30. јануар 2020. Посланичка питања у јануару

30. јануар 2020. Посланичка питања у јануару

Четвртак, 30. јануар 2020.

Посланичка питања у јануару

Народни посланици су, у складу са чланом 205. став 1. Пословника Народне скупштине, 30. јануара 2020. године, од 16.00 до 19.00 часова, постављали питања члановима Владе Републике Србије.


Посланичка питања поставили су народни посланици др Муамер Зукорлић, Ана Караџић, др Балинт Пастор, Ђорђе Вукадиновић, Војислав Вујић, Олена Папуга и др Муамер Бачевац.

На постављена питања народних посланика одговарали су председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, министар заштите животне средине Горан Триван, министар здравља Златибор Лончар, министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић, министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић, министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић и министар финансија Синиша Мали.

ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
(нередиговане и неауторизоване)


27/1 ЈИ/ЉЛ 16.05 - 16.15

(После паузе)

ПРЕДСЕДНИК: Поштовани народни посланици, приступамо постављању посланичких питања у времену од 16.00 до 19.00 часова, сагласно члану 205. Пословника Народне скупштине.
Подсећам вас да ће редослед постављања посланичких питања бити утврђен према досадашњој пракси рада Народне скупштине, тако што ће најпре реч добијати народни посланици који не припадају ниједној посланичкој групи, а затим народни посланици од најмање према највећој посланичкој групи.
Прелазимо на постављање посланичких питања.
Реч има народни посланик Муамер Зукорлић.
Изволите.
МУАМЕР ЗУКОРЛИЋ: Даме и господо, поштовани присутни, колеге народни посланици, представници Владе, моје питање се односи на град Прибој, тачније из исламске заједнице су ме замолили да вам се обратим са питањем - да ли можемо рачунати на вашу помоћ, везано за решење проблема локације за изградњу џамије у Новом Прибоју?
Наиме, тај предмет је неколико година стар и на нивоу општине Прибој, дакле, од стране председника општине, имамо веома позитиван став, као и од стране народних посланика, колега из Прибоја, али, како сам обавештен, предмет је дошао до Републичке дирекције за имовину и чека се ту и сагласност Владе.
Од изузетне важности би било да се ово питање што пре позитивно реши, с обзиром да у Прибоју постоји џамија у старом граду, а у новом делу Прибоја немамо ни један верски објекат, а у питању је веома значајан број припадника исламске заједнице.
С обзиром и на целокупни амбијент врло позитивних међуетничких и међуконфесионалних односа у овоме граду, као и његов целокупни географски и геополитички значај, од огромне важности би било, пре свега из разлога што је то стварна потреба верника, али и због саме улоге Прибоја и целокупне грађанске заједнице у овоме граду, јер смо и ту имали пуно позитивних примера целокупних односа, али би подршка Владе на овој теми била од изузетне важности, да омогућимо верницима да крену са градњом, што би значило још један подстрек целокупним и културолошким и политичким интеграцијама у овој мултикултурној средини.
Ја ћу овом приликом казати и још једну поруку пренети од исламске заједнице, овога пута захвалност за то што је у окриљу ове Владе Дирекција за реституцију одузете имовине донела два веома важна решења за исламску заједницу. После блокаде која је нажалост трајала годинама од претходних влада коначно смо добили деблокаду и враћена су два веома важна објекта. Један је Зграда исламских установа у центру Новог Пазара и Стара новопазарска бања, два велика вакуфа, што има изузетан значај за исламску заједницу, али, опет кажем, још већи значај за целокупне међуверске и међунационалне односе.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има председник Владе.
Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Хвала вам.
Бићу кратка и конкретна.
Ја бих требала да будем у Прибоју 10. фебруара, 7. фебруара сам у Прокупљу. Могуће је само да се то промени, зато што нам вероватно долази министар спољних послова Италије, 10. фебруара. Ако се то деси, онда ћу само померити за пар дана, али, свакако ћу у првој половини фебруара бити у Прибоју, тако да предлажем да имамо и састанак, да разговарамо око овога, а до тада ћу ја проверити са Републичком
27/2 ЈИ/ЉЛ

дирекцијом за имовином о чему се ради, докле је стигао предмет. Ако постоје неки проблеми, да их решимо, па да дођем са одговором у Прибој.
Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Изволите, посланиче.
МУАМЕР ЗУКОРЛИЋ: Најлепше је када чујете радосне вести, поготово овога типа, које су веома конкретне и орочене. Очекујем да управо то буде дан када ћете донети или коначни позитиван одговор или само решење по том питању.
Сигуран сам да се овог тренутка грађани Прибоја, посебно носиоци одговорности у исламској заједници, који су највише труда уложили на ову тему, радују и док прате телевизијски пренос ове Скупштине.
Подвлачим, јако су важни ови гести. Дакле, некада људи који су мање или више верујући можда и не разумеју непосредну такву потребу, али, ево, видите ви, и на тему ових дешавања у Црној Гори, колико су та верска питања сензибилна.
Када имамо паметне људе у власти који ће то разумети и предупредити такве ствари, а са друге стране и показати примером, јер увек када покажете примером сензибилитета према различитости, онда остварујете претпоставку да можете и за свој народ и свој етнос потраживати оно што је њихово право.
Ја бих у допуни питања још скренуо пажњу такође на сугестију грађана и нешто о чему је јавност прилично упозната. Задњих месеци имамо некако појачано насиље у Новом Пазару, чак се повећао број убистава у одређеним угоститељским објектима. Ја бих упитао, па и замолио Владу, шта ћемо предузети, шта ће Влада предузети? Наравно, спремни смо и као народни посланици и са осталим структурама да се укључимо, потпуно свесни да појаве насиља нису оне које могу да се решавају неким актом или једном политичком одлуком.
Мислим да су то ствари које нам скрећу пажњу да морамо придати важност таквим појавама. Истина, реч је о проблематичним угоститељским објектима после поноћи, алкохол и остале порочне атмосфере које ту имају, али је ово нешто преко чега не бисмо могли прећи тек тако.
Истина, ја сам својевремено, још на почетку овог мандата овде и Влади и Скупштини предлагао формирање једног националног савета за борбу против насиља. Мислим да ово у Новом Пазару не би требало само бити једина тема, јер ми насиље, као што знате, имамо у повременој ескалацији, у разним структурама, од малолетничког, преко школског, до породичног и тако даље. Имамо одређене потенцијале који се тиме баве, али мислим да нам фали координација. Заправо, моје би питање било - шта су промишљања Владе у овом погледу?
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем
Реч има председница, Ана Брнабић.
Изволите.

28/1 ДЈ/МТ 16.15 – 16.25

АНА БРНАБИЋ: Додаћу само кратко једну ствар, што се насиља тиче и радног тела или како год желите, неког координационог тела које би се бавило насиљем.
Ми смо као Влада направили Радну групу за борбу против насиља у школама и ја сам председница те Радне групе. Имали смо један састанак. Направили смо неки конкретан план активности које ћемо предузети у наредних неколико недеља. За наредних отприлике десетак дана ја ћу сазвати још један састанак те Радне групе, али то се бави само насиљем у породици.
Дакле, МУП заиста добро ради свој посао и има озбиљне резултате у борби против организованог криминала, корупције и против насиља. Каква год перцепција била, ти бројеви су данас мањи него што су били икада раније, тако да мислим да нема потребе за још једним радним телом.
Али, ја ћу замолити потпредседника Владе, министра Стефановића да погледамо још једном ово о чему ви причате, па можемо да имамо и посебан састанак на ту тему. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Муамер Зукорлић, коментар.
Изволите.
МУАМЕР ЗУКОРЛИЋ: Моја сугестија се није односила на још једно радно тело, већ на успоставу једног тела које би координирало све ове структуре. Мислим да, иако МУП и остале полуге које га сервисирају дају свој максимум и дефинитивно ми имамо одређене показатеље и позитивне трендове и помаке на одређеним просторима, као што, рецимо, одређена тела која су фокусирана на одређене сегменте насиља исто тако, сигуран сам, дају свој максимум.
Али, оно што, по мени, фали јесте тај широки фронт који би објединио и постојећа тела и органе, али исто тако оно што су можда узрочници насиља. Мислим да нам ту фали, рецимо, координација на релацији просвете, на релацији медија, на релацији просто свих друштвених потенцијала, не само државних органа.
Јер, сигурно, ви ће те се сложити са мном да питање насиља само кроз полуге власти и кроз полуге државних органа, посебно полиције, правосуђа и тужилаштва јесу заправо решавање насиља тек кроз неку врсту последичности.
Међутим, оно што се сигурно можемо сложити, дакле, у значајној мери јесте да имамо одређене пропусте у целокупном друштву око односа према насиљу, око одгојних димензија, просветних димензија, медијске перцепције.
Дакле, мислим да нам ту фали концентрације, енергије и ширења управо тог фронта где бисмо направили својеврстан склад и својеврсну симбиозу, једну јачу корпоративност у погледу и перцепција и одгојних и целокупних и других, психолошких које се заправо одражавају, пре свега, на младе људе.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има народни посланик Ана Караџић.
Изволите.
АНА КАРАЏИЋ: Захваљујем, председнице.
Поштована председнице, поштована председнице Владе, поштовани министри, поштовани народни посланици, први део мог посланичког питања односиће се на Министарство одбране.
Последњих година републичка Влада саставила је и акценат је ставила на опремање и наоружање Војске Србије, повећала је безбедност државе, њених грађана и борбену готовост.


28/2 ДЈ/МТ

Оно што је мени као социјалисти, као левичару и оно што је мени, пре свега, као посланику Покрета социјалиста важно јесте што смо улагали у побољшање услова рада припадника војске што је побољшало њихов социјални статус, али смо сведоци да се последњих месеци све више дешавају медијски напади из различитих разлога.
Они су учестали, жестоки, оркестрирани из истих центара моћи. Управо говорим о „Крушику“, говорим о „Милану Благојевићу“ из Лучана, о наменској индустрији уопште.
Кампања је заиста ужасна и ја бих замолила вас као Владу да подвучете неку црту, да нам кажете како је изгледала Војска Србије 2010, 2011, 2012. године када су на власти били Ђилас, Јеремић, Понош итд, Мариника Тепић, а како она данас изгледа, како би грађани Србије могли да чују зашто ови напади заиста постоје и шта је њихов главни циљ? Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има Зоран Ђорђевић.
Изволите.
ЗОРАН ЂОРЂЕВИЋ: Захваљујем на питању.
Ја могу да будем неко ко је био сведок 2012. године, 27. јула 2012. године када је Александар Вучић дошао на чело Министарства одбране. Тада једна од ствари коју смо првенствено хтели да видимо, то је да анализирамо стање у коме се налази наша наменска индустрија.
Стање у коме се налазила је, ево, у кратким цртама, било такво да ни једно од њих није било позитивно, све су биле у великим минусима и у дуговањима. Погони који су још од НАТО бомбардовања и НАТО агресије били уништени нису били обновљени. Било је и те како великих проблема, када је у питању била исплата плата.
То су све проблеми који су свакако били и који су на неки начин притискали нашу одбрамбену индустрију. Били су велики захтеви нашем Министарству и Војсци Србије у томе да се опреми Војска Србије. Нажалост, капацитети које су они имали нису могли да с једне стране омогуће да се извози и да се тако чини неки приход, а са друге стране и оно што је основа била да постојање наменске индустрије, а то је опремање Војске Србије, није могло да буде на неком високом нивоу.
Такође, оно што је било евидентно јесте да је у неким фабрикама била и те како застарела технологија, тако да Војска Србије која је имала захтеве за опремањем, у смислу високе технологије, једноставно то није могла да очекује од њих.
Онда је донесен план како да се ради и личним ангажовањем нашег председника, тада као министра одбране, ми смо кренули у реорганизацију наменске индустрије. Она је довела до тога да се у нашој наменској индустрији данас производи висока технологија и нека опрема која је на нивоу светских произвођача који су најеминентнији и најквалитетнији на светском тржишту, да постоји велика тражња за њиховим оруђем и оружјем које се производи код нас, да су неки брендови који су били раније и који су били на добром гласу успели да се сачувају и данас „Први партизан“ који производи муницију и те како је препознат и тражен на светском тржишту.
Оно што је најбитније, то је да смо први пут од 1980. година, први пут 2016. године уложили као Влада Републике Србије 50 милиона евра у нашу наменску индустрију.
Колико знам, и даље се наставило са том праксом улагања у нашу наменску индустрију, јер смо ми препознали да са једне стране она чува нашу војску, омогућава да све оно што у неким тренуцима када је потребно нашој војсци, а не дај Боже да се деси нека околност, сигурно не би могла да се нађе на међународном тржишту. Може да обезбеди све оно што је њој потребно с једне стране.
28/3 ДЈ/МТ

С друге стране, да сваки дан, ево у последњих пар година се види да свака од тих наменских индустрија добија нову технологију и овладава неким новим технологијама.
Видели сте јуче да је у Босни и Херцеговини отворена једна фабрика која управо ради и за нас и то јесте нешто што ми желимо да повежемо Републику Српску и Републику Србију и на тај начин, јер мислим да у суштини оно што је нама најбитније јесте с једне стране безбедност, а гарант те безбедности јесте наша војска. Уколико је она добро опремљена, утолико смо онда и сви ми и сигуран сам безбеднији. Оно што ја могу да кажем, то је сигурно да Влада Републике Србије, а ево ту је и председница Владе, може да вам потврди да ми свакако и те како желимо да улажемо у нашу војску и да и даље финансирамо све, јер она се налази на здравим основама.
Последња ствар, када су у питању извозне дозволе и све оно што се налази, сада на неки начин желе да окаљају нашу војску, јесте само жеља да наша војска и наша држава ослабе. То је оно што је жеља неких. Нажалост, постоје неки људи у опозицији као што је и Драган Ђилас и људи око њега, који не презају од тога и којима би био једини циљ да дођу на власт, па макар и по цену тога да нашу војску оскрнаве и да је гурну у неко блато. Жеља је да и кроз то прикажу да ми извозимо наоружање на нека сумњива тржишта, да радимо неке ствари као што не треба, потпуно немају основа.
Оно са чиме ми можемо да се поносимо и оно што грађани Србије данас морају да знају, то је да ми треба да се поносимо тиме како и на који начин функционише Република Србија када је производња и промет наоружања и војне опреме. Она је у самом врху контроле промета тог, пример како неке друге државе могу да се поносе, много испред неких држава ЕУ је у томе и ми ћемо и даље да радимо на томе да будемо сигурни да извоз наоружања расте и да оно иде у праве руке и наравно под контролом УН и наше државе. Хвала.

29/1 БД/ВК 16.25 – 16.35

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има председница Владе. Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Пробаћу опет да будем јако кратка.
Мислим да, све у свему, и да сви грађани Републике Србије виде да је стање у нашој Војсци неупоредиво, па само 2011. године и данас. Дакле, наша Војска је била на издисају и то је некако, чини ми се, нажалост, плански уништавана.
Данас, само ако погледате колико имамо авиона, сако се не варам, имамо 11 Мигова 29 у овом тренутку који лете, 14, колико данас имамо авиона, колико имамо хеликоптера. Само смо девет најновијих „Ер-бас“ хеликоптера наручили, од којих је део већ испоручен. Да наша наменска индустрија не само данас има заиста значајан извоз, него да је данас наша наменска индустрија поново тако поштована да може да разговара са светским компанијама, као што је „Ер-бас“ о сарадњи.
Дакле, то је један озбиљан кредибилитет. Да данас имамо много веће плате у Војсци, да данас бринемо и о породицама наших војника тиме што градимо станове за службе безбедности, за које су такође тврдили да су фатаморгана и да се никад неће изградити.
Ми ћемо почетком априла уселити прве породице у зграде у Врању. Кренули смо да градимо у свим осталим локалним самоуправама које смо планирали, осим Београда, где је план продужен зато што је нешто више станова у првој фази него што је било планирано, тако да смо заједно са њима планирали и школу и обданиште, па је због тога морао да се мења урбанистички план. Али, ја претпостављам да ми најкасније у априлу крећемо и са каменом темељцем за првих 1.000 станова за службе безбедности у Београду.
До опреме, до плата, униформи, много веће безбедности, све у свему, и услова. И сви смо, свакако, поносни на то. Али, исто тако, мислим да не постоји ни једна друга земља, нити ја знам за ту земљу, да опозиција напада наменску индустрију једне земље, да напада војску сопствене земље и војну индустрију. Ја то никада до сада нисам чула.
Дакле, постоје неке ствари у нормалним земљама, са нормалним људима, нису ствар политичке борбе. То су ствари ванредног националног интереса. Наменска индустрија, војска се не напада.
Нажалост, један део опозиције овде не препознаје ни у чему национални интерес, од очувања Косова и Метохије, до наменске индустрије и Војске Републике Србије.
Ја очекујем и надам се да ће грађани то препознати и да ће то проценити и оценити на изборима и они то знају и зато бојкотују изборе.
Али, када имате ту врсту, такву врсту опозиције, знате зашто кажу да је у демократији потребна јака опозиција? Зато што је она не само корективни фактор, него зато што вама јака опозиција скреће пажњу на неке ствари које можда не радите довољно добро, не радите довољно брзо или можете да их урадите другачије, у интересу грађана.
Нажалост, ми у највећој могућој мери немамо такву врсту опозиције, иако имамо, морам да кажем, озбиљне и конструктивне политичке странке и у опозицији, које плаћају ту своју озбиљност и конструктивност тиме што им кажу да су тројански коњи и људи који у ствари раде за Александра Вучића, али добро, то да оставимо по страни. Али, пошто ми немамо ту врсту опозиције, онда ми морамо сами да будемо екстра мотивисани да дефинишемо сами и оне ствари које можда не радимо најбоље. И постоје, наравно, такве ствари.


29/2 БД/ВК

Ја ћу вам рећи једну ствар коју ми нисмо завршили, која се тиче војске, а коју морамо да завршимо, а то је да системе као што је, рецимо, „Е-беба“, пријава новорођенчади у породилишту, потпуно бесплатно, за 10 минута, без икаквих папира или „Е-рецепт“, да хронични болесници не иду на сваких три недеље код доктора да им препише исте лекове које они примају већ две или три године. Још увек нисмо увели за војне обвезнике, због заштите података о личности, због осетљивости података у нашој војсци. Морамо ту да променимо још неке законе и морамо то да обезбедимо у најкраћем могућем року и војним обвезницима.
Е, сада, да ми имамо озбиљну опозицију, они би људи нас критиковали за те ствари. Рекли би – људи, јел можете да разумете да ви још увек немате „Е-бебу“ или „Е-рецепт“ за војску и војне обвезнике, то је срамота, то не сме тако. То је све истина. Ми то морамо брже да радимо. Ми смо то покренули. Нисмо завршили, морамо да завршимо.
Ево, ја ћу рећи потпуно искрено. Постоје неке ствари које би морали брже да радимо, али уместо тога, пошто их мрзи да гледају, у ствари, у суштину ствари и ствари које се заиста тичу живота грађана, квалитета њиховог живота, њихових стандарда, е онда они нападају наменску индустрију и причају глупости, измишљају афере које могу и штете заиста националним интересима, суштинским интересима Републике Србије. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има Ана Караџић, допунско питање, ако желите.
Изволите.
АНА КАРАЏИЋ: Захваљујем пуно на одговорима.
Пре свега, све што сте навели говори у прилог томе да то што се улаже у војску јесте да се омогућава да се води политика војне неутралности, која је једна од кључних интереса Владе Републике Србије.
Поред политике војне неутралности, оно што такође сматрам важним јесте демографија и подстицаји, тако да мој следећи блок посланичких питања, да кажем, односи се управо на то.
Пре свега, похвалила бих чињеницу да је од 2017. до 2019. године уложено 740 милиона динара у предшколске установе, у вртиће, како у адаптацију, тако и у изградњу предшколских установа. Дакле, проширују се капацитети.
Ускоро, колико сам схватила, биће обавезно и за децу од три године да похађају тај предшколски програм.
Оно што мене везано за ово занима јесте када ће васпитачи који су на одређено време запослени у предшколским установама моћи да добију уговоре за стално, не само због њихових личних бенефиција, да кажем, одмора итд, већ зато што они нису у могућности да иду на све обуке које су им потребне¬? Старији васпитачи, који су пред пензијом, иду на те обуке, а заиста сматрам да неће бити ефикасно кроз пар година кад они заиста оду у пензију и млади васпитачи наставе да раде без едукација, да кажем.
Друго питање бих такође поставила вама, госпођо Брнабић, односи се на популациону политику. Уложено је 1,2 милијарди динара годишње. Када ће се повећати сума за друго и пето дете, о којима сте говорили?
Треће питање везано је за младе брачне парове. Пре свега бих похвалила субвенције намењене руралним срединама, субвенције које сте омогућили газдинствима за машине, за опреме и на тај начин их подстакли да остану на селима, отприлике 161 милијарда динара. У складу са тим, моје питање је, што се тиче градова и изградње станова за младе брачне парове, када говоримо о субвенционисаним становима, председник Вучић је говорио о томе да ће бити уложено око 500 милиона евра. Занима ме када су ти станови планирани за изградњу и која би отприлике била та цена квадрата коју би млади брачни парови требали да плате?
29/3 БД/ВК

Још само једно питање. Пошто сте отворили јуче Технолошки парк у Новом Саду, свака част на томе. Такође је председник говорио да ће бити уложено још средстава. Да ли се зна конкретно који је план и где ће бити отворени ти технолошки паркови у будућности и шта ће још бити уложено у дигитализацију коју сте спроводили врло ефикасно до сада? Хвала.

30/1 ТЂ/ВЗ 16.35 – 16.45

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има Ана Брнабић. Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Хвала.
Рећи ћу само пар речи о пронаталитетној политици, па ћу да оставим и министру Ђорђевићу и министарки Ђукић Дејановић да надопуне са конкретнијим информацијама.
Рећи ћу вам једну лепу вест. Ми смо ове године, односно ми смо 2019. године имали коначно у Србији позитиван природни прираштај. Дакле, више рођених, него умрлих и за од прилике 614 више рођене деце него 2018. године. У томе смо, чини ми се, једини у региону. Дакле, велика захвалност свима који су радили са нама на овоме и чини ми се да то није важно само за… Можда није важно, а мислим да је најважнија ствар што се тиче нашег наталитета и будућности Србије, али исто тако указује заиста значајно веће поверење наших грађана у будућност ове земље, у то да ће имати сигурност, да ће имати просперитет, да могу да стварају породице и много смо уложили у то.
Као што сте и рекли ви, ми смо у плану „Србија 2025“ издвојили додатних 700 милиона евра, за пронаталитетну политику, две стотине милиона евра за вантелесну оплодњу, улагање у дечије програме итд. Нешто ћемо ићи, наравно, и са изменама Закона о финансијској подршци породицама са децом и да исправимо неке ствари на које су нам указали и са којима се слажемо. Исто тако смо планирали 500 милиона за станове за младе брачне парове.
У овом тренутку радимо на плану за изградњу станова, односно како ћемо дефинисати критеријуме, шта су млади брачни парови, на који најбољи могући начин можемо да дефинишемо те критеријуме да би заиста погодили циљну публику коју желимо и подржали младе људе у Републици Србији.
Опет ми је драго да кажем да то Влада не ради сама. То данас радимо уз подршку Кровне организације младих Србије, КОМС, и видећемо… Свакако ја се надам да у наредним данима добијем извештај о томе како то иде. Ја сам имала један састанак са њима у Новом Саду, са Кровном организацијом младих Србије и причали смо и овоме, замолила сам их да седну са нама и да нам помогну, онда ће то ићи на Владу, ресорна Министарства да процене и да усвојимо тај план, а онда и да програмирамо даље средстава и локалне самоуправе, што ће све бити у оквиру тог плана.
Што се тиче научно-технолошких паркова, па и то је такође један од показатеља, чини ми се, одговорности Владе Републике Србије и владајуће већине и свих вас овде који сте нам дали подршку. Србија до 2014. године није имала ни један једини научно-технолошки парк. Године 2015. отворен је први научно-технолошки парк у Републици Србији, отворио га је Александар Вучић, тада као премијер, и то је био научно-технолошки парк Београд.
Ми смо јуче отворили прву фазу научно-технолошког парка Нови Сад, али до краја мандата ове Владе, ми ћемо имати четири научно-технолошка парка у Србији – Београд, Нови Сад, Ниш и Чачак. Имаћемо читаву мрежу старт ап центара по целој Србији. Рекла сам јуче, поновићу данас, то јесте једна нова кичма, кичмени стуб развоја другачије будућности Србије.
Када се поредимо са регионом једино је Словенија земља која има један научно-технолошки парк у Љубљани. Дакле, трчимо брже од региона, видимо много даље и мислим да ће нам се овом у мандату ове следеће Владе, ко год био у њој, да ће нам се вишеструко вратити и да ће утицај на нашу економију, не останак младих у Србији, на повратак младих у нашу земљу, бити више него очигледан. Тако да хвала вам на тој подршци.

30/2 ТЂ/ВЗ

Рећи ћу вам још једну ствар. За све оне који причају да су они образовани, да су они елита, да су они културни, знате, до 2015. године школе нису биле повезане на интернет, наше школе нису имале интернет. Све наше школе су данас повезане на интернет и до септембра ове године 1.000 школа ће имати брзи бежични интернет, од неких хиљаду и по школа. Ми данас имамо 10 хиљада дигиталних учионица. Ми имамо програмирање, као обавезан предмет у школама. Тада су родитељи молили да програмирање буде обавезан предмет у основним школама. Била је Влада за Владом до 2014. године која није знала како то да реши или је није било брига како то да реши.
Дакле, ми смо испунили оно обећање које смо дали, а то је да је мандат ове Владе, која је Влада континуитета са оном из 2014. године, али и оном коју је повео Александар Вучић 2016. године, да наставимо да будемо фискално дисциплиновани, да задржимо нашу макроекономску стабилност и да даље градимо Србију, да смањујемо незапосленост, али истовремено је велики задатак ове Владе да крене у трансформацију наше економије, нашег друштва како би били много конкурентнији у будућности, како би наша економија била заснована на иновација, науци, истраживању и развоју.
Поносна сам да кажем да смо ми то обећање испунили. Урадили смо све што смо зацртали. У том смислу, било је изазовно, али верујем да то сви виде, заиста да то сви добронамерни, искрени људи у Републици Србији виде и тако ћемо наставити. Сада молим министре да кажу мало више о пронаталитетној политици.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар Ђорђевић.
ЗОРАН ЂОРЂЕВИЋ: Захваљујем.
Свакако, поред економских реформи и наших успеха у економији, питање економских миграција и питање популационе политике су једно од најважнијих питања којима се ова Влада бави, што је свакако било и биће приоритет у неком наредном периоду.
Чули сте да и наш председник сваки пут, када се обраћа јавности, једна од ствари која јесте јесте питање демографије и ми смо свакако радили доста на томе у претходном периоду и сведоци смо тога да, рецимо, они који су критичари онога што ми радимо данас су у своје време, док су они били, како кажу, њихово златно време, за породиље издвајали 26 милијарди. Ми смо данас тај износ не удвостручили, већ се он креће за ову годину на предвиђених 68 милијарди. Значи, ми из годину у годину, у складу са економских могућности, то издвајање за унапређење наше демографске слике свакако повећавамо.
То је врло тешко и одговорно и, с обзиром да се крећете у неким ограничавајућим финансијским средствима, врло је битно да пажљиво одмерите у ком правцу треба да идете да би то имало ефеката.
Колико смо били успешни говори ово што је наша председница Владе рекла да смо први пут ове године, односно прошлу годину завршили са 614 деце више. Гледао сам ту статистику и све земље у окружењу, и Румунија, и Бугарска, и Мађарска, и Босна и Херцеговина, и Црна Гора, и Албанија, и Северна Македонија, су завршиле са негативним бројем деце. Једино Србија има позитиван скор и наравно да то не сме да нас охрабри на неком кратком року, већ треба да наставимо даље да радимо. Нас је обрадовала та чињеница да је председник приликом презентације „Србија 2025“, када је причао о демографији, популационој политици, управо рекао да ће она бити и те како препозната са тих 700 милиона и доста тих пара је управо одвојено за популациону политику у смислу подстицаја рађања, односно родитељског додатка, дечијег додатка и свих осталих неких ствари које сада дајемо и које желимо управо да унапредимо.

30/3 ТЂ/ВЗ

У том неком смислу смо ми стали са оним што смо имали претходно, јер претходна нека наша анализа се кретала у ограниченим финансијским средствима која су била далеко мања о овога и сада пажљиво министарство Славице Ђукић Дејановић и Министарство рада ради на томе да прво представи председници Владе како би то отприлике изгледало и како и на који начин ми треба да своју популациону политику усмеримо до 2025. године, а онда, уколико постигнемо неки консензус, наравно да изађемо и ка другим министарствима и да идемо и на измену Закона о финансијској подршци породици са децом и да дођемо овде у Скупштину.

31/1 БМ/МП 16.45- 16.55

Свакако то и радимо и у сарадњи са невладиним организацијама, јер нам је врло битно да чујемо и неко друго мишљење и да видимо да те мере које буду биле, постигну неки општи консензус у друштву, да знамо колико издвајамо и да на неки начин заједнички донесемо одлуку како и у ком правцу ће тај износ отићи, а највећа жеља нам је управо да овај тренд који сада имамо, који је, неко ће рећи мали, 614, али за нас је и те како велики с обзиром да смо једина земља која смо у позитивном скору, буде из године у годину буде све већи.
Сигуран сам да ћемо успети у томе, јер смо сви као Влада на неки начин усмерени ка остваривању тог циља и дубоко сам уверен да ће године испред нас, а и ова година бити свакако боља у томе неком смислу и да ћемо врло брзо ући у скупштинску процедуру са изменом и допуном Закона о финансијској подршци породици са децом. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има министар Недимовић.
БРАНИСЛАВ НЕДИМОВИЋ: Поштована председнице, поштовани посланици, желим само неколико речи да кажем пре свега због јавности, а исто тако да се надовежем на ваше питање везано за подстицање младих у руралним подручјима и начин преко ове мере како да млади могу да остану и да живе у сеоским срединама што мислим да је јако важно.
Погледајте источну Србију и јужну Србију, огроман простор где јако мало људи иначе живи, а и још мање је младих тамо присутно. Пре неколико година, 2017. године Влада Републике Србије је отпочела са применом једне мере, а то је подршка почетницима, младим људима у пољопривреди, старости до 40 година. Није ово никакво измишљање топле воде, ово је један од инструмената у којима у европској пољопривредној политици, многе земље се користе, али за нас је она неопходна из једног простог разлога зато што на тај начин помажемо помоћу грантова, младе пољопривреднике да започну своју пољопривредну производњу. Не да они прво инвестирају, па да је онда чекају, него овако унапред да људи добију. Кренули смо са финансијском подршком од, када се преведе то у евре, на 10 хиљада евра, милион и 200 хиљада динара и на првом конкурсу који је био 2017. године пријавило се негде око 780 младих пољопривредника.
Од 780 младих пољопривредника, правилник посебан постоји, нарочито апострофирамо ангажовање у области сточарства, повртарства и воћарства баш због ових крајева који су ненасељени, где су мале парцеле, уситњене парцеле, планинска подручја где је много лакше остваривати ову пољопривредну производњу, а са друге стране јако је важно да то буду оне гране пољопривреде где је потребно ангажовање младих.
Није исто када у овим секторима пољопривредне производње се ангажују лица од 25 и 30 година или када имате лица од 60 година. Продуктивност је много мања, сложићете се. Не може човек са 60, 65, 70 година да остварује исте резултате у воћарству и повртарству где се тражи гола физичка радна снага, где се тражи много веће ангажовање. Природно је да ту онда инсистирате на томе.
Од тих првих, непуних 800 пријава, 667 лица је остварило право на овај подстицај, исплаћени су и та лица још имала обавезу да у наредне две године инвестирају још 25%. Могу да вам кажем да на основу контрола које смо спровели, да је велики број лица и успео да реализује свој бизнис план, али појавила су нам се и 15% лица у контролама која нису то успела да ураде.
Али, ја бих то подвео под класичан онај предузетнички дух. Не можете очекивати да када неко хоће самоиницијативу да има, када хоће да се бави неким предузетничким бизнисом, да од 10 пројеката буде свих 10 успешно.
31/2 БМ/МП

Ако буде три успешна то оправдава смисао читаве приче, нека три ће наставити да живе, кренуће да праве много веће вредности и самим тим генерисати у читавој причи много више новца и за ове који иду последњи.
Друга мера која је била, то је било 2018. године, негде око 1.300 апликације је било по истим условима, 1.160 их је добило новац. Само је сада овај пут било више новца, не 10 хиљада евра, него 12,5 хиљада евра. Ове године, и да тиме закључим, пардон, прошле 2019. године, имали смо једну невероватну ствар. Пет и по хиљада младих се пријавило за ову меру. Конкурс је готов 7. јануара, наравно ово ће ставити Владу на нове муке, много више финансијских средстава, него што је ико планирао ће бити неопходно за то, али ту је министар финансија, надам се да прати ово излагање па ће он то разумети.
Наравно, шалу на страну, али јако је важно да је много већ број младих лица у овом тренутку спреман да уђе у пољопривредну производњу, наравно уз строге мере контроле. Из једно простог разлога, да не би дошло до злоупотребе.
Ми смо имали контроле које смо спроводили у различитим секторима и подизања вишегодишњих засада система за наводњавање, те се појављују одређена лица која покушавају да злоупотребе цео систем. Тога ће увек бити, али ми морамо то да сведемо на најмању могућу меру.
Ово је један од алата, ова мера подршке младим пољопривредним произвођачима, један од алата читавог спектра мера која предузима Влада Републике Србије кроз своје координационо тело, преко проф. Дејановић која води читаву ту причу и мислим да је јако важно да свако из свог угла да максималан допринос.
Није ово крај. У оквиру Министарства пољопривреде још две мере могу доћу у обзир у наредном периоду, али је неопходно да изменимо и Закон о пољопривредном земљишту и Закон о подстицајима у пољопривреди. То је да женама, које су чланови пољопривредних газдинстава, дамо много већа права да би оне остале на селу, јер ипак се све врти у сеоским домаћинствима око жена. Ако нема њих, тешко да може бити и приче о заснивању породице и тешко да може бити приче о било каквом развоју.
С друге стране, постоји одређена количина пољопривредног земљишта, пре свега мислим на пашњаке, на утрине које морамо у бацити у систем и који се могу понудити по изузетно повољним условима на много већи и дужи временски период по повољним ценама младим пољопривредницима како би они могли да остварују на један квалитетнији начин, да остварују своју пољопривредну производњу и праве већи профит.
Ово су мере које стоје пред нама. Ми ћемо из угла колико год можемо помоћи ово. Чињеница да је у свету присутна депопулација из руралних подручја, да се све креће према градовима, али постоје нам на располагању и неки други алати.

Пре свега, нама предстоји, сложиће се колегиница Јоксимовић, и ова мера ИПАРД 3, ми смо у предлозима Европској комисији за овај будући програм, предложили посебну меру подршке где ће ЕУ давати 75% новца за младе пољопривредне произвођаче, а наша држава 25%. Ту меру ИПАРД 2 програму нисмо имали. Мислим да је то јако важно да што више ресурса користимо.
Пред вама, претпостављам данас, у току расправе по амандманима када је био Предлог споразума између Владе Републике Србије и Светске банке, а тиче се програма подршке конкурентности пољопривредне производње, и ту је један од алата биће подршка младим пољопривредним произвођачима, нарочито са акцентом на источну Србију, јужну Србију где постоје десетине километара, на пример, између Соко Бање и Књажевца где 40, 50 километара скоро никог да не можете ни да видите.
Мислим да је јако важно да користимо ове алате колико ћемо успети, време је пред нама да то реализујемо.
31/3 БМ/МП

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Имате коментар?
Изволите.
АНА КАРАЏИЋ: Захваљујем се.
Само бих још једно поновила питање, знам да не можете сада да одговорите, али ако будете у прилици, везано за васпитаче, да ли ће бити пребачени у неком тренутку, да ли ће добити уговор за стално?
Желим само да кажем да ће посланичка група Покрета социјалиста подржавати и даље Владу Републике Србије и све што радите. Нисам истакла као питање, али свакако као похвалу буџет који је одвојен за социјална давања. Колико сам схватила око 100 хиљада лица, новчана помоћ за око 100 хиљада лица и око 400 хиљада деце која живе у сиромаштву примају дечији додатак. Тако да, та одвајања су за сваку похвалу.
Покрет социјалиста је левичарска партија, ми се заиста залажемо за све оне којима је помоћ најпотребнија за права сваког човека. Можда нисмо велика партија, али смо веома упорна, доследна и верна грађанима Србије.
Не желим да нам пожелим срећу предстојећим изборима, јер већ ради и труд који сте уложили је довољан. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има Балин Пастор.

32/1 МГ/ИР 16.55 – 17.05

БАЛИНТ ПАСТОР: Имао бих питање за председницу Владе у вези илегалних миграција. Ја сам у неколико наврата већ у НС РС говорио о тој теми, пошто је изузетно важан за грађане Републике Србије, поготово за мештане оних насеља која су погођена мигранском кризом. Тачно је четири и по године од дана када сам први пут о овој теми у Народној скупштини говори и поновио бих нека питања.
Зашто Република Србија, надлежни органи Републике Србије не чувају јужну границу Републике Србије, да ти људи без докумената не би улазили у нашу земљу?
Друго је питање – зашто се на илегалне мигранте закони Републике Србије не примењују? Зашто је могуће да ти људи тзв. илегални мигранти обијају куће, не само празне куће, него и оне куће у којима људи станују? Ја бих споменуо неколико насеља, Мајдан, Рабе, Банатско Аранђелово у општини Нови Кнежевац на северу Баната, Хоргош, Мартонош и Кањижа, у општини Кањижа у Бачкој? Ти људи једноставно од тих миграната, годинама не могу да живе.
Ја апелујем на веће присуство полиције и морам да вам признам госпођо Брнабић, да сам ја јуче ступио у контакт са министром Стефановићем и замолио сам га да полиција буде у већој мери присутна у тим насељима и да штити наше становништво, грађане Републике Србије. Захваљујући томе је полиција јуче и данас цео дан присутна у Мајдану и у Рабеу и у још неким насељима и ради онај посао који треба да ради.
Тако да похвалим рад полиције, рад МУП везано за Мајдан и Рабе у последњих 24 часа и апелујем на веће присуство полиције и на то да сви надлежни органи Републике Србије учине све у интересу гарантовања безбедности грађана Републике Србије.
Ови људи су илегални мигранти, треба их само погледати, већина њих не бежи од рата, то су економски мигранти који желе да дођу преко нас у западну Европу, али не смемо дозволити да угрожавају безбедност грађана Републике Србије.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Хвала.
Дакле, када је Србија била највише погођена миграционим таласом 2015, 2016. године, мислим да су заиста некако здружене снаге војске и полиције показале на који начин Србија може да се одбрани и са друге стране, како хумано може да одговори на овакве изазове. Мислим да смо били стабилан и предвидив партнер, не само свим нашим суседним државама, већ и целој ЕУ.
Ви знате да је наш специфичан проблем и не само Србије, него свих земаља Западног Балкана, тај што нама мигранти долазе из земаља ЕУ, да иду даље у друге земље ЕУ. Тако да је прва линија одбране ипак ЕУ због чега смо ми потписали Споразум о сарадњи са Фронтексом.
Дакле, да не би наше границе штитили само на нашим границама, већ да би кренули све заједно, да их заједно чувамо и на границама ЕУ, да имамо и са највећим бројем суседних држава заједничке граничне патроле и да смо ми 2015. и 2016. године спречили, ако се не варам, преко 50.000 нелегалних улазака у Србију, а да смо на најбољи могући начин сакупљали податке и информације о људима који су легално ушли и делили то са нашим партнерима из ЕУ како би заједно видели шта да радимо са тим људима.
Ми смо тада имали једно координационо тело у оквиру Владе Републике Србије која је пратило целу ситуацију. Поново ћемо реактивирати то координационо тело да би пратили сва нова дешавања којима смо били сведоци у последњих неколико дана и да би се наши грађани осећали потпуно сигурно и потпуно безбедно. На крају крајева, да би подигли на максималну могућу меру координацију између свих наших служби безбедности и наших партнера из ЕУ, али и других земаља у окружењу.
32/2 МГ/ИР

Тако да је то оно што ће предузети Влада Републике Србије. Верујем и заиста сам сигурна да ћемо успети да одговоримо и на овај талас. На крају крајева, данас смо много спремнији него што је то био случај 2015. године када нико није знао да ће таква криза испити, односно да ће толики број миграната кренути да иде овом рутом која је након тога, захваљујући нашој ефикасној реакцији, пре света наших безбедносних снага, затворена и онда су они нашли другу руту преко Црне Горе и БиХ.
Дакле, Влада ће поново реактивирати координационо тело. Драго ми је што сте се чули са министрем Стефановићем и свакако, знате да ће они увек промтно реаговати на сваку пријаву могуће ескалације, за наше грађане. У овом тренутку заиста не постоји разлог ни за бригу, ни за панику и ми ћемо у сваком случају реаговати на време.
Такође, наставићемо да апелујемо на Брисел, да постоји нека заједничка европска политика за мигранте. На крају крајева, зато што није фер да се сналази свако за себе, поново кажем, зато што нисмо земља ни која је крајње одредиште, као што сте рекли, ни која је крајња дестинација тих људи и зато што смо ми практично окружени једним делом са ЕУ, одакле долазе мигранти. Или, ако долазе из Северне Македоније, поново они долазе из ЕУ зато што се Северна Македонија у том смислу граничи са ЕУ.
Дакле, видећемо да у максималној могућој мери разговарамо и са њима и са Фронтексом и да нађемо најефикаснији начин за решавање евентуалних нових ситуација.
Извињавам се, дугујем одговор око предшколаца, то је јако важна ствар и не ради се ту само око сталног запошљавања, што јесте велика тема. Чини ми се да смо много радили са предшколским установама и са синдикатима који окупљају запослене у предшколским установама и са локалним самоуправама и са Министарством државне управе и локалне самоуправе и Министарством просвете и мој кабинет, како би побољшали услове за рад у предшколским установама. Причам само о запосленима у предшколским установама и то је од кључне важности. Ако бих могла да некако из овог угла саветујем будућу Владу Републике Србије, рекла бих да су много урадили сада за основне школе, заиста доста смо урадили и за средње школе. Покренули смо велике ствари и у високом школству, поштујући аутономију, али следећа Влада треба озбиљно да се бави предшколским установама, зато што по свим истраживањима која данас видите, све оно што се уложи у предшколске установе се врати кроз каснији економски раст и развој младих, породични живот, срећу и лично остварење.
Дакле, оно што је нама била велика мука, што смо успели да решимо јесте тај проблем финансијске неодрживости повећања плата у неким локалним самоуправама за предшколске установе. Дакле, ми смо сваки пут када смо повећавали плате у просвети, повећавали плате и предшколцима. Неке локалне самоуправе су то могле да испрате, неке нису могле да испрате зато што се плате дају из буџета локалних самоуправа. Имали смо онда једну велику акцију да усагласимо плате, јер није фер да се неко у вртићу у Прибоју другачије плаћа, а другачије плаћа у Новој Вароши или Београду или у Новом Саду. То смо успели и то смо усагласили, чак смо током 2019. године некако ванредно из буџета Републике пребацили у буџете локалних самоуправа, како би оне успеле да подигну плате тамо где нису успевале и то смо сада изједначили.

33/1 ВС/МЈ 17.05 – 17.15

Други велики проблем је проблем који такође имамо већ заиста дуги низ деценија, а то је да ми имамо и у просвету и донекле у здравству то да имамо људе који су неколико година или дуги низ година на одређено време. Тим људима уговор за стално, некада много више значи, него повећање плата, зато што значи сигурност њима, њиховим породицама, узимање кредита, решавање стамбеног питања итд. И, тиме смо сада озбиљно кренули да се бавимо.
Ми смо практично у просвети и здравству укинули, нисмо формално правно, али на комисији смо укинули забрану запошљавања, тако да за све што је потребно у просвети и у здравству иду одмах одобрења за нова запошљавања.
Министарство државне управе и локалне самоуправе је упутило допис локалним самоуправама да за предшколске установе сви који су на дуже време на одређено да их преведу, да им дају уговоре за стално, и ми смо, и Комисија за запошљавање је дала сагласност за 1.900 уговора за стално у предшколским установама и то ћемо наставити.
Видели сте вероватно да је Министарство просвете, министар Шарчевић данас није ту, он ју у Токију, ми ћемо бити једно од само пет или шест земаља света која са Јапаном потписује уговор о сарадњи у области просвете, што такође довољно говори о нашем кредибилитету и реформама које смо спровели у последњих пет или шест година, али у просвети смо најавили конкурс за 5.000 људи који су били на одређено време да се пребаце за стално.
Наш циљ је да сви људи који су дуже од годину дана на одређено времену да их пребацујемо за стално. И, знате шта, за наш буџет је то неутралан ефекат, нама је то у реду, дакле, немамо ми те плате, дајемо, па дајемо, тим људима је то додатна сигурност. Ја сам као председница Владе јасну инструкцију министру просвете да ово морамо да завршимо.
Разговарала сам и са министром Лончаром да ово завршимо у здравству и да ти људи онда поред тога што данас имају веће плате, много него и пре мера фискалне консолидације, а у здравству, чак отприлике 43% веће.
Дакле, оно што данас прима медицинска сестра, као плату, толико је 2012. године плату имао доктор. Толико је то промењено.
Кад завршимо и ово они ће имати сигурност ми настављамо са подизањем плата, али је потпуно другачији услови у којима ће они радити.
Што се предшколаца тиче првих 1.900 већ имају сагласност настављамо даље да уводимо ред и у овом сектору. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има народни посланик Балинт Пастор. Изволите.
БАЛИНТ ПАСТОР: Председнице Владе захваљујем се на одговору и ја сам свестан тога да Србија нити је проузроковала мигрантску кризу, нити може сама да реши мигрантску кризу и уопште се на то мој апел не односи. Мој апел се односи искључиво на заштиту нашег локалног становништва, јер желим да изнесем само неколико података.
У Хоргошу тренутно у насељеном месту Хоргош тренутно има 300 миграната, илегалних миграната. Ти људи у Хоргошу не могу од њих да живе, не смеју децу да пуштају на улицу. Ти грађани, илегални мигранти, ти људи, уопште не поштују законе Републике Србије. Не поштују законе због тога што на то нису принуђени, не поштују законе због тога што нико од њих није легитимисан.
Моје питање се односи на то – зашто се ти људи не легитимишу, као што се легитимишу грађани Републике Србије и зна се тачно шта је последица по Закон о јавном реду и миру Републике Србије уколико неко не носи лична документа са собом, а грађани Републике Србије или је инострани држављанин, било које друге државе.
33/2 ВС/МЈ

Друго питање је, како је могуће да те људе и легалне мигранте у та насеља доводе аутобусима.
Рецимо, за насељено место Мајдан и Рабе, не постоје редовне аутобуске линије, не постоје. Уколико се ради о некаквом специјалном превозу, треба да постоји путна листа. Зна се шта су обавезе привредних друштава која се баве превозом лица. Полиција све кажњава који немају листу путника, тако да би се мој апел односио искључиво на та питања.
Кажем још једанпут, полиција је одлучно реаговала данас и јуче у општини Нови Кнежевац. Ја бих желео да то буде пракса и у будућности и да се то прошири и на општину Кањижа.
Ја знам да се МУП суочава са огромним проблемима због недостатка људства, али апелујем на све да заштитимо наше локално становништво. Рецимо, Мајдан и Рабе су насеља са укупно 170 становника, то су старачка домаћинства, мигранти, илеглани мигранти улазе у те куће, ти људи су преплашени, не могу једноставно нормално да живе и ја апелујем на вас да Влада Републике Србије све учини у интересу заштите наших становника.
Ми смо као што смо били и до сада, партнери у свему томе. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Ја бих само желела да вас позовем ја ћу почетком следеће недеље заказати састанка и поново ћу покренути нашу координациону групу у оквиру Владе, да се чујемо, дођите на тај састанак, да седнемо заједно, разговарамо и видимо да, свакако, у тим местима која сте набројали решимо све проблем који постоје, али и да од сада па у наредним недељама и месецима предупредимо било какве евентуалне могуће проблеме. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Изволите, коментар.
БАЛИНТ ПАСТОР: Захваљујем се, председнице Владе.
Ја ћу свакако врло радо се одазвати на тај позив. Ми смо ту, заједнички нам је посао, задатак да заштитимо наше локално становништво, јер у Републици Србији се пуно пута говорило о томе да треба бити хуман и треба разумети те илегалне мигранте.
Лако је бити хуман у подручјима која нису захваћена присуством илегалних миграната.
Једноставно, треба разумети оне људи који не могу нормално да живе, нису могли нормално да живе 2015. године, па смо заједнички те проблеме на неки начин решили, а сада се ти проблеми понављају.
Знамо сви, а знате и ви да је једна већа група илегалних миграната прекјуче покушала на вандалски начин да уђе у Мађарску, рушили су ограду. Уколико се они тако понашају поред граничног прелаза где је присутна полиција и војска једне друге суверене државе, како се онда у старачким домаћинствима са наше стране границе у Републици Србији, људи могу осећати и због тога вам се најлепше захваљујем, што сте рекли да ће се поново активирати та радна група.
Ја мислим да је нашим грађанима изузетно битно што могу да виде да је Влади Републике Србије битно да се њихови проблеми решавају, као и у економији, као и у пољопривреди, као и у другим темама и мислим да је безбедност на првом месту.
Заиста, сматрам да је наш заједнички задатак да гарантујемо безбедност нашим грађанима и још једном нудим партнерство за то у име СВМ. Хвала најлепше.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Ђорђе Вукадиновић.


33/3 ВС/МЈ

ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ: Госпођо Брнабић, ми смо се пре мало више од месец дана овде срели и разговарали и ту је било више тема, али је кључно, централно питање било ситуација у Црној Гори, тада је то ескалирало управо и ја сам ту имао примедбе на понашање наших, односно на реакцију наше Владе.
Ви сте уз доста инсинуација, малтене, као да неко позива на насиље, помињали сте неке тенкове, свашта, али сте рекли неке ствари које звуче разумно.
Рекли сте, морамо бити паметни, морамо бити промишљени и тај проблем морамо решавати у дијалогу са Владом Црне Горе, јер је то сада независна држава и онда сте још алудирали ко је крив, што јесте, итд.

34/1 ЈИ/ИЋ 17.15 – 17.25

Ево, прошло је више од месец дана, прошло је пет недеља, госпођо Брнабић, били смо паметни и промишљени, нисмо реаговали исхитрено, чак наше Министарство спољних послова је пропустило прилику да реагује, па је њихово Министарство спољних послова отприлике протестовало због релативно ситног инцидента испред Амбасаде Црне Горе у Београду, дакле, које јесте за осуду, али није за тако драматичне реакције. Читава јавност њихова се тресла због тих пар ватромета, или не знам шта је испаљено у Кнез Михаиловој испред амбасаде.
Хоћу да кажем, разумни смо били, нисмо реаговали, ја бих рекао ни онолико колико се мора, а шта је ефекат тога? Шта смо постигли? Шта сте постигли? Дакле, за дијалог, као и за танго потребно је двоје. Пропустили смо прилику да учинимо нешто што свака разумна суверена држава може да учини, од Савета безбедности, што делује као најкрупнија мера, али је овде у овој сали министар Вулин, додуше као своје лично мишљење рекао да је он чак и на то спреман и мисли да би то требало, значи, од алармирања Савета безбедности, преко ОЕБС-а, преко Парламентарне скупштине Савета Европе. Ми, заправо, нисмо учинили ништа, можда је билатерално неко нешто разговарао.
Ево, ја вас питам да ли сте ви као Влада, као председник Владе и председник је најавио да ће разговарати, али не знамо да ли је тог разговора било, да ћемо решавати тај проблем дијалогом? До сада нисмо видели никакве ефекте тог дијалога, него смо само видели ароганцију, бахатост и ескалацију ароганције, режима у Подгорици, па и стигло се од овог скандалозног закона о наводној слободи вероисповести, стигло се и до физичких напада на младиће који су протестовали и бранили оне своје мурале, односно тробојке, па су као најгори криминалци растеривани шок бомбама, сузавцима, било је и пребијања.
Дакле, то је моје прво питање – да ли се намерава и шта се намерава учинити од оног што је разумна дипломатска мера или лепеза могућих мера?
Друга ствар, али бојим се да друге ствари неће бити, одговорите на прво, па ћу онда у следећој тури поставити и то друго питање.
Изволите.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има Ана Брнабић.
Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Дакле, поново као и толико пута у нашим дебатама, као што сам и мало пре поменула о маниру једног дела опозиције, не чујем никакве предлоге, конструктивне критике, ево, ја бих урадио ово или урадио бих оно или требали смо да урадимо ово, никакав узрочно последични след.
Када сазовемо или замолимо да се сазове седница Савета безбедности УН који онда резултат очекујемо од тога? Очекујемо да ће се сазвати? Очекујемо да ћемо нешто добити. Шта ћемо добити? Шта је онда резултат тога?
Дакле, ја сам вам рекла и прошли пут, то парадирање ради парадирања, то време у Србији ја се надам да је прошло зато што имате одговорну власт, одговорне људе који не парадирају него нешто раде, а када се парадира без икакве јасне визије шта желимо да постигнемо и где ће то и у коју ситуацију довести Србију, и Србију у односу на тај други проблем, па онда ја не видим да то заиста има неког смисла.
Као што смо и прошли пут причали, чини ми се да је права и паметна дипломатија кад је има много више у контактима који се не виде, него парадирањем нечега што неће донети никакав резултат, а ни ви сами не знате шта би очекивали од тога.


34/2 ЈИ/ИЋ

Мени се чини да смо ми доста добили. Мени се чини да су многи према том закону из иностранства много суздржанији, него да смо ми парадирали, како би ви то волели или како се то некада радило и да могу да кажу, ево, сад опет имамо проблем између неке две стране које су неразумне.
Ми смо јасно рекли да се ми са тим законом не слажемо, да он угрожава права и слободе српског народа у Црној Гори, али исто тако да је Црна Гора суверена држава, чији суверенитет ми поштујемо и у чији суверенитет ми не желимо да се мешамо, али да имамо право и да имамо обавезу да заштитимо српски народ у Црној Гори или где год он живео.
То мишљење се данас поштује и мислим да у том смислу, да је то рационално реаговање довело, између осталог, до тога да су неке друге међународне силе и фактори суздржани према томе и да је сваки наш несмотрени потез могао да послужи као алиби за подршку том закону, то ја мислим.
Исто тако бих из овог Дома од народних посланика волела да чујем, ако се не слажу са тим што Влада ради, предлог шта би могли другачије да урадимо, али предлог са тим шта очекујемо ми онда од тога, зато што је ипак, одговорност на нама када тако нешто урадимо, шта очекујемо, који резултат?
Завршићу са тиме да сви грађани Републике Србије и сви Срби, не само у Црној Гори, него у целом региону, треба да знају да се ми овим заиста активно бавимо, али да је наш став тај да поштујемо суверенитет Црне Горе, да нам је стало до најбољих могућих односа са Црном Гором, али да са друге стране, да хоћемо, морамо и да је наша обавеза да чувамо интерес српског народа у Црној гори и да ћемо урадити све, пре свега, у директном разговору са званичницима у Црној Гори, што председник Вучић и ради и што је радио, да пробамо да дођемо до неког решења.
Хвала.
ПРЕДСДЕАНИК: Реч има народни посланик Ђорђе Вукадиновић.
Изволите.
ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ: Само сам скренуо пажњу да, нажалост, засада ефеката тог рада вашег тихог нема или се не види, а колика је подршка тих центара из света, из иностранства, закону или Србији, то ћемо да видимо. За сада нико није осудио тај закон, иако је морао да буде осуђен. Имам свега пар минута, тако да морам да пређем на неке друге ствари.
Дакле, ако вас заиста занима, врло ћу радо, а и овде, у овом Дому кажем шта мислим и говорио сам шта би требало да се предузме. Да ли ће бити резултата? Не знам. Видимо да их од овога нема. За сада се тамо наши сународници доле, уз вођство СПЦ заиста се сјајно боре и сјајно држе, али мислим да би им барем морална подршка одавде доста значила.
Малочас, ви сте рекли у свом излагању да се војска не дира, војска се не напада, наменска индустрија се не напада, постоје ствари које се у једној држави нормалној и озбиљној не доводе у питање. Ја се ту донекле слажем са вама, тј. у великој мери се слажем, али се плашим да сте ви ту имали на уму потезање приче о аферама и неким скандалима који су јавности избиле поводом стања у нашој војсци, а посебно у вези са наменском индустријом.
Значи, нико не напада и нико не руши наменску индустрију или војску, барем сам ја последњи који би то чинио, него је реч о томе да се ту урушава војска, урушава наменска индустрија чудним пословима, чудним бизнисима, где је произвођач, државни произвођач на губитку, државни трговац, СДПР и државни извозник је на губитку и лоше послује, а једино добро пролазе приватни посредници. Не говорим о вези тих посредника са неким рођацима или блиским члановима фамилије неких председника власти. То је проблем, госпођо Брнабић. Значи, немој да мењамо тезе.
34/3 ЈИ/ИЋ

Уосталом, у овој афери се говори тек неколико месеци, значи није то урушило нашу наменску индустрију, нити бих је ја урушавао било чиме, намером или речју, али мислим да је указивање на злоупотребе допринело, заправо, безбедности и наменској индустрији.
Пошто имам само још један минут, само бих вас питао, пошто сте ви председник Владе, Влада је, односно држава је власник већински „Телекома“, ви сте се изјашњавали о томе - да ли мислите да би можда могла Влада активније да се укључи у овај спор, у овај комерцијални, али није ту реч само у трговини и бизнису, спор између „Јунајтед групе“ и „Телекома“ у вези могућности да сви грађани ове земље могу да гледају све канале и све програме? Нећете ви писати тај споразум, то не очекујем, али очекујем да охрабрите стране у спору, да нађу решење у интересу свих грађана ове земље, без уцена, без стављања на страну, сврставање било којег овде од ове две стране.
Људи, када има конкуренције за очекивати је да од тога грађани профитирају, друго ниже цене и боља понуда. Ми имамо тучу провајдера и оператера, а грађани немају баш бољу услугу, ни са једне, ни са друге стране.
Хвала.

35/1 ДЈ/ЦГ 17.25-17.35

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Ово што кажете да ви предлаже, а не знате да ли ће бити резултата. Није то тако страшно. Страшно је што, по мојој процени ви не знате ни шта би резултат значио. Ајде да тражимо седницу Савета безбедности УН по овом питању. Резултат је шта? Шта очекујемо ми од тога? Тражили смо и шта очекујемо? Шта ће бити после тога? Шта је последица тога? Шта је резултат? Дакле, не да ли ће бити резултата, него шта је резултат према коме ћемо ми да оценимо да ли смо резултат имали или не? Ја сам сто посто сигурна да ви не знате шта је резултат који очекујемо, него је важно да се покаже да ми као нешто радимо. Не знамо шта је резултат. Не знамо ни шта желимо да постигнемо, негде хајде да ми видимо да неко види да ми нешто радимо.
Знате шта, ми имамо потпуно супротну логику. Нама није битно да неко види да нешто радимо, него да имамо резултат, а вама је битно да неко мисли да нешто радите, а ми не знамо шта треба да буде резултат тога. Него је само то, то парадирање тога, ево радимо, ми смо рекли, питали, писали, никоме ништа, неме везе. Ми писали нико нам није одговорио и тако се мало по мало камен по камен урушава углед Србије. Пишеш једно писмо, пишеш десет писама, пишеш сто писама. Следећи пут када Србија пошаље писмо, то писмо више никакве тежине нема. Ето, то је тако некада рађено.
Данас, зато што промишљамо шта радимо свако обраћање Србије, свако писмо Србије, сваки телефонски позив председника Србије нешто значи, има неку тежину. Уместо да пишемо тамо тако као што стигнемо да би показали да нешто радимо, у ствари нити шта стварно радимо, нити смо шта испланирали, нити очекујемо да ћемо имати неки резултат, нити знамо шта да очекујемо, јер није ни важно, све у свему.
Данас је, хвала Богу, за Србију и све њене грађане потпуно другачија политика. Дипломатија се води онако како је воде озбиљне земље. Не мора увек да буде лупање о фанфаре и бусање у груди, него је важно да да резултат. Да ли нема резултата? Па, ја се ту такође не бих сложила са вама зато што је и до сада изостала реакција на тај закон. Дакле, он још увек није добио подршку било којих међународних фактора, било којих и од њихових јако блиских партнера, до мање блиских, није поздрављен тај закон, макар да сам ја то видела. Па, и то ваљда значи нешто. Да видимо полако.
Опет, најважније је да се ми нећемо мешати у суверенитет Црне Горе, као што не би волели да се нико меша у суверенитет Републике Србије и наше доношење одлука. Али, такође, да се не стидимо као што смо се некада стидели да кажемо да Срби живе у Црној Гори, као што Срби живе у Македонији, као што Срби живе у Босни и Херцеговини, као што постоји Република Српска и чињеница је, као што Срби живе у Хрватској и да ћемо ми бранити њихове интересе, да је то наше право и наша обавеза. То је много другачија политика него што је вођена до 2013. и 2014. године. Много, много различита политика.
Што се тиче напада на наменску индустрију или на неке генерално ствари које се тичу, ја мислим, макар по мени, националних интереса Републике Србије. То, да ли је нешто афера или није афера, да ли је неко уради нешто што није било дозвољено или не, није ни на вама ни на мени да кажем. Ваљда зато постоје институције, ваљда се зато толико боримо за владавину права. Хајде да не доносимо закључке пре него што институције надлежне ураде свој посао.
Постоје неке ствари које се користе као напади на наменску индустрију, чак овде ова ствар се директно не користи као напад на наменску индустрију него директно на Војску Републике Србије, а то је Моровић.


35/2 ДЈ/ЦГ

Када неко из опозиције, из једног дела опозиције, из једне политичке групације, нисам причала о вама и ви нисте причали о мени, па вам зато кажем. Дакле, ја вам кажем да не причам ствари напамет. Када кажем да се напада наменска индустрија и Војска Републике Србије, нисам рекла да је ви нападате, него да се напада и да је то недопустиво у свакој нормалној земљи и код било кога који иоле воли и поштује своју државу.
Афера да се на војном газдинству „Моровић“ гаји марихуана је напад на Војску Републике Србије. Не ни на наменску индустрију, не ни на било коју породицу било кога у овој Влади коју толико воле да нападају. Ово је напад на Војску Републике Србије.
Јесмо ли чули „извини“? Јесмо ли имали један доказ на то? Да ли сутра ко год укуца из иностранства „Моровић“ или „Војска Србије“ ће видети да гаје марихуану? Сад, било тачно, не било тачно, они ће то видети. Колико људи има који то никада неће проверавати, него ће узимати здраво за готово да припадници Војске Републике Србије и Војска Републике Србије и Министарство одбране на војном газдинству гаје марихуану? Да ли смо чули „извините, погрешила сам“? Не.
Отишле су камере, ја сам се шалила пре неки дан, то ми је заиста прва ствар која ми је пала на памет. Милион кока тамо. Ја сам очекивала да госпођа Тепић изађе сутрадан и каже: „Истина је, нема марихуане, али међу оних милион кока постоје коке шпијуни и коке носиље и Војска Републике Србије прави коке шпијуне. Те коке шпијуни су посебно обучене да носе новац за отпризнавање Косова“. То је следећи корак.
То ће бити следећа афера, где коке носе новац да би неко повукао признање Косова, пошто смо чули и да плаћамо отпризнавање Косова зато што су ти људи тако који су учинили гест најдубљег поштовања према Републици Србији тиме што су повукли признање једнострано проглашене независности Косова, знате шта су они урадили? Они су сви корумпирани. Нико од њих не размишља о међународном праву, о владавини права, о међународном правном поретку, миру и стабилности. Нико од њих нема поштовања према Републици Србији, према напорима да имамо дијалог са Приштином, према томе да смо показали да смо озбиљан, искрен партнер. Не. Госпођа Тепић је рекла да су они сви корумпирани, а ми их корумпирамо.
Иста она која је рекла да се у Моравићу гаји марихуана, још 380 неких глупости, нема ни везе, али вам ово понављам зато што је то напад, директни напад на Војску Републике Србије, да кажете океј, није чак ни на наменску индустрију јер су Бог зна какви, не знам ни ја, миротворци. Ево, ја вам кажем, није. То је све само лични, персонални интерес, да се сруши наменска индустрија Републике Србије, као што је рушена свих ових година, пре тога док су они били на власти, они били одговорни за то како она изгледа, па није постојала, па смо је сада поново изградили, па је сада руше аферама. Е тако и Моровић исто.
Дакле, погледајте заиста за те коке, ја сам видела да постоје ови, неке земље имају делфине који су шпијуни, ми имамо коке, оне су у Моровићу, добро су сакривене између кока носиља. Пустимо их и оне лете тако, наше коке и лете, да. Рећи ће вам Мариника Тепић. Оне лете тако и носе директно новац тамо земљама које треба да повуку признање Косова. Тако да, то је следећа афера.

36/1 БД/МТ 17.35 – 17.45

Последња тема – спор између „Јунајтед групе“ и „Телекома“. Ево, поштовани народни посланиче, баш ви то да ме питате, ви који сте ми рекли да у јулу када сам била овде, када сам рекла да „Телеком“ даје „Н1“ програм, када сте и ви и „Н1“ рекли да то није истина и да председница Владе Републике Србије не говори истину, да не кажемо да лаже, да не постоји у „Телекомовој“ понуди „Н1“. Не постоји, јел тако било? Ја имам линк на ту вест са „Н1“. Ви сте, такође, рекли, и било је мало та спрдња, зезање на Твитеру – е, не зна премијерка да ли „Телеком“ има „Н1“ или нема „Н1“.
Дакле, тај „Телеком“ који нема „Н1“, видите, тај „Телеком“ је данас забранио „Н1“. Значи, тај који нема „Н1“, они су данас забранили тај „Н1“. Не знам како су га забранили кад га не дају?
Јесмо ли пре седам месеци закључили да ја не говорим истину и да „Телеком“ у свом програму нема „Н1“? Како су га сад искључили? Јел може једно или друго?
На овоме инсистирам зато што је ово еклатантан пример и тога како поједини медији извештавају и како се истина у овој Републици Србији за поједине људе и политичке групације мења из дана у дан у односу на то како им она одговара, без тога да било какво објашњење дугују зашто су онда рекли једно, а данас говоре потпуно супротно, без икаквог објашњења и нема везе. Тада није био „Н1“ у „Телекомовој“ понуди, али данас га има и „Телеком“ га је искључио. Откуд смо дошли до тога да има кад ја нисам говорила истину?
Да ли ће Влада Републике Србије да се меша у то? Не. То је комерцијални договор између две компаније. Не би се мешали ни да није дигнуто на ниво политичке кампање, политичке кампање, да поновим још једном, који се тиче само и искључиво тога да ли у Србији постоји слобода медија или не постоји слобода медија, да ли ми сад гасимо тај светионик слободе „Н1“ који је на том каналу 38. по гледаности, па баш имамо интерес велики да га гасимо.
Дакле, када је то постала тема слободе медија, а сви знају да нема никакве везе са слободом медија и сви знају да нема никакве везе са гашењем „Н1“ и сви знају да нема никакве везе са цензуром, дакле, када се покренуло да је то у ствари цензура и слобода медија, е онда сам се ја умешала зато што је то онда политичка кампања и моја дужност и обавеза је била да реагујем да би свима осталима, и грађанима Републике Србије и нашим партнерима, пре свега у ЕУ, јасно и гласно рекла – људи, ово нема никакве везе са тим. „Телеком“ је молио „Јунајтед групу“ да настави емитовање док не постигну договор око новог уговара. „Јунајтед група“ није дала да се настави емитовање.
Ако се не варам, јуче је „Телеком“ послао писмо, и објавили су то у нашим медијима, „Јунајтед групи“ да су они оформили свој тим и да су одмах спремни за наставак разговора и поновили понуду да у току разговора практично само анексирају постојећи уговор, тако да наставе да се виде сви канали до тренутка када се потпише нови уговор. Ништа лакше, ништа једноставније. Само се анексира уговор. Постоји опет „Н1“ на „Телекому“, на оном „Телекому“ на ком сте ви рекли „Н1“ да не постоје, пре седам месеци, постоји поново и никакав проблем.
Да ли ја могу да утичем на то? Не, зато што то није у мојим рукама, није у рукама ни Владе Републике Србије, ни „Телекома Србије“, ни било кога другог. Ово је само и искључиво у рукама „Јунајтед групе“. Када „Јунајтед група“ каже – желимо да се поново види „Н1“ и сви наши канали, хајде да анексирамо уговор, имате дозволу да наставите да емитујете, сви грађани ће поново бити у могућности да гледају тај „Н1“ на „Телекому“, на коме, као што сте ви рекли, није постојао пре седам месеци, а онда су га после седам месеци искључили. Хвала.

36/2 БД/МТ

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има Ђорђе Вукадиновић, коментар.
Изволите.
ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ: Лако је вама да будете ефектни и елоквентни када имате све време овог света.
Госпођо Брнабић, ви сте сада опет подметнули и заменили тезу. Наравно да није могао у читавом систему „Телекома“ да се види „Н1“ и наравно да сам ја био у праву и они су били у праву. Него, у једном делу, код оних оператера које је у међувремену „Телеком“ купио, тамо су могли да се виде ти канали „Јунајтед групе“, „Н1“ и спорт канали, значи, које је он у међувремену купио у оквиру ове акције обједињавања и укрупњавања, против чега ја немам ништа. Тамо је могло. Око тога се води спор. И даље у великом делу, у највећем делу кабла који држи „Телеком“ не могу да се виде ти канали.
Није то много важно, али показује како се ви служите полуинформацијама, да не кажем нешто горе овде.
Само још, пошто сте директно рекли, то је опет и неправедно и грубо, рекли да ја не знам ни шта бих желео, када је реч о ситуацији у Црној Гори. Врло знам шта бих желео, као и већина ових који протестују због ситуације у Црној Гори. Желим повлачење спорног и скандалозног Закона о слободи вероисповести. То је циљ. Дакле, то је циљ, друга ствар како ће то. Али, верујте, то што до сада још није тај циљ остварен, што се још увек игра утакмица, ако могу да кажем, није заслуга ваше мудре политике, ове Владе, ни вас, нити председника, нити Министарства спољних послова, него оних људи тамо који се боре, митрополита Амфилохија, владика, епископа, свештенства, верног народа српског и црногорског, православног, који не дају светиње.
Да је по нама, тј. по Влади, по реакцијама ове државе, они би давно тај закон и применили и имплементирали, на нашу жалост.
Дакле, немојте се китити туђим перјем, него погледајте да се нешто учини што се може. Дакле, без доливања уља на ватру, али не ни кукавички, ни понижавајуће, као што ви радите.
Дакле, наши се захтеви игноришу. Третман наш на међународним конференцијама је много другачији од онога што ви овде причате и медији блиски власти. Дакле, управо је супротно од тога, госпођо Брнабић, као што је углавном и медијски … (Искључен микрофон.)
ПРЕДСЕДНИК: Прошло вам је време.
Захваљујем.
Ко буде прешао цензус на наредним изборима, имаће прилике да мења Пословник.
Реч има народни посланик Војислав Вујић.
Изволите.
ВОЈИСЛАВ ВУЈИЋ: Уважена председнице Скупштине, председнице Владе, даме и господо министри, драге моје колеге, ја да замолим председницу Скупштине да у некој следећој расподели мене ставите бар два места од Вукадиновића. Ја ћу да се вратим на почетак одговора између њега и премијерке. Колега Вукадиновићу, чули сте да од тог парадирања нема неке велике вајде. Морате да будете конкретни. Ту подржавам премијерку.
Господине Недимовићу, ви сте данас изнели сет мера које је Министарство пољопривреде већ до сада реализовало. Ја вам честитам на томе и похваљујем вас. Али, наравно, никад вероватно није довољно добрих идеја.


36/3 БД/МТ

Могу да вам кажем још два предлога, два предлога која су се у пракси показала као врло добри. Они су спроведени у Јагодини. Скупштина града Јагодине је донела две интересантне одлуке о којима можете да размислите, па да овде некад буду и код нас на дневном реду. Прва одлука је да се пољопривредни произвођачи ослободе плаћања пореза на земљу, бар ону обрадиву земљу, иако можда треба размишљати и о том делу да она која није обрадива, а налази се у зонама где има људи који су добри домаћини, можда би требало и више да се опорезује.
Друга идеја и предлог који је дао добре резултате, то су субвенције за пољопривредне кредите у смислу камате. Значи, пољопривредно газдинство враћа главницу, а град плаћа камату. Наравно да ти програми могу да буду различити од газдинства до газдинства. Вас разумем кад радите неке мере које су опсежне и које третирају велики број пољопривредних газдинстава да просто морају да буду фокусиране и сужене у одређеном делу. Реално ако гледамо, без јаког и оснаженог сељака и без деце, свака држава губи своју снагу и у неком тренутку губи и свој смисао.
Кад већ спомињем децу, ја ћу да поставим и питање Славици Ђукић Дејановић. Интересује ме, обзиром да су већ мере и предлози, тј. конкретни закони које је усвојила ова наша Скупштина, значи, то су те пронаталитетне мере, већ се спроводе. Хоћу да вас замолим да ми дате одговор какви су резултати.
За министра пољопривреде, ево и за министра финансија који је ту, наравно, и за премијерку, можда још један предлог. У Србији постоји око 600.000 регистрованих трактора. Просечна старост трактора код нас је преко 30 година. Имао сам прилике да видим како то изгледа на терену. Троше више уља него што троше нафте. Тешко је наћи делове за све те тракторе.
Министарство пољопривреде даје 50% субвенцију за куповину трактора или свих осталих прикључних машина. Лично мислим да је пољопривредним газдинствима, посебно оним мањим, тешко да исфинансирају трактор који је најјефтинији 15.000. Цене тих трактора иду и до 50, 60. Господин Ристичевић зна како се крећу те цене. Иду и преко 100.000 ти велики трактори.
Предлог је да Министарство пољопривреде и Влада субвенционишу директно произвођача трактора, ми га имамо у Србији, као што је некад сличан модел финансирања "Фијата".
(Председник: Захваљујем. Време сте доста прекорачили.)
Завршавам за 15 секунди.
Ако дамо субвенцију произвођачу, он ће аутоматски моћи цену да спусти, тако да ће свакоме да буде доступније. Хвала.

37/1 ТЂ/ВК 17.45 – 17.55

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има Бранислав Недимовић. Изволите.
БРАНИСЛАВ НЕДИМОВИЋ: Поштована председнице, поштовани посланици, ја се колега захваљујем вама на овим предлозима и кренућу један по један, да покушам, колико год је то могуће, да елаборирам.
Хајде да кренем од ових трактора. У Србији у овом тренутку постоји око 470.000 двоосовинских трактора по пробном попису који је рађен пре нешто више од годину дана. То је званичан податак Републичког завода за статистику и чињенице су следеће.
Највећи број трактора, до 86%, су до 60 киловата. То су они мали трактори који се углавном налазе испод Саве и Дунава и који су на малим газдинствима и који служе за обрађивање пољопривредних површина најчешће у области воћарства, повртарства, виноградарства, а исто тако и не могу да се користе већи трактори из простог разлога, јер су уситњене парцеле. Седам посто трактора, који су најновији, налазе се углавном на простору Војводине. Чињеница је да је просечна старост трактора на простору Србије 19 година.
Неопходно је из тог разлога, како бисмо учинили пољопривредну производњу јефтинијом, имати мере које се тичу набавке трактора. Влада Републике Србије је од 6. јануара расписала позив за субвенционисање трактора који се склапају у Србији. Зашто трактори који се склапају у Србији? Из једног простог разлога, зато што то директно утиче на наш српски БДП, не књижи нам се као минус уколико то увозимо, него склапају се у Србији и директно позитивно утиче на оснаживање српског БДП.
Таквих компанија које склапају тракторе у Србији има пет или шест. Углавном ради се о следећим компанијама, то је ИМТ који се налази у Јарковцу, који производи тракторе 539 и 549. То су углавном трактори цена од 8.000 до 20.000 евра. То су трактори који улазе у групу до 60 киловата и који су најдоминантнији на простору Србије.
Исто тако имамо у Новом Саду у оквиру „Агропанонке“ тракторе „Беларусе“ и „Махиндра“ који се склапају тамо. У Бољевцу имамо тракторе „Солис“. Имамо још једну кинеску компанију која на простору Србије склапа тракторе и који се могу подвести под ту класификацију да су они произведени у Србији.
На цену трактора од 15.000 евра држава да 800.000 динара, 7.000 евра да помоћ. Дакле, идемо тако. Кад купите трактор по фактури, конкуришете и добијете повратно.
Има још једна ствар која се може искористити, а она се везује на ово друго питање, односно други предлог који сте имали а тиче се субвенционисаних каматних стопа. Влада Републике Србије већ неколико година преко пословних банака, у зависности од конкурса некад буде 10, 11, 12 пословних банака, субвенционише каматне стопе за пољопривредне кредите. Оне су 1%, каматне стопе, дакле спушта их са 7, 8% на 1%, разлику плати држава, уколико је реч о популацији млађој од 40 година или женама носиоцима газдинства. Уколико је реч о осталој популацији, осталим пољопривредним произвођачима, каматна стопа субвенционисана је 3%.
Постоји временски рок отплате на три и на пет године. Хајде да то преведемо у тракторе. Постоји могућност да уколико узмете субвенционисани кредит од државе, купите трактор по каматној стопи од 3% на пет година рок отплате, где не морате да дајете хипотеку, него залог да буде тај трактор зато што је период амортизације трактора пет година и аутоматски искористите ту меру и тражите поврат од 50% од државе. Дакле, комбинујете и једно и друго.

37/2 ТЂ/ВК

Не морате унапред да дајете новац, него управо тај трактор који купујете буде вам залог. То се може и за друге пољопривредне машине радити. Може се радити и за набавку репроматеријала, за сетву, за све остале неопходне активности у пољопривреди. Године 2019. је негде око милијарду динара држава дала за плаћање ових каматних стопа и показало се то као добро. Највише се то користило код репроматеријала, али исто тако јако пуно пољопривредних произвођача је купило тракторе на овај начин и после тражило поврат.
Да не би ту био крај у читавој овој причи, нама је потребна интензивна набавка нове механизације, нових трактора, како бисмо зановили и спустили овај просечан период старости, а са спуштањем просечног периода старости ви појефтињујете пољопривредну производњу, јер сте сами рекли - троше више уља него нафте. Да бисте имали оптималну потрошњу, ви морате имати нове тракторе.
Ако сте пажљиво пратили излагање председника Вучића у оквиру пројекта „Србија 2025“, 70 милиона евра је у оквиру тог пројекта одвојено за куповину нове механизације. Мислим да је то јако важна мера, јер ћемо ми морати њу да комбинујемо са неким другим мерама, можда по моделу и старо за ново. Када купите један трактор, а онај стари се не расходује, а обично га сви држе, па се онда он води као да ту постоји, а служи само за делове, ви немате неко драматично спуштање просечне старости. Уколико радите старо за ново, тај систем се може убрзати.
Поставља се питање, ви сте поставили питање, односно имали сте један предлог, зашто се не субвенционишу произвођачи него се субвенционишу пољопривредни произвођачи, како би се та ствар убрзала, односно како они не би морали унапред да дају новац? Са овом кредитном подршком може се то надоместити, а с једне друге стране ком пољопривредном произвођачу да уплатимо тај новац, односно којој фабрици, којим тракторима? Ако бисмо једног фаворизовали, дошли бисмо у ситуацију да неко каже – ја не желим тај трактор, ја желим овај други трактор.
(Војислав Вујић: Ко да нижу цену.)
Ко да нижу цену? То је теоретски могуће, али у пракси је то реално неоствариво. Било би јако пуно могућих евентуалних злоупотреба са тим.
Да се вратим на оно прво питање које сте имали везано за отпис пореза на имовину која се тиче обрадивог пољопривредног земљишта или евентуално неког другог пољопривредног земљишта. Ради се о изворном приходу јединица локалних самоуправа. Влада Републике Србије је у 2017. године, када смо имали сушу, сећате се, када су били јако ниски приноси, препоручила јединицама локалних самоуправа да отпишу порез на имовину по овом основу из једног простог разлога да то буде као једна од мера подршке пољопривредним произвођачима. Ради се искључиво о изворном приходу локалне самоуправе који само скупштина јединица локалне самоуправе може да отпише. Ваша та мера је свакако квалитетна. Уколико на други начин регулишете систем прихода, онда је она и оправдана.
Знам неколико таквих локалних самоуправа које то исто раде, али у крајњој линији то је на одговорности сваког председника општине, градоначелника да ли ће то тако да ради.
Још једна ствар, желим да нагласим, нама је неопходно у процесу пољопривредне производње набавка нових машина и да се вратим на ове тракторе. Имамо један други алат који нам стоји на располагању, и то је преко ИПАРД-а. Ту углавном набављају тракторе који су већи, робуснији, снажнији, који су веће снаге и који су скупљи. Ми смо скоро сав новац који нам је био кроз ИПАРД програм на располагању, кроз апликације, потрошили за куповину трактора, што је добро. То значи да су српски пољопривредни произвођачи имали интереса да уђу у то и да добију 65% поврат за куповину трактора. То су трактори који коштају по 60, 70, 80 хиљада евра.
37/3 ТЂ/ВК

Мислим да је јако важно да имамо и овај алат. Сад ћемо имати још једну у овој години, још једну меру. То је тзв. гарантни фонд, где ћемо за добре бизнис планове преко пословних банака, 60% колатерала неће морати да обезбеђује пољопривредни произвођач, него ће обезбедити држава и пословна банка, а он само 40% колатерала.
Данас кредити нису толико скупи колико је проблем имати средства обезбеђења, колатерал, да би уопште било шта могли да купите, невезано да ли је реч о трактору, другој машини, можда некој фарми или нечем сличном. Колатерали су највећи проблем и управо из тог разлога овај пројекат који заједно радимо са УСАИД-ом ће нам омогућити да преко три пословне банке, кроз овај програм гарантне шеме, можемо пољопривредним произвођачима, нарочито у сектору воћарства, повртарства, виноградарства да понудимо овакав вид подршке. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има Славица Ђукић Дејановић.
СЛАВИЦА ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ: Уважена председнице, даме и господо народни посланици, господине Вујићу, заиста су мере пронаталитетне политике истински приоритет ове Владе и просто податак да је председница Владе и председница Савета за популациону политику Владе, а да је председник државе председник Националног савета за популациона питања и демографију, говори о томе са којих све аспеката и колико интегративно и мултисекторски радимо на сваком од питања којих смо се понекада овде дотицали, а који заправо резултирају већ одређеним резултатима.

38/1 МГ/МЈ 17.55 – 18.05

Оно што јесте чињеница то је да пронаталитетна политика или популациона динамика, како се то данас у терминологији ЕУ радије говори, је својство и карактеристика сваке земље и истина је да су наши демографски индикатори још увек забрињавајући и истина је да се нико оваквим питањима није организовано бавио на нивоу Владе, где је било појединачних иницијатива, посебна иницијатива стручњака да се по неко истраживање уради, али да се примене мере популационе политике и то интергративно о чему смо имали прилике да чујемо од министара током давања одговора на ваша питања и да ваша надзорна функција, када је овај сегмент у питању, је заиста испунила све оно што Пословник и акта Скупштине предвиђају, управо говори и чињеница да готово нема четвртка последњег у месецу, а да нема и одговора и питања из ове сфере.
Дакле, ми смо пре три године први пут отворили у Влади буџетску линију, а оценили да јединице локалне самоуправе тамо где постоји и тече живот да оне треба да одреде шта су приоритети популационе политике на којима треба радити и онда смо први пут огласили, односно дали неповратна средства јединицама локалне самоуправе и то је било у износу од 130 милиона, 15 јединица је добило, локалне самоуправе градова и општина средства.
Следеће године, то је већ било 500 милиона из буџета, 2019. године и ове године по 650 милиона. Зашто су јединице локалне самоуправе користиле та средства? Највећи број градова и општина је оценио да је незамисливо да дајемо подршку породици на неки начин други, а да не задовољимо приоритет, да има што је могуће више места у предшколским установама. И, заиста од тога да се прошири простор, да се услови комфора у обдаништима поправе, а овим мерама смо смањили само по овом основу листе чекања за 2.500 малишана у многим мањим местима, пре свега сеоским подручјима по приви пут отворило јаслени узраст и бригу за децу од нула до три године. То је био онако конкретан корак који је држава урадила, с тим да су и локалне самоуправе морале да се припреме тако да са 15 до 20% сопствених средстава подрже ова неповратна средства која су добили, која су користили.
Други сегмент је био коришћен углавном за подршку педијатријској служби и патронажној служби за коју Уницеф, кад говори о предностима и карактеристикама Србије увек каже – па, ако нешто у Србији јесте добро организовано, то су сегменти здравственог система у ова два дела. Али, је чињеница да има удаљених села, да има и беба и старијих у тим удаљеним селима и да заиста кроз куповину возила за обилазак таквих породица, и ту смо издвојили прилична средства и велики број јединица локалне самоуправе је заправо у својим захтевима имао извесну помоћ у куповини опреме медицинске, то су углавном ултразвучни апарати и транспортна средства.
Трећи сегмент врло конкретне подршке били су „старт ап“ подршке младим људима углавном у пољопривредним газдинствима, који планирају да остану на селима и ми смо им помогли да заправо са тим почетним финансијским средствима направе прве кораке у том сегменту. Зашто је то важно? Зато што истраживања кажу да су у Србији управљања миграцијама, о којима је министар Ђорђевић нешто више говорио, фокусиране на различите теме укључујући и демографске и економске аспекте. Који је то профил човека који најчешће напусти Србију и оде из Србије и имамо проблем депопулације. Па, то је управо млад човек који је дошао на школовање или ради неких других животних потреба из сеоских средина у градове, он се ту прилично добро адаптирао и он најрадије одлучује да напусти Србију и он је наш најчешће емигрант.



38/2 МГ/МЈ

Просечан човек који напушта Србију у овом моменту има 28,7 година по проценама РЗС, сваки пети има висок степен образовања и значајан број прворођених беба се роди у иностранству и то јесте наша реалност.
Даље мере које су изузетно значајне и које заправо заједно са градовима и општинама радимо, везане су за саветовалишни рад. Саветовалишни рад када је у питању репродуктивно здравље је изузетно значајан, јер се морамо суочити са чињеницом да су нам незнања у овој области прилично велика и да због тога и малолетничке трудноће и нарочито тешки облици дечијег рада нису фреквентни, али их евидентирамо, постоје и на сузбијању ових појава радимо и на законодавном плану, али и у праксама. Шта би били још конкретни или баш апсолутно конкретни резултати примењених мера, дакле, не само ови подстицаји, не само повећање видљивости и не само тај интегративни рад у коме Министарство за рад и социјалну политику, Министарство здравља, наравно Министарство финансија, сва остала министарства дају немерљив допринос.
Пре свега, апсолутни бројеви који кажу да једино у Србији у односу на 10 земаља са којима смо правили паралелне анализе, а то су све државе бивше Републике Југославије, Мађарска коју велику пажњу посвећује овим питањима, Албанија, Румунија и Бугарска, једино се код нас родио већи број беба у 2019. години, у односу на 2018. годину и једино је код нас смањена смртност и то у којим регијама? За Београд смо очекивали да ће бити већи број беба, али за југоисточну Србију нисмо.
То значи да тај дух интегративног рада у Влади, инвестиције на југоистоку Србије задржавају људе доле и доле се рађају та деца. Заиста је то један врло охрабрујући корак. Републички завод за статистику још није изашао са податком колико се деце, ког реда рођења више родило, али анализу правимо ми у кабинету и очекујемо да ће број трећерођених беба бити чак за 600 до 700 хиљада већи у 2019. години у односу на 2018. годину. То значи да су мере Владе заиста дале резултате, да у погледу регионализације, у погледу давања истих шанси сваком детету да се најпре роди, а онда да одраста на најадекватнији начин, да је то заправо један дух који негује Влада и то не може ниједан кабинет, ниједно министарство заједно. То можемо сви скупа и то и чинимо. Хвала вам на овом питању.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Да ли имате још неко питање? Изволите.
ВОЈИСЛАВ ВУЈИЋ: Захваљујем се на одговорима и желим да тај тренд наставите и са радом, а и са повећањем популације.
Питање за господина Лончара. Никако не могу да прескочим сада вероватно најактуелнију тему у читавом свету, корона вирус. Интересује ме, пратим наравно шта се дешава у окружењу, али само да вас питам колико смо ми спремни као држава да се суочимо са могућношћу проширења тог вируса на овај део Европе, не дај Боже и ка Србији?
Какви су ваши планови ако се тако нешто не дај Боже деси и да ли о актуелном проблему комуницирамо као држава и ви као ресорно министарство са околним земљама и да ли ћемо у тој ситуацији сви зајендо радити у једном истом правцу? Да ли постоји један план сарадње са земљама које нас окружују?
Обзиром да господин Дачић није овде, замолићу премијерку да ми да одговор, у ствари то није конкретно питање, али просто интересује ме и чуо сам да је било неколико питања, једноставно имам жељу да знам шта ви као премијер, сви заједно као Влада, шта очекујете и у ком правцу ће се одвијати ова ситуација даље у Црној Гори, на основу дипломатских искустава, какве има наша земља?


38/3 МГ/МЈ

Интересује ме како на ваш рад директно утиче изјава специјалног изасланика председника Америке Ричарда Гренела који тражи да Србија престане са активностима које су везане за признавање тзв. независне државе Косово? Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Прво питање је било за министра Лончара. Изволите.
ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Уважена председнице, уважени посланици, имам обавезу да вас информишем као највиши дом у Србији о тренутној ситуацији, првенствено код нас, у нашој земљи, а и у региону и у свету. Ово питање као што сте сами могли да видите, схватамо на најозбиљнији начин и да сви знате како то функционише.

39/1 БМ/ВЗ 18.05 – 18.15

Ми, срећом немамо ни један регистрован случај, што не значи да га неће бити. О чему се ради? Ради се да је ово 21. век, ради се да не можете да зауставите путовања, да не можете да зауставите миграције, епицентар знате да је у Кини. Много тога зависи од мера које буду предузете у Кини.
Ми смо све време у комуникацији, на сталној вези са Светском здравственом организацијом, која је у обавези, када се нешто овако дешава, да издаје саопштења везана за тренутну ситуацију и везана за мере које требају да се предузму.
Оно што желим да уверим и вас и све грађане Србије, да све оне мере које су до сада предложене да се предузму, да смо ми у Србији предузели и више од тога што су они захтевали од нас, односно што нам је била обавеза да урадимо. Од буквално самог почетка смо активну улогу узели, од аеродрома, граничних прелаза, комуникација са кинеском амбасадом, комуникација са туристичким агенцијама, комуникације са земљама у региону, са онима са којима се граничимо, од те појачане контроле, од надзора људи из Кине који долазе овде, да ли су то Кинези, да ли су то људи који су наши, који су били тамо, затекли се, па су се вратили, да ли се ради о туристима из Кине, који су дошли овде пролазећи кроз низ земаља у региону и одрадили, понављам и више од онога што су мере Светске здравствене организације обавезивале.
Шта је оно шта ће се даље дешавати? Постоје два проблема, а то је што још нема комплетних информација о самом вирусу. Корона вирус је познат од раније, али ово је сада нека нова мутација и не зна се довољно података, посебно око преношења тог вируса. Оно што нас забрињава, у овом моменту, сви случајеви, има их 68, ако се не варам ван Кине, у Европи и у остатку света, и већина њих су били, то су људи који су били у Кини, тамо су се заразили, па су дошли у неке од тих земаља и онда су добили симптоме и дијагностикивани су и потврђено је да се ради о корона вирусу. Имамо оно што упозорава, то је случај у Немачкој особе која је била у комуникацији само, са неким ко је био у Кини и боравио у том подручју.
Шта то значи? То значи да ћемо морати да још више поведемо рачуна, јер немамо званично још податке, како се тачно преноси, као што имамо за остале вирусе, јер да имамо те податке и још неке друге, ми би тачно могли да предвидимо из претходних искустава која су била и код нас и у другим земљама, могли би да предвидимо како ће то да иде и у ком правцу ће да иде. Али, без обзира и на те које немамо, ми се увек спремамо на неку гору опцију од оне што би требала да буде.
Оно што се очекује да врхунац се достигне у наредних 10 до 15 дана. Значи, то је оно што се очекује по прогнозама Светске здравствене организације и стручњака који раде на томе. За тих 10-15 дана не може да се уради ништа револуционарно да се то спречи, сем мера изолације и тамо на лицу места где се дешава да се одраде мере, да се спречи миграција тог становништва и тих људи који су се тамо затекли. То је један од начина да иде.
Друга ствар је да сви најозбиљније схвате и када дођу у контакт са људима који долазе из тог подручја или су били тамо, или живе тамо, па су дошли овде, да се аутоматски региструју и да се ставе под неку врсту надзора и да се испрате до краја. Ми то радимо са тим људима, све време док проведу у Србији, ако иду даље. Данас сам имао састанак на инсистирање кинеске амбасадорке Кине, која је овде, управо смо на дневној комуникацији, све што је до нас понудили смо помоћ коју ми можемо да пружимо и да урадимо.
Желим да кажем, значи, не треба да буде никаква паника ако се деси неки случај и код нас. Тешко је то сад било ко да предвиди, али је најбитније да реакција буде правовремена.

39/2 БМ/ВЗ

Оно што смо ми урадили, наши тимови раде буквално 24 часа најстручнијих људи. Имамо спремне све услове, имамо спремне изолације, имамо спремне стручњаке, имамо спремна специјална возила, имамо специјалну опрему, имамо реагенсе, ако се сећате, мислим да смо једни од ретких који смо ово сачекали са реагенсима за корона вирус. То не за један, него за четири типа. Сви су то набављали наврат на нос, ми смо то имали овде и могли смо, подсећам, то су реагенси који за два сата доносе резултат да ли има корона вируса или не.
Наравно, ступили смо у контакт са најпрестижнијим европским и светским лабораторијама где би у случају да се појави тај резултат и преконтролисали још једно. Јер, то је принцип, тако се ради, тако струка инсистира и тако се ради.
Оно што ми не можемо да предвидимо када ће, ко ће доћи код нас, да ли ће бити заражени или неће бити заражени. Следећа ствар коју ми радимо, ми се бринемо и за све наше грађане који су пореклом из Србије, који већ неко време не живе у Србији, али им се деси, ако што је био овај брачни пар, односно ова жена, који живе у Кини, али су отишли на одмор у Индију. Задесило их је тамо, срећом за жену из Србије, стигли су резултати, она је негативна, нема корона вирус, она није у болници. Муж се пати, али буквално, гледамо да пратимо за сваког нашег грађанина и не сад из неког разлога, него да би могли на време да реагујемо и да спречимо.
Оно што треба да знате, формирали смо један тим наших стручњака који се баве само тиме. То су људи који су већ имали искуства и код нас и у страним земљама, и у другим земљама са разним вирусима. Оно што је најбитније, имамо одговоре за све могуће ситуације које би могле да се десе. Не би волели да се десе, али имамо одговоре и молићу и вас и све грађане да пажљиво слушају само проверене податке, да не слушају полуинформације и дезинформације, јер и тога има и то се дешава. Значи, то у моменту може да буде најгоре.
Ова ствар мора да се остави да је струка ради, да слушамо њих, јер једино тако можемо из овога да изађемо са што мање последица. Ми не можемо изван целог света, изван Европе. Како буде другима биће и нама, али морамо да приступимо најозбиљније.
Ова ствар не сме да се претвори у неку дневно политичку активност, у неку промоцију нечега, у нешто сасвим друго, јер овде морају сви да схвате да се овде ради о људским животима и да свака грешка може да нас скупо кошта. Од наше озбиљности зависи доста тога. Имамо одговорност и према нама и према нашој деци да овде одреагујемо само онако како то струка захтева. За сада имамо све, нема апсолутно места паници, не треба да буде изненађење ако буде неки случај код нас. Али, не значи ни да треба да се опустимо и да мислимо да се то негде дешава на другом месту, да је немогуће да дође код нас.

40/1 ВС/МП 18.15 – 18.25

Још једном бих се захвалио свим нашим људима, нашим стручњацима који су од почетка ове новонастале ситуације све време активни, буквално 24 часа, који много оно што ми не видимо и када се год појави нешто сумњиво, и када се год појаве грађани који су допутовали, где они будно прате шта се дешава, раде на анализи и да замолим наше грађане да не злоупотребљавају, јер имамо ситуацију, јер имамо један ред на Инфективној клиници људи који они мисле да имају корона вирус.
Када узмете анамнезу, нема теоретске шансе да имају корона вирус, и онда траже да име се уради тестирање на корона вирус.
Са друге стране имамо други ред који траже да им се уради тестирање на корона вирус, јер желе да иду у неку земљу која тражи потврду да су се тестирали да немају корона вирус.
Ја молим само за разумевање. Ми толико новца немамо да трошимо да би неко добио потврду да негде иде или неко што је сањао да има корона вирус па треба да му се уради или да се позива број телефона који смо рекли за људе који су дошли из Кине да се они обрате на тај број телефона да истог момента екипа специјализована са специјалним возилом дође по њих да они не би улазили у јавни превоз, да не би улазили у такси, да не би били у контакту са неким другим да узмемо, а не да се зове тај број телефона и да се каже како су били у аутобусу и кинуо један Кинез, на следећој станици се испразнио аутобус, остали су само возач и Кинез у аутобусу па би они дошли да се тестирају.
Значи, људи молим вас, ово није ни мало смешно, молим за озбиљност и молим да се слушају савети оних људи који то стручно раде, јер једино тако можемо да изађемо из овога.
Ова ситуација се прати из дана у дан, благовремено ћемо обавештавати шта се дешава, ми не можемо сада ни много већи умови од нас не могу да предвиде у ком правцу ће то да иде, али ми ћемо гледати да одрадимо све што је до нас и да искористимо знања наших стручњака, да помогнемо не само нама, него и онима који су најугроженији у овоме.
Још једном хвала свим људима на разумевању и хвала нашим стручњацима који раде све време будно на овоме.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реп има председник Владе, госпођа Ана Брнабић.
Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Хвала.
Што се тиче наших очекивања и шта мислимо да ће се даље дешавати у вези спорног закона у Црној Гори, дакле ево последња вест која је изашла не знам да ли сте видели то је да је на састанку у Патријаршији одлучено да се покрене иницијатива пред Уставним судом Црне Горе поводом спорног закона.
Дакле, синод СПЦ ће покренути ову иницијативу. Још једном ми као земља која поштује суверенитет Црне Горе и владавину права и ми и они смо земљу предприступном процесу ЕУ апелујемо тамо на владавину права, тако да ћемо сачекати ту одлуку, али то је један конкретан корак. Искрено, ја очекујем да видим шта ће рећи и европске институције, и то у оквиру теме владавине права, а исто тако, можда и мало више поводом теме, неповредивости имовине.
Дакле, ово чак и ако се не третира као верско питање и питање права мањинских заједница, српског народа у Црној Гори је пар екселанс, правно питање неотуђивости имовине.


40/2 ВС/МП

Дакле, и у том смислу очекујем да видимо шта ће се дешавати, за шта год се одлучимо биће преседан у било ком другом случају. Поред тога, приметно је да у овом тренутку још ништа није рекла Венецијанска комисија, они су за овај закон тражили мишљење Венецијанске комисије. Добили су коментаре Венецијанске комисије које нису имплементирали, мислила бих да ће Венецијанска комисија у једном тренутку да можда реагује и свакако у комуникацији са ЕУ.
А, онда и најважније, оно што мислим да је најефективније, то је да Република Србије пружа сталну континуирану подршку српском народу у Црној Гори, као и свуда. Свуда је остало да буде у континуираној комуникацији, исто тако пружа подршку и СПЦ и да се заједно боримо за очување интереса и свих права српског народа, где год они живели.
У том смислу је мени невероватно опет ово што је рекао народни посланик. То није нешто што ви можете себи да припишете, већ све што се дешава у овом тренутку је резултата активности нашег народа у Црној Гори.
Ја ћу подсетити да на жалост, не могу да се сетим да је ико пре председника Вучића имао иницијативу и окупио представнике нашег народа из целог региона, на једном месту у исто време, да разговарамо, у Републици Србији. Ми смо имали најмање три таква састанка, последњи, ако се не варам је био у Краљеву, када смо имали отварање аеродрома, када су били сви представници Срба из региона, укључујући и Словенију.
То је први пут да постоји тако нешто, да смо заједно сели, да смо заједно причали, да смо заједно договорили подршку, отварања српских културних центара, конкретно, подршку пројектима нашег народа и наших заједница у земљама у којима живе, од школства, инфраструктуре, преко културе, преко учења језика, српског језика у тима земљама, и тако даље.
Видите када континуирано радите на томе као што је радио Александар Вучић, чија је то иницијатива, онда имате једно јединство народа које је пре свега српски народ, представници српског народа, а не ове или оне политичке странке, или политичке афилијације у Црној Гори, Македонији, Словенији или где год другде било, или БиХ.
Дакле, онда људи знају, ставе своје партијске по страни и за неке интересе српског народа се боре на легитиман начин, заједно и тиме су јачи.
То је резултат ових иницијатива.
Нема никакве потребе да се китимо туђим перјем. То су требали да раде неки пре нас, зато што нису имали своје резултате. Ми имамо резултате, они говоре довољно о нама, све оно што смо радили и неке ствари о којима нисмо причали, неке ствари о којима данас не причамо, једино је важно да имамо резултат за српски народ и све наше грађане у само Републици Србији.
Вратићу се опет, када кажем резултат, ево, питала сам, који резултат ви тражите? Резултат је, повући тај закон. То је феноменално рећи. Ко не би желео такав резултат?
Шта сте нас критиковали, шта нисмо урадили као да би добили тај резултат? Нисмо тражили сазивање Савета безбедности УН, поводом овог питања.
Да ли мислите да сазивање СБ УН поводом овог питања би вам дало жељени резултат или би урадило управо оно што сам ја рекла пре тога, а то је да сваки пут када се нешто деси, ви сазивате СБ УН и онда када вичете тако 10 пута – Вук, када будемо имали озбиљан животни проблем и пишемо УН, шта ће рећи? Ево их опет ови са својим десетим писмом.
Треба бити промишљен, паметан, треба знати када шта радити, када које дипломатско оружје употребити, а не тако.

40/3 ВС/МП

Рећи ћу вам још једну ствар, то су све оне ствари које очекујемо, и ово, Уставни суд да видимо уставна питања, у надлежности наравно и у оквиру суверенитета Црне Горе, али и у оквиру њихових европских интеграција, владавине права, неповредивости имовине, питања и у оквиру европских интеграција, права и слободе грађана које год вере, националности они били у једној држави која жели да постане члан ЕУ, у нашим билатералним односима, ја се исто надам да ће бити још додатних састанака, разговора између председника Вучића и Мила Ђукановића.

41/1 ЈИ/ИР 18.25 – 18.35

На крају крајева, то је све оно што ћемо ми урадити, што очекујемо и у ком смеру ми гледамо. Али, рекла бих вам да овде није то толико било запажено.
На крају, као резултат свих иницијатива имамо и коначно, мислим први пут од септембра српски језик да се учи у школама у Словенији. То није било могуће раније зато што ми нисмо имали адекватну комуникацију са Словенијом и зато што тамо нисте имали јединствен захтев Срба. Нажалост, они тамо нису национална мањина, што заиста мислим да није примерено и није у складу са европским вредностима које ми поштујемо и који се нама намећу.
Имали сте некако три потпуно одвојене групе Срба у Словенији, који су се само искључиво свађале. Дакле, ниједан заједнички пројекат нису могли да договоре. Е, сада, коначно имамо успостављено једно тело, сви раде заједно, ставили су своје размирице по страни и од септембра имамо учење српског језика у Словенији. И то је резултат тог континуираног рада, напора и упорности.
Што се тиче обуставе активности у вези са повлачењем признања једнострано проглашене независности Косова и земаља који су, нажалост, пре свега, у том првом таласу без нарочитих, ја мислим, размишљања ни знања чињеничног стања, ни ситуације, нажалост, пре свега, притиском неких других међународних сила признавале тзв. Републику Косово.
Ми смо рекли да повлачење таксе свакако не може. Те две ствари немају никакве везе једно са другом. Таксе нису уведене зато и не можете да кажете да је нешто што је уведено, без обзира на било шта друго сада треба да се повуче, а да ми урадимо неку другу ствар која није била узрок тих такси.
Једино о чему ми можемо да причамо је да док траје дијалог, а дијалог може да се настави тек након што се укину таксе, може да се каже да је статус кво, па у том статусу кво, уколико они не покушавају да се учлане у неке међународне организације и нема нових признања, да нема нових отпризнавања, али то је ствар ширих разговора, зато што то није тако лако ни обећати ни испунити, зато што постоје државе које мисле својом главом и које ће рећи – видите, ми смо у том тренутку, та Влада је тада погрешила, то није у складу ни са нашим интересима. Ми сада знамо ситуацију на терену. Не можемо ми тако лако да утичемо на те земље сада и да кажемо – немојте случајно да повучете признање.
Дакле, то је ствар једне друге дебате, једног другог дијалога у којима треба све остале друге ствари да се сагледају. Али, свакако та једна са другом том ствари не може бити никако повезана, не може се стављати знак једнакости. Такса за таксе. Такса морају да се повуку да би се наставио дијалог, па ћемо онда све остало видети.
Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има министар, госпођа Јадранка Јоксимовић.
Изволите.
ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ: Захваљујем.
Па, ево, ја можда, као министар за европске интеграције уз дужно поштовање свих ставова који су изнети овде и са стране наше премијерке и са стране посланика.
Имам само донекле мало другачији приступ, а везан је за оно што јесте приступни процес, дакле, из Србије, али и Црне Горе, јер приступни процес мора да се води и ја сам о томе обавестила и одговарала вам на тај начин на ваше питање, обавестила релевантне институције ЕУ, зато што сам подсетила да приступни процес, ако је једнак за све мора да буде вођен и по једнаким правилима.
У томе је суштина и додата вредност процеса. Дакле, то није уношење билатералних питања у процес, јер ми смо, дакле и Србија и Црна Гора су земље које преговарају, дакле, у приступном су процесу, земље кандидати за чланство.

41/2 ЈИ/ИР

Али, знате Србија је једина држава која преговара чланство и која је имала обавезу, коју смо ми вољно и радо испунили, да сачини посебан акциони план, дакле, националне мањине у оквиру Поглавља 23. дакле, владавина права. И ми смо показали на тај начин да смо као земља недвосмислено, јасно, искрено опредељени да поштујемо мултиетничност, мултиконфесионалност и сваку другу различитост која постоји у нашој земљи.
Те су цркве и верске заједнице у Србији све слободне да уређују своје унутрашње, дакле, да структурирају своје односе унутар цркви и располагање својом имовином по најбољим европским стандардима. Мислим да то завређује пажњу и да треба да буде истакнуто.
Оно што ради Црна Гора, заиста сматрам да није у складу са темељним принципима на којима почива и сам процес европских интеграција и сам приступни процес.
Дакле, ми радимо наш део посла у смислу указивања чињеница да оно што се дешава заиста треба на неки начин да наиђе на реакцију.
Шта значи реакција? То је оно питање које сте поставили и на које је премијерка, ја мислим, дала један исправан одговор. Дакле, шта су очекивања? Да ли су очекивања да се повуче овај закон? Лично сматрам да неће доћи до тога да ће ико позвати Црну Гору да повуче закон, јер као што се закони не поздрављају, тако се и закони не повлаче по нечијем позиву, али алармирати, на неки начин, не превише, не уносећи превише тензије у онако већ крхке односе у региону, мислим да заслужује да буде примењено као инструмент, али то никакве везе са Саветом безбедности УН нема. То би био један потпуно погрешан приступ у оквиру мултилатералних механизама који постоје у нашој дипломатији, ту је ОЕБС, за почетак, Организација за европску безбедност и сарадњу, дакле, где може. Међутим, да ли знате шта сам ја приметила? То је да кад год је питање владавине права и стања медија у Србији сви се из опозиције, дакле из невладиног сектора и те како позову на институције и канцеларије ОЕБС, а нисам чула да се ико, дакле, ако идемо већ од тог неког нижег нивоа алармирања, да не дођемо до тога да баш држава одмах диже ти питање, нико се није сетио да можда упути неку врсту или писма или скретања пажње и тако даље надлежним канцеларијама ОЕБС, које се баве различитим димензијама, од демократије људских права, до слободних избора, поштовања медија и тако даље.
Према томе, заиста мислим да је Србија одмерено реаговала, заиста мислим да смо урадили и оно као што је премијерка рекла, сложићу се, није све видљиво и не мора све да буде тако претресено у јавности, али ми свакако на одговор, на начин као приступајућа земља која има интерес да има са Црном Гором добре односе, али и те како има интерес и право да заштити, пре свега, људска права, да се не би догодило и некоме другоме. То је владавина права, а не само када штитите интерес своје заједнице или својих грађана који представљају наше грађане који се изјашњавају као Срби, већ да се то не догоди ни никоме другоме, као што су очекивања од Србије била у том погледу и Србија их је вољно, искрено и доследно спровела. Е, таква очекивања, макар толика треба да се укажу.
Заиста не очекујем позив за повлачење, да будем сасвим отворена, овог закона, али свакако да се темељно преиспита како Црна Гора спроводи обавезе из својих преговарачких поглавља о владавини права.
Сматрам да је то један фер приступ, да би тако исто свако други реаговао да се било шта дешава у Србији у погледу статуса, дакле, и неотуђивих верских права који су део људских права.

41/3 ЈИ/ИР

Значи, ми радимо, мислим да радимо разумно, мислим да нисмо погоршали до неслућених размера односе, али да смо свакако свој део посла урадили. Можда он није увек видљив, али хоћу да грађани знају да све инстанце премијерка, председник државе, Министарство спољних послова и Министарство за европске интеграције ради свој посао.
Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има народни посланик Војислав Вујућ.
Изволите.

42/1 ДЈ/ИЋ 18.35 – 18.45

ВОЈИСЛАВ ВУЈИЋ: Да се захвалим свима на одговорима и пошто сад по Пословнику ова задња два минута немам право више да постављам питање, ја ћу да поздравим и министра екологије, господина Тривана.
Господину Недимовићу, само још једну ствар, оно што сам ја мало пре давао као предлог није се односило на велике пољопривредне произвођаче, факат, они су јаки, они могу да изнесу ту причу, држава треба да им помогне, односило се на оне мале ситне, и управо на оне мале тракторе о којима смо причали.
Добар је ваш предлог, може да им се изађе у сусрет и још нека методологија која би могла да им се осмисли како да им се изађе у сусрет да они могу да се удружују у задруге. Велики број тих малих ситних није довољно писмен, без икакве увреде, или нема довољне вештине које су потребне за отварање једне задруге и вођење задруге. Да ли постоји могућност да људи у локалним самоуправама који се баве темом пољопривреде могу да изнађу неко време и да се организују трибине, где би ови људи могли да се упознају са начином како најлакше основати пољопривредну задругу? Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има народни посланик Олена Папуга. Изволите.
ОЛЕНА ПАПУГА: Хвала, председавајући.
Пошто нема ни једног ресорног министра коме сам наменила питања, питања постављам свим министрима који су овде присутни, а посебно премијерки Брнабић.
Прво питање се односи на мале привреднике и занатлије. Због гомиле непотребних папира и предуге процедуре многи од њих улазе у сиву економију и рад на црно. Предузетници и занатлије се сналазе да би преживели. Ево вам једног примера, предузетник даје плату на пример 50 хиљада динара по сваком запосленом. Порез је 10%, 5.279 динара, ПИО 14%, 9.600, здравство 5,15%, 3.500 итд. Све у свему, ако бих набројала све оне обавезе које привредник треба да да држави на тих 50.000 плате нето излази да он треба држави да да 30.490 динара по запосленом. Питам вас, да ли мали предузетник или занатлија то може да уради? Да ли он једноставно може да измири све те обавезе и једноставно да не уђе у неку црну економију?
Питам, колико је држава утрошила домаћих и иностраних средстава за отварање страних фирми у Србији у 2019. години? Молим вас, наведите ми која је локална самоуправа помогла неком малом и средњем предузетнику, а и занатлији и у ком облику?
Питам вас, зашто је држава у последњим годинама, не сада, него већ деценијама, уништила удружења занатлија, која су у неким селима, ја знам у Војводини, а сигурно и у Србији су та удружења занатлија постојала и преко 200 година, значи, они су бринули на неки начин о томе како ће занатлије да функционишу итд. Држава то једноставно више не помаже. Сва, углавном, удружења занатлија су уништена и, у ствари, више ни не постоје. Питам вас, да ли ће и када ће држава донети закон о занатлијама, што занатлије чекају већ годинама?
Друго питање постављам, пошто нема ресорног министра Шарчевића за образовање, можда министарки Јоксимовић, кажете да, а и ја знам да нас је Европска комисија похвалила да имамо добро образовање на језицима националних мањина. Поглавље 23 смо, ја мислим, добро урадили, немам примерки, стварно бринемо о припадницима националних мањина, али могу да кажем да националне мањине још увек немају уџбенике.
Значи, друго полугодиште је почело у Војводини, припадници Русинске националне заједнице у другом разреду немају математику, у шестом разреду немају математику, биологију, историју, географију, информатику и техничко.

42/2 ДЈ/ИЋ

Тај други и шести разред ове године уче по новом програму. Значи, родитељи су били приморани да купе деци старе уџбенике, да би сада можда у априлу морали да купе нове уџбенике, тако да, зато што ће се матура полагати по новом програму.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има председник Владе, госпођа Ана Брнабић. Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Хвала.
Што се тиче малих привредника и занатлија, чини ми се да нам је посебан фокус у 2018. и 2019. години био на мале привреднике, паушалце и самим тим, наравно, и занатлије, као део те групе.
Ми смо у последње три године смањили порез за укупно неких 3%. Слажем се да то можда не делује много, то је значајно издвајање за државну касу, односно значајни приходи које ми нећемо прикупити, али са свим смањењима пореза увек мислимо на тешко стечену финансијску стабилност земље. Дакле, смањили смо порез 3% и наставићемо да смањујемо порез.
Паралелно са тим смо повећавали сваке године неопорезиви доходак, што је исто тако олакшица при исплати плата. Тренутно је неопорезиви доходак око 16.300 динара. Када сам ја, ако се не варам, када сам била министар за државну управу и локалну самоуправу, неопорезиви доходак је био око 11.000 динара. Дакле, није ни мало безначајно.
Управо сам пре два дана представила реформу система паушалног опорезивања и то је била једна од највећих тешкоћа, пре свега паушалцима, па кажемо да су и мали привредници ту. Зашто? Зато што смо имали систем у коме су пореска решења каснила и по две године, у коме ви нисте знали колико ви треба да платите порез те године и онда пошто вам касни две године, стигне вам порез за све те две године, са тим да треба да га платите у наредних 15 дана.
Ви нисте тачно знали колики порез треба да буде зато што је он доста арбитрарно остављен на одлучивање пореској управи, односно пореским инспекторима и ми смо хтели да направимо тај систем потпуно другачији, да он буде потпуно транспарентан, да буде потпуно, тачно и јасно контролисан, да буде објективан, чиме смо у огромној мери у ствари затворили тај простор за корупцију, јер где год имате арбитрарност, где год имате да неко дискреционо одлучује колико ће неки привредник платити, ту имате озбиљан не само простор за корупцију, него позив за корупцију.
Ми смо то изменили, ту је заиста Министарство финансија и Пореска управа као део Министарства финансија јако повукла, радили смо заједно са привредницима и сада имамо систем где ви потпуно транспарентно одете на сајт Пореске управе, укуцате све ваше параметре, чиме се бавите, која је шифра делатности, у којој локалној самоуправи, којој зони, кликнете на калкулатор и он вам да који порез треба да платите.
Да не би каснило, ово се све ради електронски. Електронски се и то за годину унапред шаљу пријаве, тако да се плаћа порез. Ту смо увели један потпуни ред и транспарентност и смањили сваки простор за корупцију. Онда смо да би посебно подстакли предузетништво, мала и средња предузећа, микрофирме, од 1. октобра 2018. године за младе људе који су у протеклих 12 месеци завршили школу, било да је техничка школа или гимназија или завршили факултете и људе који су више од шест месеци незапослени региструју на Националној служби за запошљавање од 1. октобра 2018. године ако отворе фирму своју, у првих 12 месеци су у потпуности ослобођени пореза, плаћања пореза и доприноса, управо да би имали 12 месеци да развију свој посао, да се науче, да нађу тржиште, да се не плаше да ће држава одмах да им испостави рачун у првом месецу пословања. Захваљујући томе смо од 1. октобра 2018. године до 1. децембра 2019. године имали основаних нових неких 780 предузећа која запошљавају око 900 људи.

43/1 БД/ЦГ 18.45-18.55

Оно што је најлепше у тој причи, што су та предузећа управо тамо где нам највише требају. Дакле, највећи број предузећа је регистрован у Брусу, па имамо Лозницу, Трстеник, Кнић, дакле, тачно тамо где је нама можда теже да доведемо стране директне инвестиције, а ти људи имају своје идеје и сада смо им дали прилику да започну своје пословање.
Од 1. марта ове године смо законима који су измењени овде у Скупштини у децембру 2019. године то пореско ослобођење проширили на иновационе компаније и то за првих три године од формирања.
Онда смо 1. јануара 2019. године усвојили нову уредбу која субвенционише значајно само опрему, само куповину опреме за мала и средња предузећа, предузетнике, чиме се значајно побољшала крвна слика наше привреде, због чега нам се полако опоравља индустријска производња, због чега ћемо ми имати, односно смо имали раст у 2019. години значајно, значајно већи него планираних 3,5%.
Видели сте, ако нисте, погледајте, данас је и Европска комисија рекла да је захваљујући економском расту Србије подигнут економски раст читавог западног Балкана. То је у великој мери због грађевине и много наших већих издвајања у инфраструктуру и капиталне пројекте, капиталне инвестиције, али и у великој мери захваљујући опоравку индустрије, што је и због тога што смо поново светски прваци у привлачењу страних директних инвестиција, али и због тога што смо доста променили услове у предузетништву.
Коначно, дали смо посебне пореске олакшице за старе занате, тако да сада и у тој самој пријави имате да кликнете и да се бавите старим занатима, да би вам се у складу са тим умањио порез.
Сигурно постоји још много ствари које ћемо урадити, које ћемо моћи да урадимо. Али, чини ми се да смо до сада урадили више него било ко раније за наше предузетнике, микро, мала, средња предузећа, у смислу пословања, увођења електронске управе, смањивања трошкова самом електронском управом, на крају крајева, и овде смо имали, прошле недеље сте усвојили Закон о архивској грађи, којим уводимо коначно електронско архивирање.
Све те ствари штеде додатне трошкове нашој привреди. Више не морате да изнајмљујете магацине да би штампали све, чували све у папиру, дигитализујете, уништите и то је то. То ће великим компанијама уштедети стотине хиљада евра годишње. Малим, много мање, али нешто значајно. Хвала вам.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има министар госпођа Јадранка Јоксимовић.
Изволите.
ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ: Хвала.
Ево, поштована посланице, заиста није мој ресор, али потрудићу се, макар онолико колико пратимо ту ситуацију у оквиру Поглавља 23 и Акционог плана који сам већ поменула за националне мањине. Постоји Меморандум о сарадњи у области издавања уџбеника на језицима националних мањина и на писмима националних мањина из 2016. године.
Да будем искрена, једно време је највећи проблем био управо са уџбеницима на бугарском језику и ту се некако фокусирала пажња док смо решавали те проблеме. Цела процедура иде на следећи начин. Ви знате да се одељење опредељује на основу броја ученика, мора да постоји одређени минимални број ученика да би се формирало одељење. Ако је испуњен тај услов, онда се програм усаглашава са националним саветом, саветом националних мањина, па се врати избор ученика по одобрењу Савета уџбеника, па се онда књиге преводе.
43/2 БД/ЦГ

Могу да вам кажем да је постојао проблем и доста се чекало на извесне преводе по каталогу уџбеника који је одобрен, јер некада није било ни довољно преводиоца. И то је био један од проблема, а онда, тај превод и када се уради, мора да се верификује.
Што се тиче питања за Русине, које сте конкретно поменули, заиста не знам шта се ту догодило. Хвала на сигналу. Сигурно сам да ће министар Шарчевић припремити адекватан одговор или предузети неке од активности.
Мислим да је проблем када не постоји матична држава додатни, у смислу неких прецизираних активности, јер Министарство образовања потписује уговоре са Заводом за издавање уџбеника. За то новца има у буџету, да се око тога разумемо. То је промоција и подршка националних заједница. То је посебан републички фонд који је формиран, тако да, заиста могу евентуално да обећам у име министра Шарчевића да вам доставимо податке. Али, хвала на сигнализирању. Заиста немам о овоме информација, али никада до сада, осим ове теме која је била на дневном реду са бугарском националном мањином, нисмо имали озбиљнијих проблема.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Изволите, колегинице.
ОЛЕНА ПАПУГА: Још једно питање постављам, а тиче се салашарског живота.
На салашу између Црвенке и Сивца брачни пар Драгица и Данило Калуђерски у 21. веку живе без струје. Значи, двадесет година воде узалудну борбу да им се уведе струја на салаш. Салаш није забачен, јер се налази одмах до регионалног пута Нови Сад-Сомбор, значи, није салаш негде да не може да се уведе струја. Налази се само на 200 метара од фабрике „Јафа“ у Црвенки.
Из године у годину, они воде борбу да им се уведе струја. Једноставно, контактирају са локалном самоуправом у Кули, са Електродистрибуцијом у Сомбору итд. Тај електрични вод око четири километра који би требао да се пружи, како би салаш Калуђерски могао да добије струју. На тај електрични воде се не би прикључили само они, што би било стварно некако на неки начин непотребно, али би се на тај електрични вод прикључило око стотину салаша и викендица које налазе око тог салаша Калуђерски. Па вас питам да ли је Србија заборавила на те мале људе који су свој живот провели на салашима и на те људе који су, и млади људи, одлучили да живе на салашима? Да ли је могуће да тај део Војводине добије струју, да се прикључе на тај електрични вод?
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има министар Недимовић.
БРАНИСЛАВ НЕДИМОВИЋ: Захваљујем.
Само бих замолио ту иницијативу да ми проследите. Отићи ћу ја до њих да они скупе све те људе који су заинтересовани, сести са председником општине из Куле и да договоримо да се то реши. Није то никакав велики проблем, само мора бити више корисника да бисмо знали. Није проблем изанкетирати људе и хвала вам на томе. Даћу све од себе да то решим.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Изволите, колегинице, два минута коментар.
ОЛЕНА ПАПУГА: Само да одговорим да се тај салаш зове Дадин етно салаш. Значи, он има и неки тај бренд етно салаша. Мислим да је то још боље.
Још да одговорим министарки Јоксимовић. Код Русина стварно има тај проблем, али не само код нас, има код свих националних заједница. Једноставно, ја сам више пута упућивала посланичка питања. Приватно сам разговарала са министром Шарчевићем. Једноставно, до сада ништа није урађено.


43/3 БД/ЦГ

Могу да кажем да моја национална заједница има лекторе, преводиоце. Ми имамо образовање на језику своје мањине 278 година. Тако да, разумете, имамо ту неку вертикалу образовања и да није проблем ни у Националном савету Русина, није проблем ни у том неком кадру који преводи уџбеника.
Тако да, ја не знам да ли је то неки немар, шта се ту дешава, али стварно, родитељи су тиме оштећени што су морали деци да купе књиге у септембру старе и сада ће књиге, прошле године су књиге стигле у априлу и морали су да купе књиге по новом програму, јер ће деца морати да пређу и тај програм, јер ће полагати матуру по новом програму, тај други и шести разред.
Тако да, мислим да стварно треба да се то не понавља, јер мислим да стварно можемо да се похвалимо пред Европом да имамо добро образовање на језицима националних мањина, а стално запињемо годинама на уџбеницима.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има народни посланик Муамер Бачевац.
Изволите.

44/1 ТЂ/МТ 18.55 – 19.00

МУАМЕР БАЧЕВАЦ: Уважени представници Владе, уважена премијерко, уважени министри, морам још једном да поставим питање које је било постављано неколико пута овде у овој Скупштини, а односи се на једну еколошку катастрофу.
Наравно да већ схватате да ћу питати господина Тривана нешто, али то неће бити везано за загађивање ваздуха, иако је то значајна тема и врло актуелна и врло непријатна, већ је реч о градској депонији у Пријепољу која је заиста у једном очајном стању, депонији која се налази на обали реке Лим и о тој депонији је овде говорено неколико пута.
То је, не претерујем кад кажем, еколошка бомба, огромна депонија на самом уласку у град Пријепоље, која са сваким надоласком реке може да повуче то ђубре, а ту има и органског отпада и можете свашта видети. То је несносно, несносно је проћи лети туда, зими и некако. То је депонија која заклања град. То је депонија која се налази на магистралном путу за Црну Гору и коју види свако ко прође ка Црној Гори или жели да дође у Пријепоље, а то је крај који, у природном смислу, има много тога да понуди, и културно и туристички. Подсетићу вас да је то једна мешовита средина која би могла да развија здрав туризам.
Морам вас питати – шта се дешава? Ово је била заиста актуелна тема, а грађани Пријепоља нису добили ништа. Да ли је могуће да није заживело решење о одлагању смећа на регионалну депонију „Бањиц“, иако је много новца уложено, милионске цифре, у ту сабирну депонију која је требала да буде заједничка депонија и за Нову Варош и за Пријепоље и за Сјеницу и за Прибој.
Подсетићу вас да је била и Одлука Владе да се врши депоновање ђубрета на депонију „Дубоко“ у Ужицу, али ни то није заживело. Зар је могуће да овакве процедуралне проблеме не можете ви, као министар који се бави искључиво овим, да решите? Заиста је ово велики проблем на који наилазе грађани Пријепоља и овог краја.
Има још много сличних депонија, али ни једна није овако видљива и овако прети да загади све наше реке. Лим је река са огромним потенцијалом која се улива у друге веће реке, а оне практично обиђу, комплетно се наше реке сустичу ка Сави, односно ка Дунаву. Значи, може да буде извор огромне заразе.
Стога вас молим да ми дате било какав одговор, али ако немате конкретно решење, молим вас да што пре порадите на њему.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има министар господин Триван.
Изволите.
ГОРАН ТРИВАН: Поштовани председавајући, даме и господо, поштовани посланиче, не знам који пут треба да на исти начин одговорим и ви као да нисте у току са оним што се дешава.
Дакле, несумњиво једна од највидљивих депонија коју имамо у Пријепољу. Подсећам вас да тај проблем траје, колико десетина година? Колико десетина година одлажете тамо као локалне самоуправе све оно што се не може одлагати? Оно што смо затекли када смо почели да радимо овај посао је апсолутни недостатак, не само планова, него новца, пројеката, итд.
Дакле, већ скоро две и по године, три се бавимо тим проблемом. Финансирали смо на десетине милиона у решавању тог проблема. У сваком случају, оно што могу да вам кажем је да ће свакако бити решен тако што завршавамо пројекте заједно са локалном самоуправом.
Дакле, наравно да смо у току са свим детаљима који се тичу тога и, наравно, да смо у реорганизацији региона на коме мора да се реши питање одлагања, не само у Пријепољу, него, како сте и рекли, у Сјеници, Тутину итд.

44/2 ТЂ/МТ

Врло интензивно радимо на томе, не спавамо, врло се бавимо тим проблемом, јер, подржавајући оно што се ви рекли, то је депонија која је парадигма нашег нереда, нерада, неуредности која траје 40 година и ако сте мислили да може да се реши за две године, наравно да се варате.
Исто тако, без потребе да оволико јеткости унесем у то, она је потребна само зарад тога да хоћу да вам кажем да смо уложили милионе, да радимо пројектно-техничку документацију без које нема решења. Можете имати пара колико хоћете, али ако немате пројектно-техничку документацију, не можете га ни решити.
Проблеми који су наслеђени, о којима ви и ја не морамо овде јавно да причамо, како су општине у међувремену комуницирале, колико су или нису желеле. На њиховим територијама постоје регионалне депоније и то је време које је сада иза нас зато што смо врло одлучни да више нема лицитирања са тим, да морамо да урадимо посао како то доликује и, кажем вам, погледајте шта ће се десити ове и следеће године. Дакле, уверавам вас да ће бити одлично урађено и за сва детаљна питања, она најдетаљнија која нису сад можда за јавност, слободно дођите у министарство, информисаћемо вас о сваком детаљу, па ћете видети колико пуно напора улажемо да дођемо до решења проблема. Хвала вам.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем, господине министре.
Пошто је сада 19.00 сати, завршавамо рад у делу седнице који се односи на посланичка питања и захваљујем свима на учешћу.
Са радом настављамо сутра у 10.00 сати.

(Седница је прекинута у 19.00 часова.)


Видео (3)

Четвртак, 30. јануар 2020. | институт посланичких питања последњег четвртка у месецу 30.01.2020. (I)

Четвртак, 30. јануар 2020. | институт посланичких питања последњег четвртка у месецу 30.01.2020. (II)

Четвртак, 30. јануар 2020. | институт посланичких питања последњег четвртка у месецу 30.01.2020. (III)



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
26 27 28 29 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
четвртак, 28. март

Цео календар догађаја