живковић Милинко – за

Зиндовић Драгољуб – за

Зорић др Гордана – за

Илић-Стошић Биљана – за

Имамовић Енис – за

Исаиловић др Обрад – за

Јанковић Бранка – за

Јанковић Душан – за

Јевђић Марија – за

Јевтић Ивица – за

Јевтић Јовица – за

Јевтовић–Вукојичић Миланка – за

Јерков мр Александра – одсутна

Јовановић Драган – одсутан

Јовановић Иван – одсутан

Јовановић Јована – против

Јовановић Неђо – за

Јовић др Радослав – за

Јовичић Александар – одсутан

Јозић Зоран – одсутан

Јоловић Никола – за

Југовић Александар – за

Камбери Шаип – одсутан

Каравидић Бранка – против

Карић Драгомир – за

Карић Иван – одсутан

Карић Миланка – одсутна

Кнежевић проф. др Милан – за

Ковач Елвира – за

Ковачевић Борисав – одсутан

Ковачевић Горан – за

Ковачевић Дејан – за

Ковачевић Милан – за

Косанић мр Ђорђе – за

Косорић Љиљана – за

Костић Радмило – одсутан

Костреш Бојан – одсутан

Кркобабић Милан – одсутан

Крлић Мирко – за

Кружевић Срђан – за

Лазић Нада – одсутна

Лакатош Љибушка – за

Лакетић др Дарко – за

Латковић др Милан – за

Линта Миодраг – за

Лукић Младен – за

45/2АЛ/ИП

Лутовац Виолета – за

Максимовић Саша – за

Максимовић Синиша – за

Малетић Александра – за

Малушић Љиљана – за

Мараш Марјана – за

Маринковић проф. др Владимир – за

Маринковић Горјана – одсутна

Маринковић Мирослав – против

Марјановић Весна – одсутна

Марјановић Мирјана – одсутна

Маркићевић Мирослав – одсутан

Марковић Александар – за

Марковић Весна – за

Марковић Драган – одсутан

Марковић Јован – одсутан

Мартиновић др Александар- за

Мартиновић Весна – против

Матић Верољуб – за

Мијатовић Јелена – за

Мијатовић др Милорад – за

Мијатовић др Предраг – за

Миладиновић Стефана – за

Милекић Зоран – одсутан

Милетић Милија – за

Милисављевић проф. др Душан – одсутан

Милићевић Ђорђе – за

Милојевић Милосав – за

Милосављевић Ненад – за

Милошевић Владан – за

Милошевић Невенка – за

Мирковић Саша – одсутан

Митровић Ненад – за

Мићин Жарко – за

Мићуновић проф. др Драгољуб – одсутан

Михајловић Милетић – за

Младеновић Горан – за

Мрдаковић-Тодоровић др Љубица – за

Мркоњић Милутин – одсутан

Муковић Мујо – за

Нектаријевић Дејан – за

Несторовић Љиљана – одсутна

Николић Дејан – одсутан

Николић Драган – за

Николић Душица – одсутна

Николић Миљана – за

Николић Миодраг – за

46/1МО/ЦГ17.40-17.50

Николић Ненад – за

Николић Сања – за

Николић-Танасијевић Надица – за

Новаковић Милан – за

Обрадовић проф. др Жарко – одсутан

Обрадовић Јасмина – одсутна

Обрадовић Марија – за

Омеровић Мехо – за

Орлић др Владимир – за

Павићевић Владимир – одсутан

Пајовић др Александар – за

Пантић Крстимир - за

Пантић Пиља Биљана – одсутна

Папуга Олена – одсутна

Пастор Балинт – за

Пауљескић Оливера – за

Пауновић Вера – за

Пауновић Драган – одсутан

Пек Золтан – за

Перановић др Александар – за

Перић Слободан – за

Петковић Владимир – за

Петрић Милан – одсутан

Петровић Душан – одсутан

Петровић Мира – за

Петровић проф. др Небојша – за

Петровић Петар – за

Петронијевић Милисав – за

Пешић Оливера – за

Половина Драган - за

Поскурица проф. др Милета – за

Пралица Зоран- одсутан

Прибојац Јелисавета – за

Раденковић мр Дејан - за

Радичевић Далибор – за

Радојевић др Александар – за

Ракић Катарина – за

Ракоњац др Весна – за

Ранчић др Бранимир - за

Ристичевић Маријан – за

Ружић Бранко – одсутан

Савовић Биљана – за

Сенић Александар – против

Симић Весна - одсутна

Спасојевић Сузана – одсутна

Станковић Мирољуб – за

Станојевић Велимир – за

Стевановић Милан – одсутан

Стевић Звонимир – за

46/2МО/ЦГ

Стефановић Борислав – одсутан

Стојадиновић Нинослав – одсутан

Стојановић Момир – за

Стојановић Невена – одсутна

Стојиљковић Ивана – за

Стојковић Велибор – за

Стојковић Душица – за

Стојмировић проф. др Љубиша – за

Стојшић Ђорђе – одсутан

Стошић Хаџи Милорад – одсутан

Ступар Душан – за

Сушец Жељко – за

Татомир Небојша – за

Тодоровић Драган - одсутан

Томашевић Дамњановић Тања – за

Томић др Александра – за

Тончев др Новица – одсутан

Топић Гордана - за

Тошанић Милош – одсутан

Тошић Велинка – за

Тошковић Вучета – за

Турк Милена – за

Ћирић Горан – одсутан

Ћорилић Милена – за

Ћоровић Аида – одсутна

Угљанин др Сулејман – одсутан

Филиповић Ана - одсутна

Филиповски Дубравка – за

Фремонд Арпад – за

Халими Риза – одсутан

Хасановић-Кораћ Биљана – одсутна

Хоме Слободан - одсутан

Цветановић Милорад – за

Чабаркапа Ђорђе - за

Чанак Ненад – одсутан

Чапо мр Дејан - одсутан

Чикириз Мирко – за

Чолаковић Момо – одсутан

Чомић Гордана – против

Чотрић Александар – за

Шарац Сузана – за

Шормаз Драган - за

Шутановац Драган – одсутан

Шушњар Катарина – одсутна

ПРЕДСЕДНИК: Пошто смо обавили гласање прозивком народних посланика, закључујем гласање.

Молим вас минут – два, само да усагласимо резултате, саопштавамо и заклетва.

47/1ЈЈ/ВЗ17.50 - 17.55

(После паузе)

ПРЕДСЕДНИК: Дозволите ми да саопштим резултате гласања.

Од 173 народних посланика који су приступили гласању: за предлог је гласало 165 народних посланика, против предлога је гласало осам народних посланика, уздржаних није било, није желео да гласа нико, а одсутних је било 77 народних посланика.

Пошто је за Предлог за избор члана Владе гласало 165 народних посланика, што представља већину одукупног броја народних посланика, констатујем да је Народна скупштина изабрала Зорана Ђорђевића за министра одбране.

Дозволите ми да у ваше и у своје име честитам члану Владе на избору.

Сада молим члана Владе Зорана Ђорђевића да, у складу са чланом 16. став 2. Закона о Влади, приступи ради полагање заклетве.

(Председник чита, а члан Владе понавља текст заклетве:)

„ЗАКЛИЊЕМ СЕ НА ОДАНОСТ РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ И СВОЈОМ ЧАШЋУ ОБАВЕЗУЈЕМ ДА ЋУ ПОШТОВАТИ УСТАВ И ЗАКОН, ДА ЋУ ДУЖНОСТ ЧЛАНА ВЛАДЕ ВРШИТИ САВЕСНО, ОДГОВОРНО И ПРЕДАНО И БИТИ ПОСВЕЋЕН ОЧУВАЊУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ УНУТАР РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ“.

Молим министра Зорана Ђорђевића да потпише и преда текст заклетве.

Пошто је Народна скупштина обавила разматрање и одлучивање о јединој тачки дневног реда ове седнице, сагласно члану 102. Пословника, закључујем Прву посебну седницу Народне скупштине Републике Србије у 2016. години. Хвала вам.

Наставак седнице коју смо јуче започели, како је рекао потпредседник Арсић, у 19.35 часова, о амандманима.

(Седница је завршена у 17.55 часова.)