Према Пословнику о раду Конференције одбора за европске послове парламената држава чланица Европске уније, парламенти држава кандидата се позивају да, у својству посматрача, учествују на пленарним састанцима КОСАК-а.

Састанку су присуствовали представници одбора за европске послове парламената држава чланица ЕУ, парламената држава кандидата за чланство, специјални гости и представници институција Европске уније.

На отварању састанка, обратили су се Хосе Игнацио Ландалусе Кајеха, копредседавајући делегације Парламента Краљевине Шпаније пре КОСАК-а и Педро Ролан Охеда, председник Сената Краљевине Шпаније.

Представљен је 40. полугодишњи Извештај КОСАК-а и усвојен је програм 70. Пленарног састанка КОСАК-а.

На првој сесији „Шпанско председавање Савету Европске уније“ учесницима пленарног састанка се обратио, путем видео поруке, Хосе Мануел Албарес Буено, министар за спољне послове, Европску унију и сарадњу Краљевине Шпаније, док се након дебате обратио Паскал Наваро, државни секретар за Европску унију, коментаришући излагања учесника током ове сесије.

Председница Одбора за европске интеграције Елвира Ковач је нагласила да Шпанија пружа снажну подршку Западном Балкану за придруживање Европској унији и подсетила да је у априлу 2023. године, министар спољних послова Шпаније обишао Западни Балкан, бележећи на тај начин прву посету министра спољних послова Шпаније овом региону у последњих 12 година чиме је послат сигнал подршке Шпаније целом Западном Балкану. Подсетила је да су 6. октобра 2023. године, на неформалном састанку шефова држава и влада у Гранади, лидери Европске уније поново потврдили да је политика проширења Европске уније геостратешка инвестиција у мир, сигурност, стабилност и просперитет, због чега ће Гранада заувек бити повезана са политичком вољом свих држава чланица да наставе да унапређују и продубљују европске пројекте. Истакла је да по први пут у годишњем извештају Европске комисије, као и у Комуникацији ЕК о политици проширења ЕУ за 2023. годину кључна реч била „проширење“ уместо фразе „европске перспективе“ која је доминирала доста дуго.

На другој сесији „Пакт о миграцијама и азилу Европске уније“, уводну реч су имали Фернандо Гранде-Марласка Гомез, министар унутршњих послова Краљевине Шпаније, Илва Јохансон, ЕУ комесар за унутрашње послове и Отмар Карас, први потпредседник Европског парламента.

Потпредседница Народне скупштине Елвира Ковач је у свом излагању напоменула да је становништво Србије, а посебно становништво које живи у Војводини, веома заинтересовано за тему миграција. Истакла је да се Србија налази на главној рути за избеглице, на тзв. Балканској рути. Назначила је да је од миграцијске кризе 2015. године, више од 1.5 милиона избеглица и миграната прошло кроз Србију. Навела је да се од 2015. године сведочи сталном приливу избеглица, који имају снажну подршку прекограничних мрежа за кријумчарење и трговину људима. Истакла је да су годинама извештаји о насиљу и обрачунима постали уобичајени у близини границе између Србије и Мађарске. Напоменула је да хиљаде миграната кампују у споменутој области, тражећи начине да пређу границу уз помоћ кријумчара људи. „Сведоци смо сукоба међу мигрантима, тачније, ратова међу криминалним бандама“, навела је председница Одбора за европске интеграције. Указала је да сваког дана око 1.500 миграната покушава да пређе у Мађарку, да многи међу њима предају новац кријумчарима људи. Споменула је да је од августа ове године било неколико пуцњава у којима је на десетине људи погинуло и тешко рањено. Напоменула је да су се пуцњаве дешавале не само у напуштеним пољопривредним магацинима у близини села Хоргоша или Хајдукова, већ и испред продавнице, када су мигранти пуцали неколико стотина метара од центра града у Суботици.

Трећа сесија 70. Пленарног састанка је била „Енергетска криза и зелена транзиција“. Учесницима састанка су се обратили Тереза Рибера Родригез, потпредседница и министарка за зелену транзицију и демографске изазове Краљевине Шпаније, Николас Гонзалес Цезарес, посланик Европског парламента и известилац о стању Енергетске уније и Гунтер Крихбаум, посланик немачког Бундестага.

У уводном обраћању четврте сесије „Ситуација у Украјини и односи са Европском унијом“, говорили су Гулиомарија Терзи ди Сант`Агата, председник Одбора за ЕУ политике Сената Републике Италије и Ивана Климпуш-Цинцаџе, председница Одбора за ЕУ интеграције Парламента Украјине.

Председница Одбора за европске интеграције Елвира Ковач је истакла да је последњи извештај Европске комисије препознао искорак напред Србије у усклађивању са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, чија стопа усклађивања је износила 51% у поређењу са 46% од прошле године. Назначила је да и поред чињенице да Србија није ускладила све рестриктивне мере према Русији, до сада спроведене политичке мере потврђују да је став Србије у складу са ставовима ЕУ.

„Србија подржава територијални интегритет Украјине и пружа широк спектар хуманитарне помоћи угроженим грађанима Украјине. У марту 2022. године, Влада је усвојила Одлуку о пружању привремене заштите у Републици Србији расељеним лицима која долазе из Украјине којом се олакшава приступ њеној територији и даје привремена заштита свим људима који су побегли од руског агресорског рата против Украјине.“ – навела је Елвира Ковач.

Напоменула је да је Одлука допуњена у марту 2023. године и да се трајање привремене заштите продужава за још годину дана. Навела је да се Одлуком омогућава приступ праву боравка, личној документацији, праву на образовање, приступ тржишту рада и здравственој заштити у складу са прописима којима се уређују права странаца.

Истакла је да све наведено потврђује да Србија остаје уједињена у солидарности са украјинским народом и непоколебљивој подршци украјинском суверенитету и територијалном интегритету.

Током пете сесије „Отворена стратешка аутономија и односи са Латинском Америком“, у уводном делу су се обратили Хуан Фернандез Триго, државни секретар за Иберо-Америку и Карибе и Шпанце широм света и Карлос Маламуд Риклес, виши анализатор на Реал Институту Елкано.

На крају пленарног састанка, усвојен је документ Доприноси и закључци LXX КОСАК-а.

Председница Одбора за европске интеграције се, на маргинама Пленарног састанка КОСАК-а, сусрела са Ханс Валмарком, председником Одбора за европске послове Парламента Краљевине Шведске. Том приликом је позвала Одбор за европске послове Парламента Шведске да дође у посету Одбору за европске интеграције, почетком 2024. године а након конституисања Народне скупштине Републике Србије.

Такође, председница Одбора се сусрела и са делегацијом Одбора за ЕУ политике Парламента Италије, током којег је упознала саговорнике са током европских интеграције Републике Србије.