Посланичка питања поставили су народни посланици Захарије Трнавчевић, Олена Папуга, Мирко Чикириз, Петар Петровић, Чедомир Јовановић, Бранислав Митровић, др Слободан Самарџић, Весна Јовицки, Борислав Стефановић, Верољуб Арсић, Бојан Ђурић, Милетић Михајловић, др Миодраг Стојковић, Миљенко Дерета и Ђорђе Милићевић.,
На постављена питања народних посланика одговарали су председник Владе Републике Србије и министар унутрашних послова Ивица Дачић, министарка енергетике, развоја и заштите животне средине проф. др Зорана Михајловић, министар природних ресурса, рударства и просторног планирања проф. др Милан Бачевић, министар просвете, науке и технолошког развоја проф. др Жарко Обрадовић, министар за грађевину и урбанизам мр Велимир Илић и министарка регионалног развоја и локалне самоуправе Верица Калановић.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА (Весна Ковач): Поштовани народни посланици, с обзиром да је данас последњи четвртак у месецу у складу са чланом 205. став 1. Пословника Народне скупштине приступамо постављању посланичких питања у времену од 16,00 до 19,00 часова.
Генерални секретар Владе Републике Србије обавестио је Народну скупштину да следећи чланови Владе нису у могућности да присуствују данашњој седници на којој се Влади постављају посланичка питања: Сузана Грубјешић, потпредседница Владе, Јован Кркобабић, потпредседник Владе и министар рада, запошљавања и социјалне политике, Расим Љајић, потпредседник Владе и министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, Иван Мркић, министар спољних послова, Млађан Динкић, министар финансија и привреде, Горан Кнежевић, министар пољопривреде, шумарства, водопривреде, Братислав Петковић, министар културе и информисања и Сулејман Угљанин, министар без портфеља.
Пре него што пређемо на постављање посланичких питања, дозволите ми да вас још једном подсетим на одредбе Пословника Народне скупштине која се односе на начин постављања посланичких питања.
Народни посланик има прво да постави посланичко питање поједином министру или Влади из његове надлежности. Посланичко питање мора бити јасно формулисано. Излагање народног посланика који поставља питање не може да траје дуже од три минута. Председник Народне скупштине упозориће сваког народног посланика, који поставља посланичко питање, ако питање није постављено у складу са одредбама овог пословника, односно ако није упућено надлежном органу.
На усмено постављено посланичко питање Влада, односно министар морају одмах усмено одговорити. Ако је за давање одговора потребна одређена припрема они то морају одмах образложити, а одговор народном посланику доставити у писаном облику у року од осам дана од дана када је питање постављено.
Ако је у припреми одговора на посланичко питање потребно утврдити одређене чињенице, чије утврђивање захтева дуже време или сложенију анализу, рок за давање одговора на посланичко питање може се продужити или највише до 30 дана.
Надлежни министар се обраћа Народној скупштини најдуже пет минута како би одговорио на питање. Такође, према члану 207. Пословника после датог одговора на посланичко питање народни посланик који је поставио питање има право да у трајању од највише три минута коментарише одговор на своје питање или да постави допунско питање. По добијању одговора на допунско питање, народни посланик има право да се изјасни о одговору у трајању од највише два минута. У току постављања питања и давања одговора сходно се примењује одредбе Пословника Народне скупштине Републике Србије, с тиме што нису дозвољене реплике и указивање на повреду Пословника.
У складу са тим молим народне посланике да поднесу пријаве за постављање питања. Истовремено вас подсећам да ће редослед постављања посланичких питања бити утврђен према досадашњој пракси рада Народне скупштине, тако што ће наизменично најпре реч добијати народни посланици који не припадају ни једној посланичкој групи, а затим народни посланици од најмање према највећој посланичкој групи.
Прелазимо на постављање посланичких питања.
Реч има народни посланик Захарије Трнавчевић.

30/2 МГ/СУ

ЗАХАРИЈЕ ТРНАВЧЕВИЋ: Половина министара Владе данас није присутна, послала је неко извињење итд, иако су сви пре неколико месеци од како су постали чланови Владе знали да у члану 205. стоји да последњег четвртка у месецу посланици Народне скупштине имају прилику да министру, председнику Владе, постављају питања. Ја мислим да то није допустиво, прихватљиво и ово извињење, обавештење треба укинути уопште као могућност да неко не избегне.
То значи да конкретно ја нећу моћи у следећих месец дана да поставим питање које сам намеравао данас да упутим министру Динкићу, Кнежевићу и неким другим министрима.
Ипак захваљујем на присуству госпођи Зорани Михајловић и имам једно питање за вас. Реч је о електрификацији пољопривреде. Пољопривреда је мали потрошач електричне енергије и има велике трошкове зато што нема развијене електричне мреже. Троши скупа и еколошки неприхватљива горива за на пример пумпање воде и заливање усева. Да ли сте спремни да дате сагласност ЕПС, а разговарао сам са др Ацом Марковићем, председником управног одбора, да ли сте спремни да се на захтев корисника, у овом случају пољопривредног комбината Београд, затим воћаре из околине Новог Сланкамена у општини Инђија, да се постави електрична мрежа и тиме омогући јефтиније заливање усева и нижи трошкови? Они мисле да то питање разматрају на један уобичајен начин који подразумева неколико месеци.
Молим вас да као разумна госпођа, министар за енергетику, дате налог да се изађе у сусрет свим онима који траже да се развије електрична мрежа до атара у којима желе да имају и две жетве. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има министарка Михајловић.
ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ: Хвала на постављеном питању. Ту постоји неколико ствари. Слажем се са вама да је потребно пуно времена да се не само изгради мрежа, него да се добију и многе дозволе.
Иначе имамо доста проблема у самој дистрибутивној мрежи електричне енергије и ти велики губици који се појављују и за које често чујете, јесу због или неразвијености мреже или због њене дотрајалости итд.
Однос између онога ко тражи да има такву мрежу и самог јавног предузећа, јесте њихов однос. Са становишта министарства, ми немамо ништа против и можемо само да помогнемо у смислу да на неки начин сугеришемо јавном предузећу да у ономе што ради буде брже, наравно уз поштовање закона.
Ту постоји још једна ствар као што знате, а то је и онај који је крајњи корисник мора да учествује у самом финансирању и инвестирању, што некада може да представља озбиљан проблем. Претпостављам да је у овом случају иста ствар, али можемо разговарати са јавним предузећем и са комбинатом.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има народни посланик Захарије Трнавчевић, допунско питање.
ЗАХАРИЈЕ ТРНАВЧЕВИЋ: Нисам задовољан одговором због тога што свуда у свету електричне, телефонске и разноразне друге компаније потрошачу доводе киловат час, кубни метар гаса или било које друге јединице на кућни праг. То једино није случај у овој земљи где се захтевају врло скупе таксе за прикључке и једна процедура која подразумева време. Ево време је да се залива, иако је ових дана било кише време је да се у јуну месецу и августу залива.
Према томе тражим и предлажем да Министарство за енергетику одобри Електродистрибуцији, да јој призна као трошак јер они се позивају на вас, шта је у њиховом буџету предвиђено, да ли је допуштено или није, да уз партиципацију
30/2 МГ/СУ

корисника, рецимо за копање јаме или за неке друге трошкове, преузму да се крене у једно постепено ширење мреже дистрибуције електричне енергије до ових корисника, јер би од тога имали значајне уштеде и користи, а да не говорим о том еколошком интересу.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има народна посланица Олена Папуга.
ОЛЕНА ПАПУГА: Поштована председавајућа, господо министри, колеге посланици, питање постављам министру Милану Бачевићу.
Хтела бих да га питам – да ли је Србија постала руска колонија, зато што је "Гаспромњефт" недодирљив за домаће законе? На то питање ме је навео податак да у Русији рудна рента износи 15%, а "Нис Гаспромњефт" у Србији плаћа пет пута мању рудну ренту, јер је Влада Србије донела закључак да се рудна рента од 3% за "Гаспромњефт" не мења до 2023. године.
Прорачуни показују да ће се годишње због разлике у цени, српски буџет оштетити за чак 40 милиона евра, што није мала сума. Питам министра Бачевића, који је на седници Владе 23. маја бранио клаузулу о непроменљивости ренте – да ли је тиме легализован привилегован положај "НИС-а" на српском тржишту у наредних 10 година иако је постојао законски основ да се то промени.
У време потписивања енергетског споразума 2008. године, рудна рента је била 3% и Србија се обавезала да тако остане, док руски партнер не врати новац уложен у Србији. "Гаспромњефт" је већ исплатио своје инвестиције па је циљ ове намере нејасан. Тим пре што они у матичној земљи рудну ренту плаћају чак 15%. Колико добро иде руској компанији код нас илуструје податак да је "НИС" по сопственом признању, прошле године остварио чисту добит од око 450 милиона евра, што значи да је за једну годину отплатио све што је уложио у Србији.
Ако је тако, то би онда значило да ће наредних 10 година закидати локалним самоуправама у којима се ваде нафта и гас. Треба ли подсећати да се већина тих локалних самоуправа налази у Војводини. Подсетићу на то да је само у 2011. години из налазишта око Кикинде извађено нафте у вредности од 200 милиона евра, од чега је због ниског износа рудне ренте кикиндски буџет приходовао само четири милиона евра.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има министар Бачевић.

31/1 АД/СМ 16.20-16.30

МИЛАН БАЧЕВИЋ: Питање рудне ренте је нашој јавности у целости познато. Ви сте и поставили питање и дали одговор. Али, дугујем вам одговор на нешто што нисте рекли а констатовали сте. Србија је суверена држава и није руска губернија.
Што се тиче нашег односа према Русији, нарочито сада после потписаног стратешког партнерства, где имамо право да се надамо још бољим данима од оних које смо наследили и затекли. То време на које се позивате је време када сам ја био у дубокој опозицији. Знате? То је потписао неко други. Ова влада само поштује давно преузете обавезе. Толико. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хоћете ли да поставите допунско питање, госпођо Папуга? (Да.)
ОЛЕНА ПАПУГА: Уопште ми нисте одговорили ни на једно моје питање. Нисам констатовала, питала сам вас – да ли је истина да је до 2023. године рудна рента за 15% за све друге инвеститоре у Србији, само је мања, и рекла сам колико, за руске инвеститоре, у ствари, за "Гаспромњефт", и зашто је то тако? Ви сте дали своју одлуку, то тако стоји. Зашто није за све друге инвеститоре тако?
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има министар Бачевић.
МИЛАН БАЧЕВИЋ: Одговорио сам вам. То је нешто што је завршено и што је међудржавни уговор који има одређени рок трајања. Ја сам само нешто испоштовао. Не ја, већ заправо Влада Републике Србије. То није моја воља.
Исто мислим да је рудна рента од 3% ниска. Исто тако знам да постоји нешто што мора да се поштује, а то су ти међудржавни уговори и давно преузете међудржавне обавезе.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Изволите, госпођо Папуга.
ОЛЕНА ПАПУГА: Јесте, али по оном првом уговору је било да ће бити рудна рента толика само док Русија не испуни те обавезе према Србији. Она их је испунила, испунила је обавезе према Србији и зашто је сада тај уговор продужен на још 10 година? Сада више немамо у томе неку обавезу да се држимо тих 15% у тој ренти, у ствари у 3%.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Господине Бачевићу, немате више права да одговарате. Ово је био коментар на ваш одговор.
Народни посланик Мирко Чикириз. Изволите.
МИРКО ЧИКИРИЗ: У одсуству министра финансија ћу питати премијера – шта ће Влада да предузме око набавке противградних ракета, будући да је само прошлог месеца уништено у Србији 15.000 хектара воћњака, засада, усева? У овом месецу је најтеже прошла општина Инђија, где су оштећене куће а чак има и повређених, а о штети на пољопривредним усевима је излишно и причати.
Знамо да је сектор за ванредне ситуације поднео благовремено захтев Министарству финансија да се одобре средства за набавку противградних ракета, да због општег стања у пољопривреди пољопривредници нису најчешће у могућности да осигурају своје пољопривредне усеве и штете које се најављују, будући да ће ово бити сезона великих падавина и са великом количином градоносних облака, да ли ће Влада адекватно реаговати, будући да се већ касни у реакцијама?
Имам и питање за министра Обрадовића – када ће директор "Службеног гласника", господин Љушић, поднети оставку? Он је тврдио да се у "Службеном гласнику" ништа неће наћи око афере са тестовима из математике за малу матуру, а ипак смо сведоци тога да су два радника "Службеног гласника" ухапшена.
С друге стране, рекли смо и од тога нећемо одступати, јасно ћемо подржавати Владу на њеном европском путу. Подржаваћемо борбу против корупције и криминала, али, као и у свим претходним владама, испод те мантре се не сме дешавати
31/2 АД/СМ

све и свашта, што ми нећемо подржавати.
Господине Обрадовићу, од 2008. године свака година је у просвети обележена неком афером. Повучено је 2008. године 100.000 уџбеника из приватних штампарија. На ПИСА тестовима 2009. године се показало да је једна трећина наших ученика функционално необразована. Прву аферу мале матуре имамо 2011. године, 2012. године имамо другу аферу мале матуре, 2013. године трећу аферу мале матуре и мислим да ви треба да се изјасните о подношењу ваше оставке и одговорности.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Да ли жели неко од представника Владе да одговори?
Реч има премијер Дачић. Изволите.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Пошто сте ме питали за противградне ракете, да будемо начисто, није том систему место у МУП-у. Не знам зашто је то уопште стављено у надлежност МУП-а. Не знам још ни једно МУП које гађа противградним ракетама. Пошто то нико није хтео да узме, то је у претходним расподелама припало МУП-у. Као и обично, припадну нам функције, а не даје се новац да се те функције реализују. Тако смо преузели и контролу границе, а никада нисмо добили паре за то, паре су остале код других.
Овде је сада велики проблем, али у оним градовима које сте поменули, није био проблем недостатка ракета него великог невремена које је било. Мислим да је испаљено неколико стотина ракета, када је реч о Инђији. То је био и прошле и претпрошле године проблем са набавком, пре свега плаћањем, а мислим да је ту проблем и у технологији. Технологија коју користимо је прилично застарела. У свету се сада углавном користе ракете које су испаљене из ваздуха.
Још једна ствар. У Београду и у околини Београда постоји посебан проблем јер је забрањена употреба тих ракета због Аеродрома и због летења на нижој висини него што је то у неким другим регионима. Слажем се са вама да сада морамо да направимо, имајући у виду климатске промене и да веома често долази до невремена, и да овај систем пречешљамо до краја и видимо шта фали. Већ смо разговарали о томе да видимо шта је оно што недостаје да би постојало, за сваки случај, у резервама за овакве ситуације. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има министар Обрадовић.
ЖАРКО ОБРАДОВИЋ: Колега Чикириз, изнели сте нетачне податке. Проблем са малом матуром не датира од јуче, он постоји годинама уназад, чак и више од једне деценије. Друга је ствар да ли се о томе пише. Чињеница је да смо први пут открили ко краде тестове. Ефикасном и енергичном акцијом МУП-а је ухваћена особа која је крала и дистрибуирала тестове, као и група помагача која је даље те тестове продавала. Видећемо шта ће даље показати истрага и шта ће тужилац рећи поводом врсте кривичног дела.
Што се тиче тврдње о 100.000 књига које сам наводно повукао, а видео сам да је то данас изнео један дневни лист, то је апсолутно нетачно. Прво, реч је о цифри која апсолутно не постоји. Друго, о потезу мог колеге Зорана Лончара, који је неколико месеци пре тога инсистирао да се утврди да ли су књиге које се користе у настави одобрене од стране надлежних органа. Испало је да један број књига није одобрен а да су штампане без дозволе ресорног министарства. Онда је од стране појединих приватних издавача речено да министар и Министарство забрањују употребу књига, што је нетачно. Књиге нису имале потребну дозволу, а поготово нема ни једног релевантног податка о ком броју књига је реч.


31/3 АД/СМ

Када је реч о ПИСА тестовима, опет нетачно. Наши ученици су учествовали, када говоримо о 2009. години, подсетићу вас да смо тада организовали конференцију у функцији припреме ученика за ПИСА тестирање, звали смо представнике ОЕЦД, поделили материјал и ПИСА тестовима и на том такмичењу су наши ученици побољшали резултате у односу на 2006. годину. У области читалачке писмености је Србија постигла напредак од 40 поена, која спада међу највећа побољшања која је нека земља забележила између два ПИСА тестирања.

32/1 ТЂ/МЈ 16.30-16.40

Такође, смањен је проценат ученика који нису достигли ниво функционалне писмености са 51 на 32% из 2006. на 2009. годину. Ово снижавање процената функционално неписмених скоро је 20 поена. Једно је од највиших које је некад држава остварила у оквиру ПИСА истраживања. На скали математичке и научне писмености остварен је напредак у односу на 2006. годину, по седам поена у обе области.
Задње, ако се добро сећам, питање, ми смо у Министарству просвете предузели све да се одржавање мале матуре одради у складу са прописима. Министарство није нити припремало, нити штампало, нити дистрибуирало тестове. Сада знамо ко је лопов и знамо шта је узрок зашто је Републичка комисија за спровођење мале матуре донела одлуку како је донела. Стручна јавност се слаже да је то најбоља одлука. Ученици су попунили жеље и ми ћемо наредних дана изаћи у сусрет тим жељама.
Не сносим одговорност за тако нешто. Одговорност се мора апсолутно индивидуализовати. Да ли сам ја одговоран за нешто што нисам могао да учиним и да ли сам одговоран за нешто што нисам учинио? Говорим вам, ту моја одговорност не постоји. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има народни посланик Мирко Чикириз.
МИРКО ЧИКИРИЗ: Само за министра Обрадовића, требало би да постоји одговорност директора "Службеног гласника".
Што се тиче одговора премијера, слажем се са оним што је премијер рекао. Ми немамо авионе, немамо земаљске агрегате, имамо систем противградне заштите где од 1800 станица у функцији је 1600. Сектор за ванредне ситуације, који је припао вама, је на време реаговао. Хидрометеоролошки завод је на време указао каква нас сезона са обилним падавинама чека и колико ће бити градоносних облака. Ради се о недостатку новца за куповину ракета. Ви сте премијер и ви то морате да регулишете под хитно са министром финансија, јер ће проћи сезона док се све то утврди. Због тога је послат и апел локалним самоуправама да оне, иако то није у њиховим надлежностима, из својих средстава купују противградне ракете, што су многе општине и урадиле.
Проблеми са авионима су проблеми код свих система противградне заштите са ракетним станицама и они су разумљиви. Овде се напросто ради о томе да тамо где може да се интервенише нема довољно ракета уз то што шест година није повећавана накнада стрелцима који раде на противградним ракетним станицама. Овај наш апел, морам у име много пољопривредника, који су се јавили нашој посланичкој групи, да вам пренесе овај апел да се под хитно реагује, јер нас чека једна од најтежих сезона по процена Хидрометеоролошког завода.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има господин Дачић.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Само бих да вас подсетим да смо ми укинули овде, када је министар финансија предложио тзв. укидање сопствених прихода појединих министарстава. Значи, постојала је у Закону о ванредним ситуацијама одредба о такси која је плаћена за тај систем ванредних ситуација. То је укинуто и то више није приход Министарства унутрашњих послова, него приход целог буџета.
У време дефицита и економске кризе то је немогуће. То се једноставно потроши у све укупним расходима који постоје на нивоу целе Владе. Најбоље решење је да то припадне ономе ко треба да то води. Полиција треба да се бави испаљивањем правих ракета, односно војска, али ми смо орган безбедности, а нисмо орган Хидрометеоролошког завода. Са тог аспекта је апсолутно нерационално што је то


32/2 ТЂ/МЈ

припало Министарству унутрашњих послова. Пошто је већ припало како је припало, морамо сада да се боримо и носимо са тим, а нарочито у време када немате довољно новца и то покривате на рачун осталих делова министарства.
Апсолутно се слажем да је то веома важно, али то треба да прати нешто друго, а то је и систем осигурања које министарства пољопривреде и финансија треба да установе са пољопривредницима, јер ни једни наши приноси нису осигурани у 99% случајева. Тада би смо сви имали много већи приход.
Прихватам ово што сте ви предложили и разговараћу са министром финансија о томе шта можемо да урадимо да се… ово је сада више, важно целе године, јер изгубила се временска разлика. У исто време можете да имате и поплаве и пожаре. Годишња доба су практично престала да се одражавају на прави начин у време климатских промена. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Да ли још неко жели да да одговор?
Реч има министар Илић.
ВЕЛИМИР ИЛИЋ: Хтео бих само да помогнем да се разреши овај проблем који је годинама велики проблем Србије. Не можемо више имати ефективну и добру противградну заштиту ракетама, јер се налазимо на важном коридору, пошто сам ја у претходне две Владе водио тај ресор елементарних непогода и знам добро о чему се ради. Да би пуцали противградним ракетама, морамо да тражимо сагласност од центра и он нас обавести да имају прелете, да не можемо да пуцамо наредних 45 минута и град поравна пет села, онда нам дају дозволу да можемо да дејствујемо и ми немамо на шта више да дејствујемо. Разумете?
Налазимо се на важном коридору, европском. То су прелети према Блиском истоку и Атини и немогуће је технички се усагласити. Морамо ићи на нову технологију. Нова технологија је 100% заштита. Земље које је користе деценијама нису имале град. То је нешто што можемо урадити у сарадњи са авијацијом коју имамо, пољопривредне и остале. То можемо спречити на други начин. На томе треба врло озбиљно да се поради. Иначе, противградна заштита више нема могућност да дејствује, јер су прелети толико велики, међународни коридори иду преко Србије, и ви не можете добити дозволу да дејствујете некад и сатима. Према томе, тада смо имали ракета колико хоћете, али не вреди када не смете да пуцате.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има народни посланик Мирко Чикириз.
МИРКО ЧИКИРИЗ: Знате шта, не бих да ова дискусија превише траје. Ради се о томе да је Србија у једној сезони највише испалила 19.000 пројектила. Потребе за једну сезону су просечне од 13.000 пројектила. Ми сада имамо на располагању 5.700, односно 3,8 по једној станици. Значи, ако наиђу два дана узастопце градоносни облаци, први дан ћемо можда спречити, ако је мањи облак, али други дан нас чека катастрофа. Причам о броју ракета и недостајућим средствима, а не о коридорима и авионима.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има народни посланик Петар Петровић.
ПЕТАР ПЕТРОВИЋ: Госпођо председавајућа, господине председниче Владе, даме и господо министри, хтео сам такође да мало продискутујем и питам о противградној заштити, али с обзиром да је већ то искоришћено и други су питали, само бих дао један коментар, не треба одговор на то.
Питање противградне заштите није само у техници, него је и у људима. Нажалост, те људе који треба да испаљују ракете у градоносне облаке исплаћују локалне самоуправе на свој терет и у врло малим износима. Не постоји заинтересованост људи, који знају да баратају тим противградним ракетама, да раде тај посао.


32/3 ТЂ/МЈ

Према томе, ту би Влада и ресорно министарство требали нешто да учине и да се повећају накнаде онима који раде, односно дежурају и обавезни су да се одазову када добију позив и обавештење да се приближава неки градоносни облак и да оду на место где се налази та противградна заштита. То може да се реши, али морају да се издвоје друга средства.
Оно што хоћу да поставим као питање, на жалост министар пољопривреде није ту, али то питање могу и да му пренесу, јесте заштита од нечег другог, од поплава.


33/1 МО/ЦГ 16,40-16,50

Ми данас имамо у Србији такве водотокове који су затрпани, сужени итд, тако да приликом сваке веће кише долази до набујалих потока и река и они се изливају и штете су огромне. То је зато што нико неће, почев од Републичког геодетског завода и других органа, да изађе на терен и да премери колико је то корито неког потока или неке реке и да каже онима који су заузели те водотокове да се врате на законске границе. Штете које настају после тога падају на терет или локалних самоуправа или Владе Републике Србије, које се надокнађују на овај или онај начин, уместо да се та средства усмере и да се једноставно реши бар за један дужи временски период овај проблем. Изађите на терен, нека изађу инспектори Министарства пољопривреде, па ће видети у каквом су стању многи водотокови, многе реке средње величине или ове велике.
Према томе, апелујем и тражим одговор од Владе на питање – да ли ће дати налог надлежним државним службама и републичким органима, који постоје због тога, да раде свој посао и да се на тај начин заштите стамбени објекти, пословни објекти и усеви? Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Да ли неко жели да одговори од чланова Владе?
Писано ћете добити одговор у предвиђеном року.
Изволите, господине Илићу.
ВЕЛИМИР ИЛИЋ: Ми у сваком граду, у сваком подручју имамо зоне које су небрањене за непредвиђене поплаве и велике елементарне непогоде. Међутим, догодило се у последњих 20 година да се у тим зонама које се налазе између брањеног подручја, то су они бедеми, и реке изградило хиљаде кућа и индустријских објеката дивљом градњом. У неким градовима има по пет до десет хиљада таквих објеката. Упозорени су грађани који су градили у подручју Дунава код Новог Сада где је правно подручје, у подручју Западне Мораве, Велике Мораве итд. Међутим, они и даље граде у подручјима где је градња забрањена. То је подручје у случају великих водостаја где се вода пушта да би се заштитила насеља и то је небрањена зона.
Ми имамо сада читаве виле у небрањеним зонама, читаве центре, ресторане и то је урађено о свом ризику. Они су ризиковали и ту направили објекте. Према томе, држава нема никакву обавезу, мада смо помагали многа дивља насеља када су плављена итд, али бих упутио апел свима да не граде у зонама које се налазе у небрањеном подручју, између бедема и реке. То је случај у свим градовима Србије и то је данас највећи проблем. Сада када су били високи водостаји нигде није прошла вода мимо зоне која је одређена за одбрану.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има народни посланик Петар Петровић.
ПЕТАР ПЕТРОВИЋ: Ово се зове класична замена теза. Ја то нисам питао, али нема везе. Нисам говорио и моје питање се није односило на небрањене зоне, него на сужавање водотокова заузимањем корита река и других водотокова. Није проблем у томе, рекао сам ко треба то да ради. Републички геодетски завод треба да изађе на терен и да измери, јер тачно се знају границе водотокова, па да кажу онима који су заузели да се врате назад.
Друго питање које сам хтео да поставим Влади као Влади, с обзиром да имамо данас на дневном реду Стратегију о реформи правосуђа и Стратегију о борби против корупције, да ли имамо стратегију, а имамо је, да ли је примењујемо да спасемо Србију од одумирања? Ми данас имамо ситуацију да нас је у Србији све мање. Сваке године нестаје град величине 35.000 до 40.000 становника. Поједина села нам се налазе само као географски појам у западној, источној, јужној Србији итд. Нажалост, то је почело да се догађа и у развијеним подручјима Србије.
33/2 МО/ЦГ
Да ли ће Влада да направи стратегију како да спаси Србију, да нас буде што више, да се рађају деца што више, да нас има што више, а не да нас буде што мање? Не могу поједине локалне самоуправе саме да се боре против пада наталитета, као што ради мој град Јагодина и неки други градови. Не желим да рекламирам Јагодину, али апелујем на Владу да направи стратегију која ће да се примењује, а не стратегију која ће да се ради од стране одређених урбаних стручњака који се нису померили из Београда, Крагујевца, Ниша итд, а они говоре о томе како треба да се спаси село, како да се спречи одумирање Србије итд?
Молим вас да предузмете мере. Јединствена Србија вас моли као Владу да направите стратегију да за 15, 20 или 30 година у овој Србији буде више грађана Србије него што је данас. Одговор не тражим на то. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има народни посланик Чедомир Јовановић.
ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИЋ: Госпођо потпредседнице, поштовано председништво, господине Дачићу, даме и господо народни посланици, министри, пре годину дана овде смо разговарали, господине Дачићу, на оној седници на којој сте представили своју Владу. Тада сте изашли са програмом и циљевима који нису спорни сами по себи, али већ толико дуго су циљеви сваке владе постали опште место политичког живота у Србији.
Прошло је годину дана и имајући у виду ту отрежњујућу поруку, која лично нама из ЛДП и делу грађана сигурно није била потребна, али чини ми се да је била потребна вашој Влади, па и вама лично, а стигла је данас из Берлина, интересује ме шта ћете ви учинити, господине Дачићу, да би годину дана по формирању Владе одговорили на оне недостатке и слабости о којима смо ми говорили током те седнице када смо рекли да је ваш кабинет неуверљив, да сумњамо у његову способност у реализацији послова које сте поставили пред себе?
Ви, господине Дачићу, имате ретку привилегију као председник Владе. Практично сте у решавању најтежих проблема у друштву имали безрезервну подршку најзначајнијег дела опозиције. Уопште не мислим да вам данас гурам прст у око и подсећам да је већина тих проблема заправо последица политике коју сте са другима формулисали у неком времену које смо једва заједно преживели. Тада смо били на супротним странама, а данас је остала, чини ми се, само једна, она на којој смо ми били одувек.
Не допада ми се, мислим да би морали да одговорите на ту вашу особину, та константна потреба да заједно са већином у својој Влади нас држите у неком политичком позоришту. Све је постало имитација живота, и споразуми које постижете тако што о њима преговарате, а онда преговарате о њиховој примени, и интерпретација и тумачење договора које постижете у свету, и ребаланс буџета који сте усвојили да бисте се за три месеца поново овде срели и расправљали о ребалансу ребаланса тог буџета, и борба против корупције која се претворила у урнисање институција и правног поретка земље.
Молим вас да одговорите на питање како ћете и на чему изградити неопходну уверљивост и нама као грађанима, не само као политичарима, дати аргумент на питања зашто би вам било шта веровали, пошто сте сами себе описали као човека који је лагао читаво друштво? Због тога данас Берлин каже – у децембру ћемо се видети поново и разговарати о имплементацији постигнутог споразума, јер они то могу да ураде, а ми смо таоци једног таквог става.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Да ли председник Владе жели да одговори? (Да.)
Реч има господин Ивица Дачић. Изволите.

34/1 МЗ/ЛЖ 16.50-17.00

ИВИЦА ДАЧИЋ: Свакако нисам тражио подршку опозиције за оно што радим. Ако ви сматрате да је то што радим лоше, свако има право да изнесе своје мишљење. Ми смо се суочили са сличним проблемом као и све друге владе пре тога, али постоји једна разлика, ми смо ушли у његово решавање, за разлику од неких других који су то остављали за нека друга времена. Можда неке владе то нису стигле, неки нису дочекали, један премијер је убијен, можда би у његово време то и било решено, али из године у годину, из владе у владу, тај проблем се преносио са колена на колено. Суочени са тим питањем, не можемо да не будемо свесни да је то питање свих питања. Можда га ми тако не доживљавамо. У свим разговорима које смо имали, то је питање постављано као питање свих питања.
Да нисмо имали напредак у дијалогу са Приштином, могли смо да имамо спектакуларне реформе у Србији, никога то не би било брига. Са друге стране, ако имате напредак у дијалогу са Приштином, можда се баш са толико изоштреном диоптријом и не гледају резултати свих реформи на унутрашњем плану. У осталом, то говоре све земље чланице ЕУ, да је после пријема неких земаља у ЕУ знатно подигнута лествица. Јуче у Бриселу ми је један високи функционер, комесар, рекао да његова земља мора да пролази што ћемо ми пролазити у преговорима, што је пролазила Хрватска, да би они још били код трећег поглавља. Све су то проблеми са којима смо се суочили. Нисмо ништа крили. Никаквих тајних разговора ни преговора није било. Никаквих погрешних интерпретација нема, све пише.
Уосталом, да будем прецизан, господине Јовановићу, Европски савет ће сутра, како се очекује, о томе ме је обавестио председник Европског савета Ван Ромпеј пре два сата, донети одлуку да отвори приступне преговоре са Србијом. Оно о чему ће се расправљати у наредним месецима јесте преговарачка платформа за преговоре са Србијом. То никакве везе нема са нашим преговорима.
Сутра се отварају и почињу преговори, за то сте се и ви борили, и ДС и сви други. Желим свима да кажем да је то историјски дан за Србију, и не само за Србију него и за ЕУ. Сутра ће бити отворени преговори о чланству Србије у ЕУ. То је неповратни процес ка ЕУ. Безусловно, без икаквих нових услова и без икаквих нових седница које би биле посвећене овим питањима.
Као што знате у процедури, прво иде прављење преговарачке платформе. Њу израђује Европска комисија. О њој се такође изјашњавају једногласно, а не о Србији. С друге стране иде скрининг, упоређивање нашег законодавства за законодавством ЕУ. Након тога се заказује међувладина конференција која ће бити заказана најкасније за јануар 2014. године.
Према томе, Србија ће сутра отворити преговоре и добити крајњи датум за заказивање и одржавање међувладине конференције до краја јануара 2014. године. То ниједна друга влада до сада није урадила.
Извините, али томе би ипак требало сви да одате признање. Можда сте против тога, не знам. Можда, ако сте против, уложите протест. Колико знам, за то сте се борили док сте били заједно са мном. Ако сте постали антиевропски након тога, то је сада друго питање.
(Председавајућа: Време, господине Дачићу, молим вас.)
Стварно вас не разумем, не разумем вас зато што је ваљда ДС настала да би Србију одвела у Европу, а ви сада доживљавате да ова влада води Србију у Европе. Али, ја не седим над тим. Сматрам да је нас запало тешко бреме. Господин Јовановић је у праву, ово мора да буде реформа и преокрет целокупног друштва. То не може да буде циљ, него пут и систем вредности за који се залажемо. У том смислу смо само на крају једног веома тешког почетка. Хвала вам.
34/2 МЗ/ЛЖ

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Господине Јовановићу, да ли желите да поставите додатно питање? Изволите.
ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИЋ: Било би добро да је у вашем одговору било мање личних интереса, а више простора за ону политику која је потребна сваком друштву које је суочено са тако крупним проблемима као што су ови наши, господине Дачићу. Нећу вас подсећати како су настали. На чињеници да је ваша влада приближила земљу тим циљевима о којима данас овде говоримо. Не бих градио само закључак о супериорности и квалитету ваше владе, јер из неког другог угла гледано, могло би да се закључи да Србија те циљеве и није могла да оствари управо због вас и оних који су овде долазили у поткошуљама и срамотили читаву земљу када су овде пред нас долазили европски комесари. Али, то је прошлост.
Оно што је кључно данас је питање ваше способности, као председника Владе, да мотивишете читаво друштво јер је очигледно да ови послови које имамо пред собом, до децембра, када ће се изјаснити тај исти Европски савет, не могу бити завршени тако што ћете се ви променити, као што сте сами то рекли, коментаришући у једној расправи критике дела опозиције, кроз констатацију – ја сам се променио, верујем, на боље, а ви одосте тамо где сам био ја. Сами сте то рекли.
Али, како мислите, господине Дачићу, да остварите ове циљеве, када у дану у којем се доноси кључна одлука у немачком парламенту, ваш службеник, заменик директора Канцеларије за Косово, каже како не постоји ни теоријска шанса да Србија учествује на косовским изборима, а ви се договарате о датуму и њиховој организацији? Чему то води? Ко је жртва тога? Ко ће платити цену? Је ли постоји неко друштво које је влада узела за руку и одвела до раја? Мислим да такве земље нема.
Ви нисте за ових годину дана створили претпоставке да овде у нашој расправи кажете – ви из ЛДП могли сте да радите, нисте желели. То је оно што је данас кључно питање које вам ја постављам. Како мислите да решите економску кризу, уколико читава земља статира у вашем пројекту? Како ћемо са тим ребалансом буџета? Шта ћемо да урадимо са спортом? Разорен нам је. Шта ћемо са инфраструктуром? Разорена је. Шта ћемо са културом? Каже министар културе – да нисам министар, био бих на улици. Шта то значи, да ће милиони бити на улици, а само ваш кабинет то стране посматрати?
(Председавајућа: Време.)
Кључно питање је питање на које ви морате да одговорите, ви сте председник Владе. Да ли сте способни да будете председник Владе који је потребан Србији или нисте, до неких наредних избора? Не Потемкинова села, не "Сартид" који ради два месеца, па онда не знамо шта ћемо, не измишљени инвеститори, него истина и договор са људима који овде живе, до неких наредних избора. Ви сте та врата затворили. Зато данас нема оног очекиваног. Зато имитирате неко задовољство, а и сами знате да нисте задовољни.
(Председавајућа: Хвала, господине Јовановићу.)
Када се загребете испод коже, суочавате се са свим оним са чим су се сви суочавали, очекујући разумевање које је изостало. Зато што је стварност таква. Хвала.

35/1 ЈЈ/ВК 17,00-17,10

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала господине Јовановићу.
Да ли желите да одговорите?
Изволите, господине Дачићу.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Већина ових питања су била реторска питања на која очигледно не очекује одговор. Ова Влада је и ја лично и сви они који су учествовали у овим разговорима, су имали пред собом два кључна приоритета. Уосталом, нисам их ја одредио него Европски савет, још у време претходне Владе. Једно су унутрашње реформе, а други напредак у дијалогу са Приштином. Ми смо играли по задатом сценарију, односно задатом домаћем задатку који су раније утврдили. Нисмо ми утврђивали правила игре.
Оно што мислим да не смемо да заборавимо, без обзира на партијске разлике, то је да сте ви на власти ЛДП, ДС или како год, како бисте обележили отварање преговора о чланству Србије у ЕУ. Колико ми се чини, Борис Тадић је играо коло кас смо добили статус кандидата, шта бисте радили да смо сада отворили преговоре у време ваше власти. Ви сада овде хоћете да изазовете осећај кривице, као да смо ми сада криви и све је пропало зато што је остварен највећи успех у историји било које владе у Србији, од увођења вишепартијског система. Сви сте имали прилике да се покажете.
Да ли смо задовољни? Нисмо задовољни. Зато што сматрамо да су преговори требали да буду отворени раније, зато што сматрамо да нас стално уцењују, зато што сматрамо да немају довољно поверења у нас само,не само у нас, него у све владе Србије које су биле, зато што нису испуњавале преузете обавезе. Имамо ли ми поверења у њих? Исто тако мало. Зато је уведен историјски процес који ће довести, надам се, до бољег живота за грађане Србије.
Весна Пусић је била овде прошле недеље. Кажу да ће Хрватска добити 11 милијарди евра за структурне реформе и инфраструктурне пројекте у наредним годинама. По структури финансирања 20% Хрватска, 80% ЕУ бесповратних средстава. Литванија, када сам разговарао са председницом Литваније добила је седам милијарди евра за пет година бесповратних средстава.
Ми сада овде треба да водимо расправу о томе да ли треба да се иде у ЕУ или не. То је злочин према сопственој деци и деци других људи, ако их лажемо тиме да то није наш национални државни интерес. Зато сам ја апсолутно свестан овога о чему ви говорите. Али, ни једна влада није имала до сада храбрости да то уради, чекали су неке друге. Могли смо и ми да сачекамо да неки други реше те проблеме. Могли смо и ми сада да кажемо – нећемо да прихватимо овај бриселски споразум. Нисмо га ми прихватили зато што је он добар и што је идеалан, него зато што је било време да се окренемо нечему другом, односно једном другом путу, јер Србија нема више времена за губљење.
Ако ништа друго, морате барем признати, храброст овог руководства Србије је, што је загризла у решавање ових проблема и што нисмо сломили зубе, а преговори ће тек почети. Они сутра званично почињу. Није нам циљ да то радимо десет година, што пре да уђемо у ЕУ.
Да ли смо способни да решавамо друге унутрашње проблеме? Ако смо били способни да решавамо овај најтежи, логички се намеће закључак да смо ваљда способни да решавамо и мање тешке задатке, али не кажем да нема бољих, не кажем да нема амбициознијих само о томе се одлучује на изборима и свако има онолико колико је завредио у бирачком телу.
Мислим да треба једни другима да признамо, да одамо признање за нешто што смо добро урадили, као што сам спреман да преузмем ризик за нешто што нисмо добро урадили. Али шта год да урадимо није ваљало. То не прихватам. Сматрам да смо
35/2 ЈЈ/ВК

урадили историјску ствар за наш народ и за нашу државу. Да ли смо презадовољни? Нисмо. Зато што смо сматрали да треба да буде у октобру, али добили смо безусловно одлуку, без нових услова, без нових седница Савета ЕУ, које ће разматрати о преговорима, него које ће само утврђивати, односно потврђивати преговарачки оквир.
Господине Јовановићу, ако не верујете у то, прочитајте сутрашње закључке када буде изгласано. Морате да схватите да нисте ви више најинформисанији човек из Брисела. Сада су неки други. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Господин Јовановић.
ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИЋ: Господине Дачићу, није то. Знам да сте ви полицајац, мада се најчешће не понашате као особа која је одговорна за деловање српске полиције. Али, нема никакве тајне у ономе што данас одлучује Немачки парламент. Желео бих да ја погрешно разумем и читам одлуку Немачког парламента, да сте ви у праву.
Нећу вам рећи да је храброст то што сте постигли у Бриселу. Храброст је била радити у овој земљи 20 година све оно што сте ви радили да би се на крају пресвукли. И кључно питање није да ли треба вашој влади одати признање за успех, него је кључно питање – да ли ову земљу покајници, као што сте ви Николић и Вучић, могу да изведу из овог хаоса у којем је она 20 година или не? На основу овога што сте урадили за ових годину дана могу само да закључим да је Бриселски споразум максимум ваше владе и да нажалост, чак и данас ви то показујете.
Ви немате способност која је потребна да би се ово друштво мењало. Не ради се ту о било каквој злурадости. Не можете да нађете ни један секунд нашег деловања у којем смо вам постављали било какву препреку у том послу који сте радили.
Заиста бих волео да ви кажете – ко вас је то спречавао овде у парламенту да примените споразум који сте постигли у Бриселу? Ко? Зашто сте претили Европи поруком ако нема датума, неће бити ни споразума? Која је сврха била свега тога?
Храброст је водити земљу на такав начин као што то чините ви, а не оно што сте урадили у Бриселу после двадесет година. Храброст је то што се десило са 70 хиљада ђака који су полагали пријемни испит. Храброст је све оно што радите са ребалансом буџета.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала господине Јовановићу.
Реч има народни посланик Бранислав Митровић. Изволите
БРАНИСЛАВ МИТРОВИЋ: Председниче Владе, уважени министри, даме и господо народни посланици, питање упућујем Министарству здравља и у потпуности свестан веома тешке економске ситуације у нашој земљи и свестан огромних напора које здравствени радници чине свих ових година како би здравствени систем учинили одрживим, што болим и пружили ону неопходну здравствену заштиту нашим грађанима.
Постављам питање Министарству здравља да ли постоји могућност и да ли постоји неки програм којим ће у наредном периоду одређен број младих лекара, незапослених бити примљен у радни односу у Министарство здравља. Не бих да делим на оне лекаре који су у великим универзитетским центрима који чекају посао и они који у мањим местима и општинама чекају свој посао, али ипак пажњу бих усмерио на оне лекаре који су с могли снаге да из великих градова се врате у своја места и да своју професионалну каријеру определе за та места и да своје знање ставе у функцију лечења својих суграђана.


36/1 ВС/ИР 17.10-17.20

Међутим, велики број тих младих лекара је данас на евиденцији Националне службе запошљавање и управо због тога питам и апелујем да се одређен број тих младих људи запосле у Министарству здравља. Оно што је последњих дана посебно узнемирило грађане Ужица из Златиборског округа из кога ја долазим, а то је један од највећих округа у Републици Србији у коме Здравствени центар Ужице гравитира скоро 400 хиљада грађана, јесте информација да је Здравствени центар у Ужицу ангажовао, до душе уговором о делу, интернисту који има преко 80 година, уз образложење да нису имали могућност да ангажују неког млађег.
Наравно, свесни смо да људи из Националне за запошљавање незапослени лекари не могу обављати специјалистичке прегледе али једноставно морамо им дати шансу да их оспособимо јер једног дана ћемо доћи у ситуацију да немамо довољан број стручних, младих кадрова. Није то јединствен случај, у истом том центру још неки људи који су одавно требали да буду у пензији раде и то је постала једна лоша пракса.
Због свега тога постављам питање Министарству здравља – да ли постоји могућност, да ли постоји начин да се одређен број ових младих, школованих људи прими у радни однос како би оспособили да у наредном периоду лече наше грађане?
Моје друго питање такође је упућено Министарству здравља, а тиче се такође једног немилог догађаја из априла и маја месеца, а односи се на епидемију болничке инфекције која је проузрокована бактеријом клостридијом, када смо имали у веома кратком периоду смрт од осам пацијената. Не желим никога да оптужујем али сматрам да би јако лоше било за српску јавност, за углед, за реноме и поверење у здравствени систем да Министарство здравља не изађе са коначном оценом ко је одговоран за та дешавања. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала. Одговор ћете на постављено питање добити писаним путем. Реч има народни посланик Слободан Самарџић. Изволите.
СЛОБОДАН САМАРЏИЋ: Поштовани народни посланици, поштовани чланови Владе и председниче Владе питање ћу поставити председнику Владе.
Ако сутра Европски савет буде донео закључак у складу са данашњом декларацијом Немачког парламента Србија неће добити датум нити ће отворити преговоре о приступању ЕУ.
Наиме, тај текст данашње одлуке Немачког Бундестага и нешто другачији је, јер оно просто каже да ће у јануару месецу доћи до почетка преговора уз услов да Европски савет, дословно пише Европски савет у децембру месецу провери да ли је Србија применила споразум о нормализацији односа са Приштином. Значи, није тачно да нема услова. Услов је постављен у децембру и Србија мора да примени тај споразум од почетка до краја, а то је бар неких 30 тачака, тачних задатака које Србија мора да изврши.
Према томе, ово што сте рекли претходно у одговору на претходно питање је заправо, не знам да ли свесно или несвесно, али свакако једно обмањивање јавности. Преговори почињу онда када се отвори међувладина конференција 28 држава чланица и Србије, са друге стране и то је датум. Ви сте све време причали, датум ће се добити 28. јуна, ако сутра закључци буду онакви какве је Бундестаг трасирао, то се неће догодити и то врло добро знате.
Основно је питање зашто Влада сада глуми оптимизам и покушава да обмане јавност у погледу онога што се догодило. Циљ није остварен.
Дакле, читаву јесен ће Србија морати под великим надзором, великом репресијом да примењује онај споразум, можда ће га применити, не кажем.


36/2 ВС/ИР

У сваком случају, у децембру месецу Европски савет ће проверити да ли је то тачно, а главни монитор биће Немачка, зато што је то њен захтев, да се на Европском савету то учини.
Није тачно ни да се то сада одлаже, зато што би требало да Европска комисија припреми приговарачку платформу. Све те преговарачке платформе личе као јаје јајету и она све то има. Примена је посебна и то ће кренути тек када разговори буду почели, али до разговора нема још увек, нема их на видику.
Моје основно питање вама јесте, обзиром да Влада није испунила тај циљ, а ми смо били против самог циља, а сада констатујемо да Влада није испунила тај циљ, нас занима да ли ћете ви као председник Владе повући консеквенце, а не, дакле, стално причати причу да је све у реду и да ће сутра нешто почети што заправо то неће почети.
Дакле, просто речено, да ли ћете ви поднети оставку, то је моје прво питање, па ћемо видети надаље.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Господин Дачић, изволите.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Морам да кажем да одавно нисам чуо смешније питање. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Слободан Самарџић, изволите.
СЛОБОДАН САМАРЏИЋ: Слажем се да је то вама смешно питање, то сам и очекивао, такав неки одговор, управо зато што ви имате једну такву позицију да вам је власт преча од свега, а да неким случајем и хоћете да поднесете оставку, ви то не можете. Ви сте потребни Бриселу и Берлину и Лондону и Паризу данас и током целе јесени веома много. Србија је данас, што се Владе тиче најстабилнија земља на свету. Њену стабилност гарантују ови центри моћи у Европи, зато што ви морате да завршите посао, због кога сте јавност Србије обмањивали са тим датумом, а тај посао је предаја Косова и зато је ваш одговор потпуно логичан, смешно је моје питање и ви нећете дати одговор на то питање и то сам и очекивао.
Дакле, ту лежи главни проблем, господине председниче Владе. Наиме, ви ћете од сутра морати да заврнете рукаве и да дан за даном дајете уверавања Бриселу и онима са којима сте се састајали, да је све у реду са вама. Не да нећете поднети оставку, него ћете врло вредно радити на спровођењу овог споразума, а то је споразум о предаји Косова Србији.
Они су вама обећали, шаргарепу вам ставили, знате ону трулу шаргарепу испред очију и рекли, ако то урадите, добићете датум. Шта сте ви добили данас од Бундестага и шта ћете добити сутра од Европског савета?
Нећете добити датум. Добићете јануар. Питајте кога хоћете данас у Србији, да ли је јануар датум или је месец, сви ће рећи то је месец, то није датум, једино ћете ви рећи да је то датум, потпуно ћете окренути смисао тих речи, оно што стално радите.
Не будите арогантни. Наши разговори овде нису малициозни и нису критизерски, јер ми смо све време имали Србију у виду и због тога смо и овако наступали.
Од самог почетка вашег рада, давали смо вам прилику да изађете из овог проблема у коме се налазите. Ви сте пошли путем без повратка, ви сте порушили мостове иза себе и ви сада морате да предате Косово и то ћете учинити, све смејући се.
И поред тога, господине председниче, што вам је јасно било и јуче и прекјуче, да од датума нема ништа, ви сте се смејали, са осмехом сте то примали и причали ову причу коју данас нама причате. Од сутра почиње нешто. Не почиње ништа од сутра, од сутра почиње ваш рад на дефинитивној и коначној предаји Косова и то је датум који ви морате да испуните.

36/3 ВС/ИР

Према томе, моје следеће питање, да ли ви господине председниче можете сада јавности Србије да набројите бар 10 или 12 задатака које ћете обавити наредних месеци, до децембра када ћете ићи на прву проверу, коју ако не прођете, јануар неће бити јануар, него ће бити фебруар, март, април итд.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има министар Дачић.

37/1 ГИ/СУ 17.20-17.30

ИВИЦА ДАЧИЋ: Ово је сада већ озбиљније питање.
Господине Самарџићу, ваша странка је дошла на власт заједно са вашим коалиционим тадашњим партнерима у ДОС, уз огромну подршку из иностранства. Зато није логично да ви сада говорите о томе да ли неко има подршку из иностранства или нема.
Кад вас није било срамота да имате подршку Медлин Олбрајт, не знам зашто би некога од нас било срамота да има данас подршку од оних из ЕУ, из Европске комисије? Да ли се они сада кају што су вас подржавали, то је сада друго питање.
Ви сте малопре поставили питање на које сам рекао да је смешно зато што, господине Самарџићу, ви нисте човек који је необразован. Ви нисте човек који ништа не зна о ЕУ. Ви тај предмет предајете студентима. Ваљда добро знате да у свим одлукама о отварању преговора никад није наведен конкретан датум одржавања међувладине конференције. Ваљда то добро знате. Ваљда добро правите разлику између отварања преговора и датума када се одржава међувладина конференција.
Немојте лагати студенте и овај народ тиме што кажете да нисмо добили позитивну одлуку. Нема проблема, ево сви сте овде. Видећете сутра, сви ће нам честитати.
Шта ми сада треба да кажемо – извините, господин Самарџић каже да ту нешто није у реду? Није та ваша одлука баш у складу са оним што ми сматрамо? Да вратимо тај датум? Најбоље је да кажемо – не прихватамо.
Да вам кажем једну ствар. То су веома озбиљна питања око којих не би требало да постављамо таква питања. Не пада ми на памет да поднесем оставку због највећег успеха у историји неке Владе Србије од 1990. године. За било шта друго можете да тражите одговорност, али за ово треба да барем имате поштовања, имајући у виду тежину проблема са којима смо се суочавали у свим тим разговорима.
Када је реч о условима, ја сам малопре рекао да ме је Ван Ромпеј обавестио да ће сутра бити донет закључак у којем се каже да је Европски савет одлучио да отвори приступне преговоре са Србијом. Шта то значи? Друга реченица – Прва међувладина конференција ће бити одржана најкасније у јануару 2014. године. Трећа реченица – Пре тога биће усвојен оквир за преговоре од стране ГАК-а, односно Савета за опште послове и потврђен од стране Европског савета на редовном заседању о проширењу у децембру. Шта то значи, процените сами. Значи да је Србија добила отварање преговора, да нема нових седница о преговорима, да има само усвајања преговарачког оквира, што је било за сваку другу државу.
Преговарачки оквир може да спречи било ко. То се усваја на ГАК-у консензусом. Свака држава то може да спречи, али није битно.
Не мислите ваљда да смо ми срећни што смо добили датум? Ми изражавамо само задовољство што је Србија у прилици да крене напред. Ово је само крај једног тешког и мучног почетка.
Зашто нам не верују? Између осталог, не верују нам због тога што су многе претходне владе лагале, што су прихватале споразуме, па их после нису примењивале. Зато треба бити поштен према нашем народу. Не треба га лагати. Датум није спектакуларна историјска ствар.
Историјска је ствар то – пут ка ЕУ, јер наш народ заслужује да живи као сав други нормалан свет. Уосталом, другу унију немамо. Ако већ немате избора, онда не разумем зашто бисмо били …
Испада да су Хрвати, Чеси, Пољаци толико глупи да су чланови ЕУ, а ми смо најпаметнији на свету и предлажемо – ето, ми ћемо сами да преживимо. Волео бих да можемо, али не можемо, нити можемо да ратујемо против целог света. Зато треба спашавати ситуацију у којој се налазимо.
37/2 ГИ/СУ

Ми нећемо продати и издати Косово зато што је оно сада у једном специфичном статусу, који је установљен још 1999. године, али ми не можемо да останемо везани за тај проблем још наредних 100 година. Наш БДП сада је 65% у односу на 1989. годину. Да ли сада треба још 20 година тиме да се бавимо? Нећемо имати, верујте ми, чиме да се бавимо.
Још једном вам кажем, опростите што сам тако реаговао, али ми се учинило да је то тако дрско и безобразно са ваше стране, да кажете да треба да поднесем оставку зато што ћемо отворити приступне преговоре. Мислим да је то, можда је са ваше стране исправно, али не зато што нисмо … Ви би требало да тражите да поднесем оставку што идемо у ЕУ. То сматрам да је право питање са ваше стране, а ово друго питање је злонамерно и зато сам и рекао да је смешно, јер не заслужује никакав одговор, а бићу поносан у својој историји, у историји Србије и у својој личној историји на сутрашњи дан, када је Србија и ова Влада заслужила и добила датум и отворила приступне преговоре за чланство Србије у ЕУ. То ће остати забележено у историји Србије. За то се не подносе оставке. Не добијају се ни признања, али то треба јасно рећи да је то квалитет за наш народ и за нашу државу.
Уосталом, да сте ви то могли да добијете 2001, 2002, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007. године, то би били и директни телевизијски преноси дан и ноћ. Ви сте имали слоган својевремено "Изводљиво је". Јесте, изводљиво је, али када смо ми на власти. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има народни посланик Слободан Самарџић. Изволите.
СЛОБОДАН САМАРЏИЋ: Господине председниче Владе, пажљиво сам слушао када сте читали тај папир који вам је дошао од Хермана Ван Ромпеја. Прочитајте га још једном. Ни у једној од све три тачке немате датум.
Пазите, није датум наш проблем. Ми смо били увек против датума. Тога се сећате. То је ваш проблем. Ви сте говорили о датуму 28. јуна, на Видовдан. Хтели сте да започнете нову историју Србије и сећања на Видовдан, да се онај Видовдан заборави, а да почне годишње обележавање вашег Видовдана. Дакле, ви сте о датуму причали а не ми, а нисте га добили. Само је то питање.
Можете да причате шта хоћете. Можете да се врашате у прошлост колико хоћете. Можете да кривотворите ту прошлост, бар када је о ДСС реч. Сваки пут када смо преговарали, када смо дошли до теме Косова, ми смо рекли – извините, Србија може, али само територијално интегрисана Србија, суверена Србија.
Најлакше је добити или не добити датум и водити ту игру са њима и да вас тапшу по раменима, као што то стално чине ако предате Косово. Ту је цела тајна и ви то јако добро знате. Није то ништа компликовано. Сутра ће вас сви похвалити. Ви ћете бити европски човек дана, лепотица дана. Знате онај филм када се давао. Не бринем ја за то, али то су они ликови из оне басне о лисици и гаврану и ништа више. Западна политика је тога јако пуна и пуна искуства како се ради са племенима и њиховим поглавицама. То је оно што нас брине.
Није нама проблем што они нас обмањују, него нам је проблем што ви нас обмањујете, тј. хоћете народ да обманете, само да бисте добили та тапшања по раменима и осмехе.
Немојте слушати тај њихов PR. Сутрашњи дан је лош дан за Србију, али би био можда још лошији да је добила датум, али није добила датум и то морате да објасните. Отварање преговора је нова реч коју ви користите. Што то нисте говорили раније, да ће се 28. донети одлука о отварању преговора? Па код њих ово што они не желе да учине све је процес, као и пут у ЕУ. Ми смо на путу за ЕУ. Нема циља, господине Дачићу. Нећемо постати чланица. Никад.
37/3 ГИ/СУ

Пре два дана је холандски министар спољних послова имао интервју за "Политику". Рекао је - Холандија ће ставити тачку на то. Немачка ће ставити тачку. У овој декларацији Бундестага, господине председниче Владе, имате нове услове ако се икада отворе преговори. Имате четири нова услова. Могу да вам их поновим који су то нови услови. Дакле, морате правно обавезујући споразум са Косовом да потписујете.

38/1 МГ/СМ 17.30-17.40

ПРЕДСЕДНИК: Извините господине Самарџићу, пробили сте скоро минут од вашег времена.
СЛОБОДАН САМАРЏИЋ: Могу да вам наведем и друга три, али није важно. Имаћете опет услове, имаћете перпетум мобиле и стално ћете бити европски човек године. Ако вам је то циљ свака вам част.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала господине Самарџићу.
Реч има народни посланик Весна Јовицки.
ВЕСНА ЈОВИЦКИ: Поштовани председавајући, уважени министри, колеге посланици питање ћу упутити председнику Владе господину Дачићу.
Свима нам је познато да сте током дугих и тешких преговора као главни преговарач и председник Владе Републике Србије, са високим званичницима ЕУ и са представницима привремених органа самоуправе у Приштини учинили све што је у датим околностима било могуће, да бисте осигурали мир, сигурност и просперитет за све грађане наше државе и омогући реинтеграцију Србије у европско друштво народа и држава.
Свесни смо да је Влада Републике Србије на чијем сте челу донела тешке, али исто тако и компромисне и конструктивне одлуке које су у најбољем могућем интересу целокупног становништва свих грађана наше државе.
Са задовољством наглашавам да је убедљива већина нас народних посланица и посланика у Скупштини Србије такође изразила подршку таквом проевропском и миротворном курсу Владе Србије. Будући да сте и ових дана који су пресудни за европску и реформску будућност Србије предводили интензивну дипломатску кампању у иностранству у циљу отпочињања преговора о придруживању наше земље ЕУ, молим вас да укратко информишете и нас и грађане наше државе који су то конкретни изазови и конкретне активности са којима ће се Србија суочити у наредних шест месеци у циљу постизања два циља, отпочињања званичних преговора са ЕУ о нашем будућем чланству и имплементацији споразума о нормализацији односа са Приштином. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има председник Владе.
ИВИЦА ДАЧИЋ:Као што сам и малопре говорио, оно што ће нас чекати у наредним месецима ће бити наставак наших унутрашњих реформи и имплементације онога што је у Бриселу договорено.
Када је реч о самој процедури о томе сам такође малопре говорио, очекујемо да у наредним месецима се заврши преговарачка платформа, односно основа за преговоре које ће имати ЕУ према Србији. Такође да се обави скрининг и да се након тога изјасни ГАК, односно Комитет за опште послове ЕУ о тексту платформе, да је Савет потврди и да се након тога закаже међувладина конференција.
Онда се отварају поглавља и по поглављима се преговара а ми за то време морамо да именујемо преговараче и да видимо који су то делови нашег законодавства који нису у складу са европским макијем.
Међутим, свакако да ће највећа пажња бити задржана на питању Косова. То је суштина и са тим ми требамо да се суочимо и да будемо свесни тога. Борбе на европском нивоу се воде из сата у сат. Сутра је Савет ЕУ на ову тему. Као што знате, још није коначно донета одлука. Такође треба водити рачуна и о нашим изјавама које долазе. Зато неке од изјава које сте спомињали нису биле добре, као што је изјава о локалним изборима јер ми преговарамо о локалним изборима, а са друге стране дајемо изјаву да Србија неће да учествује на локалним изборима.
Исто тако нису добре ове изјаве у којима се нападају одређене земље, јер то ствара повратне реакције. Нисмо још дошли до гласања. Оно на шта сам малопре указао
38/2 МГ/СМ

је нешто што је договорено. Око чега се разговарало, али могуће је да буду и неки притисци са стране, да се формулације мењају. Зато је веома важно да ми имамо ту јединствени приступ. Већ смо почели да се свађамо као да смо добили одлуку, а није исто када у одлуци пише најкасније у јануару и најраније у јануару. Није исто када пише шта ради Европски савет, да ли потврђује преговарачку платформу ЕУ или оцењује да ли је Србија задовољила у имплементацији споразума.
Има ту много ствари за које сигурно не знам шта ће се све појавити у наредних шест месеци, али то није процес за који можете да кажете да се зна шта ће се тада десити. Зато морамо да будемо опрезни. Највеће усклишење биће имплементација Споразума из Брисела. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народна посланица Весна Јовицки.
ВЕСНА ЈОВИЦКИ: Захваљујем на одговору председника.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Борислав Стефановић.
БОРИСЛАВ СТЕФАНОВИЋ: Поштовани председниче Владе и уважене колеге народни посланици поставићу пар питања председнику Владе господину Дачићу и министру Обрадовићу.
Сведоци смо да је у Србији дошло до пораста свих облика кривичних дела, тешких разбојништава, оружаних пљачки, убистава и да је то највероватније последица одлуке коју је ваша власт донела, да се 4.000 криминалаца и људи на издржавању затворских казни пусти раније на слободу.
Моје питање вама је да ли постоји узрочно последична веза у овом случају и да ли је ико у овој земљи осуђен за кривично дело корупције и давања мита или примања, осим човека кога је председник Републике аболирао недавно?
То је довело до опште несигурности грађана Србије. Ви сте истовремено и министар полиције, а данас смо имали ситуацију у Новом Саду са којом сте упознати, да је директору једног јавног предузећа који је иначе из ваше владајуће коалиције у Новом Саду, господину Бокану бачена бомба под службени аутомобил у сред радног времена, у преподневним сатима, у сред бела дана у Новом Саду. У граду за који ви министре и премијеру Дачићу знате да нажалост нема начелника полиције преко три године.
Сматрамо да би било добро да и ви данас нама овде кажете ко су нарко босови који су постројавали врх полиције и да ли тај врх полиције представљате ви као бивши министар унутрашњих послова и садашњи и господин Вељовић као бивши директор полиције и садашњи?
Што се тиче ситуације коју већ данима имамо са катастрофалном афером везано за тестове за малу матуру, зачуђујућа је и фасцинантна упорност министра Обрадовића и фреквентност коју понављате да ту не постоји никаква основа. Оно што смо запамтили ми из ДС да сте рекли, да Министарство просвете није и не може бити одговорно за ову ситуацију. Као што смо вам прошли пут показали копије тестова из српског и доказали да је тај тест нажалост био нерегуларан, тако вас питамо за вашу одлуку коју сте ви потписали?


39/1 АД/МЈ 17.40-17.50

Иначе, ова одлука је од 31. марта ове године. У тој одлуци под тачком 5), министре Обрадовићу, ви који кажете да нисте одговорни, кажете – за спровођење конкурса у складу са законом, Правилником о упису, упутством за спровођење прописа итд, одговорни су Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Дакле, ви сте потписали да сте одговорни.
(Председник: Време)
Занима ме – да ли ови и слични проблеми у нашем школству, које је нажалост у катастрофалном стању, могу изазвати код вас и премијера Дачића осећај да се неки потези повуку, за које видим да вас подстиче и први потпредседник Владе, господин Вучић. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Да ли неко од чланова Владе жели да одговори?
Реч има господин Дачић.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Ово је пре свега питање за министра правде. Немам податке о томе да ли су и они који су амнестирани повратници у чињењу кривичних дела. Амнестија иначе није нова категорија, она је била присутна више пута у нашој двадесетогодишњој историји. Некада је амнестија била везана за ратне догађаје. Некада је била и општа амнестија, али углавном се везивала за избор или нове власти, или новог председника, или нешто што је било питање опроштаја, као што је амнестија за Албанце са Косова, амнестија за југ Србије итд.
Не знам колико то има ефекта. Има неких који су амнестирани, а починили су кривична дела. Да вам кажем, сигуран сам да има, дешава се много пута да они који су у затвору, када изађу на допуст, преко викенда почине кривично дело па опет буду ухапшени. У сваком случају то питање треба анализирати. А на кога је председник Републике мислио, то је питање за њега, наравно, када је реч о полицији.
Када је реч о овим другим питањима, свако треба да одговара за оно за шта је крив. Ту нема никакве дилеме. То сам и у старту рекао, уколико постоји одговорност, конкретна одговорност било ког министра, свако треба да одговара. С друге стране, реч је и кривичној одговорности где треба да се утврди како је до тога долазило. Имајући у виду да је особа која је приведена, говорила да је то радила и у прошлој години, сигуран сам онда да ту има и део ваше одговорности из ваше странке, пошто је у то време директор био ваш човек.
Ако желите да се инсистира на одговорности, онда би по тој логици требало ићи и мало дубље. Никога не браним. Ако је Жарко крив, биће промењен. Ако он сматра морално да треба да поднесе оставку политички, поднеће је. У овом случају, нисам ја утврђивао ко је покрао те тестове. То је радила полиција. Установљено је где се то десило. Десило се тамо где се штампало. Зато треба изнова осмислити цео тај систем како да деца не буду оштећена.
Може неко и да поднесе оставку, али смо решили суштину проблема. Треба решити суштину тог проблема. За то заиста и залажем. А то из које је странке министар, то је било исто и када је било проблема око млека, исто тако сам се залагао принципијелно и увек ћу бранити сваког министра за кога сматрам да нема конкретне одговорности. Ако има лошег чињења и конкретне одговорности, онда је то већ друго питање. У сваком случају, драго ми је да је полиција аутономно и сама урадила тај део посла. Уопште се нисам мешао. Директор Вељовић ми је послао информацију о томе како је до тога дошло. Ти тестови су пронађени.
Да ли има још неких – сигурно да има. Ако их има у Министарству просвете, сигурно треба и похапсити људе и предузети одређене политичке мере и политичке одговорности. Сада сам ушао у ову другу тему, а хтео сам више да одговорим на прво питање. Хвала.
39/2 АД/МЈ

ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Обрадовић.
ЖАРКО ОБРАДОВИЋ: Занимљиво питање и тумачење тог питања је начин на који ви тумачите, господине Стефановићу, питање одговорности. Питање је да ли би и једна Влада остала дуже од месец дана за целих ових двадесет и нешто година вишестраначког система Републике Србије.
Када се говори о општој или конкретној одговорности, примећујем да се у односу на политички тренутак и место и, пре свега, политички интерес, та категорија тумачи како коме одговара. Више сам пута поменуо и сада ћу – Министарство просвете нити је штампало, нити дистрибуирало, нити припремало тестове. Захваљујући МУП је нађена особа која је крала и фалсификовала тестове. Та особа није сама. Очигледно постоји више људи у том ланцу који су дистрибуирали тестове због имовинске или неке друге користи.
Сада се поставља једно логично питање – да ли Министарство просвете у односу на крађу коју је починио други ван Министарства просвете учинило све што треба да заштити регуларност процеса мале матуре и да деца не буду на било који начин доведена у један нереалан положај? Кажем да јесу. То каже и струка. Ви имате право на свој став и своју тврдњу, и то је нешто што вам припада и самим местом и боравком у овом цењеном дому, али кажем вам шта Министарство може а шта не може да уради и шта јесте радило и шта није.
Занимљиво ми је, тврдим вам да сам вас слушао у протеклих неколико дана, како сте од опште приче о крађи тестова мале матуре склизнули на једну другу тему, онда више није битно – када је полиција утврдила ко је украо тестове, та тема више уопште није интересантна. Више се не доводи у питање то ко је украо и зашто је украо, него сада да видимо шта даље. Како решавамо један по један проблем, поставља се ново и ново питање. Човек онда схвати да уопште није суштина у томе да ли је мала матура спроведена, да ли су деца уписана. Вама треба политичка жртва. Добро је што сте покренули ту иницијативу, јер је коначно цела прича добила једну политичку димензију, пошто од почетка и има политичку димензију.
Председник Владе је поменуо један аспект који остаје некако у другом плану, пошто сте стално прича и о прошлој години. Ако сте имали сазнања да је прошле године нешто било проблематично, зашто то нисте рекли? Или вас то тада није интересовали зато што смо тада били са вама у Влади, па вам није било згодно да се то тада помене. Ако сте имали сазнања, зашто нисте обавестили МУП? Или можда зато што је директор "Службеног гласника" тада био члан ДС, па је можда могла да се утврди његова непосредна одговорност. Шта је био проблем?
Очекујем да ћете учествовати у овој истрази до краја и да ћете одговарати на питања - одакле вам тестови који су одједном фалсификовани? То ће бити занимљиво чути, како то народном посланику стигне и на који начин добије те тестове који су фалсификовани? Да, и то су питања на која треба одговорити. То је питање које се може поставити и с моје стране и од стране јавности. Или мислите само да треба да буде инструментализован део питања према Министарству и према мени лично? То доживљавате на свој начин, то је ваше право. Кажем вам, све што смо могли да урадимо смо урадили. Све што нисмо могли урадити, није део наших могућности и није било на нама. Једноставно, нисмо могли. Тестови су украдени на другом месту од стране људи који су учинили кривично дело. То је важно. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има господин Стефановић.

40/1 ТЂ/ИП 17.50-18.00

БОРИСЛАВ СТЕФАНОВИЋ: Захваљујем се, председниче.
Господин премијер нам је рекао једну ствар која је заиста дубоко забрињавајућа, знајући да је Министарство правде и министар правде нама рекао да, дао нам је чак и званичан папир, питање амнестије не може Министарство правде да одреди већ само Министарство унутрашњих послова. То је још једно питање ефекта амнестије на вршење кривичних дела и на повратнике. То је још један доказ какав ви пинг-понг играте у Влади, а и са свима нама, нажалост.
Било би добро, када сте рекли да треба питати председника Николића за ону озбиљну оптужбу коју је изнео на полицијском слету у Новом Саду, могли сте одмах ви да га питате. Стајали сте поред њега и не знам шта вас је спречавало. Могли сте да кажете – председниче Николићу, да ли сте ви то мислили на мене и Вељовића или на неког трећег. Мислим да је јако важно да се овде каже да човек коме је подметнута бомба данас, господин Бокан, је од стране СНС сумњичен за крађу избора на локалним изборима у Новом Саду, а сада постоји кривична пријава. Он је сада у власти са СНС у Новом Саду и један је од плејаде катастрофалних кадрова који су постављени у Новом Саду.
Није у томе ствар, него је човеку неко данас, у 10,00 сати, пре подне, испред кафића ставио бомбу под службени ауто, а немамо начелника полиције у Новом Саду три године. Мислим да је фер да мало дате прецизнији одговор шта ће полиција са којом некад, кажете, имате везе, а некад немате везе да учини по овом питању.
Иначе, ако није у стању полиција, онда вас молим да ви као премијер отпустите министра полиције, пошто очигледно не зна да ради свој посао.
Оно што никако министар Обрадовић да разуме је да постоји разлика између одговорности и кривице. Ви, као министар образовања, сте одговорно лице. Потписали сте папир, 31. марта, да сте ви одговорни. Ваше министарство и ви лично сте потписали заједно са господином Костићем.
Немојте да причате о политичком контексту, јер чињеница да сте ви министар је чист политички контекст. Ви као министар сте политичко биће и политичка функција је министар просвете. Нормално је да ми покушавамо да докажемо, не да ли је штампар или штампарица, како се зове, украо/ла тестове, него покушавамо да докажемо да сте у силну невољу и муку натерали 70.000 деце и њихове родитеље. Ви као министар просвете сте и те како одговорни за то и знате врло добро, министре Обрадовићу, да морате поднети оставку. Знате да нећете осванути у новој влади и знате да нећете проћи реконструкцију. Немојте да се шалите.
Немојте молим вас да ви нама причате о прошлој години и претпрошлој када сте ви нама рекли да полиција прошле године и претпрошле није ништа нашла. Ви сте нам рекли. Немамо баш сви пилеће памћење. Иначе, ми смо спремни за сарадњу са истражним органима, као и увек. Да вам кажем, јако сам се уплашио од ваших речи, гаће ми се тресу. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Обрадовић.
ЖАРКО ОБРАДОВИЋ: Не знам зашто сте нервозни када сам поменуо да ће Министарство унутрашњих послова или истражни органи разговарати са вама. Ви сте показали Скупштини и целој јавности Србије да имате документе који су фалсификати. Зашто би се ви око тога нервирали, ако је све у реду? Само треба да објасните одакле ти фалсификати код вас и биће све у реду.
Само још једна ствар, утврђено је у Заводу за вредновање квалитета да су задаци лоше урађени. Чисто да знате да су на том фалсификату задаци лоше урађени.
Хвала вам на тој бризи за моје политичко здравље. Пошто ви нисте одлучивали када сам биран на ово место, нећете ни одлучивати о дужини мог рада. Нећете.
40/2 ТЂ/ИП

(Народни посланици добацују, с места.)
Јесте, али је тада био другачији став, што говори нешто друго. У томе и јесте поента целе приче.
Та наводна брига за општи интерес и опште циљеве, тога сам се много пута од вас наслушао. Много пута у различитим ситуацијама да говорите о општим циљевима када дођу конкретна питања, онда само свој интерес гледате. Мени је то прихватљиво, али ја имам обавезу да о томе нешто кажем.
Нисам ја довео децу у непријатну ситуацију, него особа која је украла тестове и особе које су дистрибуирале тест. То је једна битна замена теза, господине Стефановићу. Битна замена теза. Сада испада да смо ми из Министарства просвете неко ко је учествовао у томе. Ако није важно ко је украо тестове, ОК и то треба рећи, али чини ми се да је важно. Ово се први пут дешава у новијој историји, пошто се стално потенцира питање прошле године. Ваше колеге су у скупштинској расправи помињале и прошлу годину. Можда сам вас погрешно разумео, али су ваше колеге посланици такође говорили о прошлој години а знамо шта је било прошле године. Тачно је, рекао сам да смо добили званични Извештај МУП да није могуће утврдити ко је кривац и да тужилаштво обуставља истрагу. Ред је да то кажем, пошто ви и ваше колеге потенцирате прошлу годину, онда је ред да и ја јавности то кажем.
Ми смо у Министарству нашли најбоље решење везано за крађу и деца неће бити обесправљена и поштоваћемо њихове жеље. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Борислав Стефановић.
БОРИСЛАВ СТЕФАНОВИЋ: Мислим да, иако ово можда има чак и занимљив облик ова расправа неком, је ситуација крајње озбиљна и драматична. Уопште нисмо узбуђени, а ја најмање због тога што министар просвете прети полицијом у неком поступку који је нормалан и на закону заснован.
Одакле посланику, кажете, фалсификати? Какви фалсификати када је ваше Министарство потврдило аутентичност? Ваше Министарство, министре Обрадовићу, је потврдило да су копије тестова, које смо вам ми дали, а које ваше Министарство није хтело да прими пре тога. Реците до краја информацију. Народни посланици су били принуђени да вас питају за аутентичност, не ви лично, али је потврђена аутентичност. Какви фалсификати? Да ли ви инсинуирате да се група посланика бавила криминалом, да смо крали тестове заједно са Љушићем, да смо упадали по штампаријама, а да свако други није крив. Можда нисте криви и сигуран сам да ви нисте криви, али сте одговорни и као одговорно лице морате сносити последице, чак се и римује. Тако то иде.
Сада смо, замислите, поштоване колеге, криви, јер нам је јавио Лауфер, то знају ови преко, да постоје тестови и да се продају на улици. Из жеље да помогнемо процес, да ви кажете да ли је тачно или није да су ти тестови такви, сада бих вам веровао, али из ваше институције је дошло да је аутентично. Према томе, да није аутентично, што сте поништавали испит? Зашто сва деца иду на основу успеха у средњу школу? Зашто не иду поново само из математике и крај приче? Значи, нешто није ваљало. Зашто онда Љушић не поднесе оставку? Ево, нећете ви, али натерајте њега да поднесе оставку. Испаде човек најкривљи, а онолики волумен националне свести. Замислите то. Будите озбиљни. То што премијер зна да удахне ваздух јако у сали, то не значи да је толико јак. Знате, многи су били јаки, па су онда падали у прашину. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Верољуб Арсић.
ВЕРОЉУБ АРСИЋ: Даме и господо народни посланици, хтео сам да упутим једно питање председнику Владе и министру МУП. Реч је о томе да смо сведоци, уназад неколико месеци, око једне чувене афере која се кретала око афлатоксина, који се налази у млеку. Тврдили смо да је нешто друго у питању.
40/3 ТЂ/ИП

Надлежне инспекцијске службе су коначно утврдиле да је нешто друго у питању, а не оно што прича покрајински секретар за пољопривреду господин Јешић. Надлежне службе су утврдиле да у робним резервама недостаје 150.000 тона, што пшенице, што кукуруза или, да преведем на мало другачији начин изражавања, недостаје 6.000 шлепера, који би у вожњи, значи да се налазе на путевима, заузели пут од Суботице до Прешева, или да преведем у износ новца – 3.750.000.000, а да ствар буде још гора држава је плаћала месечно 37.500.000 динара закуп силоса у којима су се налазили пшеница и кукуруз који нису постојали. Значи, један дим.

41/1 МО/ЦГ 18,00-18,10

То ми даје за право да основано сумњам да између афере која је везана за афлатоксин и мањка у робним резервама, да су те две афере узрочно повезане. Хтео сам да упутим питање министру унутрашњих послова и председнику Владе, али пошто он није ту, надам се да ће одговорити писмено. Да ли су припадници МУП започели предистражне радње ради утврђивања индивидуалне одговорности и кривичне за оне који су направили мањак?
Одрастао сам у једном времену када је и пословођа у најобичнијој продавници одговарао уколико има мањак, па очекујем да када је једна овако озбиљна тема у питању неко за ово одговара. Зна се за шта је сврха робних резерви. Не дај боже да смо имали елементарне непогоде или неку другу пошаст, са чиме бисмо прехранили грађане Србије зато што је неко свесно трпао новац у џепове и крао од тих истих грађана?
ПРЕДСЕДНИК: Пошто је премијер на тренутак изашао, да ли неко други жели да одговори? (Не.)
Реч има народни посланик Бојан Ђурић. Изволите.
БОЈАН ЂУРИЋ: Уважени председниче, драги министри, даме и господо народни посланици, мени се председник Владе љубазно извинио због тога што мора на неколико минута да изађе. Говорио је о томе да има важне разговоре који су везани за оно о чему се данас много говори у Србији и морам да кажем да имам разумевања за то. Нека питања ћу формално упутити њему и надам се да ће у наставку дана бити прилике да на њих одговори, а питаћу и неке од преосталих министара понешто.
Прво морам да изразим велико незадовољство с обзиром да данас овде нема ни првог потпредседника Владе, ни потпредседника Владе, тако да у овој ситуацији, када је премијер макар на неколико минута спречен да присуствује седници, заправо не постоји неко ко би био пасивно легитимисан за постављање ових питања, али хајде да пробамо.
Моје прво питање за Владу, надам се да ће председник Владе одговорити, гласи – ко је одговоран за чињеницу да ће дефицит буџета на крају ове године бити око 180 милијарди по оптимистичним проценама Владе исказаним у ребалансу буџета, а не нешто изнад 120 милијарди, колико је то било предвиђено првобитним текстом буџета?
Следи друго питање. Видим да су се сви сложили на ту интервенцију посланика Јединствене Србије и да су сви спремни да се боре против беле куге, а ја пред собом имам део ребаланса који се зове – Унапређење рада службе за здравствену заштиту жена у области заштите репродуктивног здравља и планирања породице. Морам да вам прочитам износ који сте предвидели у ребалансу буџета – 10 милиона динара. Рекао бих да је по данашњем курсу то око 8.500 евра.
Дакле, да ли председник Владе, да ли Влада сматра да ће засновано на таквим бројевима, на таквој помоћи моћи да оствари било који од оних циљева, изражен на овај начин, како су то рекли посланици Нове Србије, да нас има што више или у некој другој интерпретацији да будемо спремни и за то тржиште ЕУ и за ту борбу у ЕУ, ако тако желите?
На треће питање мислим да делимично може да одговори и министар Обрадовић. Шокиран сам то вашом расправом где пребацујете једни другима да је директор Јавног предузећа "Службени гласник" прошли пут био из једне странке, а сада из друге странке. Подсећам све министре у Влади и молим да ми дате одговор, рецимо ви господине Обрадовићу, а може и министарка Михајловић, како је могуће да је данас неко ко је функционер политичке странке уопште директор јавног предузећа? То је забрањено по закону.

41/2 МО/ЦГ

Друго питање је да ли ће до 30. јуна бити расписани јавни конкурси за директоре у свих 700 јавних предузећа у Србији, како изричито пише у тексту Закона о јавним предузећима? Ако нећете расписати, ићи ћемо на тумачење закона. Либерално демократска партија је аутор тог амандмана. Пазили смо када смо писали амандман и апсолутно је немогуће тумачење да се иде само на избор директора који су у в.д. статусу.
ПРЕДСЕДНИК: Да ли министар Обрадовић или министарка Михајловић желе да одговоре на ово?
Реч има министарка Зорана Михајловић. Изволите.
ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ: Одговорићу на овај део који се тиче директора.
Као што знате, расписан је конкурс за именовање генералног директора Јавног предузећа ЕПС, као и Јавног предузећа за подземну експлоатације угља "Ресавица". За генералног директора ЕПС конкурс важи до 3. јула, односно 15 дана. Морам рећи да за сада Влада има само две пријаве за тако значајно место, што је, имајући у виду сва претходна писма, на крају крајева, као и све претходне приче које смо имали око именовања генералног директора ЕПС, за мене штета. Искрено се надам и поново данас кажем и молим све оне који су стручни, искусни и имају добре биографије да се на тај конкурс јаве. То се односи, наравно, и на подземну експлоатацију угља "Ресавица".
Што се тиче других предузећа из области енергетике, ми смо добили тумачење из Секретаријата Владе да они који су именовани као генерални директори, док важи њихов мандат, за њих не мора да се расписује конкурс. Ако питате мене, немам апсолутно ништа против да се распише за све, али вам кажем да сам као члан Владе, као министар такво тумачење добила.
Наравно, упоредо са тим имамо и промену управних одбора у надзорне одборе. Да сада не говоримо да су правилници каснили дуже итд, да је све то било много дуже него што је требало, ми смо каснили и са пребацивањем управних одбора у надзорне одборе, али дубоко верујем да ћемо ми у наредних десетак дана већ имати коначно надзорне одборе јавних предузећа. Толико сам могла да вам одговорим. Хвала.
БОЈАН ЂУРИЋ: Добро, онда је бар јасно, водићемо судске поступке за свих 700 предузећа у Србији, па ћемо видети ко је на крају био у праву. Вама хвала на том личном макар опредељењу да на тај начин гледате на питање расписивања конкурса. Ја ћу пробати вама да одговорим шта ја мислим због чега се тако мало људи пријављује. Због тога што нема поверења да ће конкурс бити објективан, да ће изборна комисија, односно конкурсна комисија радити потпуно објективно, да неће бити политичких притисака, а могу то и на примерима да вам наведем. Мислим да када неко види како изгледа, како се понаша, како је образовање, како води ту фирму директор предузећа "Железница Србије", да онда ниједном озбиљном стручњаку у овој земљи не изгледа као озбиљна шанса да се професионално ту пријави.
Друго питање је како ћете награђивати те људе? Установљен је, нажалост, тај неприхватљиви принцип да имају право на неку врсту бонуса они директори чије компаније остварују добит, а они који су у губитку то право немају, иако сви знамо да је некада много већи успех смањити енормни губитак који постоји код неког предузећа, него, рецимо, остварити профит у предузећу Аеродром Београд, које је монополиста, које ће, наравно, увек или готово увек остваривати профит, мада то не мора тако да буде.
Имам нека подпитања. Господине Илићу, делује ми да сте ви овде најизверзиранији у томе, с обзиром на неке претходне године које сте и сами помињали, па ми одговорите на питање да ли ће поскупети путарина у Србији, и то због
41/3 МО/ЦГ

криминалног понашања "Путева Србије" који годинама одбијају да уплаћују ПДВ? Сада, када су на то коначно натерани, најављују поскупљење путарина, а то је 20%, што је огроман новац за грађане Србије. То ће имати, уколико се деси, катастрофалне последице.
Друго питање је за министра Бачевића. На основу ког акта Владе сте преговарали са представницима Руске Федерације да они прихвате обавезу да финансирају изградњу читавог Јужног тока на територији Србије? Да ли сте свесни, господине Бачевићу, шта то значи? Колико година ће се наплаћивати из транзитне таксе руска страна уколико пристанемо на такав аранжман и због чега ову земљу посматрате као социјални случај који не може на неки начин да скупи новац и буде суинвеститор у том пројекту, него мољакате по Москви? Каква анализа вам је била доступна или какву сте анализу припремили да бисте у те послове ушли? Због чега мислите да је лош посао да се, рецимо, задужимо под комерцијалним условима, финансирамо изградњу и онда се наплатимо из такси у будућим годинама?
Знате зашто вас ово питам? Зато што ће се десити исто оно што се десило са рудном рентом, направићете аранжман где ће писати до исплативости пројекта и никада ова земља неће наплатити динара од транзитне таксе од Русије. Тога се бојимо. Пола Владе вам се, господине Бачевићу, смеје када кажете да сте лично били за већу рудну ренту. Сигуран сам да то знате, па онда макар водите рачуна када такве коментаре дајете у Скупштини. Хвала.

42/1 МЗ/ЛЖ 18.10-18.20

ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Зорана Михајловић.
ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ: Рећи ћу само нешто око овог дела везано за именовање директора. Потпуно се слажем да нема поверења, али то што нема поверења, нема поверења зато што претходних 12 година, наравно и раније, да не говоримо још од 2000. године су се директори јавних предузећа постављали на све могуће начине, само не на онај природан начин који се зове конкурс. Јесте било 2001. године, али тада је Влада формирала комисију, а треба ли да подсетим да су се у тој комисији нашли управо људи који су водећи били до пре неколико дана, рецимо, у ФТН. Дакле, они су бирали тадашњег генералног директора 2001. године, Љубомира Герића итд.
Значи, јасно је да нема поверења, али оно за шта се залажем и да ћу се потрудити, то је да све биографије које буду дошле на овај конкурс за ЕПС или за подземну експлоатацију угља, све ће бити јавне. Према томе, јавност ће знати ко се јавио, какве су биографије, какво је искуство и шта су ти људи који су долазили на разговоре, а Министарство енергетике ће имати једног члана те комисије, предлагали у плану да могу да ураде у тим предузећима. Мислим да је то најтранспарентније могуће.
Можда ће у времену које је испред нас бити више поверења и можда ће онда бити и више заинтересованости да буде више пријава. Кад сам данас добила информацију да су само две пријаве, мислим да је то штета. Зато морамо да учинимо све да буде више пријава. Што је више пријава и више квалитетних људи, добићемо бољег директора.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Бачевић. Изволите.
МИЛАН БАЧЕВИЋ: Колега Ђурићу, што се тиче "Јужног тока", вама је познато да је урађен просторни план подручја посебне намене за тај "Јужни ток" и да се сада управо разговара са руском страном да се тај пројекат прошири и да се читава Србија покрије просторним планом подручја посебне намене, да један крак тог "Јужног тока" крене према граници са Македонијом, а други према Црној Гори, уколико Црна Гора буде исказала интерес какав јесте исказала Македонија.
Што се тиче разговора око реализације пројекта, то су били само разговори. Ништа није потписано. Постоји предлог и понуда руске стране да због лоше финансијске ситуације у нашој земљи, због проблема у буџету итд, лоших услова на тржишту кредита, они су понудили, ништа од тога није договорено, понуда са руске стране постоји да они финансирају овај пројекат који је сада усвојен у целости, а да се Србија одужи кроз транзитну таксу, коју не би убирала, него би тиме покривала трошкове реализације пројекта, који су, ако се сећам тачно, око 920 милиона евра.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Илић. Изволите.
ВЕЛИМИР ИЛИЋ: Питали сте око путарине. У претходним владама био је став да нема наплате ПДВ на путарину и то је тако функционисало годинама. У последње време, тумачење је стигло да ПДВ мора да се наплати комплетно за путарину наредних година што није наплаћено откако је уведен.
Међутим, због стања у путарским фирмама нађен је неки компромис између Министарства финансија и "Путева Србије" да се не наплаћује ретроактивно ПДВ за путарину, али од 1. јула да се наплаћује ПДВ и да то иде у буџет и да се за толико, за вредност ПДВ, увећа путарина на свим наплатним рампама. То је један договор који је постигнут и мислим да се Влада о томе још није изјаснила, а то је предлог ресорног министарства и предузећа за путеве.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Бојан Ђурић. Изволите.
БОЈАН ЂУРИЋ: Добро, коначно смо добили потврду, од 1. јула путарина у Србији ће бити скупља за 20%. Грађани и привреда у Србији ће плаћати цену чињенице да је годинама кршен закон.
42/2 МЗ/ЛЖ

Због тога, госпођо Михајловић, нема тог поверења, пошто оно што је, рецимо, допуштано "Путевима Србије", да годинама не плаћају ПДВ, није допуштено ни једном другом обвезнику или огромној већини обвезника у Србији, поготово онима који долазе из сфере приватне привреде. Због тога је ово неуређена земља. Због тога имате милион или не знам колико објеката нелегалних или објеката у поступку легализације. Због тога је господину Бачевићу дозвољено да у овакве послове улази на тако олак начин.
Више не можете да ми одговорите, можда у некој другој прилици. Шта је ваш лични став, господине Бачевићу? Да ли вреди, да ли се исплати за ту инвестицију од 920 милиона евра улазити у такав аранжман или је боље да се земља задужи? Док су вам то предлагали са руске стране, нисте ваљда тако само гледали у њих? Надам се да сте имали и некакав став. Не верујем да се дошло до тог предлога тек тако. Друго, уопште не разумем зашто су лоши услови на тржишту за задуживање. Одлични су услови, ретко кад су били бољи. Задуживали сте и ви и претходне владе ову земљу, по каматама које би биле два, два и по, три пута веће од ових које су сада на тржишту, па ништа не смета. Има каматних стопа које су преко десет, једанаест посто, рецимо, за ЈАТ, мислим и за "Србијагас" итд. Плаћају 25 милиона евра рудне ренте мање преко ове своје друге фирме. Поделите то или помножите, дођите до 900, па хајде да пробамо некако да се нагодимо на том терену, а не да нам узму још једну ствар и још један ресурс.
Жао ми је што сам добио одговор да ће путарине поскупети. Наравно да су кључни проблеми земље у овом тренутку из економске области. Премијер није ту, није могао да ми одговори на нека од њих. Увек подржавам чињеницу да ово треба да буде друштво знања и зато користим ову прилику да честитам, ако се не варам, и председнику парламента господину Стефановићу који је данас, ако сам добро схватио, стекао докторат из економских наука на Мегатренд универзитету. Верујем да ћемо у будућности можда онда лакше решавати и економске проблеме. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала лепо, господине Ђурићу. Веома љубазно од вас.
Народни посланик Милетић Михајловић има реч. Изволите.
МИЛЕТИЋ МИХАЈЛОВИЋ: Поштовани председниче Народне скупштине, господо министри Владе Републике Србије, желим у име СПС да поставим питање министру просвету, а у исто време да изнесем одређене ставове који се тичу одговорности која се овде спочитава и тражи када су у питању тестови.
Дакле, када говоримо о категорији одговорности, одговорност се може тражити и ако се не чини или ако се чини по одређеном питању. Дакле, ако аналитички тако посматрамо овај проблем, хајде да видимо шта је то министар Обрадовић чинио да би дошло до овог пропуста, односно шта није учинио. Тешко би се могло доказати да његовим чињењем или нечињењем је дошло до оваквог једног великог пропуста који, нажалост, јесте велика штета за целу јавност, за цело друштво, за нашу државу. Мислим да никоме не може бити мило да се то догодило.
Да ли се заправо тражењем оставке решава суштина проблема који овде постоји? Да ли се овде жели решити проблем који би предупредио сличне у будућности и допринео враћању у нашу стварности правних вредност за које треба да се боримо? Или је овде реч о дневнополитичкој потреби за дестабилизацијом Владе у овом тренутку и њених министара, у тренутку када имамо веома значајне задатке и теме на дневном реду које су од судбинског значаја за будућност наше земље. Дакле, таква одговорност се тражи од стране неких посланика без покрића и, рекао бих, без моралног кредибилитета оних који то траже. Без моралног кредибилитета, зато што се, рушећи некада претходни режим 90-их година говорило да ће нова власт демократска извршити

42/3 МЗ/ЛЖ

морални, духовни и материјални препород Србије, што се, нажалост, уопште није догодило. Чак напротив, десио се суноврат у многим областима и прошло је десет, прошло је дванаест, тринаест година, а да ништа није урађено, већ и уназад смо ишли.

43/1 ЈЈ/ВК 18,20-18,30

Желим да кажем без икакве злурадости и тенденције и сасвим реално, сви смо помало дали допринос ономе што је данашњи систем вредности, што је свест и култура данас у Србији. Нико не може бити амнестиран до краја од тога. Сви сносимо део одговорности. Неко мање, а неко више, ако ћемо реално и поштено да разговарамо о томе.
Да ли можемо оправдати родитеље који и њихову свест који су куповали тестове на улици да би њихова деца постигла боље успехе на испиту? Да ли можемо оправдати оне који су наговарали да држави не плаћају рачуне за потрошену струју? Да ли је политички исправно и морално да се у нападу на министра ламентира над службеницом која је покрала или узела тестове? Наставићу даље. Довољно је ово за почетак за министра.
ПРЕДСЕДНИК: Изволите министре.
ЖАРКО ОБРАДОВИЋ: Хвала господине Михајловићу.
Желео бих да кажем да смо поводом свега овога што се десило, крађа тестова и свих проблема које смо имали у спровођењу мале матуре уочили смо да се апсолутно ствари морају променити у будућности, будућности ради и знања ради. Зашто? Наследили смо један систем који је подразумевао спровођење мале матуре на начин да су ђаци добијали задатке из српског, односно матерњег језика, из математике из збирке задатака која је била доступна њима неколико месеци пре самог дана полагања мале матуре, негде крајем јануара, матура се полагала у јуну. Годинама унатраг полагање мале матуре се сводило на то да се из збирке задатака, значи решених задатака, одређен број задатака који се већ налазио у збирци само, да кажем, дана на решавање ђацима.
Струка је приметила да се ђаци не труде много да разумеју и да схвате смисао задатка, начин његовог решава, него су се више трудили да запамте на којој страници је тај задатак и фотографским памћењем да покушају да одговоре на то, да пренесу и начин решавања. Струка је проценила да такав систем треба мењати. Годинама унатраг ми смо повећавали број непознатих задатака и ове године 75% задатака је било на тесту непознатих и 25% релативно познатих, што у преводу значи да је тих 25% задатака мењан је само или део садржаја или бројке, с обзиром на карактер теста.
Неспорно је да из овога морамо извући и одговарајуће поуке. Јавно сам већ говорио о томе, да се сувише времена троши на штампање тестова, да је укључен велики број људи. Сама чињеница је тест украден у штампари говори да је та карика била слаба карика, да можда треба размишљати о томе да буде један тест који ће се делити непосредно пре дана одржавања тестирања, безбедности ради. Наравно, да се не сме унапред знати где ће се тестови штампати. Размотрићемо и неке друге опције уколико буде могућности да тест буде потпуно заштићен и да буде спроведен на начин да обезбеђује апсолутно, да буде један показатељ знања деци.
Оно што је струка рекла јесте да мала матура треба да остане као начин провере знања, јер она је уведена пре много година зато што смо имали једну велику продукцију Вуковаца и одличних ђака и онда се није могло објективно утврдити, односно био је велики број ђака са истим оценама и онда је струка оценила да би било добро имали малу матуру.
Мала матура није наш производ. Она је примењена и у неким другим земљама и неспорно ћемо морати променити многе ствари везано за припрему одржавања мале матуре, а струка ће наравно дати своју реч када се говори о задацима. Покушавали смо протеклих година да током године више пута са ђацима организујемо припрему полагања мале матуре и деца су била задовољна али очигледно такви
43/2 ЈЈ/ВК

резултати нису били и приликом самог полагања мале матуре, а ово што се десило, да будем искрен добар нам је наук да у самој организацији мале матуре треба неке ствари да променимо.
Извињавам се и родитељима и деци који су били доведени у ситуацију да због крађе, наглашавам крађе кривичног дела које је починила једна особа и која је после са осталим особама, а то ће показати истрага када се заврши, учествовао у дистрибуцији и продаји украдених и фалсификованих тестова све нас довело у једну непријатну ситуацију и да морамо тражити одговор на питање како да то питање мале матуре решимо, а да нико не буде на било који начин оштећен. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Народни посланик Михајловић.
МИЛЕТИЋ МИХАЈЛОВИЋ: Дакле, даме и господо народни посланици, господо министри, забрињава чињеница да у политичким ставовима појединих посланичких група имамо жаљење или заправо страх од тога или још боље рећи бригу о томе шта ће се то догодити са службеницом која је изнела тестове? Да ли је то суштина проблема? И да ли то можда наводи да можда има и неких саучесника или можда има и неких наручиоца оваквог једног немилог догађаја. Наравн, да не желим тиме да сада калкулишем и да се бавим, али просто то не може да буде тема у политичкој расправи и овоме што нам се догодило, а догодило се велико зло и једна велика невоља која се не може милити никоме, без обзира ко је на власти.
Друго, када говоримо о министру и о нападима на њему, па исте посланичке групе које га данас нападају су га здушно браниле и хвалиле у одбрани онога што је био његов рад и подношење законских предлога од 2008. до 2012. године.
Господине министре, да ли овај потез који сте учинили у смислу да се приликом рангирања не узимају у обзир постигнути резултати из српског језика и из математике због проваљивања ових тестова, да ли је то добар потез и једини могући потез који је учињен? Ја мислим да јесте, али ме интересује и ваше мишљење зарад онога што је одбрана интереса ученика у смислу поштовања њиховог рада, учења, праведности о одбране њиховог достојанства, а у смислу онога да треба поштовати једино рад као једино мерило за даљи напредак а веома је важно да то деца осете, јер тим правцем и тим путоказом треба да иду даље кроз живот. Захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Министар Обрадовић.
ЖАРКО ОБРАДОВИЋ: Господине Михајловићу, већ сам рекао да мислим да је одлука Републичке комисије за спровођење завршног испита добра одлука у постојећој ситуацији и да омогућује да деца не буду оштећена на било који начин, а да успех који су имали у досадашњем периоду буде основ за утврђивање њиховог места на ранг листама, наравно, узимајући у обзир жеље које ће они имати, које су исказали у протекла два дана приликом уписа у средње школе.
ПРЕДСЕДНИК: Посланик Михајловић.
МИЛЕТИЋ МИХАЈЛОВИЋ: Желим у име СПС да истакнем да би требало више поштења да имамо у ономе што су изношење политичких ставова и одређене мере без обзира што овде водимо политичку борбу, али која мора да буде на неки начин искрена и уоквирена у ономе што је праведно, у ономе што је истинито. У осталом за истину смо дужни да се боримо.
Дакле, у прошлости ми смо имали икс пута да тражимо оставке многих министара и пре 90-их година и после 90-их година. Мислим да ниједна влада, ниједан министар не би саставио шест месеци ако би ишли тим системом да тражимо одговорност за све и свашта, што не значи да се не треба бавити тим питањем као што је ово питање сада.

44/1 ВС/ИР 18.30-18.40

Тим питањем се треба бавити на један адекватан, прави начин који ће учинити да резултат тога буде да нам се никада више тако нешто не догоди. То важи и за тестове, то важи и за млеко, то важи и за несреће које су се догодиле у полицији, то важи и за несреће које су се догодиле у Министарству одбране и за сва друга министарства. Захваљујем.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.
Народни посланик Миодраг Стојковић.
МИОДРАГ СТОЈКОВИЋ: Захваљујем, господине председниче.
Имам неколико питања. Моје прво питање је за госпођу Славицу Ђукић Дејановић, она нажалост није ту, али питање се односи у ствари на већ поменуту канцерогену материју која се зове афлатоксин и питање је – зашто и даље ћутимо о свему овоме када знамо да су најчешћи узроци смртности у нашој земљи јесу хронична тзв. не заразна обољења, кардио-васкуларна обољења и она друга тзв. малигна обољења, односно карциноми. Дакле, зашто се и даље ћути о овоме и зашто деца и даље пију млеко, а не знају како се млеко користи? Чак су се радиле и неке рекламе, били сте сведоци да видите на улици, рекламе где пише – пите млеко, млеко је здраво. Зашто ако је здраво није спуштен ниво на 0,05 као што је обећано? То је норма која нас обавезује и чули смо да се сви радујемо преговорима са ЕУ, али то је управо ниво који прописује ЕУ. Ви нећете наћи 0,5 ниво афлатоксина у млеку.
Са друге стране, одавно нисмо видели да ли је контролисани ниво афлатоксина у млеку и нисмо видели листу где се може јасно видети које је млеко у ствари здраво, а које млеко није здраво. Не смете да заборавите, није ово ко што је неко рекао – све и свашта, овде се ради о здрављу деце и ради се о једном тзв. кумулативном ефекту. Тај кумулативни ефекат је у ствари да се штетност повећава што се временом више уноси афлатоскин у млеку. Та реч кумулативног се односи на моје следеће питање. Да ли ви мислите да је одговорност господина Обрадовића, министра за просвету базирана само на малу матуру? Ово је кумулативна одговорност. Не треба да вас подсећам шта се све десило у задњих пет година, које смо све пропусте имали или афере у том министарству.
Сетите се само шта је било у књигама за основце која је била дефиниција једног термина женске особе, где су могли да се нађу линкови сумњивих интернет страница и позив на коцкање.
Зар то није кумулативни штетни ефекат за уџбенике.
Господине министре, ви сте рекли да смо ми одлично прошли на ПИЗА тестирању и ја се са тим не слажем, а потврда за то вам је и тест из матуре који је много гори, него што је био прошле године.
Са друге стране, Србији прети искључење из овог система и то је највеће међународно истраживање у области образовања, јер ваше министарство касни да се укључи у текући циклус.
Навешћу вам још нешто, касните са реформом гимназије, јако дуго касните. Сетите се да сте ви били један од иницијатора да у верзији стратегије образовања, да се убаци део, да се део државног новца, намењен за високо образовање, слије на приватне универзитете, сигурно се сећате свега тога.
Сетите се да касните са реформом факултета, јер се и ту стало на пола пута.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Обрадовић.
ЖАРКО ОБРАДОВИЋ: Ја вам морам рећи господине Стојковићу, замолио бих вас, следећи пут када будете хтели да поставите слична питања, мало се распитајте код својих колега, како ствари стоје, себе ради, јер тако нарушавате свој углед научника и показујете да сте можда добар научник, али политичар са скромним карактеристикама.
44/2 ВС/ИР

Зашто? Полако, само полако, теза о стратегији образовања и о наводном финансирању приватних универзитета је теза коју је лако проверити код проф. Ивана Ивића и код проф. Власте Матејића. Професор Власта Матејић је председник Европског покрета у Србији и питајте њих двојицу, да ли се овај министар на било који начин умешао у изради стратегије, да ли је предложио било шта, а поготово тако нешто? За вас, та теза је промовисана од професора Домазета, професора Домазета члана ДС и када та теза није прихваћена у радној групи, он је напустио рад на изради стратегије.
Распитајте се, па после тога, изволите, питајте мене да ли сам учествовао у томе и на који начин. Види се да је реч о новинским коментарима и слично, дужан сам да обавестим и вас, господине Стојковићу, и остале посланике, да када је реч о књигама у којима се може прочитати реч која вређа женске особе, да је реч о књизи "Граматологија", издавача "Школе плус" и да није реч о уџбенику, већ о приручнику и да издавачи често објављују допунска наставна средства, а на родитељима и просветним радницима је да купе или не купе оно што тржиште нуди. Поменута књига господине Стојковићу, није уџбеник. Књига из техничког образовања са линковима које помињете, одобрена је пре више од једне деценије, господине Стојковићу и ми смо, када је та информација објављена, слали деманти више пута, али нажалост, листови, новинари који су о томе писали, нису хтели да објаве ниједан деманти, а аутор је иначе извршио ревизију уџбеника.
То да ли се ви слажете или не слажете са резултатима ПИЗА тестирања, потпуно је и релевантно, они су такви какви јесу, бољи су него 2006. године и то је апсолутно напредак у односу на 2006, која је опет била напредак у односу на 2003. годину, а 2003. године су били резултати лошим.
Чињеница је да је тада у области читалачке писмености, да су ученици Србије постигли напредак од 40 поена који спада међу највећа побољшања, које је некада земља забележила између два ПИЗА тестирања. То не говорим ја, то говори извештај ОЕЦД. Молим вас, прочитајте, има на сајту.
Смањен је проценат ученика који нису достигли ниво функционалне писмености са 51% на 32%. Прочитајте лепо, пише.
Није реч о министру, него о раду целог министарства.
Када помињете протеклих пет година, то је најзанимљивије у целој ствари, од тих пет година ја сам четири године био министар Влади где су демократе чиниле већину. Признајте да је мало нелогично, да сам наводно радио на тај начин на који ви то оцењујете, а да сам могао имати вашу подршку. Или то није тачно, или је нешто друго у питању. Мало се боље информишите следећи пут када будете постављали оваква или нека слична питања, вас ради, не мене.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Миодраг Стојковић.
МИОДРАГ СТОЈКОВИЋ: Захваљујем, господине министре, нарочито на комплименту да сам добар научник. За вашу информацију, мој Хиршов индекс је пет пута већи од целог вашег универзитета. Када смо код информација, задњих четири недеља узалуд покушавам да добијем од вашег универзитета информацију о листи публикација научних радова и у пројектима које сте ви одобрили…
ПРЕДСЕДНИК: Извините, само вас молим да мало говорите према микрофону, јако се лоше чује.
МИОДРАГ СТОЈКОВИЋ: Питање за вас, да ли је тачно да ви као професор једног и као министар у Влади, одобрили, и ви и ваше министарство кроз тзв. дискреционе расходе 12,5 милиона Универзитету "Мегатренд"? Зар то није класичан сукоб интереса, зар то није довољно разлога да дате оставку, у било којој Влади?
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Обрадовић.

45/1 ГИ/СУ 18.40-18.50


ЖАРКО ОБРАДОВИЋ: Господине Стојковићу, да би остали посланици могли да разумеју и контекст питања, ово сам питање добио од два дневна листа и званично од Агенције за борбу против корупције. Сад ми је јасно и како ствари функционишу унутар система.
Добио сам исто питање од два дневна листа и Агенције за борбу против корупције и господина Стојковића, што је веома занимљиво. Сад то говори о једном троуглу који постоји овде у Србији и биће занимљиво обратити пажњу на ту једну малу чињеницу.
Господине Стојковићу, тачно је да је "Мегатренд" добио 12,5 милиона и да је тај уговор потписао ваш колега Божидар Ђелић. То је само тај један мали, мали детаљ који вам нису рекли и није само "Мегатренд". Више приватних факултета је током протеклих неколико година добило 198 милиона динара на конкурсима које Министарство науке, у време када су та министарства водили господин Поповић, колегиница Пешикан, колега Ђелић до марта 2011. године. Они су добили 198 милиона. Постоји тачно листа свих приватних факултета и универзитета, не само "Мегатренда".
Те пројекте, односно знате већ како истраживачи учествују на јавном конкурсу, стручна комисија оцењује, додељује и ресорни министар потпише то решење. Случај о коме ви говорите је колега Божидар Ђелић потписао. Чисто, овако, да знате, опет себе ради, јер ред је да знате како стоје ствари, чисто да не би били плен различитих информација и интереса. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има др Стојковић.
МИОДРАГ СТОЈКОВИЋ: Хвала вам.
Нисте ми одговорили на питање. Ви сте министар за науку од 2011. године. Шта је са 2012. годином? Ви сте тада одобрили пројекте за "Мегатренд".
Да ли ви као министар можете уједно да вршите функцију на једном факултету, а да ту нема сукоба интереса?
Видим да сте ми поделили савете и ја ћу вам поделити један савет, да се мало упознате са тим како функционише не само сукоб интереса, него како функционише једна наука. Ако имате два рецензента, ни један не сме да буде у било каквој вези са оним пројектом о којем се ради. Значи немају никакве везе са тим пројектом, а камо ли да потписујете или да одлучујете о неком пројекту.
Моје је мишљење да се можда ви разумете у професорски занат, али у Министарство мислим да се не разумете много, јер да се разумете не бисте ви као министар за науку довели науку у такво стање у каквом јесте и да вам људи већ најављују штрајкове на улици због тога што сте и Петници ускратили средства. Само једну седмину сте им дали. Кроз ребаланс буџета даћете образовању 1,8 милијарди динара мање.
Да не причам о томе да сваки научник у овој земљи добија отприлике 20 евра за материјалне трошкове да се бави својом науком и онда ћете рећи – па ми растемо на некој листи науке итд.
Сами знате да од оног момента кад ви радите један експеримент и објавите га, проћи ће три године. Значи, опет се враћамо на онај кумулативни ефекат, а то је када ви вероватно нећете више бити министар и неко други ће плаћати због ваших грешака.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Миљенко Дерета. Изволите.
МИЉЕНКО ДЕРЕТА: Хвала, господине председниче.
Своје питање ћу поставити премијеру Дачићу зато што, поучен искуством са Одбора за образовање, не смем да искажем директно неслагање са министром образовања, јер то може да изазове апсолутно неочекиване реакције.
45/2 ГИ/СУ

Премијеру Дачићу, ви сте као један од приоритета приликом формирања Владе рекли да је то намера да Србија постане држава знања и да је образовање једно од приоритета.
Малопре сте рекли да би спектакуларне реформе на домаћем плану овде остале апсолутно без икакве реакције. Позивам вас да то проверите у пракси и да покушате једну спектакуларну реформу образовања, која је апсолутно немогућа са Министарством онако како је данас постављено. Говорим Министарством, дакле, још увек се чувам од могуће реакције, зато што је Министарство постављено тако да не осећа одговорност према будућности Србије.
Наравно да постоји мала вероватноћа да постоји кривица за крађу и дистрибуцију питања везаних за малу матуру. Да ли постоји одговорност Министарства за резултате које су ученици на том испиту постигли? Мислим да нема другог одговорног за те резултате осим Министарства. То је основни проблем ситуације у којој смо се нашли.
Да ли се ово Министарство осећа одговорним за чињеницу да немамо национални оквир квалификација? Да ли се ово Министарство сећа одговорно за чињеницу да није послушало савете данског саветника у Министарству који је указивао на све проблеме са малом матуром, а који је, због реакција које је имао у Министарству, недавно дао отказ? Да ли је њега примила претходна или ова Влада, мени је потпуно свеједно. Ни са једном нисам имао никакав контакт.
Господине Дачићу, оно што желим од вас да чујем јесте да ли сте спремни да заиста оно што су приоритети Владе спроведете у живот, имајући у виду промене које су потребне овде у Србији? Мислим да је образовање кључно и мени је потпуно свеједно како се зове министар и из које партије је, уколико му је образовање приоритет, а не политиканство и примена тзв. образовања у дневно политичке сврхе, зашта се иначе оптужују сви они који критикују Министарство. Да ли се министар осећа одговорним за то што ће научници идуће недеље изаћи на улицу и исказати своје неслагање са ситуацијом у којој се наша наука налази и да ли се ви као премијер осећате одговорним за то и шта ћете по том питању предузети?
ПРЕДСЕДНИК: Реч има премијер. Изволите.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Господине Дерета, наравно да је циљ реформи у друштву да се створи што бољи систем образовања. То није и не може да буде одраз једнократних промена и да се сваке године или са сваком новом владом поставља нови систем и нове основе система. Сходно томе, основе система образовања су дефинисане још 2003. године. Касније је донет закон 2009. године. Ако нешто у томе треба мењати, сигуран сам да о томе треба повести и јавну расправу и саслушати мишљење струке.
Недавно сам у Бриселу разговарао са европским комесаром за образовање управо у том смеру. Сада ће нас чекати преговори и то поглавље и апсолутно сам као премијер спреман да не само ово Министарство, него и сва друга министарства свој рад уподобе са вредностима које постоје у ЕУ.
Какав је положај науке, мислим да је то питање које сваки део друштва поставља за себе. У прошлој Влади извршена је реконструкција Владе, ако се сећате, и ресор науке је придодат образовању. Да ли је то добро или не, не можемо с једне стране имати захтев за што мањом Владом, а са друге стране опет захтев да имате што више министарстава.
Апсолутно се слажем да се испита шта је са пројектима које је ЕУ предлагала и поставила. Недавно сам о томе разговарао и са министром. Реч је о пројекту за стварање нано центра овде у Србији. Као што знате, и у САД сам разговарао о информационим технологијама. То је све немогуће учинити без добре образовне базе и без кадрова који би морали да се адекватно школују за обављање тог посла.


46/1 МГ/МЈ 18.50-19.00

Значи, у свему овоме остављајући по страни питање оставки и одговорност и свега осталог, треба саслушати као што сам и рекао у свом експозеу, треба саслушати мишљење свих оних који у том процесу учествују. Ако постоје предлози који иду ка унапређењу система образовања неспорно је да о томе треба разговарати. Све оно што је боље треба прихватити.
Уосталом као и што знате, по идеологији припадам онима који верују да ништа што је створено не може бити толико свето да не би било превазиђено нечим још бољим. Потпуно су отворена врата за дијалог, за комуникацију, а ко је одговоран за ове одређене пропусте сигурно треба утврдити кривце и у смислу кривичне одговорности и у смислу политичке одговорности. То је апсолутно неспорно.
У овом смислу би био срећан када би ова Влада успела да постави те основе, како сте малопре рекли – спектакуларне реформе образовања. Ту постоје две ствари. Не може се стварати боље друштво и нема пречег задатака од просвећивања народа. То се говорило још пре више од једног века и апсолутно сам сагласан.
Са друге стране, када су Черчила једном питали за време рата, тада је исто требало да се смањује буџет – где сасећи, образовање, културу? Он је тада рекао – ако то сасечемо шта ћемо онда да бранимо? Тога сви треба да будемо свесни када говоримо о тим питањима. Нажалост, ни један Влада до сада није била у стању због економске ситуације да се избори са тим.
Морамо имати неке циљеве у овоме, а то је пре свега један проценат издвајања у буџету Србије за питање образовања, науке и културе. Знам каква је структура прихода и расхода министарства, када имате министарство где 90%, а можда и више, 92% чине плате, веома мало средстава остаје за пројекте, за научно истраживачке радове, за пројекте у области образовања итд. То мора да нам буде циљ и то је оно што сам малопре одговарајући на питање господину Јовановићу рекао, дајте да искористимо овај тренутак за рестартовање нашег система и наше свести и да створимо једно друштво где се неће наука, образовање, култура, па и спорт сматрати областима где се најлакше могу остварити уштеде.
Делим мишљење са највећим делом онога што сте рекли, морамо да створимо једно друштво које је образовано јер од тога ће нам зависити и будућност, јер инвеститори који овде желе да улажу, желе да имају квалификовану и образовну радну снагу. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни послани Миљенко Дерета.
МИЉЕНКО ДЕРЕТА: Захваљујем се и морам да кажем да очекујем да ћете донети одлуку која ће бити у интересу образовања и будућности генерација младих у Србији, што ће рећи да ћете подржати онај захтев који је овде већ предат председавајућем Скупштине, а то је да се поведе расправа о смени министра образовања.
То кажем између осталог зато што мислим да је он одговоран и за оно што смо јуче чули од Заштитника грађана, који је у свом извештају рекао да подаци добијени на основу поступака контроле дају довољно основа за закључак да је остваривање права грађана пред Министарством просвете и просветним инспекцијама отежано. Такође из поступака проистиче да испуњавање законом прописаних обавеза сарадње Министарством просвете са Заштитником грађана није на примереном нивоу.
Министарствово изјашњење у поступцима Заштитнику грађана често доставља неблаговремено, после остављеног примереног рока и после низа ургенција. Ово наводим зато што ми се чини да један од кључних проблема са којима се суочавамо је однос према времену које у министарству влада, а то је да имамо много времена да обавимо реформу која је потребна.
46/2 МГ/МЈ

Стратегија је донета пре осам месеци. Акционог плана за њено спровођење нема. Немогуће је да министарство не може да за осам месеци направи акциони план за спровођење сопствене стратегије. Немојте ми рећи да нисам добро информисан, као што сте рекли претходним говорницима.
Извињавам се премијеру што га враћам на ове домаће мање важне теме у тренутку када се врло кључне ствари одлучују, али имам још једно додатно питање за њега као премијера. То је – да ли може да договори са министром одбране и Министарством одбране да се усвоји одлука Управног суда по питању стана генерала Владе Трифуновића која се трећи пут од стране правне службе Министарства одбране одбија, са образложењем да он поседује стан у Загребу који му је додељен 80-их година од ЈНА.
Као што знате генерал је у Хрватској осуђен на 15 година због ратног злочина. У Србији је прво на 11 година због издаје, потом на седам година због предаје оружја, а онда је потпуно рехабилитован, враћен му је чин, плаћена му је одштета. Једино што му није додељено јесте стан који му по закону припада. Молим вас да као председник Владе о том питању разговарате са министром одбране и са Министарством одбране.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА (Весна Ковач): Реч има премијер Дачић.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Климам главом, али ево да јавно кажем. Добио сам пре неколико дана од саветника председника Републике, господина Оливера Антића тај допис где ми шаље документацију и дао сам медаље у поступање. Известићемо о томе шта се дешава.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има народни посланик Миљенко Дерета.
МИЉЕНКО ДЕРЕТА: Мислим да се министар Обрадовић прерано обрадовао да сам завршио са образовањем. Нисам.
Покренули смо, као што министар сигурно зна, а вероватно премијер, покренули смо иницијативу коју је већ потписало више од 60 народних посланика, што је неопходан број да се поведе расправа о томе да се смени министар образовања. Напросто, као један озбиљан знак шта су приоритети ове Србије која треба да задовољи врло високе критеријуме коју пред њу поставља процес који је данас, надам се до краја договорен.
Оно што хоћу да додам јесте да то неће бити расправа само о овом случају који је катастрофалан такав какав јесте, него заиста расправа о томе како наше образовање треба да буде у будућности. Ту ће бити господине Обрадовићу, јако много замерки и примера за које сматрамо да нису показатељи добре управе у министарству, да је избор кадрова направљен такав какав је направљен.
Мислим да нисте окружени људима који могу на прави начин да спроведу реформе које су потребне. Мислим да нисте довољно заинтересовани за све то. Разумем сложеност тог посла али вас молим да схватимо да нећемо зауставити друге приоритете о коме говоримо сво време, а то је демографско питање Србије, ако нам млади напуштају земљу.
Уз сво поштовање према свим другим коалиционим партнерима мислим да нису квалификовани за тај део приоритета, а то је да као што је неко овде изразио, Србија једне године добије најзад повећање броја становника, а не увек смањење. Хвала још једном што сте ми омогућили и овај трећи део изговорим.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има народни посланик Ђорђе Милићевић.


46/3 МГ/МЈ

ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ: Захваљујем госпођо председавајућа.
Поштовани председниче Владе, даме и господо министри, даме и господо народни посланици, желео сам да упутим питање које се тиче европских интеграција, али с обзиром да је премијер доста тога рекао у овој трочасовној расправи у Републичком парламенту, рећи ћу само неколико реченица.

47/1 АД/СМ 19.00-19.10

Оно што је потпуно јасно јесте да Србија корача напред и иде у једном неповратном процесу ка ЕУ. Сутрашњи дан, што се тиче посланичког клуба Социјалистичке партије Србије, је дан од историјског значаја и за Србију, али и за ЕУ. Србија је у протеклом временском периоду показала да може да испуни све захтеве и све услове, да јесте опредељена ка спровођењу реформи и показала је да може много тога да учини на путу европских интеграција.
Господине Обрадовићу, ви сте некако током ове трочасовне расправе били, чини ми се, централна тема. Свакако да крађа тестова, када је реч о малој матури протеклих дана, јесте била централна тема и у јавности и у Републичком парламенту. Између осталог, господин Дерета је то малочас рекао, у Републички парламент јесте пристигла и иницијатива за изгласавање неповерења, или одговорности, министру просвете, која је потписана од стране одређеног броја опозиционих посланика и то јесте легитимно право опозиције да има критички осврт према раду Владе Републике Србије, да има критички осврт према раду појединих министара из редова Владе Републике Србије. С друге стране, мислим да питања која јесу од изузетне важности и значаја не треба некако до краја политизовати и сводити на ниво дневно-политичких тема и на тај начин додатно узнемирити грађане, додатно узнемирити родитеље и додатно узнемирити децу.
Оно што је суштина, зашта се залаже и посланички клуб Социјалистичке партије Србије, када је реч о конкретном случају, треба да утврдимо и ко је за шта заслужен и ко је за шта одговоран. Најважније је оно што је, између осталог, и премијер рекао да ученици не смеју да буду оштећени. Овај проблем заиста треба решити до краја.
Господине Обрадовићу, молио бих вас да одговорите врло конкретно на једно за мене у овом тренутку важно питање - да ли је поред свих предузетих мера Министарство могло да предузме још неке из своје надлежности? Које су то конкретно надлежности Министарства када је реч о овом случају?
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА Реч има министар Обрадовић. Изволите.
ЖАРКО ОБРАДОВИЋ: Господине Милићевићу, трудио сам се протеклих дана да овом цењеном дому објасним све ствари везане за крађу матура, на који начин је конципиран тај испит, ко је све умешан, на који начин, како тече процес припреме, израде тестова, дистрибуција тестова, где и на који начин је укључено Министарство просвете, науке и технолошког развоја, где су укључени други чиниоци у целом овом послу и да покушам заједно са људима из струке да нађем одговор на ова питања која су постављена и мени а и јавности.
Немам утисак да сви желе да чују баш одговоре на та питања. Немам утисак зато што се понекад чују оцене које су легитимне, али питање је колико су утемељене. Морам рећи, бићу у прилици да дам свој исказ за иницијативе које су поднете и да кажем нешто о самом систему образовања.
Ми смо систем мале матуре који постоји затекли као такав, као што смо затекли цео систем, који је у постојао у годинама пре, да постоје два завода, да постоји Национални просветни савет кога бира ова Народна скупштина Републике Србије из реда људи који су стручњаци у професији, у појединим деловима, у различитим нивоима образовања до високог и да постоји Министарство, да Министарство иницира, заводи раде стручне оцене и процене, предлоге и Национални просветни савет доноси одговарајуће одлуке.



47/2 АД/СМ

Занимљиво је, то сам видео у годинама пре, да се уопште, бар у јавности, не може разлучити ко је за шта надлежан, поготово ко је за шта одговоран. Те две ствари се јако мешају у зависности од тренутка и од интереса који постоји, не од стране представника политичких странака него, генерално, од свих оних који су на било који начин везани за образовање.
Имао сам ту ситуацију и био сам у тој ситуацији да у годинама уназад више пута осетим утицај таквог система и да видим шта ваља радити или не. Морам рећи да сам се увек трудио да поштујем мишљење струке, као и сада, у односу на наша овлашћења, Републичка комисија за спровођење избора мале матуре је предложила, то сам подржао и стојим иза тога, да је било добро што су донете овакве одлуке да деца не би била оштећена.
Нама се ставља на душу да смо могли предвидети. Ко је могао знати да ће бити крађе? То ме подсећа на Хашки трибунал – да је знао или морао знати. То је формулација те одговорности – да је знао или је морао знати. Наравно, онда се накалеми шта коме одговара у односу на то. Ко је могао знати да ће бити крађе? Крађе је било, и то једна особа са неколико помагача који су дистрибуирали тестове. Полиција је утврдила то као доказ, што је Комисији послужило као основ за доношење одлуке да не би деца била угрожена. Подржавам ту одлуку Комисије и мислим да су донели најбољу могућу одлуку, као што ћу подржати и мишљење струке.
Видели сте приликом малопређашње дискусије око Стратегије образовања, рекао сам да питате професоре који су били задужени за израду и водили цео процес израде Стратегије, да ли је Министарство и да ли је министар лично учествовао? Министарство да, преко ресорних људи. Али, да ли сам се мешао у изради стручног текста Стратегије? Једноставно, понекада нисте у ситуацији да дате релевантно објашњење на постављено питање зато што многе то не интересује, јер се унапред све пресуђује. Унапред. Унапред се све пресуђује и унапред се све зна.
Нисам пристао да будем део те унапред спремљене ситуације и унапред датог одговора, него сам рекао да је Министарство учинило, у оквиру овлашћења, све што је могло. Оно што није био део наших овлашћења, нисмо ни могли учинити. То је тачно. То треба знати и то треба јавности рећи, како год то неко схватио и прихватио. Наша је функција да учинимо све да образовање буде што квалитетније.
Не могу а да не поставим себи питање јавности, као родитељ и као министар – шта ми треба да урадимо и у Министарству? Волео бих да неко да тај савет, да резултати буду бољи. Ако ми у децембру имамо једно тестирање, од оних тестова који су нам остали од претходне године, па урадимо припрему у децембру за оно што нам следи тек у јуну. Вежба се током целог другог полугодишта по матрици задатака који су део збирке која је већ штампана. Врши се онда припрема месец дана, пет недеља пре самог датума одржавања мале матуре. Шта треба да урадимо да би резултати били бољи? Треба да промовишемо знање, али то не треба да буде само ствар Министарства просвете него и свих учесника у друштву.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има народни посланик Ђорђе Милићевић.
ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ: Захваљујем се господину Обрадовићу.
У наставку бих још само једно питање. Стигао је и Предлог ребаланса буџета у републички парламент, о којем ћемо говорити у понедељак. Оно што је јасно јесте да негативни ефекти економске кризе неће дестабилизовати државу и да је Влада Републике Србије понудила једно одговорно решење које јесте у интересу грађана а, опет, није на штету најугроженијих категорија становништва.


47/3 АД/СМ

Влада се определила за уштеду. То је потпуно оправдано. Уштеда јесте приоритет, али не уштеда на грађанима. Не може се штедети тамо где нема. Не може се штедети ни на пензионерима - постоји 400.000 пензионера који примају пензије од 14.000 динара, а таква уштеда није одговорна и не би се постигао онај жељени ефекат.
С друге стране, када је реч о јавном сектору, не може се направи један радикалан рез и отпустити 500.000, 1.000 или 1.500 радника. Потребна је суштинска реформа јавног сектора. Дакле, уштеда на нивоу државе биће приоритет у наредном временском периоду. Биће вођена једна рестриктивна политика.
Оно што је питање које желим да упутим, а на које можете ви, госпођо Калановић, или господин Илић, да одговорите – колико ће ова рестриктивна политика и како ће ова политика утицати на инвестиције, утицати на инвестиционе пројекте, на инфраструктурне пројекте? Који ће то инфраструктурни пројекти бити актуелни у овој буџетској години? Без инфраструктурног развоја нема економског развоја. То јесте једини начин да решимо оно што јесте горуће питање данас у Србији, а то је питање незапослености.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има министарка Верица Калановић. Изволите.

48/1 ТЂ/ИП 19.10-19.20

ВЕРИЦА КАЛАНОВИЋ: Хвала вам на питању. Данима чекам да се постави питање шта ће се дешавати са капиталним пројектима, посебно на локалном и регионалном нивоу у наредном периоду. Хвала вам на констатацији да су одлуке које су биле испред ове владе биле веома тешке и требало је ставити у равнотежу оно што је одговорност према грађанима и одговорности за будућност, односно улагање у инфраструктуру, јер нам је потпуно јасно да без улагања у инфраструктуру нема бржег пута у будућност.
Могу да вам кажем да тај баланс јесте направљен добро. Оно што је политика окренута према грађанима јесте да оно што је мало не може бити још мање ако желимо да одржимо биолошки ову земљу. Слажем се са свима онима који су говорили о демографији и о томе да у Србији има све мање људи. То је тачно и то је нешто што мора да буде приоритет наше политике у наредном периоду. Због лошег материјалног стања и проблема у којима је ова земља не сме да нас буде још мање због тога што смо онемогућили људима да се нормално хране, да купују нормално лекове.
Као неко ко је опредељен развоју инфраструктуре сам свесно прихватила то да је процентуално буџет за пројекте локалне и регионалне из мог министарства, рекла бих, најзначајније смањен. Сви они пројекти који су започети биће завршени. Сви они пројекти који су неопходни за привредни развој у овој години биће завршени на задовољство локалних самоуправа и шире заједнице. Нових пројеката неће бити. Одложили смо их за следећу годину, одложили смо их за бољу техничку припрему. Због тога је оно што је политика Министарства на чијем сам ја челу била да започете пројекте интензивирамо и завршимо у 2013. години, да линију која је везана за техничку припрему, припрему документације, знајући из ког сте краја, могу да пошаљем позитивну вест да пројекат изградње идејног и главног пројекта за везу Ваљева са Коридором 11 ће бити урађен у 2013. и првој половини 2014. године, како бисмо у срећнијем времену могли да кренемо у реализацију.
Нажалост, они пројекти који су од мањег националног значаја, не кажем за локалне средине и регионе, него националног значаја, биће одложени за неко срећније време.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има министар Илић.
ВЕЛИМИР ИЛИЋ: Све нас је погодило што је дошло сада до ребаланса и неки пројекти који су били зацртани су умањени. Не може да се заврши пројектна документација, да се плате саветници, на пример, за концесије које смо ангажовали на јавним међународним тендерима. Та средства су сада једноставно нестала.
Међутим, ми са пројектима настављамо. Пројекти на Коридору 11 неће стати. Уговорили смо још један кредит који ће ових дана бити оперативан и врло повољан са Кином. Очекујемо сваки дан да буде оперативан. Овај са Азербејџаном иде пуном паром. То је укупна кредит од шесто и нешто милиона евра. Имамо још два концесиона пројекта која су покривена и не оптерећују буџет и они ће бити завршени до краја године. Према томе, не можемо стати и морамо наставити, јер не вреди ако смо почели да правимо пола аутопута да другу половину прекинемо.
Добили смо многе погодности. Мени је јако драго што су многи споља схватили нашу ситуацију и нуде нам један фонд који би они направили за покривање ових трошкова пројектовања, трошкова изградње, ревизионих комисија, разних комисија итд. Драго ми је да ови пројекти, које смо добили, писма о намерама са Емиратима иду пуном паром. То се све припрема, ради се на томе. Неће бити проблема, биће посла и сви ови велики пројекти, који су за сада сигурни, око 1,2 милијарде и нешто милиона евра, ће запослити преко 20.000 нових радника, што ће знатно побољшати ситуацију.
48/2 ТЂ/ИП

Решење је излазак напоље. Добили смо позив да у Катару можемо да узмемо јако пуно посла. Помињу се неке цифре које су за нас сан снова, али наше фирме треба да се организују. У Ираку смо добили ова два предуговора који су изузетно велики. Морамо изаћи напоље. Наши грађевинари су увек радили напољу. Само у Ираку пре бомбардовања, пре рата, имали смо посла, 19 милијарди долара. Морамо се вратити на тржиште. На пример, наш ПИМ је добио понуду да учествује у изградњи једне луке, која је од изузетно велике вредности. Јуче је потписан један уговор са Словацима од 70 милиона евра. Значи, радимо пуном паром, али имамо унутрашње проблеме. На пример, бивши радници ПИМ-а су тужили и заблокирали своје предузеће и траже пленидбу бродова, да се четири брода дизалице продају за 500 хиљада евра како би се измириле неке њихове обавезе, а то морамо некако договорити са правосуђем.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има народни посланик Ђорђе Милићевић.
ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ: Захваљујем.
Веома кратко. Захваљујем на одговорима. Искористићу прилику на самом крају да још једном у име посланичког клуба СПС премијеру Владе Републике Србије, дами и господи министрима Републике Србије честитам на резултатима које је Србија у протеклих годину дана постигла на путу европских интеграција. Рећи ћу још једном, за нас је сутрашњи дан историјски дан за Србију и за ЕУ. Србија је јасно показала, поновићу, да може да испуни све захтеве, да јесте опредељена за реформе у Србији и да јесте искрена у имплементацији и спровођењу онога што је договорено у Бриселу. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
С обзиром да је сада 19.15 часова, завршавамо са постављањем посланички питања.
Обавештавам вас да настављамо рад о тачкама 4. и 5. дневног реда, јединствени претрес о предлозима аката.
Настављамо за пет минута.