27. фебруар 2020. Посланичка питања у фебруару

27. фебруар 2020. Посланичка питања у фебруару

Четвртак, 27. фебруар 2020.

Посланичка питања у фебруару

Народни посланици су, у складу са чланом 205. став 1. Пословника Народне скупштине, 27. фебруара 2020. године, од 16.00 до 19.00 часова, постављали питања члановима Владе Републике Србије.


Посланичка питања поставили су народни посланици проф. др Јахја Фехратовић, Ђорђе Вукадиновић, Бојан Торбица, Татјана Мацура, Ђорђе Косанић и Снежана Пауновић.

На постављена питања народних посланика одговарали су представници Владе Републике Србије, председница Владе Ана Брнабић, потпредседник Владе и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, министар здравља Златибор Лончар, министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић, министар одбране Александар Вулин, министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић, министар омладине и спорта Вања Удовичић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић, министар културе и информисања Владан Вукосављевић и министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић.


ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
(нередиговане и неауторизоване)


26/1 ТЂ/МЈ 16.00 – 16.10

(После паузе.)

ПРЕДСЕДНИК: Поштовани народни посланици, приступамо постављању посланичких питања у времену од 16.00 до 19.00 часова, сагласно члану 205. Пословника.
Пре него што пређемо на постављање посланичких питања, дозволите ми да вас подсетим… Није потребно да знате сви одредбе Пословника.
Прелазимо на постављање посланичких питања.
Реч има народни посланик Јахја Фехратовић.
Изволите.
ЈАХЈА ФЕХРАТОВИЋ: Захваљујем, председавајућа.
Поштована премијерко, поштовани министри, имам неколико питања на које бих желео да добијем и одговоре.
Наиме, обавештени смо да је још у јуну прошле године од званичних органа државе БиХ према званичним органима Републике Србије дошао захтев за отварање конзулата БиХ у Новом Пазару и да још увек из наших државних органа није конкретан одговор… Према томе, да ли ће и када ће бити конзулат отворен у Новом Пазару?
Нама Бошњацима је врло важно да постоји конзулат БиХ у нашем граду, матичне државе, у којој живи највећи део нашег народа и с тим у вези волео бих да поставим питање премијерки – када ће бити одговор на то питање и када ћемо моћи да очекујемо отварање конзулата БиХ у Новом Пазару?
Моје друго питање усмерено је према министру Шарчевићу. Наиме, познато је да претходних дана имамо заиста неке тешке моменте када је у питању Основна школа „Авдо Међедовић“ у Новом Пазару, да је након два неуспешна конкурса министарство поставило вршиоца дужности. Међутим, и до данас трају опструкције од бившег руководства и онемогућава се вршилац дужности да преузме школу и да почне та школа конкретно радити. Чак ових дана бивши директор, који је и пензионисан, бахато се понаша. Данас претећи у самој школи, без икаквог оправдања борави у тој школи, и просветним радницима, па чак и деци која похађају наставу, да тамо ни тенком неће моћи доћи било ко да изврши вољу министра.
Такође, питам министра шта је следећи корак и када ћемо имати нормализацију наставе у овој основној школи, која јесте заиста од посебног значаја и где су у претходном периоду биле велике малверзације? Познато је да је та школа под блокадом, познато је да је ту био велики непотизам и познато је да у тој школи треба завести ред и учинити је примером какво треба бити образовање, посебно образовање на језику националних мањина, у овом конкретном случају босанском језику.
Такође, моје треће питање је опет за министра образовања…
ПРЕДСЕДНИК: Хвала, имаћете прилику да поставите питање још једном.
Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Добар дан свима.
Само кратко, па ћу онда препустити министру Шарчевићу за остало.
Што се тиче захтева за конзулат у Новом Пазару, мораћу да проверим и погледам са Министарством спољних послова. Ако није још послат одговор, онда је то вероватно зато што, као што знате 14 месеци се чекало на формирање Савета министара БиХ, нисмо имали коме формално баш да шаљемо одговор, тако да проверавам са Министарством спољних послова и у најкраћем могућем року ћемо вам послати одговор, ако још увек нисмо, и у том смислу ћемо бити максимално могуће и отворени, кооперативни, као што смо били до сада. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар Шарчевић.
26/2 ТЂ/МЈ

МЛАДЕН ШАРЧЕВИЋ: Поштовани посланиче, свакако сте у праву и делим ваше мишљење у аспекту да се мора поштовати држава и ред, а то све стоји у Закону о систему образовања и васпитања.
Овде је на делу један тоталан покушај опструкције и политизације једне групе људи која стоји иза Бошњачког националног вијећа, што није истина. Нити је то став целог Бошњачког националног већа, него некаквим прегласавањем после избора за националне савете неко и то манипулише.
Ствари врло јасно постављам на своје место и ту као што вам је познато, а и у Србији на другим местима је било случајева… Један од последњих је био у Шапцу када је исто смењен директор школе због малверзација и штете негде од преко седам милиона динара и кривична пријава је покренута, а тих плашења мечке, решето, ми ћемо тужити министра, ми ово, ми оно, па могу да ме туже, али ниједан члан закона нисам прекршио.
Ја само користим она овлашћења која су ми у закону дата, а овде смо у парламенту иначе усвајали тај закон и било је повуци потегни око оног члана да се министар пита око именовања директора.
Као што видите, у пракси се показало да је то толико потребно, јер нема ко. Ако дозволите да се праве некакви савези, политички, интересни, значи, ово сте добро рекли у тој установи и многим другим, не у вашој регији, него у другим деловима Републике било непотизма, али смо у закон ставили да је то кажњиво и да не може неко да буде директор.
Неко је мислио да је богом дано да њему то право припада. Када је држава само рекла – не може, иде поново конкурс, стављамо в.д, потпуно неутралну особу. Не, ми смо сада заузели школу. Пошто је био распуст и прекид због грипа, овог редовног, људи су организовали, ми смо чак пријавили све то и у полицији, тужилаштву, изашла је републичка инспекција, људи из школске управе. Све је одрађено по пе-есу.

27/1 АЛ/ВЗ 16.10 – 16.20

Они су људи ставили жицу, ланце, катанце, шта год било и то је опсада. Значи, смешно. Човек је у пензији, а он даље води школу. Ја сам се чуо јуче и са синдикатом који је надлежан за ту школу, републички ниво, са руководством и они то осуђују и шаљу им поруку да морају да поштују државу. Пријавили смо тужилаштву, чекамо да они реагују. Тај човек је узурпатор и он ће бити кривично гоњен. То што онемогућује деци да раде, манипулише са родитељима и децом, ништа ново, ни виђено, то смо имали пре три године у Земуну и држава је то издржала. Направили су низ фаулова, међу осталима нема најаве штрајка. Почео је да се бави одмах штрајком - како ћемо у штрајк када школа нема руководство, значи вршиоцу дужности се легално посао не да уђе у објекат, не да се школском републиком инспектору, не да се начелнику управе. Када се све слегне, тај господин ће богами тешко се вући по судовима. То му је порука.
Порука је следећа - како ће колектив да добије плату? Ево, наградно питање, ко ће да потпише плату? Не што ћу ја да их спречавам да добију лични доходак. Немате лице у објекту који је меродаван да потпише платни списак. То им још није дошло до главе. Пошто немате лица, јер је то специфично овај у пензији, овде вакум, значи они су направили опструкцију, нема ко да извести полицију у Пазару да они реагују, па смо ми морали, као министарство, Сектор за основно образовање и низ ствари.
Ми се понашамо искључиво по закону, они су некакву наставу организовали на 35 минута и ја сам замолио моје тамо сараднике да се не иде никаквом силом, да идемо у разговоре пре свега са родитељима. Морао бих да вам кажем, без обзира што је вама мило да се људи изјашњавају доле у регији да уче на босанском језику, али у овој школи је, а ја ћу то истражити, највероватније дошло до злоупотребе и тог права родитеља. Иза леђа су сами прогласили да сви уче само на бошњачком, то нема ни у једној другој школи. То право није дато Бошњачком већу, нити је дато појединцима, као том директору, то су радили на сигурно један незаконити начин. То вам гарантујем и то ће тек изаћи на видело.
Ја поручујем колегама који тамо раде, родитељима, да се узму у памет, имање в.д. је тек почетно стање. Даље демократска процедура иде ка свим установама, али неће нико бити именова. Ако има непотизам, ако је у финансијским малверзацијама, може да га подржи ко хоће. Они се држе старог система - направио сам већину у колективу, направио сам подршку од националног већа, направио сам било где подршку и то је доста. То није доста. То је само редовна процедура, која може, а не мора да се уважи. Управо видите зашто не мора да се уважи, јер овде држава ради свој посао.
Наравно да овакве ствари опструкцијом не могу да буду кратке и спремамо се на један дужи период, али нећемо ни посустати ни одустати и ова прича ће ићи и у корист деце и грађана Новог Пазара.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Изволите, имате додатно питање.
ЈАХЈА ФЕХРАТОВИЋ: Захваљујем и заиста захваљујем премијерки на овоме и верујем да ће то бити врло брзо реализирано, као што је и прошлог пута врло брзо реализирано оно по питању џамије у Прибоју, што је нама велика част да имамо коначно Владу и да имамо људе који су одговорни и који брзо делују.
Као што такође желим да се захвалим министру Шарчевићу и да му кажем да у ствари Бошњачко национално веће је много другачије и комплексије и ја сам сам већник у Бошњачком националном већу у другом мандату и заправо то што су они злоупотребили веће јесте само последица неких других ствари и онога што ми нажалост трпимо већ 30 година.



27/2 АЛ/ВЗ

Оно што је важно је да ће се решити овај проблем, да ће родитељи коначно моћи мирно да спавају, да ће њихова деца имати квалитетну наставу и врло је апсурдно било. Знате, прошлих дана се говорило да су ти људи правили школу. Заиста питам – јел Влада Републике Србије правила ту школу или су неки грађани сами, посебно бивши директор сам од својих средстава правио ту школу? Тако се јако опасно манипулира емоцијама.
Моје друго питање за министра веже се за овај расписани конкурс за рад на месту стално запослење, на након ове забране јавили су нам се професори математике и физике који су основне студије завршили, мастер студије, у чијим дипломама стоји – дипломирани професор математике и физике или мастер математике и физике, који раде од 2013. године, 2014. године. Међутим, ваљда по правилнику сада њихово звање не постоји у том правилнику, али у додатку дипломе, у саплементу стоји. Због самовоље одређених директора они говоре да ови људи немају право да конкуришу. Како су могли радити од 2013. године до 2020. године, имали су све компетенције, а сада када их треба стално упослити онда као немају право?
Нарочито је ово врло опасно јер се налазимо у предизборној кампањи. Људи ће покушати да истисну друге људе који имају радно искуство, који раде и већ седам година чак им говоре да нису у реду или нису довољне ни оне педагошко-психолошке компетенције све са циљем да их истисну са радних места како би своје кадровике, партијске и остале упослили на тим местима. Молим министра да појасни ову ситуацију.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Молим министра Шарчевића да одговори.
МЛАДЕН ШАРЧЕВИЋ: Пре свега да се захвалим и премијерки и свима који су омогућили да спроведемо ову активност, а по мени није ни требала да се уводи. Када је увођена забрана запошљавања у просвети настава је ушла у бирократски циклус, иако имате слободне наставне норме.
Сада да исправимо ту грешку, знате јер смо о томе пуно пута причали, чак и у парламенту овде, то је покренуто и ми смо у првом цугу имали 4.738, ваљда, конкурса одједном. Имајући у виду да су већим млади људи, већим жене, фертилно способне, заиста мислимо да ћемо битно утицати и на побољшање наталитета у земљи, али и исправити неправде.
С обзиром да овде имате и једно обичајно право и једно званично право и неки фер плеј, ја сам пре него што смо почели реализацију ове мере позвао све репрезентативне синдикате и позвао све руководиоце удружења директора, знајући да је то између чекића и наковња. Врло смо се јасно договорили – ићи ће у циклусима, чак иде брже него што је било с почетка замишљено месечно, захваљујући опет Комисији Владе за кадрове и уопште једном сензибилитету да се овај проблем реши.
Ми смо већ данас, јуче сам потписао четврти позив, јер у просвети, ко зна, ради се на проценат, на парче, имате људе који су од пре 2014. године и много раније се задесили у том статусу итд.
У међувремену долазе нове школске године, долазе нови технолошки вишкови и то се стално мења и потискује. Знајући да је то простор за манипулацију направили смо пре свега прво један џентлменски договор и рекли да се исправи та неправда, имајући у виду да неко ко ради пет, шест, седам година свакако, пошто је на одређено време, а није задовољио, могао је да буде отпуштен. Ако јесте, онда ту нема спора.



27/3 АЛ/ВЗ

Ако су неки директори, заиста ће бити изузеци у Србији, ја добијам дневно мејлове од запослених које чак ни неки синдикати не заступају, а пуна им уста бриге за радницима, договор је да где год постоји проблематична ситуација, нешто ван стандарда и типично да се извади на страну и да се решава.
У Закону о систему образовања и васпитања, знајући за ову нашу муку, ми смо избегли да се све ситуацију запошљавања у просвети раде преко Закона о раду, не него иде лекс специјалисом Закона о систему образовања и васпитања. Одмах да кажем на високом то није био случај и високо се добро одбранило, а ти синдикати 2014. године нису знали да заштите интерес просветних радника и да кажу то није администрација. Неко ко је доносио није о томе морао да мисли. Неко је други морао да заштити. Када смо дошли до реалног сагледавања проблема Удружење директора Србије се џентлменски понело да ће да се поштовати и ишли смо да решимо зато старе случајеве. Зашто ? Зато што ови свежи у последње две, три године могу бити под сумњом да је неко отишао на породиљском, да је две године за треће дете и то ћемо задње решавати. Почели смо да решавамо у прво цугу пет хиљада људи, 2014. и 2015. година и уназад, значи до 2009. године, 2010. године и докле се то дешавало и ишли смо према томе ко има пуну радну норму.
Ишли смо онда 2016. и 2017. годину пуна норма, па преко 60 до 100% опет ове старе групе, па смо пустили сада 50%. Опет морамо направити један џентлменски договор за људе, то у просвети постоји, који раде у две, три школе, који имају 30%, 20%, 40% и ту мора да важи договор јер директор ће се формално позвати на своје лично право за избор кандидата. Ја сам се позвао такође на исти начин, на моје право да имам у виду понашање директора и да неким репресивним мерама обећам да ћу реаговати и то и сада кажем овде врло јавно.
Ако неко не поштује радника, фер плеј и све друго, онда ћемо ми имати у виду да то посматрамо очима могућих превара. Мени стижу чак и сумње да се то и манипулише можда и плаћањем, куповином радних места.

28/1 МГ/МП 16.20 – 16.30

Значи то је сада велики проблем, али не толики колико ја имам у виду, колико желе неки да прикажу.
Оно што је јако важно, сваки случај се пријављује, имамо цео тим за то, имамо подгрупе радне по регионима у Србији, имамо централну групу у Министарству. Неколико колега воде, Зоран Костић, Милош Благојевић и тако даље и то знају радници. Слободно се они јављају свима и то је покушај тих директора, страшан покушај.
Верујте, можете им обећати да могу лично у кабинет да се јаве. Значи, сваку ситуацију идемо да сагледамо и да решимо. Да не буде да од шуме не видимо дрво, ако решимо 15 хиљада случајева, а имамо 50, пазите то је у процентима страшно мало, свакога боли та прича, али да смо очекивали да то може да се деси, свакако нисмо наивни.
Имамо другу врсту проблема. Један од синдиката који је репрезентативан, а то је синдикат „Унија“, који је иначе врло ратоборан и спреман увек за неке своје егзибиције, мени је послао писмо да ја прекинем са овим, јер ваљда ту су избори, па је то добро, па то не одговара да се ради. Као, баш због тих неких невоља, није њихов посао да о томе брину. То им ја одавде поручује. Ја ћу да радим мој посао до краја, а они нека штите интересе радника. Немој да буде да сам ја већи синдикалац од њих. Ја бих се питао, извините господо, синдикалци из синдиката „Унија“, јел ви заступате интересе да се радници запосле или да остану у статусу на одређено време? Отворите очи, дајте Централној комисији податке па ћемо онда да радимо да реагујемо. Значи, имате да је на 100 случајева један симптоматичан и мора се пажљиво одрадити.
Долазим на ово последње што сте рекли. У систему 90-тих година нарочито, када није радила индустрија, ви сте имали да је много људи из разноразних струка, најчешће инжењерских почео да ради у настави. Врло компетентни су за сигурно основну школу, за рад и физике и математике и информатике, али они су остали у неком статусу предуго, не пре овог догађаја, још много раније. Нико се њима није бринуо.
Такође, се нико дуго није бринуо за иницијално образовање професора који раде у школама, јер ко упише сада математику не трчи у школу, то зна премијерка. Ми имамо читав низ афирмативних мера како ћемо то поправити краткорочно, али дугорочно ћемо то стабилизовати и кроз боље стипендије и платне разреде и низ других мера које на томе радимо.
Ја сам јуче био на конференцији Универзитета свих у Србији и инсистирао, били су представници Националног савета за високо образовање од којих потиче прича о такозваном кратком циклусу. Ми хоћемо да кроз кратки циклус ови људи прођу ову процедуру и надоместе овај додатак на своје образовање и њихове компетенције су већ довољне. Тиме њих нисмо заборавили, али смо исто у овој сугестији рекли да не дирају њихова места. Када се чекало пет, шест година шта је проблем пар месеци. Значи, видећемо на делу како се ко понаша и то ће бити заиста једна борба. За те људе морамо да се бринемо на један посебан начин.
Још нешто да кажем, ако дозволите. Некада када је држава мислила да иде толико брзо напред, а не знајући да штити бокове и да брине о ономе о чему се сада брине интензивно, прогласила је да за рад у предшколском, школском и средњошколском нивоу раде мастер. Сада се питам да ли је то заиста потребан ниво, као да основне студије математике, физике, информатике нису довољне за рад у основној школи, ми смо себе закуцали.
Ми ћемо сада ових дана јако мењати правила да то релаксирамо. Нама су пожељни апсолвенти електротехнике. Ја сам данас разговарао са деканима ФОН-а, и ЕТФ и био сам неки дан у Нишу. Значи, све су то ресурси јако добри. Не можемо да зауставимо даље четири нула револуцију све шта је потребно, али ово су све само врх леденог брега, ово су много озбиљнији проблеми.
28/2 МГ/МП

Тако да имајте у виду да оно што дође до централне групе неће ништа промаћи. Ја сам се служио, не претњом, него својим законским правима за оне руководиоце установа који све ово раде на свој неки начин. Моје је да истражим и да видим колико су поштени. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Желите коментар?
ЈАХЈА ФЕХРАТОВИЋ: Хвала, министре.
Овим сте макли велики камен са срца многим просветним радницима који су заиста препаднути да након седам, осам или више година рада ће изгубити посао, изгубити егзистенцију и остати фактички на улици. Ово је изузетно било важно да се каже, као што је било важно и оно што сте говорили о основној школи „Авдо Међедовић“.
Само бих замолио да се много не чека са спровођењем свих могућих мера, јер се налазимо заиста у једној ситуацији када се то злоупотребљава од стране политичких фактора имајући у виду предстојећу предизборну кампању и на томе се покушава правити раздор између Бошњака и Срба, односно између државе и Бошњака.
То није истина, то није чињеница и то није нешто што је на терену. На терену родитељи и већина ових просветних радника и деце су за поштовање закона, јер су добри радници, међутим, били су изманипулисани или злоупотребљени и на крају, омеђени овим кабадахијским односом бившег руководства, које је на сваки начин гледало да партократијских или непотистички ову школу сведе на малу разину, о томе говори и та њена процена. С тим што се не бих сложио око босанског језика и не бих волео да било ко, било кога присиљава на било шта, али насиље у тој школи је над 99% децом бошњачке националност. Верујем да је већина њих самостално одабрала да похађа наставу на матерњем језику. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има Ђорђе Вукадиновић.
Изволите.
ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ: Захваљујем.
Ја сам госпођо премијерка хтео да наставимо нашу дебату о Косову, али се нажалост појавила сада ургентнија тема и хитнија преко које не могу да пређем. Надам се да ће ту бити министар Мали, али и ви сте довољно ту да одговорите. Реч је наравно о продаји "Комерцијалне банке", о нечему што сам сматрао да је погрешно и испоставило, нисам ја, него и добар део људи, па и стручна јавност, заправо мало ко је уопште нашао лепу и похвалну реч за продају највеће домаће, једне од две преостале домаће банке.
То је ствар економског суверенитета. Суверенитет нису само границе, суверенитет је и колико управљате и можете да управљате својим финансијама. Наравно да ћете ви или неко рећи, па то је сада у данашње време, капитал не познајте границе итд. Али, чињеница је да се ниједна озбиљна земља не одриче ни финансијског суверенитета и врло је необично да се под фирмом да је држава лош власник, продаје државна банка која добро послује, која има 75 милиона евра профита само у прошлој години, продаје се за 387 милиона.
Па то малтене није ни два стадиона фудбалска која су предвиђена да се граде. Ове телевизије које су купљене за 200 милиона, што је држава издвојила 200 милиона евра да купи две, не баш профитабилне телевизије, а ми продајемо за 387 милиона, што је наводно уз неке дивиденде за изађе на 450 милиона, за банку која добро послује.
При томе је под фирмом да је држава лош власник, продаје "НЛБ" где је држава Словенија већински власник, појединачно већински акционар са 25% акција, плус неки конзорцијум мањих акционара.

28/3 МГ/МП

Дакле, држава Србија је лош власник, а држава Словенија није лош власник. Онда можемо да продамо нашу највећу банку, преосталу банку странцима. То је по мени страшна грешка и да не мислим само то ја и поједини економски стручњаци које могу да набројим, него то каже и гувернерка НБС, госпођа Јоргованка Табаковић.
Дакле, питам има ли шансе да се тај процес заустави и да ли мислите и због чега мислите да је то добра аквизиција?
Пошто имам само још пола минута за друго питање, онда ћу се само вратити и замолити вас за коментар реченице председника Вучића, који је више пута последњих дана поновио, реч је о Косову, да очекује да ћемо у вези са Косовом добити понуду, цитирам - коју не можемо да прихватимо, а коју не смемо да одбијемо? Није ли то рекеташка понуда ако заиста стигне? Није ли то уцењивачка формулација и није ли непримерено да шеф државе говори на такав начин о најважнијем националном државном питању?
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има премијерка. Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Хвала.
Врло радо ћу одговорити на питање о "Комерцијалној банци" и бавила се лично као председница Владе овим питањем пре него што је министар финансија постао Синиша Мали, који је заиста и велика захвалност професионално урадио посао и преузео на себе професионално вођење целог овог процеса који је био максимално транспарентан у складу са свим највишим међународним правилима, што показује и то да је вођен уз врло детаљно праћење од стране и ММФ и свих међународних финансијских институција које смо нажалост морали да исплатимо у износу који смо им исплатили, захваљујући пут опцији коју смо наследили.
Поново да не причамо да је нешто сада наслеђено, па ви сте на власти шест година, па шта је било у тих шест година, дакле, ово је заиста нешто што је потписано, ако се не варам 2009. године. Ако мене питате, још тада је била обећана продаја "Комерцијалне банке" због чега су ушле међународне финансијске институције ИБРД, ..

29/1 БМ/ИР 16.30 – 16.40

Дакле, та одлука је била донета од стране људи који нас данас критикују зашто смо то урадили, притом су они донели ту одлуку и направили аранжман са међународним финансијским институцијама који је, ако мене питате, а поново сам говорила то на састанцима, са свим међународним финансијским институцијама, потпуно отворено изузетно, изузетно неповољан био за Републику Србију, зато што су међународне финансијске институције ушле у контролу и менаџмент банке, без да су преузеле било какав ризик за пословање те банке, са гарантованом исплатом. Све то договорено 2009. године.
Дакле, још једном, када се такве ствари стављају на сто, треба да се ставе на сто пре свега оним људима који су то осмислили, направили те уговоре и оставили онда неком другом да чисти иза њих, као што је требало очистити све оно остало смеће и ђубриште које је остављено неким одговорнијим људима у Републици Србији који су, хвала Богу, преузели када је председник Александар Вучић постао председник Владе.
Е, сада, можемо да причамо о томе да „Комерцијална банка“ данас успешно послује и ја ћу се са вама сложити у томе, али исто тако можемо да причамо и о томе колико је било потребно времена и енергије и тешких одлука да би „Комерцијална банка“ пословала добро. Зато што није увек пословала добро, није увек пословала домаћински, а што вам говори податак који је, мислим, председник Вучић изнео јуче, а то је податак са којим смо ми имали један од највећих проблема и заиста, верујте да смо сви хтели да се убијемо око тога, а то је да сте ви имали тзв. „golden parachute“ или златни падобран за директора тадашње „Комерцијалне банке“ Ивице Смолића, тако да и када је човек отпуштен, отпуштен зато што није довољно добро радио посао, добио отпремнину већу од 700 хиљада евра.
То су били политички договори и тако се „Комерцијална банка“ водила и један од великих разлога зашто сам ја лично данас за продају „Комерцијалне банке“ је зато што све што смо ми видели до Владе који је водио Александар Вучић, односно 2014. године, када су се ствари у Србији промениле, је било тако да су све банке у државном власништву вођене тако да се преко њих финансирају појединци, извлаче паре, финансирају политичке странке и да се те банке уништавају. То је био случај са „Комерцијалном банком“. То што је она данас постигла цену какву је постигла је само захваљујући свему ономе што је рађено од 2014. године, да се „Комерцијална банка“ консолидује, да се доведе добар менаџмент и да она добро послује.
Сада, што се тиче цене „Комерцијалне банке“, ако сте ви видели и ми смо изабрали страног финансијског саветника у овом процесу. Процењена вредност за 100% капитала банке се кретала у распону од 406 милиона евра до 451 милион евра, односно у распону од 338 милиона евра до 375 милиона евра за 83,23% капитала банке. Дакле, понуђена цена коју смо постигли је изнад горњег ранга процењене вредности банке, а изабрана понуда је изнад тржишне капитализације банке на дан 30. јун 2019. године.
Дакле, ово су све ствари које су лако проверљиве, ствари које нису ствар политике, него процене и вредности банке и тога како данас изгледа тржиште. Чини ми се да вероватно сви ти међународни саветници знају нешто више и од вас и од осталих критичара о томе како је данас међународно тржиште. Дакле, цена коју смо ми довели за „Комерцијалну банку“, односно за 83% „Комерцијалне банке“ је изнад горњег ранга процењене вредности банке.
Ја ћу вас такође подсетити, што је невероватно данас за људе који причају како је ово катастрофално урађен посао за Републику Србију, 387 милиона евра за 83%. То је, поштовани народни посланиче, отприлике исто за колико смо продали целокупну нафтну индустрију Србије, целокупну нафтну индустрију Србије са свим резервама, са свим налазиштима, са свим постојећим и непостојећим изворима, са свим скупа за 400
29/2 БМ/ИР

милиона евра. То је тада био фантастичан посао, то је тада било прелепо вођена држава, а данас 387 милиона евра за 83% банке, која је била у катастрофалној ситуацији до пре само четири године, је јако мала понуда.
Притом, такође ћу вас подсетити, да људи који данас критикују продају „Комерцијалне банке“ на начин који је критикују, су људи који су водили Србију и те банке у време када смо ми имали „Агро банку“, „Нову Агро банку“, „Развојну банку Војводине“, „Привредну банку Београда“, „Универзал банку“, банку за банком која је уништена, згажена зато што је неко користио за политичке интересе, за плаћање својих тајкуна, за извлачење пара. Све те банке су отишле у стечај, пет банака. Знате колико смо ми из буџета или из фонда дали да исплатимо штедњу у тим банкама? Знате ли? 778,5 милиона динара су платили грађани Републике Србије, зато што те банке, зато што су вођене онако као што су вођене.
Ови који се данас жале, Ђиласи, Јеремићи, Пајтићи и остали стручњаци, и сви они који су иза ових банака које су због њиховог вођења и њиховог извлачења пара и њиховог варања грађана и привреде платили скоро 800 милиона евра, сви они се данас жале. Знате зашто? Зато што се надају да ће једном поново доћи на власт, па ће им онда „Комерцијална банка“ служити за оно што им је служила и „Комерцијална банка“ и све ове остале банке до тада, за финансирање сопствених активности, за извлачење пара, за финансирање њихових политичких странака. Тога више неће бити у Републици Србији. Неће бити.
Србија чува свој интерес тиме што Србија и даље има домаће банке. Имамо банку „Поштанску штедионицу“ преко које се финансира сва станоградња за службе безбедности и има „Српску банку“ преко које пре свега финансирамо нашу наменску индустрију, али видећемо да проширимо и поље рада „Српске банке“.
Дакле, и даље има, сачували смо интерес, продали 83% за оне паре колико су малтене они који нас данас критикују продали целу, комплет нафтну индустрију Србије.

30/1 ЈЈ/ИЋ 16.40 – 16.50

Они који су пет банака упропастили дајући паре „Фармакому“ и осталима, трпајући те паре себи у џеп, јер, одакле им иначе 619.000.000 евра за 10 година на власти и сличним осталим тајкунима, који данас вероватно целу Србију могу да купе, одакле им паре? Па, из ових банака. И то су платили грађани Србије 800.000.000 евра. Е, тога више нема и неће бити. Банке више неће моћи да се злоупотребљавају, тако да је то мој одговор за „Комерцијалну банку“. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Имате додатно питање?
ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ: Подсетио бих вас на ово питање о Косову и Метохији, али да смо кажем још реч-две још о „Комерцијалној банци“. Сигурно су неки недоследни, сигурно су неки допринели тој продаји и том крчмењу и финансијског сектора и сада можда критикују из неких политичких или политикантских разлога. Ја сам против тога био и тада и сада.
Друго, као што се и Александар Вучић променио и променио мишљење по многим питањима, ето, можда су и неки од тих критичара сада променили мишљење па увидели да су грешили. Има једна ту структурна ствар и мало неправедна коју сте навели, можда би боље звучало, коју један део политичке јавности овде често и радо помиње и потеже, а то је, као, продали смо Нафтну индустрију, јел тако, за више, нешто више од тога. Овде је реч о једној банци. Превидели сте само једну ситницу госпођо Брнабић. Тај НИС када је продаван, он је био губиташ и јако је лоше пословао. Дакле, ја сам у свим, без обзира ко је купац да се чува економски суверенитет, али је чињеница да је НИС пословао са губицима и да је купац тај, знамо о коме говоримо, наравно, о руском купцу, заиста подигао на ноге и направио једну профитабилну и успешну регионалну компанију од тог НИС-а. То је такође чињеница. Друго, држава се није одрекла у потпуности власништва над НИС-ом, задржала је макар мањински пакет.
Мислим да је требало то учинити и овде, макар колико је Словенија задржала у НЛБ, макар толико сте и ви требали задржати овде. На крају крајева, да не улазим сада у те детаље, прошле године је држава Србија откупљивала те удео и акције од тих страних акционара у „Комерцијалној банци“ за веће паре по проценту него што сада продаје НЛБ-у. Значи, могли смо се барем угледати на Словенију, ако ништа друго.
Још нешто, сами сте рекли, било је лоших директора, лоше управе. Ево вам прилике да поставите добру управу, своје кадрове, па да они добро послују. Значи „Комерцијална банка“ је добро пословала, имала је добре билансе и одличне перспективе и зато се то не продаје, а продајете нешто што је проблематично или нешто што не можете да дигнете. То је та велика разлика између, рецимо, „Комерцијалне банке“ и НИС-а, што не кажем да је можда и оно могло да се прода боље.
Морам другу ствар да покренем, а ви сте овде завршили тријумфално прошло гостовање прошлог месеца помињући сјајни коначно опоравак демографски, да је први пут у односу на прошлу годину рођено више деце, за 600 или 700 деце новорођено него 2018. године. Оно што сте заборавили да истакнете и то је невоља са статистиком, она је увек тако мало омогућава еластична тумачења да је, заправо, 2018. година била апсолутно најгора година по броју новорођене деце, тако да се у 2019. години само мало поправио тај иначе најгори биланс. Дакле, ми имамо две најгоре године када је реч о новорођеној деци, а и када је реч о онима који полазе у први разред, то је такође катастрофа… (Искључен микрофон.)
ПРЕДСЕДНИК: Време. Хвала.
Прво председница Владе, па министар Вулин. Изволите.


30/2 ЈЈ/ИЋ

АНА БРНАБИЋ: Хвала вам.
Да. Ви сте у праву, НИС јесте лоше пословао. Тада је све лоше пословало. Тада је и „Комерцијална банка“ лоше пословала и да, ми јесмо поставили менаџмент који је извукао „Комерцијалну банку“ из ужасно тешког проблема и великих проблема, огромних проблема које је имала. Тада је и Аеродром лоше пословао. Тада је и Железара лоше пословала. Тад је и РТБ лоше пословао. Реците ми шта тада није лоше пословало? Ви сте у праву, све је лоше пословало. Све је било уништено. Све је лоше пословало.
Да НИС није продат за 400.000.000 и да је сачекао којим случајем 2014. годину и реформе у Србији и одговорне људе и он би кренуо добро да послује, па уколико има потребе да га продајемо и продамо га, па продали би га, богами, за озбиљне новце а не за 400.000.000. Али, то би тада била нека одлука заснована на неким фактима и на томе да подигнете, као што смо подигли аеродром, па смо га дали у концесију 25 година за преко милијарду и 500 милиона евра. У концесију, све се то враћа грађанима Србије, то је и даље њихово власништво. Па, из тих ствари треба да се учи.
Па, каква је била Железара? Па, да ли смо је продали за 46 милиона евра? Да ли нисмо можда требали? Да ли је требала да настави, да плаћамо из буџета за пет хиљада радних места и да броје људи само дане када ће остати без послова? За РТБ „Бор“? Зар за РТБ „Бор“ нису рекли да садимо лешнике тамо? Па, је данас РТБ био стављен на ноге, па смо нашли стратешког партнера за 63% РТБ за милијарду 200 милиона долара. Па, људи, стварно, можемо да причамо ово и оно, али немојте око економије. Немојте, заиста око економије. НИС је лоше пословао. Па, није постојало ништа што је добро пословало. Реците ми једног ко је добро пословао? ПКБ? Све је плаћено из буџета. А знате зашто? Зато што је плаћено неким људима. Зато што је плаћено неким људима који су политички били повезани са политичким странкама, неким политичарима, тајкунима који су данас међу најбољим људима у Србији, који су трпали те новце у своје џепове.
Колико год лоше пословао, 400 милиона, дајте молим вас. Па, само да процените. Па, тада је била урађена процена НИС-а. Продат је НИС под минималној процени. И, свака част нашим партнерима из Русије. Свака њима част, они су уложили, НИС добро ради. Свака им част, морам да кажем, али зашто би они рекли нама – е, немојте молим вас да нам дате за 400 милиона, ми мислимо да то вреди милијарду и 600 милиона. Па, неће људи, ако ћете да дате за 400, ако ћете да дате за 200, па дајте га. Па, није то одговорност руских партнера и ГАСПРОМ-а, него Републике Србије и Владе и људи који воде тада Владу Републике Србије. Тих 400 милиона не покрива ништа у том НИС-у.
Тако да је исто, да смо и „ Комерцијалну банку“ продавали 2014. године, па знате колико смо могли да добијемо за њу? Не знам, вероватно ни сто милиона. Толико што се тиче тога, а слажем се са вама и хвала вам што сте објективни, што сте поштени, што сте рекли – НИС је лоше пословао. Тако је, све је лоше пословало. Све је било уништено. Требале су године да се то дигне. Сада да оставимо неком да сутра у нади да ће да освоје власт на улицама, па ће онда поново да буде вађење пара из банака зато што су државне. Е, неће моћи, ни једно ни друго. Заиста, неће моћи. Да ли ја на крају крајева мислим да држава треба да управља банкарским сектором? Не мислим, мислим да држава треба да има неке банке, да би сачувала неку стабилност, да би сачувала неке пројекте који су од државног значаја, што тренутно и радимо, као што сам рекла преко банке „Поштанска штедионица“, и преко „Српске банке“. Ово остало, да ли је држава најбољи власник. Не, не мислим да је најбољи власник, али хвала богу у последњих шест година много бољи власник него што је икада била пре тога. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има министар Вулин. Изволите.

30/3 ЈЈ/ИЋ

АЛЕКСАНДАР ВУЛИН: Само да додам, да је било и успешних фирми. Рецимо, у то време „Дајрек медија“ Драгана Ђиласа је фантастично пословала. Сјајно је радила. СББ је фантастично пословао. Тако да није да није било, било је, само није било државних, није било оно што је за народ, али за њих јесте било.
Ја сам желео да одговорим на ваше питање на тему Косова и Метохије, овога што је рекао председник Вучић. Кажу када је 1915. године српска војска прегазила Албанију, дошла до мора, да је Никола Пашић рекао – спаса нам нема, пропасти нећемо. То вам је управо рекао и председник Вучић. Има један изрека у нашем народу, често се користи, посебно у Косовској Митровици, тамо сам је први пут и чуо, каже – затегни, али да не пукне. То је тако, пред преговоре нећете рећи ни да ни не. Нећете рећи шта су вам позиције. Нећете рећи где престаје, где почиње. Нећете рећи, наравно, шта ћете све урадити, на шта сте спремни, на шта нисте, зато служе преговори. Не треба говорити раније о томе, свакако.

31/1 ЈИ/ЦГ 16.50 – 17.00

Ово што је рекао председник Вучић рекао је управо тако. Да ли се ми правимо да нас не уцењују? Резолуција 1244 је уцена. У Резолуцији 1244 које се грчевито држимо као нечега што гарантује наше присуство на простору Косова и Метохије се каже – ако не одемо. Да није било Резолуције 1244 наставили би бомбардовање. То је чиста уцена. Чиста уцена је кршење нашег суверенитета. Чиста уцена је повлачење наше војске. Чиста уцена је повлачење наше полиције, наравно. Али, једноставно живимо у таквом свету и морамо да се носимо и боримо.
Знате, већ осам година ја слушам како смо издали Косово. Ево, овде имате посланика са Косова и Метохије, имамо их јужно од Ибра, имамо их северно од Ибра овде и они најбоље знају да смо ми пре осам година слушали да смо признали независност Косова, да смо потписали независност Косова и да је само питање недеља када ће се то и десити, када Косово улази у УН. Није се десило. Не, случајно.
Знате, ви имате Вука Јеремића коме су за његове преговоре и за његово што питао Међународни суд правде имате насловне стране у Приштини где кажу – хвала Вуче. Овде имате где Курти тражи да се Тачи смени и да буде ухапшен за то што је преговарао и то што је прихватио. Ви видите разлику и видите зашто се толико бежи од преговора. Вучић преговара тако да Курти бежи од преговара главом без обзира.
Чекајте, ово је први пут да имамо гарнитуру шиптара у Приштини која одбија да седне за преговарачки сто. До сада је увек било обрнуто. До сада су увек нама завртали руке и говорили седите, а шиптари раширених руку - само што пре дођите, преговори, биће добро. Сада они беже од преговора. Значи да губиш нешто. Значи да губе нешто у преговорима и то да губе много у преговорима.
Од како смо почели да преговарамо 14 земаља више не признаје Косово и Метохију, а ниједна нова се није појавила која каже – да, признаје Косово и Метохију.
Дакле, видите шта је промена и апсолутно то што је председник Вучић, да ли ће стизати и стижу такве неприхватљиве понуде стижу и стижу већ осам година и он није прихватио ни једну. И сваки пут је успео да сачува суверенитет наше земље и сваки пут је могао да оде и у Косовску Митровицу и да оде и у Грачаницу да погледа Србије са Косова и Метохије у очи и да им каже шта је договорио, шта је урадио да добије њихову подршку. Ево, већ осам година чувамо српски суверенитет на простору Косова и Метохије и чинимо то преко сваке наде.
Од оних који су нам направили линију на Јарињу, од оних који су испреговарали да важе дипломе јужно од Ибра, знате, ево овде имамо посланике јужно од Ибра, они знају колико десетина универзитета, не факултета, универзитета имају јужно од Ибра који штанцују неке дипломе, само Бог зна шта бисмо морали да признамо и шта би нам се овде довукло, али ми смо то признали, као што смо тада, пре 2012. године, од тих који нас сада нападају признали да ћемо престати да издајемо саобраћајне дозволе, да ћемо престати издајемо таблице, да ћемо престати да издајемо личне карте, да ћемо престати да издајемо било које документе за Србе који живе на простору Косову и Метохије. Као што видите ми то све не радимо и грчевито се боримо да сачувамо наш суверенитет. Тако да спаса нам нема, пропасти не смемо – затегни, а да не пукне, и то је тако.
Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Имали сте питање.
Реч има Славица Ђукић Дејановић.



31/2 ЈИ/ЦГ

СЛАВИЦА ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ: Захваљујем.
Уважени господине посланиче, ви добро баратате статистичким подацима и знам да умете да их анализирате. Мало је невероватно да се нисте осврнули на трендове, да се нисте осврнули на паралелне анализе које кажу да је 2018. година за читаву регију била заиста најлошија година.
Ми када поредимо 2019. годину не чинимо то само у односу на 2018. годину, него правимо паралеле са десет земаља које су нам пре свега гаографски, историјски и регионално јако блиске. Дакле, узели смо у обзир Мађарску која и те како инвестира у породицу и пронаталитетну политику, узели смо у обзир Румунију, Бугарску, две земље ЕУ, Албанију и све чланице бивше Југославије. Једино је код нас рођен већи број беба.
Још један податак који вам је сигурно промакао, надам се не тенденциозно. У јануару месецу 2020. године, дакле ове године, родило се 245 више него у јануару месецу прошле године. То је за 5% више. Ти трендови радују. Наравно не мислим да је ресор на чијем сам челу дао доминантан допринос за овакав резултат, али мере Владе Републике Србије и наравно, не само финансијске него и оне друге из домена популационе политике и интегративни приступ решавању проблема су сигурно разлог да по први пут имамо више новорођених беба у југоистоку Србије, где је традиционално ситуација била лошија него што је то сада. Тако да, ако баратамо чињеницама ја бих волела да се заједнички радујемо овом тренду. То су мали бројеви, али судбински велике наде.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Изволите.
Реч има народни посланик Ђорђе Вукадиновић.
ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ: Госпођо Ђукић, не може да нас радује тренд. Радује нас ако је од једно два месеца, али мора да се потврди у мало дужем периоду. Оно што се показало у претходном периоду то је да последњих шест, седам година, дакле са благим изузетком сада ове последње године тренд је био опадајући и то само када је реч о живорођеној деци и када је реч о првацима.
Зашто је то важно? Важно је што не само што се роди мање деце, а више умре, него је проблем у томе што и они који се роде оду брзо из земље или им родитељи напусте земљу, тако да је ту стање још поразније.
Госпођо Брнабић, ви сте успели вешто да тему о губитку или одрицању од економског и финансијског суверенитета Србије претворите у расправу о томе да ли је требало или није требало продавати нафтну индустрију. Значи, ви сте ту дошли, односно, ова власт због тога што претходници нешто нису добро радили али проблем је у томе што сте ви наставили и ова Влада је наставила те лоше ствари, да продаје оно што се не мора продавати.
Питали сте за Железару Смедерево“. Да, требало је продати и добро је да се прода пошто-пото, али рецимо Бор већ није требало, за аеродром није требала концесија, Комерцијална банка није требала, Телеком није требало, а што се покушало. Дакле, то су разлике и то је ствар која је врло битна, госпођо Брнабић.
Економски суверенитет је важан исто онолико колико и овај државни суверенитет.
Господине Вулин, што се тиче приче о Косову, нажалост, чињеница је да је стање на северу Косова и Метохије данас лошије, да је Приштина присутнија на северу Косова и Метохије него што је била пре доласка ове власти. То је жалосна чињеница која се може прикривати неуспешно разним хокуспокусом.


31/3 ЈИ/ЦГ

Дакле, сада тамо вршљају РОСУ специјалци и полиција Приштине. Кад год желе оду и ухапсе кога желе. До 2012. године то није могло. То је тековина, господине Вулин, те мудре тактике и тог преговарања којег је ова власт на челу са Александром Вучићом водила.
Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има народни посланик Бојан Торбица.
Изволите.
БОЈАН ТОРБИЦА: Захваљујем, председнице.
Пре свега, желим да похвалим максимално озбиљан и одговаран однос како председника Александра Вучића, тако и свих осталих државних органа, а нарочито здравственог система Републике Србије према могућности ширења Корона вируса и на простор Србије.
У допринос томе говори и јучерашњи састанак председника Вучића са представницима свих здравствених и других институција које учествују у борби против Корона вируса, на коме је договорен комплет мера превенције хитних реакција надлежних органа против тог вируса, па бих замолио министра Лончара да нам каже о којим се то тачно мерама ради, као и да оцени спремност надлежних органа Републике Србије да реагују у случају појаве Корона вируса.
Када говоримо о војсци, углавном говоримо о чињеницама везаних за њено наоружавање, опремљеност, борбену готовост, али сваку армију света чине пре свега људи, припадници те армије, чега су, колико можемо да приметимо актуелна Влада и Министарство одбране изузетно свесни.
Реконструкција Војне академије, реконструкција Војне гимназије, реконструкција Војно-медицинске академије, изградња станова, повећања зарада припадницима војске јесу само неке од активности мера, тј. јесу реалност у којој ми живимо последњих неколико година, па бих замолио министра Александра Вулина да нам резимира шта је то све учињено последњих неколико година како би се унапредило како школовање, тако услови рада, социјални статус и наравно, лечење припадника Војске Србије.
За министра просвете. Сви већ знамо шта је мала матура и како изгледа њено спровођење у основним школама. Оно што ће бити новина у нашем образовно-васпитном систему и што нас чека у ближој будућности јесте државна, односно велика матура која је у суштини део пројекта који има за циљ унапређење квалитета нашег средњег образовања.
Пошто се на медијима и на разним порталима сусрећемо са различитим тумачењима ефеката државне матуре, замолио бих министра просвете да нам објасни њену суштину како ће она начелно изгледати и који су то ефекти који се желе постићи њеним увођењем?
Захваљујем.

32/1 ГД/МТ 17.00 – 17.10

ПРЕДСЕДНИК: Прво питање је о корона вирусу Министру Лончару.
Реч има министар Лончар.
Изволите.
ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Поштована председнице, уважени посланици, ево, управо сам сада читао, изашао је најновији Закључак са састанка на коме су учествовали министри из ЕУ, председник Светске здравствене организације за Европу, представници из Италије, значи, Владе и министри из Италије, и оно што је закључак тог најновијег састанка је да мере које су они препоручили, а ја ћу их и навести, су све мере које смо ми већ буквално и пре те њихове одлуке усвојили и почели да спроводимо.
Они су данас донели одлуку о дневном и редовном информисању свих грађана о томе шта се дешава у свакој земљи. Донели су меру да морају да се одштампају упутства на више језика за све грађане који долазе из тог подручја и који могу да буду интересантни. Подсетићу вас да смо ми то још пре више недеља урадили на српском, енглеском и на кинеском језику.
Одобрена су додатна средства. Колико видим, донета је одлука да се издвојих додатних 100 милиона евра из европских фондова за даље истраживање везано за корона вирус.
У сваком случају, оно што је препорука то је да се буде на дневној комуникацији са грађанима, са јавношћу, са свима и да нема разлога за било какву панику, нити било какво ширење страха или онога што се дешавало, стампеда, да се опустоше продавнице и да људи улазе у тај процес за који стварно нема никаквог разлога.
Уверавам вас да је Србија урадила све што је неопходно и то не кажемо само ми. То кажу сви релевантни чиниоци из Европе и из света који су долазили код нас и који су имали прилике да се увере шта ми урадимо.
Србија је апсолутно спремна. Тренутно у Србији нема никог ко је заражен корона вирусом. Раде се редовна тестирања, раде се редовне анализе, што апсолутно не значи да нећемо имати и позитивне људе и оне који ће бити захваћени корона вирусом, али то апсолутно, желим свима да кажем, ништа неће променити.
Оно што се очекује од свих нас, од грађана Србије је да свако ради свој посао, да надлежни лекари, стручне службе раде свој посао, а да ми грађани се придржавамо упутства која нам они дају. Значи, то је основ свега, без икакве панике, без икаквог посебног страха, само са мало више опрезности.
Према томе, то је наша тренутна ситуација. Имамо и сајт који је формиран од јуче после састанка са председником Вучићем и са нашим најеминентнијим стручњацима. Мислим да су то свим могли да виде и да испрате. Имате редовне информације свако јутро у 8 часова и после подне у 18 часова. Грађани Србије могу да знају шта се дешавало у том периоду у Србији, а шта се дешава и у Европи, Кини и у свету.
Молим грађане да једино верују тим званичним и да се служе једино тим званичним информацијама. Све остало, полуинформације, дезинформације, лажне информације неће нам донети ништа добро. То је једини начин и све што чујете и све што видите, за све то тражите доказ и тражите чињенице, јер то је једини начин да се заштитимо од лажних вести, од оних који би хтели ово да искористе у неке друге сврхе.
Сви морамо да схватимо да ово није политичко питање, а да ће покушати многи да га злоупотребе и да преведу на дневнополитичке потребе за оно што је њима неопходно.
Ово је крајње стручно питање и овим треба да се бави струка, као што је и урађено. Дато је нашим најстручнијим људима, који имају искуства са овим, који су прошли разне епидемије и пандемије. Имамо људе који су прошли вариолу веру. Значи,
32/2 ГД/МТ


и код нас и у иностранству да се баве који имају резултат и који имају знање и који могу ово да одраде онако како треба, да имамо што мање штете, јер не постоји ни један други разлог, сем неког нерационалног, да верујемо онима којима је циљ да шире лажне вести.
Још једном желим да апелујем на људе да не злоупотребљавају и бројеве телефона које смо дали и све службе које смо ставили на располагање да користе за неке друге ствари, јер сваки позив тим људима они схватају најозбиљније.
Када позовете екипу Хитне помоћи и кажете да сте били у зараженом подручју и да имате симптоме, истог момента минимум пет људи креће у један озбиљан процес, креће у коришћење заштите, опреме која није ни мало јефтина, и креће ангажовање свих ресурса да дођу до вас, да вас узму, да вас одведу на Инфективну клинику, да имате што мање контаката, да не идете јавним превозом, да не идете таксијем и ангажује се и опрема, пре свега људи и опрема која би њих да заштити. Немојте после тога да се дешава, кад људи дођу да ви нисте у стану или да се деси да никад нисте ни изашли из Србије, а камоли да сте били у Италији или у Кини, јер стварно нема смисла.
Нема смисла да се злоупотребљава нешто што хоћемо да одрадимо на најодговорнији начин. Нема смисла према тим људима који дежурају 24 часа, нема смисла према ресурсима и држави која много улаже. То су додатна средства која се сада улажу да би то функционисало тако како функционише и да би позитивну и одличну оцену дали сви они људи који се разумеју у то, исти ти људи који сада покушавају да реше проблем и у Италији и у другим земљама. Нису код нас били неки други људи, били су исти ти људи који оцењују и стање и у Кини и у Европи и било где. Апсолутно исти људи.
То што некима не одговара што су они рекли, то што некима не одговара да је Србија способна да се носи са озбиљним стварима, то је њихов проблем, али то не сме да остале грађане одведе на погрешан пут.
Према томе, апсолутно нема места за панику. Тренутно вируса нема у Србији, а и када га буде ништа се драстично неће променити. Молим вас, оставите да свако ради свој посао, а грађани Србије да одраде те мере које се нама препоручују. То ће бити сасвим довољно, без икаквог ширења панике, без икаквог стампеда, без ичега.
Још једну ствар молим грађане Србије, немојте куповати маске, а онда ићи на аутобуске станице и остало и да то шаљете у иностранство. Немојте куповати по 200, 300, 500 маски које дођу у апотеку и ви да купите све. Немојте бити толико некоректни. Нема никаквог смисла.
Желим да обавестим све грађане, да знају, две фабрике у Србији, једна у Београду, једна у Горњем Милановцу раде и радиће 24 часа, колико год је потребно и имаћемо довољно маски, али не можемо да имамо ако свако купи по 500 маски и шаље их у иностранство, продаје или шта ради друго. То нема никаквог смисла.

33/1 ДЈ/ВК 17.10 – 17.20

Пазите само, ми ћемо добро изанализирати све ово што се дешава, немој неко да помисли, наше реакције ће бити по свим препорукама које иду од Светске здравствене организације и више од тога, али ћемо и тражити објашњење од свих надлежних који се баве овим зашто овај вирус који је слабији од обичног грипа побуђује толико пажње? Зашто када имамо на сатном, на дневном, на минутном нивоу, да много више људи умре од неких других ствари, да се неке друге ствари много брже и чешће преносе од обичног грипа, богиња, од неких других вируса и слично?
Значи, да не мисли неко да нећемо добро изанализирати све. Понављам, не прејудицирамо никакав закључак и придржавамо се свих мера које се препоручују. Зато још једном молим све грађане да једино слушају званичне информације које постоје. Ја им се на томе захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има министар Вулин.
АЛЕКСАНДАР ВУЛИН: Хвала.
Пре него што одговорим на ваше питање, поштовани посланиче, само да не останемо дужни, 2000. године српска држава је на КиМ могла скоро све. Није имала војску, све остало је имала. Године 2004, 17. марта читав свет је очекивао нашу реакцију када је почело мартовско насиље. Имали смо пуне касарне, обавезно служење војног рока, имали смо тенкове који су били једно 16 година млађи него што су данас, имали смо државу у пуном капацитету и на простору КиМ, али нисмо имали никога ко би смео било шта да уради или било шта да каже, а читав свет је очекивао реакцију српске државе.
Онда је дошла 2008. година. Ми у међувремену, наравно, ништа нисмо радили, пуштали смо да нам се полако капацитет државности губи, да се све то смањује, да то полако нестаје, 2008. године када су Шиптари прогласили независност и признало их осамдесетак земаља, укључујући и неке од најмоћнијих на свету, сви су очекивали српску реакцију, сви су очекивали шта ће бити са севером КиМ, сви су очекивали шта ће урадити српска држава. Наш председник побегао у Румунију, премијер био је ту, ваљда нешто радио, српска војска спустила главу, ћутала, чекала да јој неко нешто каже. Нико јој ништа није рекао, остала у касарнама, нико ништа није мрднуо и онда су схватили да могу да раде са нама шта год хоће.
Године 2012. ми више нисмо могли скоро ништа, јер више није било ничега. Било је упада на простор севера КиМ и пре тога, било је сукоба, било је барикада, било је КФОР-а, одводио се ко је хтео и шта је хтео, па се људи скупе, па се боре, више-мање, као што је и данас, али данас бар у сагласју са својом државом а не у свађи са својом државом.
Проток времена на простору КиМ није радио за нас, већ против нас и то јако против нас. Ми смо имали неколико историјских момената када смо могли да реагујемо државом па и војском и нисмо. Сваки дан после тога је био све тежи за државу или било коју другу одлуку.
Знате, ви сада имате, када крену специјалне јединице РОСУ, скупи се народ, али зађе и Војска Србије на административну линију, па јасно покаже шта ће се деси, па се врате, па стану, па не буде као што су навикли да буде.
Година 2012. и 2020. нису исто, као што 2012. и 2000. нису уопште исто. Пад и моћ српске државе од 2000. до 2012. је застрашујући. То што смо се ми правили да није тако, окренемо главу, правимо се да не знамо да то тамо постоји, правимо се да нисмо приметили, рецимо, да нам се прекида промет повремено, што нисмо приметили да нам излазе на административну линију, правимо се да то ништа није тако, све је тако.
Ми смо 2012. године рекли – хајде да прихватимо шта је тако, да видимо шта је реалност и да се боримо против ње и да радимо шта можемо да радимо најбоље што можемо да радимо.
33/2 ДЈ/ВК

Опет вам понављам, нас су терали да идемо за преговарачки сто. Сада Шиптари беже од преговарања, неће да преговарају, беже главом без обзира, зато што знају да су све даље од своје независности, зато што знају, па када је тако што не узму то што смо им дали? Ево, кажите, хајде, нек узму, где је то? Што Курти не узме то? Што нас цео свет онда притиска кад смо све дали? Шта ћемо им? Завршите, па… Значи, нисмо дали. Видите, то што показујете, нисмо дали, значи ту смо. Вратили смо ми доста. Одједном Срби нису под столом, него за столом. Мораш да причаш са њима и мораш да признајеш њихову државу и да водиш рачуна и о њиховим интересима.
Године 2012. даме и господо народни посланици, другарице и другови, када смо ушли у Брисел, када смо дошли да преговарамо, тада су нама долазили са папирима у којима су само рекли – ово има да завршите. Ми то нисмо хтели да радимо, али тако се разговарало са нама. Сада се признаје да имамо и своје интересе па се боримо жестоко око њих на сваком месту и сваки дан.
Дакле, морамо разумети и време и контекст и шта се када дешава и шта је могуће, шта није могуће. Чекајте, ми смо после 2000. имали Русе на аеродрому. Имали смо руски падобрански батаљон у Приштини и нико то није искористио, нико ништа није урадио по том питању, нико није покушао нешто да направи од тога. Не, него смо на крају избацили УНМИК, а увели ЕУЛЕКС, српским потписом, потписом Вука Јеремића и Бориса Тадића. То смо ми урадили. Нису ЕУЛЕКС и УНМИК могли да се замене практично што се овлашћења тиче да није било Срба. То смо ми урадили. Ми смо на то дошли. Ми нисмо дошли на то да имамо моћни УНМИК у Косовској Митровици, него смо имали једну канцеларијицу, представништво у Северној Митровици, мало већу у Јужној Митровици, један диван човек, Индус један, али није смео да пређе. Не сме он, кад остане насамо са вама он каже: „Ја све разумем, ви сте све у праву, ово је кршење Резолуције, али шта ја ту могу“.
Ми смо на то дошли. Уместо УНМИК који је био први транспондер, како они кажу, до тога да је КФОР трећи, а УНМИК се ни не помиње. Сад је ЕУЛЕКС, заправо Косовска полиција, па иде на друго место ЕУЛЕКС. Ми смо у то дошли, све је већ припремљено за нас и било је припремљено, само да потпишемо, спустимо главу и одосмо.
Одбили и као што видите, још увек одбијамо и чврсто ћемо се држати тога.
Што се тиче вашег питања, поштовани посланиче, много смо, трудили смо се, наравно, ништа у војсци није од данас, ништа није само од јуче, све је то продукт рада оних који су били на овом месту пре мене, али ево, ми смо у потпуности реконструисали објекат Војне гимназије, који је, заиста наш интернат је сада за сваку похвалу. Реконструисали смо Спортски центар у Војној академији, отворили најмодернију стрељану и филмску стрељану и пиштољску стрељану. Значајно смо побољшали квалитет живота саме деце на Академији, од тога да смо повећали њихове надокнаде, обезбедили им нове униформе, реновирали неколико кабинета за учење, опремили их најмодернијим наставним средствима, побољшали квалитет исхране, од калоријске вредности, до укуса. До тога да смо обезбедили деци, рецимо, да им се плаћају карте за аутобуски превоз. Увели смо им, деца су осигурана. Веровали или не, то годинама у назад није рађено и то смо урадили.
Пуно ствари се урадило, управо за квалитет образовања и наравно, посебно смо водили рачуна да што је могуће више оплеменимо сам наставни процес. Значајно смо га увојничили. На Војној академији се више неће школовати менаџери одбране. Од марта месеца школују се официри и самим тим и наставни план и програм за школовање на Војној академији, Војној гимназији је више увојничен, са много више војничких предмета.

33/13 ДЈ/ВК

Знате, ми смо имали примере да рецимо на командно-штабном усавршавању немате ни један једини час војне тактике ни војне историје. Можете да замислите то, школујете будуће команданте, школујете будуће високе официре који не уче тактику и не уче војну историју, и то смо имали.
Имали смо чак случајеве да, рецимо, у четвртој години Војне академије часови борења нула. Замислите официра који не вежба ни једну борилачку вештину, а знамо шта су официри, знамо какви су то људи.
Дакле, имали смо један процес развојничавања војске и том процесу је дошао крај. То се ради већ задњих неколико година, ми враћамо војску у наш образовни систем.
Свако ко веже своју судбину за војску, зна да постоји систем који ће бринути о њему. Зна да постоји систем у коме ће бити чувани, у коме ће бити заштићени. Ми смо врата наше Војне академије и врата наше Војне гимназије отворили за предаваче са искуством, не само за оне који имају докторску титулу, већ за оне који имају ратна и животна искуства која вреди пренети нашим будућим официрима, који знају како су командовали армијама, како су командовали корпусима, како су командовали дивизијама и бригадама икоји то преносе сада нашој деци.
Ми смо, знате, до 2012. године, док Александар Вучић није постао министар одбране, тим људима је било забрањено да се појаве, каква Академија, да прича о томе како се борио против НАТО агресије, то је било строго забрањено а не да предају деци, још да говоре своја искуства.

34/1 БД/ВЗ 17.20 - 17.30

Данас, да знате, многе армије света траже њихова искуства и траже да такве предаваче шаљемо по свету, како бисмо пренели како смо се борили те 1999. године.
Дакле, као што видите, заиста се трудимо да образовни систем значајно унапредимо, јер оно што научимо официра на академији, тако ће нам вратити после када буде био у трупи. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Да ли имате још неко питање?
(Бојан Торбица: Било је и за министра образовања.)
Министар образовања, он је најактуелнији данас.
МЛАДЕН ШАРЧЕВИЋ: Па, с обзиром да сам највише с вама овде, и ред је.
Врло важна тема. И данас је био један догађај у хотелу „Метропол“, где смо имали једну добру радионицу са четири земље које већ годинама имају искуства државне матуре. Значи, Чешка, Словачка, Словенија, Хрватска, то су државе које већ ово раде 12 до 15 година. То је прекретница у систему образовања, односно његовом квалитету.
Увођењем државне матуре губите дупли програм завршавања средње школе путем некакве лабаве матуре и некаквих пријемних испита. Значи, губи се и потреба да то родитељи додатно плаћају, али се, оно што је најважније, осигурава квалитет у предуниверзитетском делу.
Велика матура је екстерна оцена и све постаје другачије, потпуно другачије, нема лажних одличних, нема лажних врло добрих, нема лажних вуковаца и све оно што је било квази или лажно у било ком делу система, постаје објективно.
Тиме се види рад установе. Тиме се види рад сваког појединог наставника. Тиме се не улепшава живот тиме што ће се некакав успех формулисати и ми имамо на међународном, светском тестирању већ годинама, деценијама, понавља се, нигде нисмо ту ни напредовали ни назадовали, да трећина система не ваља. Трећина система не ваља зато што улепшавамо себи стварност већ подуго на један погрешан начин и против сваке педагогије. То је оно што је некада било понављање, поправни, довољан или добар, сада немате ни довољне, ни добре, нити ко понавља. Сви су или врло добри 3,50, па гурамо даље.
Међутим, то ће све да доведе у апсолутни ред, значи у апсолутни ред и тиме ви имате да је дистрибуција праведности, једнакости и квалитета у потпуности примерена. То је велики посао.
Значи, од почетка мог мандата смо отворили и ту ИПА 14 и започели посао и радићемо још скоро две године. То је четири и по године до пет припреме за велику државну матуру. Требало је добити та средства европска, требало је умрежити и сарадњу средњег и високог образовања, а имали смо лоша искуства у много чему мале матуре.
Највећи проблем није био да ли ће неко да украде тест и да га појави на улици или да се то понови, као што је то увек бивало, јер је то била јавна набавка и несигурна прича. Много већи проблем је био преглед тестова. Значи, у прве две године 2016, 2017. и 2018. године је муком живом, живом силом одбрањено да се у неким регијама не поклања деци, приликом прегледања, бољи резултат. То су радили одрасли. Не бих рекао колико је коруптивно, колико је жеље да направе дете успешнијим итд. Читави региони, ми смо имали пет школских управа где су сменили руководиоце, где смо инспекцијом тамо дежурали и гле чуда, у тим регијама сада је постигнуће на малој матури најлошије.
Систем је себе проверио и у случају крађе теста прошле године, где је одговорност свакако на свим другима и не прихватам на Министарству, јер смо ми у једном дану за преподне проверили 2.000 установа, где нигде није ни процурело ни отворило.

34/2 БД/ВЗ

Захваљујући Ани, не што је овде, премијерки, ми ћемо урадити и побољшање мале матуре. Значи, управо радимо на томе заједнички да Завод за квалитет образовања и васпитања добије, већ је ту стигла та једна додата штампарска машина, они су имали једну мању, која може да задовољи потребе штампања. То се све дешава сада у нашим просторијама у Фабрисовој улици, где је седиште Завода. Тамо тренутно ради пројекат за велику матуру и тамо су и чисте собе, односно безбедне собе за чување свега тога.
Обезбеђивањем 17 скенера, мислим да ће бити и 19 исто, имамо систем којим ће моћи да се много лакше обави, значи, имаћемо да је сваки тест који је завршен скениран у тој локалној школској самоуправи и послат у Скенинг центар, опет у Фабрисовој. Тако да је пуна контрола кретања тестова.
Прегледање, значи ту смо напредовали и ту је софтвер урадио наш ФОН. И то је још увек у једној експерименталној фази, али ево, сваки дан имамо састанке. Сваки дан имамо и са ФОН-ом и са људима и са тимовима и то иде врло озбиљно.
У следећој фази припремамо се и за дигитално извођење самог процеса завршног испита, да ли је крај основног или крај средњег образовања. Ове године на линијама Министарства просвете, науке и технолошког развоја, као и ИТ савета, има преко 860 милиона динара, који су намењени за обнављање и куповину нових рачунара, како због увођења предмета дигитални свет, тј. информатика за млађе разреде као обавезни предмет, тако и због повећања броја и у старијим разредима основне школе, али и у средњим школама.
Значи, ми ћемо имати негде близу 50.000 квалитетних рачунара, кажем квалитетних, јер идемо и у занављање онога што је већ прошао рок и што је неквалитетно. Већ оне наредне године, ако поновимо ову причу о буџету, а планирано је, ми имамо преко 70.000 рачунара и можемо да радимо и сам процес, значи, без штампања тестова.
Укључено је и Косово и Метохија, апсолутно као део система и мислим да је тамо просвета и здравство једино што најбоље функционише као да је држава Србија. И то људи знају и то тамо осећају.
Шта је јако важно? Тежина задатака. Значи, мала матура је у основи солидно постављена. Објективност оцењивања у школама је апсолутно нешто што сви сумњају, зато и постоји. Планира се да однос буде негде 50:50, да се уважи оно претходно учење, али ради се један потпуно нови, савремени модел, који све ово прати, а то је уз дизајнирање и другачију улогу Завода за квалитет васпитања и образовања, где се формирају јединице за национално тестирање.
Значи, обичај у Европи је да се на три године ради процена усвојеног градива, посебно кад су нови курикулуми. То је увођење нових алата и инструмената, и ментора, тутора и многих других модела. То ћемо све да радимо. Али, имамо и прилику да ми то радимо, пошто наш систем нулти разред, онај посебан, припреми и осам година, да то радимо и чешће, на две године, тако да постоји и прогноза успеха и остварење те прогнозе од стране наставника, што њега категорише касније за плату кроз тзв. платне разреде, тако да постоји та лична мотивација.
Морам да кажем да ће бити обухваћени сви ученици и у самом пилоту који се сад припрема за велику матуру ће бити обухваћени и средње стручне, уметничка и општа матура гимназијска.
Ако правимо анализу шта је то на PISA било лоше, имамо тачно регионе где знамо да нам је било лоше, где је традиционално лоше, где је структурно лоше. Завршен је први циклус екстерног вредновања од стране Завода за квалитет и више од 30% не задовољава стандарде, када би ишли строжије преко 40%. Али, такође ово улепшавање стварности, јер ви имате да ученик или ученица који не желе озбиљно да се даље школују

34/3 БД/ВЗ

иду без пријемног на трогодишње звање и говоримо о класичном моделу, одлазе на тржиште рада врло незаинтересовани. Установе немају навику да их опомињу, да их учеи да виде, опште образовни ниво им је на неком лошем достигнућу. Значи, нити је правде изостанака ту честито. То би могло да се прекине школовање. Али, нити је наставник те школе мотивисан да ради боље, јер као има лоше кандидате.
Увођењем платног разреда свакако ће бити мотивисан, али ако имамо дуално то исто, дуално је лек за ове ствари. Код дуалног имате да кандидат добија сигурност посла код компаније и заинтересован је да се тамо на пракси покаже што боље и тај папир му је добар. Без папира за опште образовање, где те компетенције које мора да понесе и да не брука ни себе ни земљу су такође важне. Без њега не може да добије главни папир да је способан и губи прилику за рад. Тако да, сви исти профили који су кроз дуално су далеко озбиљнији и далеко више је мотивисан ученик. Кроз мотивацију наставника постижемо тај жељени ефекат и ту ћемо највише да радимо до неких нових модела тестирања свега.
Универзитети су прихватили и то је неки стандард да код велике државне матуре буду три предмета услов да је завршетак школовања такав да не важи само завршна четири разреда, него и матура, без тога не можете завршити средње образовање, значи, осим матерњег, страног језика и математике, то је минимум. Сваки озбиљан факултет може да тражи додатно. Плафон је до шест предмета.

35/1 ТЂ/МП 17.30 -17.40

Реформа гимназије то прати са девет изборних програма који помажу да се стичу нове компетенције. Ту у обзир долазе многи предмети које прописују сами факултети. Састављање тестова, као и прегледање раде заједно комисије средњег и високог, тако да један електротехнички факултет, медицински, да не набрајамо даље, могу да ставе сваку причу на ниво који могу да постигну кандидати који тамо желе да оду, што све страшно уозбиљује процедуру учења и постигнућа и све се ради кроз електронски систем, тако да су могућности било које манипулације и рачунање на било какву протекцију скоро немогуће.
Ми имамо још две године да то дебело истренирамо, да урадим све пилоте који су потребни и да се грађани и родитељи и деца на то навикну. Биће кукања сигурно, по обичају, али ће сви бити у истој позицији. Сви су са неке перспективе да смо успешни, знати да смо степеник, два, али то је само прва фаза. У следећим фазама учење, рад, настава, све друго на чему радимо, промене, курикули, начини преношења знања и сви други инструменти који чине реформу и који се уграђују у нову Стратегију образовања и науке чине јединствену целину. Лично морам да кажем да је државна матура главна полуга и упорна тачка целе реформе. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Изволите.
БОЈАН ТОРБИЦА: Имао бих питање за премијерку.
Пре непуне три године добили сте поверење председника Александра Вучића, тј. мандат да саставите Владу Републике Србије и добили сте поверење ове Скупштине, да је предводите када смо изабрали вас за премијера и овај састав Владе. За отприлике два месеца ће бити одржани парламентарни, покрајински и локални избори и када се сада окренете иза себе који су то резултати Владе Србије на које сте највише поносни? Да ли постоји нешто што сте толико желели да учините, а нисте стигли током овог мандата? Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
АНА БРНАБИЋ: Доста тешко питање.
Много ствари смо урадили, заиста, без икакве лажне скромности. Радили смо много и чини ми се да смо постигли много. Пре свега, у области дигитализације, где сам ја рекла да је један од кључних приоритета Владе коју предводим и да ће један од кључних изазова бити та трансформација нашег друштва и наше привреде ка друштву и привреди чији је развој и даље заснован на иновацијама, знању на додатној вредности, што ће нам дати додатну конкурентност и омогућити да много брже расту просечне плате у Србији.
Да заиста пробам да не дужим, могу да кажем да сам данас са задовољством била у посети Новом Саду, гост у Скупштини АП Војводине, где смо увели систем електронски парламент. Дакле, од претходне седнице Скупштине АП Војводине, у потпуности се седнице Скупштине воде електронски, што је био комплексан пројекат и заиста је велики успех.
Поред тога, чини ми се да смо можда највише у том смислу урадили у просвети и министар Шарчевић зна са тиме што смо ми тек 2017. године увезали све школе у Србији на интернет у оквиру Академске мреже Србије. Дакле, тек смо тада кренули у ту модернизацију образовања, што смо 2019. године кренули да увезујемо школе на брз и бежични интернет. Прво, 500 школа и 10 хиљада дигиталних учионица, а сада од 1. септембра ове године још 500 школа и још 10 хиљада дигиталних учионица. План је да до 2021. године, односно 1. септембра 2021. године свет то завршимо. Тиме Србија има једну образовну инфраструктуру за свако даље унапређење и модернизацију образовања.

35/2 ТЂ/МП

Тиме што смо 2017. године увели програмирање и кодирање као обавезан предмет од петог разреда основне школе, по чему је Србија данас један од лидера у Европи, до тога да је захваљујући свему томе, следеће године је прва генерација деце која завршавају основну школу са знањем програмирања и кодирања, до тога да имамо данас хиљаду средњошколаца који иду у специјализована ИТ одељења и да су они из генерације у генерацију само све јачи, све бољи и све боље пролазе на пријемним испитима и на тестирању, па онда да смо много уложили и системски променили ствари науци.
Основали смо 1. јануара 2019. године Фонд за науку. Дуплирали смо ове године буџет Фонда за науку. Планирамо вероватно да га дуплирамо и следеће године. Расписали смо први конкурс и у наредне две недеље дајемо први позив за финансирање младих истраживача. Дакле, први пут млади истраживачи су добили прилику да формирају своје тимове, да воде своје пројекте. Усвојили смо Стратегију развоја вештачке интелигенције и расписали позив за финансирање пројеката вештачке интелигенције. До сада смо довели 70 пројеката.
Кренули смо да радимо са нашим младим талентованим људима из дијаспоре, основали тачку повратка. За сада већ имамо 60 пројеката који се финансирају преко Фонда за науку за повезивање наших научника у дијаспори и наших научника овде у Србији.
Дакле, све те ствари су дуплиране, Фонд за иновациону делатност, све те ствари смо радили у образовању, науци, модернизацији, а да дамо основу за даљи раст.
Онда свакако у привреди, шта да вам кажем? Сама чињеница да је просечна плата прешла 500 евра и да смо ми завршили 2019. годину са просечном платом од 510 евра, а ту се… Тек ће расти зато што се ту и не рачуна повећање минималне цене раде. Велики број паушалаца који су били у сектору услуга ћемо пребацити, захваљујући подстицајима које смо дали уређеном систему, у нормалне токове запошљавања.
Раст бруто друштвеног производа у последње две године је изнад 4%. Године 2018. 4,4%, 2019. године 4,2%. За ову годину је планиран од 4,0%. Данас могу да вам кажем, а сутра ће то бити објављено, да је раст у јануару ове године 6,5%. Дакле, настављамо јак раст, опоравак индустрије и већ следеће недеље ћу имати нови састанак Савета за БДП-а, да наставимо да гурамо онако најјаче што можемо.
До незапосленост, која је 2012. године била преко 25%, незапосленост младих преко 51%. Данас имамо незапосленост од 9,5%. Вероватно ћемо четврти квартал, који је увек и најгори по незапослености завршити са 9,7%. Дакле, испод смо 10% и то је невероватан успех.
У последње три године два пута смо проглашени за светског лидера у страним директним инвестицијама, да нам стране директне инвестиције сваке године расту, да смо 2019. годину завршили са 3,8 милијарди евра страних директних инвестиција, 2018. годину са 3,5, 2017. годину са 2,6. Дакле, заиста значајно.
О томе је Србија могла некада само да сања. Дакле, ми нисмо могли да се приближимо ни 2,5 милијарде евра, а данас имамо 3,8 милијарди, захваљујући чему и пада незапосленост и расту просечне плате.
Реформа јавне управе, а где данас имамо у великој мери електронску управу и где смо данас отприлике преко 100 милиона докумената разменили електронски, аутоматски, међу нама, за пар секунди, што значи да 100 милиона папира од 1. јуна 2017. године грађани нису скупљали од шалтера до шалтера и од канцеларије до канцеларије и доносили нама на ноге, већ смо ми то радили за њих.
Рекла сам данас у Скупштини АП Војводине да ова Влада и сви ми заједно, овај парламент, и вама хвала на свој подршци и свом поверењу, свима онима који су имали поверење у ову Владу и онај експозе који сам представљала, дакле, ми смо заједно
35/3 ТЂ/МП

у мандату ове Владе ставили тачку на то да су грађани курири држави или локалној самоуправи и ставили заиста принцип да ми јесмо сервис грађана. Захваљујући електронској управи, сервис грађана који је њима доступан 24 часа, седам дана у недељи, 365 дана у години.

36/1 АЛ/ИР 17.40 – 17.50

Онда до инфраструктуре, аутопутева који заиста данас види сваки појединачни грађанин Републике Србије и они који данас оптужују и критикују Александра Вучића и Владу Републике Србије и СНС и владајућу коалицију не могу да побегну од тога да је завршен Коридор 10, да данас имате аутопут кроз Србију од Хрватске и Мађарске до Северне Македоније и Бугарске, да смо завршили аутопут до Чачка, велика ствар, огромна ствар - само због тога ова земља није више иста.
Дакле, то је другачија земља данас када путујете у централну и западну Србију, да смо наставили аутопут, да данас пуном паром градимо даље аутопут Чачак - Пожега, да он треба да буде захваљујући Александру Вучићу и његовој молби и апелу на наше кинеске партнере који раде ту деоницу, да треба да буде готов до краја 2021. године, аутопут до Пожеге, и да смо кренули да радимо Моравски коридор, да спајамо Коридор 10, Коридор 11, брзу пругу Београд – Будимпешта, да смо кренули Рума – Шабац – Лозница, да смо кренули Нови Пазар – Тутин, да пројектујемо и преговарамо сада о финансирању Фрушкогорског коридора, да се надам даћемо и то кренути у последњем кварталу 2020. године, као и аутопут мира, да идемо на аутопут Ниша до Прокупља, Куршумлије, Мердара. Дакле, то су све заиста ствари које смо ми урадили онако у последње, чини ми се, четири године, јер не можемо да говоримо само од тада када сам ја преузела као председница Владе 2017. године, зато што сам и тада рекла и увек сам понављала и данас кажем то је била Влада континуитета и зато смо успели ове све ствари да урадимо.
Али, сви ти резултати заиста показују колико су биле важне, храбре, озбиљне, одговорне реформе које је и Александар Вучић са својим тимом уз подршку, наравно, Скупштине провео 2014. године, када смо ушли у мере фискалне консолидације, које нису биле потребне тада, који су Србији потребне биле и 2003. и 2004. године. Тек тада су људи били довољно одговорни, који су водили ову земљу, да спроведу да би Србија оздравила, да би економски стали поново на своје ноге и да би имали овај раст, развој који данас имамо. Дакле, хвала вам на том питању.
Ако причамо, у пољопривреди системски смо кренули у системе за наводњавање. Ми смо имали мање од 2% пољопривредних површина покривеност система за наводњавање. Замислите ту неодговорност. Дакле, ми смо завршили прву фазу са 14 пројеката са Абу Даби фондом, ушли смо сада у другу фазу. Кренули смо први пут у електрификацију пољопривредних површина. Министар Недимовић и ја ћемо током марта подсетити Лесковац да покажемо да је завршена прва фаза и настављамо даље, ја мислим, у Мачви.
Увели смо прве аутоматске системе против градне заштите и то смо показали Радарском центру Ваљево, фантастични резултати од када смо увели систем против градне заштите. Завршавамо у Ужице, завршавамо у Букуљу и Фрушку Гору.
Имамо нова тржишта за наше месо, Кина, Турска. У култури завршили Народни музеј, Музеј савремене уметности, Народно позориште у Врању. У војсци имамо нове мигове, нове тенкове, имамо панцир.
Имамо заиста значајан напредак на свим листама тога где је Србија данас у својим одбрамбеним системима и данас, ако имамо овде и народне посланике који критикују то да смо ми било ком тренутку угрозили економску, финансијску, војну, било коју сигурност, безбедност и суверенитет ове земље, могу да кажем да никада Србија није била јача него што је данас и у свим осталим темама - организовани криминал, борба против организованог криминала и корупције. Колико смо тона наркотика запленили, колико је МУП урадило.


36/2 АЛ/ИР

Данас једна година не може да се мери са четири године пре 2013. године, спорт и све остало, популациона политика. Тешко ми је да набројим, али сам презадовољна са свиме што сам урадила и мислим да смо дали све од себе. Могли смо неке ствари брже да урадимо.
Рећи ћу вам да ми је жао што нисмо завршили измене и допуне Закона о финансијској подршци породицама са децом. Имали смо ту много критика. Биле су те критике на месту. Ко год је у наредној Влади имаће ту много да ради. Дакле, имамо добре резултате и много је боља подршка, боља него што је икада била, али поново имамо ту заиста неких ствари које су могле много боље да се ураде.
Жао ми је што можда нисмо напредовали више у смислу чланства у Светској трговинској организацији, што нисмо урадили бољу ствар објашњавајући зашто је потребан нови закон о ГМО, да би боље заштитили наше потрошаче, да би боље заштитили наше тржиште, не да би отворили тржиште него да би боље заштитили наше тржиште. Причала сам са неким народним посланицима о томе. То је такође нешто о чему ће морати да се брине следећа влада и велика ствар у економском смислу је енергетска трансформација земље и то је нешто што ће бити велики задатак за неку будућу владу и можда смо могли ту још неке ствари да урадимо, али једноставно није било …
Реформе јавних предузећа је такође једна ствар, али није могло да се стигне све. Када смо причали о реформама јавних предузећа изабрали смо да радимо реформу и да спашавамо из стечаја све оне људе и радна места у предузећима која су заиста била проблематична за буџет Републике Србије и где су животи радника и породица били у питању, као што је „Железара“, РТБ Бор и ПКБ и многа друга где данас имамо сигурност и једну нову перспективу за раст.
Оно што нисмо успели да завршимо, заиста имамо добре разлоге зашто нисмо завршили јер смо приоритизовали нешто друго, али дали смо све од себе. Свакако се захваљујем свима вама који сте заиста веровали у наш план и програм и дали нам подршку и време када су се људи смејали. Рећи ћу вам и тиме ћу заиста завршити, када су се људи смејали рецимо за дигитализацију и за тај потенцијал Србије, у последње три године поред тога што је Србија земља који је светски лидер у привлачењу страних директних инвестиција ми смо земља која је у целој Европи највише напредовала, имала највећи раст у извозу ИТ услуга. То је наша памет коју сада цела Европа признаје и препознаје.
Сигурна сам да је сигурност Србије неупитна и да ће будућност бити још много боља зато што многе од ових ствари које смо ми урадили тек ће се видети 2021, 2022. године, као што су се ствари које је Александар Вучић са својим тимом урадио 2014, 2015. године виделе 2017, 2018. године. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Јел имате коментар? (Да.)
БОЈАН ТОРБИЦА: Иако имам право на завршни коментар, ја бих оставио да грађани крајем априла месеца дају свој завршни коментар, јер не сумњам да ће грађани знати да цене све оно што су током овог мандата урадили како Влада тако и ова Народна скупштина, пошто су грађани претходних осам година показали да јако добро знају да процене и да оцене ко то ради у интересу државе и у интересу грађана, а ко то ради у сопственом интересу. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има посланица Татјана Мацура.
Изволите.




36/3 АЛ/ИР

ТАТЈАНА МАЦУРА: Хвала председавајућа.
Мислим да је нужно да у следећем сазиву приступите ви или неки ваш наследник измени Пословника о раду Народне скупштине и да време које имају народни посланици, а које је ограничено на три минута, се или продужи или да се ограничи представницима Владе њихово време за одговор, јер овако долазимо у ситуацију да само тек неколико народних посланика дође у прилику да постави питање.
Захваљујем се свим члановима Владе који су данас са нама. Посебно се захваљујем министру Ђорђевићу и министарки Славици Ђукић Дејановић. Коначно се пружила прилика да одговорите конкретно на питање – тада ће доћи на измену Закон о финансијској подршци породици са децом? Доста добру увертиру је направила председница Владе.
Синоћ сам покушала са чланицама иницијативе коју сам покренула, „Маме су закон“, да уђем у траг броју обећања које су се у току последњих 20 месеци, колико је овај закон на снази, да уђем у траг колико је то пута обећано да ће овај закон да се измени, сваки пут под притиском или саопштења која су упућивале породиље које су се породиле од јула 2018. године или под притиском протеста који су се организовали на улицама управо из незадовољства што велики број жена у Србији прима заиста мизерне надокнаде током породиљског одсуства, које неретко не прелазе више од 1.000 динара.

37/1 МГ/ИЋ 17.50 – 18.00

Дакле, да би грађани Србије разумели какав је ово проблем, када је закон ступио на снагу, а то је било пре 20 месеци, неке бебе које су тада рођене данас су увелико проходале, проговориле, вероватно су и кренуле у вртић и у сусрет овој кампањи коју сте најавили, која каже да ћете се борити за нашу децу, ја данас заступам оне грађане који се нису препознали у тој кампањи и питам вас - шта ћемо учинити, односно шта ћете ви учинити и да ли постоји нека могућност да се за овај кратак период колико имамо до расписивања избора, ипак предлог измене и допуне Закона о финансијској подршци упути у скупштинску процедуру?
Дакле, ми смо негде пребројали отприлике око пет најава у претходном периоду. Свака је била везана за наредни сазив парламента, односно за наредно заседање, па смо имали мењање од пролећног, јесењег, пролећног, јесењег и тако у недоглед. Ево, дошли смо на крај четворогодишњег мандата и 20 месеци од ступања на снагу овог закона али измена и допуна закона, осим оних које су упутили народни посланици у Народној скупштини Републике Србије, до данас нема. Дакле то би било моје питање.
Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Ко одговара на питање?
Реч има министар Зоран Ђорђевић.
ЗОРАН ЂОРЂЕВИЋ: Мислим да треба прво грађани Србије да знају да у доба ДС издвајање за породиље и труднице је било на нивоу 26 милијарди на годишњем нивоу, да се данас издваја 68 милијарди. На нашу жалост, број породиља и трудница није већи, али издвајање државе јесте веће и брига државе о трудницама и породиљама јесте већа из године у годину.
Чињеница је да ви неке ствари пребацујете и преко неких ствари прелазите и паушално говорите. Прво, није тачно да свака трудница има неколико хиљада динара, јер свака трудница која се породи има 100.000 динара за прво дете, за друго дете добија две године по 10.000 динара, добија 12.000 динара 10 година за треће дете и 18.000 динара за четврто дете 10 година.
Наравно, уз то, ми смо гледали да уз последњу измену закона, коју ви опет, намерно, увек, сваки пут прескачете, да будемо праведнији, не причате о томе да је сада обухваћен већи број трудница и породиља и да сада и оне које су биле на привремено-повременим пословима о уговору у делу, предузетнице, да су оне сада управо обухваћене овим, пољопривреднице. Да су све оне сада обухваћене, да су то нове категорије које раније нису биле уопште и које, наравно, у неком ранијем периоду нису биле збринуте, а ова Влада је приликом промене закона и то урадила.
Свакако, знате и чињеницу да смо вас укључили и невладине организације у измену закона и да ми свакако желимо да измена закона сваки пут кад се деси донесе нешто ново, да она донесе неки бољитак и да на неки начин наше труднице и породиље осете то да држава брине о њима и да политика Владе, која жели да има једну бољу демографску слику, жели то и на један другачији начин да прикаже, односно да прикаже кроз то да оно што делимо неки успех у економији, желимо да на неки начин пресликамо на труднице и породиље и да и оне имају већа примања.
Свакако знате да смо, и јесмо обећали да ће то бити у јесењем заседању, али онда је наш председник изашао са предлогом Србије 2020.-2025. која потпуно има један другачији изглед и другачији један приступ и једно велико улагање у једну будућност и између осталог има улагање и у ту будућност, каа су у питању труднице и породиље, где је 700 милиона евра опредељено управо за мере које би требало да обухвате те промене.


37/2 МГ/ИЋ

И оно што ми можемо вама да кажемо, ево, ту је и председница Владе, ми јесмо размишљали о свему томе и сигуран сам да ће нова Влада одмах, вероватно, у првом свом сазиву да иде са том променом. Ми наравно нећемо да чекамо нову Владу, ми ћемо да припремимо терен за нову Владу која ће имати свакако доста материјала да врло брзо донесе одлуку и свакако оно што јесте била идеја нашег председника, да у наредном периоду тај новац буде уложен и на тај начин буде и спроведено. Тако да у неким стварима, ви намерно прескачете, намерно не говорите о томе шта ова Влада и говорите о томе да велики број трудница и породиља.
Скупови на којима се налазите не говоре о томе да се ту налази велики број трудница и породиља, министарство надлежно за бригу о породици и деци и Славица Ђукић Дејановић небројано пута прима мајке и породиље. Свакој од њих излазимо у сусрет, а последња у низу јесте и лаж која се појавила пре два дана о томе да труднице и породиље не добијају никакве потврде о томе каква примања имају и тиме уносе додатни немир.
Мислим да такве лажи доприносе само томе да неко жели да има само јефтине политичке поене од свега тога, а да то управо буде на трудницама и породиљама, на једној рањивој категорији и да на неки начин донесе једну сумњу у све то шта ми радимо.
Нико нормалан у Републици Србији неће себи да дозволи да ради било шта на уштрб трудница и породиља. Нико, па ни ова Влада.
Да ли мислите да ми када добијемо финансијска средства и када можемо као држава да определимо, а добили смо у ове четири године из године у годину све већа средства. Наравно да ми гледамо да потрошимо та средства у потпуности. Ове године ће бити 68 и по милијарди потрошено на труднице и породиље. Све до последњег динара. Уколико будемо имали више деце биће потребно више средстава и ова Влада, убеђен сам у то, сигурно обезбеђује та средства и сигурно ће дати више.
Верујем до истека ове године и до потрошње овог буџета, биће сигурно нових лепих вести за труднице и породиље. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ (Верољуб Арсић): Захваљујем.
Реч има министар, госпођа Славица Ђукић Дејановић.
Изволите.
СЛАВИЦА ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ: Ја бих само да конкретизујем планове које имамо, а који су већ изнети, које је председник државе изнео у националном инвестиционом плану до 2025. године.
Дакле, подршка повољним и доступним становима у које ће се уложити 500 милиона евра, повећање давања код прворођеног детета, више него што дупло, скоро тродупло. Наш план и предлог, наравно морам увек направити један баланс између финансијског потенцијала и жеља које имамо, али наш план је да до пете године оне породице које имају друго рођено дете, имају тих 10.000 сваког месеца, а не до друге године. Пето дете ће се потпуно изједначити са свим финансијским давањима са четвртим.
Дакле, врло конкретне мере већ стоје, чекају Владу и пошто неће бити дисконтинуитета у раду, тврдимо да ће овај инвестициони национални план посебну пажњу посветити пронаталитетној политици и питањима о којима данас причамо. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има народни посланик Татјана Мацура.
Изволите.


37/3 МГ/ИЋ

ТАТЈАНА МАЦУРА: Хвала председавајући.
Дакле, ја ћу се сложити са вама да је потребно конкретизовати када кажем да се ради о великом броју породиља министре Ђорђевићу. Могла бих и да ставим на папир. Покушала сам сада да израчунам о којем броју породиља је реч, које су оштећене применом овог закона.
Дакле, ако претпоставимо да се годишње у Србији породи између 60 до 65 хиљада жена, ако претпоставимо, односно знамо да се овај закон примењује већ две године, дакле, данас говоримо о броју од 100 до 120 хиљада жена које су се породице у претходних 20 месеци, од када је овај закон ступио на снагу, ако према сазнањима која имамо управо из извештаја о раду вашег министарства, претпоставимо да једна трећина прима надокнаде које су мање од зараде коју су примале док су радиле, онда ми говоримо о броју од 40 до 50 хиљада жена које су само за ових 20 месеци оштећене лошом применом овог закона.
Дакле, када се осврћемо на то, то су ваши извештаји министре, нисам ништа измислила од тих података, а могу и да вам доставим документацију која је стигла до народних посланика.

38/1 БМ/ЦГ 18.00 – 18.10

Дакле, ја не сумњам у добронамерност свих представника Владе Републике Србије, не сумњам у то да сте имали најбољу намеру када сте доносили овај закон. Јесте истина да сте ви у овом закону препознали одређене категорије жена које нису до сада биле препознате. Проблем је начин на који су оне биле препознате и проблем је то што нисте чули апеле невладиних организација које су релевантне, народних посланика који су тада учествовали у расправи који су вам сугерисали да је конкретно, рецимо, мера од повећања броја месеци са 12 месеци на 18 месеци може значајно да утиче на висину надокнаде.
Нисте нас чули када смо вам говорили да надокнада која долази по основу зараде не може да елиминише надокнаду која долази по основу инвалидитета детета у породицама које су добиле дете са инвалидитетом. Нисте нас чули када смо вам говорили да не можемо да кажњавамо жене које су најуспешније међу нама, а којима смо ограничили примање надокнаде током породиљског одсуства на три месечне зараде. Дакле, не ради се о милионима жена, ради се о 2.200 жена које данас у Србији имају ту срећу да примају више од три просечне зараде. То су по подацима НАЛЕД-а подаци које ја сада са вама делим, дакле међу тих 2.200 жена нема много оних жена које желе да се остваре као мајке или које нису већ завршиле са тим процесом.
Моја критика на то није на ваш рад конкретно, није да ви нисте добронамерни него да једноставно нисте чули другу страну, да нисмо никада сели за сто нити са нама народним посланицима нити са представницима невладиних организација, које су сигурно врло добронамерно вама прилазили и тражили од вас, практично, да разумете у чему је проблем и да пробамо заједнички да га решимо. Дакле, ја вас још једном конкретно питам, да ли ви знате данас након 20 месеци од примене овог закона када ће овај закон ступити на снагу, јер министарство не стаје са радом, онда када се распусти Влада, када престане ваш мандат. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има председник Владе, госпођа Ана Брнабић.
Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Хвала.
Преузећу ја ово на себе. Дакле, ми смо се виђали неколико пута и мала сам разговоре и са бројним невладиним организацијама, организацијама цивилног друштва и може политички да причамо овако или онако. Ја ћу вам рећи, ви сте у праву. Дакле, у том закону постоје неке мањкавости које су требале да се исправе, неке ствари које смо требали да урадимо другачије и од тога апсолутно не бежим. Апсолутно не бежим од тога.
Са друге стране истина је да је закон обезбедио да много већи обухват жена буде подржан него што је то било раније. Дакле, када причамо о броју жена које можда сада примају мање, односно сада примају мање него што би примале зато што смо подигли на 18 месеци, уместо на 12 месеци. Требало би погледати и који је број жена који имају подршку, а нису је имали.
При том, свакако је да и те које примају мање због обухвата који је проширен да би спречили неке злоупотребе. О томе смо причали. Искрено, ја се слажем са вама и мислим да се и цели тим слаже са вама и да ће изменама и допунама закона то бити враћено на 12 месеци. Имамо још један могући сценаријо, али позивам вас, можемо да седнемо још једном заједно да погледамо кроз то и да на крају, крајева израчунамо те финансијске ефекте.
Да је важно да се много тога надокнадило и више дало кроз ове системске мере једнократне помоћи које се дају када се роди дете, а које раније нису постојале. И без сумње за ових отприлике 2.200 жена које имају највећа примања, где смо ставили на три уместо на пет, то такође морамо да променимо.

38/2 БМ/ЦГ

Постоји ту рационално објашњење зашто је три, а не пет од стране и ПИО Фонда и ви то знате. Ја се са тим не слажем, мислим да оне јесу на неки начин дискриминисане, тако да ћемо и то променити. А, колико брзо. Ево, ја сам спремна да ми гарантујемо да ћемо ми као Влада спремити финални текст закона и можемо са вама да прођемо и да остане одмах наредној Влади, Народној скупштини да ставе на гласање са моменталном применом.
Дакле, у овом тренутку не постоји начин да ми то у мандату ове Владе или ове Скупштине променимо, с тим што заиста и за све грађане који нас данас гледају кажем да много, много више дајемо и да прихватам на себе све оно што смо превидели, а што се показало као мањкавост неких одредби овог закона у пракси. Још једном желим да апелујем, заиста, не сада на све моје министре, него на све који се баве политиком да имају бољи дијалог са организацијама цивилног друштва, да разумеју, да чују, да не беже од тога, да не знамо све најбоље, да смо нешто превидели и да за неку будућу Владу имамо бољу комуникацију, како би на крају, крајева пре доношења закона видели где су све евентуалне рупе које можемо да поправимо у процедури доношења закона. Тако да, мислим да смо урадили много, да је данас много боље, да дајемо много већу подршку. Да ли постоје неке мане тог закона? Да, апсолутно постоје и треба да седнемо и треба да их исправимо. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Коментар до два минута, народни посланик Татјана Мацура.
Изволите.
ТАТЈАНА МАЦУРА: Хвала, председавајући.
Прихватам ваше обећање председнице Владе. Дакле, људи се држе за реч и ја бих овим завршила питања везано за Закон о финансијској подршци породици са децом.
Али, искористила бих ово време и није потребно да ми нико од представника Владе Републике Србије сада одговори. Ја ћу вас подсетити да ми тренутно расправљамо о закону који се колоквијално назива Закон о несталим бебама. Ја ћу још једном искористити своје право као народна посланица, да вам укажем на то да овај закон, иако га сматрам са ваше стране врло добронамерним, знам да решавате проблем који нико други није прихватио да решава, међутим ја вам скрећем пажњу и апелујем у име свих удружења родитеља који кажу да овај закон не може суштински да реши њихов проблем и да их може довести у додатну проблематику у односу на оно стање у којем се они данас налазе.
Апелујем на вас да до краја овог заседања повучете закон из скупштинске процедуре. Разумем да то може да буде политички незахвалан потез за вас у овом тренутку, али ћу исто тако искористити овај тренутак расправе и апеловати на колеге који се налазе на опозиционој страни да не злоупотребљавају тај моменат, јер постоји нешто што се назива вишим интересом и националним интересом. Мислим да око овог питања не смемо да будемо разједињени и да користимо расправу за јефтине политичке поене.
Дакле, заиста постоји озбиљан проблем и постојаће озбиљан проблем са применом овог закона. Још једном вас молим да размислите и као што сте већ сами најавили, да треба да постоји боља комуникација са невладиним организацијама, ја вас позивам да примите удружења грађана, да чујете какве судбине ви треба да решавате и да разумете проблем са којим се суочавају.
У том смислу бих онда апеловала и на јавност да можда, на оне међународне организације које у овом тренутку притискају државу Србију да донесе тај закон, ипак будемо флексибилнији, да они у ствари буду флексибилнији него што јесу и да се тај притисак на Републику Србију по овом питању смањи, јер још једном понављам да ово није политичко питање, ово је национално питање и ми заједно морамо да штитимо интересе родитеља који траже своју несталу децу. Хвала.
38/3 БМ/ЦГ

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има народни посланик Ђорђе Косанић.
ЂОРЂЕ КОСАНИЋ: Захваљујем.
Поштовани председавајући, поштовани министри, даме и господо народни посланици, испред посланичке групе Јединствене Србије упутићу пар питања.
Прво питање упућено је министарки Славици Ђукић Дејановић. Министарка, Србија иде крупним корацима напред у свим сегментима, рећи ћу захваљујући политици Александра Вучића, Ивице Дачића, али свакако и Драгана Марковића Палме који коју год земљу посети широм додатно отвори врата сарадње Србије са том земљом. Али, засигурно овде морам да кажем да све то нема пуну меру ако Србија нема успешну популациону политику. То је оно што је, чини ми се, најзначајније за нас.
Министарка, у претходном периоду урађене су многе позитивне ствари, са мртве тачке смо променили, да кажем, много штошта. Засигурно знам да сте ви малтене обишли свако место, мање или веће у Србији, покушавајући да актуализујете ово веома значајно питање за Србију. Јагодина је пример успешне локалне самоуправе у којој се значај популационе политике препознао још пре много времена и резултати те успешне популационе политике види се да се сваке године у Јагодини два нова одељења првака упишу у школу.

39/1 ЈЈ/МТ 18.10 – 18.20

Оно што је значајно, морамо да кажемо да демографија не подразумева, са једне стране, успешну популациону политику, већ са друге стране подразумева и успешно управљање миграцијама. Ви знате да Србија сваке године изгуби велики број људи старости отприлике неких 29 година, који оду у иностранство, али исто тако изгубимо један град величине 300.000 кад се саберу умрли и ти мигранти.
Ви сте пре неки дан имали један значајан састанак из ЕУ где сте помињали ово питање и сигуран сам да је моје питање да ће Влада Републике Србије у наредном периоду препознати значај овог заиста важног питања. Моје питање је – какве су конкретне сада мере и шта ће Влада Републике Србије учинити у наредном периоду, што се тиче управљања миграцијама?
Друго питање ја бих требао да упутим Нели Кубуровић, али пошто је она постала мајка, ја јој честитам одавде, мислим да бих могао да ми одговори Небојша Стефановић, министар, тиче се несталих беба.
Ми у Скупштини имамо овај закон, неки ће рећи да је овај закон можда добар, неки да је лош, али оно што је значајно ми смо ово питање покренули са мртве тачке. Значи, кренули смо напред, што се тиче овог питања. Оно што ја овде желим да кажем као отац две девојчице је да је мени просто невероватно да неко некоме узме дете и ако се ја питам за то треба да постоји највећа могућа казна која је предвиђена нашим законом.
Питање за вас, министре – да ли ћемо у наредном периоду покренути и промену Кривичног закона, баш што се тиче овог питања о несталим бебама?
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има потпредседник Владе, др Небојша Стефановић. Изволите.
НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: Хвала лепо.
Ово је, као што сама рекао када смо о овоме говорили у расправи у начелу, тешка тема. Тешка тема, веома емотивна, дубоко потреса огроман број људи, дубоко потреса и оне људе чија су деца можда умрла, а они би више волели да верују да су нестала, оне људе којима су деца стварно украдена и чија су деца нестала и, на крају крајева, оне људе који нису добили довољно добра објашњења здравствених и других, административних, установа и апарате шта се догодило са њиховим дететом, зашто нису добили тело тог детета, зашто није довољно добро објашњено шта год да се са дететом догодило.
То је отворило, наравно, огроман број питања, поготово што су неки ти случајеви били пре 40, 30, 20 година. Дакле, многи случајеви су се догодили у време када је данас много теже, прво разумети тај феномен. Као што сте ви рекли, кад размишљате, просто то је хорор, то у глави једног нормалног човека, у глави родитеља, у глави грађанина једне земље не постоји ни једна страшнија мисао коју можете да помислите. Свако ко има своје дете зна шта му прво прође кроз главу кад вам каже пало са бицикла, а ви сте већ у шоку и у стресу, а не дај Боже овако нешто.
Наравно, разумем и родитеље који… Не постоји, нема довољно доброг закона и нема довољно доброг решења које ће вратити дете или одагнати бол или решити проблем. Не постоји. Волео бих да могу да вам кажем да постоји било где у свету, не постоји. Тај бол остаће заувек.
Оно што ми можемо да урадимо је да покренемо заиста ово са мртве тачке и да после много деценија тишине, неприхватљиве тишине, и после много деценија тога да власти нису смеле, нису биле спремне, нису могле, уопште не желим да кажем да није било и у другим властима можда жеље да се то реши, али просто нису ништа урадили. То је чињеница.

39/2 ЈЈ/МТ

Ми смо разговарали са родитељима, разговарали са удружењима, разговарали са различитим стручњацима Министарства, цела Влада се ангажовала око овога, дакле, сви били заинтересовани за решавање. Ово је, да кажемо, први значајан корак који, с једне стране мислим да је добро што смо пронашли решења која нису само везана за овај закон, већ да и Министарство правде и унутрашњих послова, и очекујем и надам се, и Републичко тужилаштво које јесте самостално, али верујем да ће то схватити као гест, мислим да они то јако добро разумеју и мислим да Тужилаштво то добро прати, да фактички се третира као продужено кривично дело, односно кривично дело са продуженим трајањем, промењене породичне околности где ви фактички имате могућност да гоните некога, ако се докаже кривично дело, и за нешто што је учињено пре 30 година.
Да ли ћемо, у сваком случају ја сам то овде рекао када смо разговарали у парламенту у расправи у начелу, да ли ћемо успети да дођемо до документације за сваки појединачан случај, плашим се да не. Надам се да хоћемо, али се плашим да нећемо успети. Негде је та документација можда намерно уклоњена, негде је можда нестала. На крају крајева једна од обавеза Републике Србије које су установљене пресудом Европског суда за људска права није само да се, како је негде било, да кажем провејавало у једном делу јавности, да се надокнади нека врста штете, да се надокнади једна врста бола, једна врста патње. Јер, то је рекао Европски суд за људска права, он је досудио ту цифру од 10.000 евра управо да се идентификује институција која није урадила свој посао. Да ли је она припадала СФРЈ, СРЈ, СЦГ, свеједно.
Значи, да се идентификује то и, с друге стране, то у потпуности је један колосек, други колосек је када утврдимо да постоји потенцијално кривично дело, када постоји основ сумње за то Тужилаштво започиње истрагу у том смеру да докажемо ко је и на какав начин то урадио.
То је оно што можемо у овом тренутку. Ви сте у праву да, ми када смо пооштравали, да кажем, и неколико пута на иницијативу и Министарства унутрашњих послова, пооштравали Кривични законик баш у смислу кажњавања сваког кривичног дела према нашој деци, сваког.
У овом смислу ми имамо добре законе, јако оштре. Мислим да данас и са новим изменама Кривичног законика које се тичу и пооштравања казнене политике према поновним учиниоцима кривичних дела. Мислим да имамо доста добру полазну основу, што наравно не искључује могућност и да додатно пооштримо баш у овом смислу у коме сте ви рекли, дакле, уопште то не бих искључио и мислим да и о томе треба озбиљно разматрати. Оно што је добро, мислим, што би било добро, а то је да судови који јесу независни чују потребе народа, не ни министара, ни посланика, ни политичара, да ослушну свој народ и да драконским казнама покажу да се као друштво никако не можемо ни помирити, ни сложити ни можда неки трећи термин да не користим, са неким ко се усуди да додирне неко од наше деце.
Када то будемо имали, а ја сам то често говорио, кад код оних који носе оружје без дозволе, јер знамо да га носе да би учинили неко кривично дело, не носе га на вашар или на излет. Па, добију годину дана условно. Како онда да кажете људима, немојте да носите оружје. Наравно да ће криминалци да носе и да пробају да га носе и имаће неког у друштву који није раније кривично осуђиван, коме је то прво дело и наћи ће хиљаду начина само да пробају да буду, односно да изврдају систем. Када добију од судије, пошто је казна од две до 12 година за таква дела, кад добије седам или осам година затвора, онда више нико неће размишљати у том правцу. Кад неко ко буде додирнуо туђе дете са


39/3 ЈЈ/МТ

намером да га украде, добије 20 година робије, више нико неће, односно превелики ће бити ризик да се у то упусти. Мислим да је то једно од решења, доследна драконска примена кривичних санкција за такве људе. Ми имамо доста инструмената за то само што је потребно да то почнемо да примењујемо.
Наравно, мислим да је још једна ствар, веома важна о којој можда нисмо довољно разговарали и ту подржавам и посланике који су о томе дискутовали претходних дана, са различитих позиција и уопште заиста се трудим да то сагледавам најшире, а та тема је једна врста подршке друштва овим породицама. То није довољно да то уради само Влада. То није довољно да уради само Народна скупштина. Ми као друштво морамо да се укључимо у разумевање дубине бола оваквих породица. Шта је то што можемо да урадимо да будемо истинска подршка. То је важна ствар, не само у овом случају. Мислим да је некада било више емпатије у нашем друштву. Мислим да нам сада можда недостаје разумевања друштва, не само за овај случај него за све остало.

40/1 ЈИ/ВК 18.20 – 18.30

Ми данас учимо децу у школама шта је насиље. Није насиље само физичко, није насиље само такав, насиље постоји различите врсте од психолошког до економског, финансијског, дакле, свака врста иживљавања над неким дететом или женом данас мора да буде препознато и морамо да будемо подршка том друштву.
Када такве ствари будемо посматрали на такав начин онда ћемо доћи до тога да ће бити незамисливо било ком појединцу да додирне туђе дете, онда ћемо имати и мање, као што га данас већ имамо много мање него у претходним годинама, има мање насиља, сваког облика насиља, али га још нисмо искоренили. Још нисмо успели да у потпуности кажемо – да, сад смо задовољни тим.
Наслања се, јако је уско повезано, ове теме ће довести и сваке године захваљујући томе што се разговара што идемо у први, четврти и шести разред, ми смо ангажовали готово 3.000 припадника МУП само да поред система просвете, разговарају са децом. То повезујем зато што та деца када одрасту са таквом врстом сазнања и разумевања ће бити мање спремна да баце каменицу да неком разбију главу, јер ће схватати да то није нормално. Мање ће бити жељни да се иживе над неком женом зато што су тог дана незадовољним нечим другим у свом животу. Тада ћемо имати много ефикасније механизме нашег друштва да пошаљемо поруке везане и за ово.
Дакле, хвала свима још једном. Не знам да ли ћу имати прилике до краја расправе везано за ове тачке дневног реда које су сада у парламенту, али хоћу да се захвалим још једном свим посланицима који су заиста на конструктиван и на озбиљан начин пришли овој теми, која уопште није лака. Хвала вам што разумете да је овај закон први важан корак где ћемо почети да решавамо те проблеме мимо тужилачког дела посла и полицијског.
Наравно, потпуно сам уверен и сигуран сам да могу да кажем у име министарке Кубуровић, да смо спремни да седимо и да разговарамо о свакој од ових тема и шта додатно можемо да имплементирамо и променимо у законима да се ефикасније супротставимо оваквој врсти изазова.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има председник Владе, Ана Брнабић, а затим госпођа Славица Ђукић Дејановић.
Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Хвала.
Желим да се осврнем само на ваше друго питање, а то је наша дијаспора и одлив мозгова.
Дакле, то је једна од тема коју смо ми као Влада заједно у тиму са председником Републике, којом смо се заиста озбиљно и студиозно бавили у последњих годину дана и предузели, ја сам причала пре неког времена овде у Скупштини о томе, предузели заиста конкретне мере да спречимо даљи одлив мозгова, што на крају крајева, зависи и од јачине наше економије и њене стабилности, од просечних плата и пензија.
Посебно смо се фокусирали ту на здравство и на повећање плата и пензија, како би медицинске сестре, техничари, доктори остајали у Србији, на улагање инфраструктурну, да би радили у заиста добрим условима, на улагању у опрему, да би радили на најбољој опреми, да би захваљујући томе могли да учествују са својим радовима на међународним семинарима, дакле да би били у свему томе онако једнаки са својим колегама у иностранству и напреднијим земљама Европе.
Ту смо заиста доста урадили, али је опет као и у многим областима минус из кога смо ми кренули тако велики да ће нам требати још неко време да се подигнемо и да ту постигнемо значајне резултате, али могу вам рећи да ми заиста имамо сада људе, медицинске сестре, имамо и докторе који су отишли на усавршавање а који планирају или су се већ вратили у Републику Србију.
40/2 ЈИ/ВК

Дакле, имамо неки мали добар тренд, али о томе не можемо још да разговарамо док то не буде боље и у много већој мери.
Пред овога, ми смо од 1. јануара ове године, поново уз заиста велику подршку народних посланика који су гласали за те законе, а који су усвојени у Скупштини крајем прошле 2019. године, увели читав низ конкретних подстицаја, којима данас у Србији, ако сте у привреди, најисплативије да запослите наше људе из дијаспоре.
Данас, ако запослите наше људе који су у дијаспори ви у првих пет година не плаћате, ослобођени сте плаћања чак 70% пореза на зараде на те људе.
Дакле, велика је мотивација компанија у Србији да успоставе контакт са нашим људима из дијаспоре, да успоставе контакт са факултетима и да враћају те људе зато што је у овом тренутку најконкурентније могуће.
Сутра имам састанак у Палати Србија са преко 550 привредника да их обавестим још једном лично, конкретно о овим подстицајима и да их позовем да успоставимо једну врсту комуникације и сарадње да заједно налазимо наше људе у дијаспори, да им нудимо послове и да се они враћају у Србију. Дакле, у првих пет година 70% поредак за на зараде они не плаћају.
Такође, да би остали млади људи у земљи ми смо такође од ове године за новозапослене увели значајне пореске подстицаје тако да у првој години када се запосле ослобођене су 70% укупних пореза и доприноса, у другој години 65%, у трећој години 60%. Дакле, поново као привреднику вам је посебно занимљиво да дајете посао младим људима којима је то прво радно место.
Онда смо за дијаспору подигли лимит за увоз личних ствари. Лимит је био 5.000 евра, чиме смо ми звали људе из дијаспоре декларативно да се врате, али они када хоће да се врате и треба, рецимо, да увезу своје личне ствари, аутомобил, књиге, ако се враћају са породицом, имовину коју имају изнад 5.000 евра, они плаћају царину на те личне ствари као да их купују и увозе у Србију. Ми смо сада подигли на 20.000, а ако су преко 10 година били у иностранству онда мислим да не постоји тај лимиту уопште.
Убрзали смо нострификацију законом који је прошао Скупштину, ја мислим у јануару, ако се не варам. Дакле, убрзали смо нострификацију, скратили смо рокове са 90 на 60 дана, плус смо од 1. јануара 2020. године, увели електронску нострификацију да би ми могли да пратимо колико брзо се нострификују дипломе како би увели комплетну транспарентност, како не би те људе мучили него могу и да се пријаве из иностранства, не морају физички да долазе овде.
Тако да, у овом тренутку имамо отприлике 80 предмета у обради и пратимо којом брзином то иде, с тим што, ако сте завршили факултет на првих 500 универзитета са три топ листе – Шангајска, Тајмс и Америчка, то иде аутоматски у року од осам дана.
Данас је Влада Републике Србије усвојила Стратегију за заустављање економских миграција из Србије, којом покривамо неке од ових ствари које смо већ урадили и дајемо пут шта ћемо у будућности радити.
Заједно са неким нашим организацијама из дијаспоре, као што је „Serbian City Club“ из Лондона, и „Serbian Entrepreneurs“ из Сан Франциска и Њујорка, отворили смо тај програм који се зове „Тачка повратка“ да пружимо конкретно, дакле, сада имају људе који су запослени, само се тиме баве заједно уз велику подршку УНДП, за оне људе који желе да се врате дају све информације, конкретну подршку и са налажењем посла и са нострификацијом диплома, са вађењем личних докумената и свим осталим, да они људи заиста виде да смо ми отворени и да желимо да подржимо њихов повратак.



40/3 ЈИ/ВК

Чини ми се да смо до сада имали најконкретније могуће мере. Ево, сутра имам састанак са привредом, да их позовем да раде са нама на овоме, да их упознам, јер многи од њих не прате законе које ми усвајамо, не знају за те подстицаје, да их позовем, да им представим и да онда заједно пратимо. Ја се надам да ћемо заиста имати добре резултате у 2020. години. Хвала вам.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Реч има министар, госпођа Славица Ђукић Дејановић.
Изволите.

41/1 ГД/ВЗ 18.30 -18.40

СЛАВИЦА ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ: Господине Косанићу, да се и ја захвалим што постављате ова питања и да искористим прилику, чини ми се да временски фактор је тај да је вероватно ов на ову тему моје последње обраћање народним посланицима, да се свима захвалим што смо допринели заједнички, пре свега, повећању видљивости и значаја теме популационе политике и да подсетим да, захваљујући Националном савету за популациону политику, којим председава председник државе, Савету за популациону политику Владе Републике Србије, којим председава госпођа Ана Брнабић, Кабинету, на чијем сам ја челу, али апсолутно сви министрима и свима вама, ми смо у последње четири године направили онај први, можда најтежи, корак. Отворили многа питања, често били критиковани што ствари нису биле боље, а заправо Влада Републике Србије по први пут, на иницијативу председника Вучића, бави се врло организовано овим питањима и то у врло тесној сарадњи са медијима, са академском заједницом, са привредним субјектима, са јединицама локалних самоуправа, о чему сте ви нешто рекли.
Пример добре сарадње са међународним организацијама је садржан и у вашем питању и садржан је и у вашем интересовању шта се то заправо догодило када су експерти из САД, из Шведске, из Италије и из још неколико земаља, и то не само демографи, него и економисти који се баве популационом политиком и људи који добро познају етику, дошли у нашу земљу. То је седам заиста врхунских експерата света које су ангажовале организације УН, које се баве, пре свега, развојем и популационим питањима. Дакле, UNDP и UNFPA су боравили у активној посети и радили овде једну целу радну недељу.
Они су најпре стекли увид у сва наша документа, у све ово о чему смо причале и председница и ја. Стекли су увид у то како ми то замишљамо да су јединице локалне самоуправе, дакле градови и општине, та места где чувена крилатица УН „leave no one behind“, да нико не остане иза колоне, да они који су најосетљивији буду укључени у наше програме, како их ми то примењујемо и наравно дали су одређене препоруке.
Које су то препоруке које су они дали? Пре свега, популациона политика има три битна елемента. Пронаталитетне мере о којима смо у више наврата причали, уз све коментаре да оне треба да се унапређују, да у неким сегментима морају бити и боље и квалитетније и које никако нису само финансијске, јер када су само финансијске оне се врло брзо исцрпе и немају никакве резултате. То су врло ограничене и нефинансијске мере и ми смо о њима овде у више наврата причали. Дакле, усклађивање рада и родитељства, сервисне активности које ће снизити психолошку цену родитељства, неупоредиво више знања о репродуктивном здрављу, неупоредиво више знања о демографији, програми ка здравом материнству, партнерство у одгоју деце итд. То је само један сегмент.
Овај други је везан за миграције. Премијерка је доста о томе рекла шта смо урадили. Шта су они предложили уз све оно што смо ми већ урадили? Они сматрају да наше бављење дијаспором мора бити још мало другачије и ту врсту препорука су дали. Сматрају да, просто, наше људе који су у иностранству треба стимулисати да дођу, али тачка повратка сада већ ради на томе, да им технички олакша шта им то све од папира треба ако одлуче да дођу, на који начин могу добити олакшице око отпочињања посла, да буду овде старт-апери, на који начин они треба, на пример, да реше питање свог здравственог осигурања, на који начин треба да реше читав низ административних питања за које је раније било потребно много времена.
Они, такође, сматрају да недовољно користимо трансфер знања, заједничких пројеката и сугерирали су и председнику државе и у разговору са свима нама давали су врло конкретне сугестије за средине различите величине шта су то доминантни њихови предлози, на који начин људе који су завичајно везани за одређену регију Србију, можемо
41/2 ГД/ВЗ


имати комуникацију која ће бити не само финансијско улагање, већ тај пут до повратка у Србију може заправо бити за почетак кроз различите облике, пре свега, трансфера знања и заједничких пројеката.
Такође су сугерирали да једно тело на нивоу Републике треба да се бави људским ресурсима. Оценили су да чињеница да смо стари и да у просеку наш становник има 42,3 године, изискује да популациона политика мора бити усмерена на врло конкретне програме активног старења и кренули су од тога да људи пре него што ће бити пензионисани треба у радним организацијама да имају саветодавну функцију, да се припремају за пензије у којима такође треба да буду активни и то активни у оквиру свих својих психолошких и стручних потенцијала.
Сматрају да ту лежи један велики неискоришћен потенцијал који би морао бити потпуно другачије. Такође, сматрају да треба спремније да дочекамо будуће генерације старијих наших суграђана.
Знате, статистика каже да је 14,3% особа до 14. године у Србији, а 20,2% оних који су преко 65 година. То је податак који нам у свим планским документима изискује врло конкретне мере и сада, када говоримо о акционим плановима и плановима јединице локалне самоуправе, ми се трудимо да заједно са невладиним сектором, да заједно са представницима средстава информисања разговарамо о томе колико су та планска документа и приоритизација за сваку средину битна, јер, без обзира што Србија није велика, приоритети везани за популациону политику су различити.
Дакле, величина јединице локалне самоуправе је јако важна. Формирање тела које ће се бавити људским ресурсима од пренаталитетног периода, кроз период трудноће, рађања, раног развоја, посебно у периоду фертилности радне ефикасности, јер се ти периоди преклапају. То смо добили врло, врло конкретне предлоге и морам рећи да су отишли из Србије са констатацијом да спадамо у оне земље које у региону врло озбиљно и интегративно приступају и прилазе овим проблемима. Наравно, они су део својих увида пренели и председнику Републике као председнику Савета за популациону политику, а и нама у кабинету дали врло, врло корисне сугестије.
Вама хвала на том питању.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Колега Косанићу, изволите.
ЂОРЂЕ КОСАНИЋ: Захваљујем на одговорима.
Ту није министар Мали, али неко из Владе може да ми одговори да ли је реално да у наредним годинама Србија има највеће плате на западном Балкану? Ја сам сигуран да је то реално, имајући у виду да сам сигуран да у првом кварталу 2020. године Србија ће имати највећи раст у Европи. С друге стране, у децембру смо имали просечну плату од 510 евра, а подсетићу само да пре пар година та плата је била 340 евра.
Друго питање упутио бих министру Лончару.
Министре, актуелна тема - корона. Чули смо исцрпно да сте рекли да је Србија у потпуности спремна, не дај Боже, да дође и код нас. Мене интересује само једна ствар - да ли, а сигуран сам да јесте, Србија потпуно контролише границе и да ли имамо пуну сарадњу са људима у окружењу који већ имају, да кажем, поједине случајеве короне?
Још једно питање. Ових дана се појавила информација да ће Србија бити изложена великим притисцима за, да кажем, решавање статуса наше јужне Покрајине Косово и Метохија. Наш председник Александар Вучић је рекао да ово питање нас чека у наредном периоду. Помиње се некакав нов Ахтисаријев план, сада под називом "Ахтисари плус, плус", па ме интересује да ли смо као Влада Републике Србије, као

41/3 ГД/ВЗ


држава потпуно спремни да одговоримо изазовима, имајући у виду, поготово да председник државе Александар Вучић за неки дан ће бити у Вашингтону, а после тога за неки дан у Берлину?
И, још једно питање. Министре Вулин, толико година смо чекали нов противваздушни систем, овога пута "Панцир С1". Чини ми се да смо седамдесетих година добили "Куб" и "Неву" у Југославији.
Морам да кажем да, поред свега онога што смо у претходном периоду добили - мигови, хеликоптери, сво наоружање, али наша наменска индустрија "Лазар", "Милош", добили смо један моћан систем, а питање за вас је да ли је реално да у наредном периоду још више ојачамо нашу противваздушну одбрану и добијемо још један… да заокружимо, боље рећи, систем једним моћним системом као што је, рецимо, "Бук-М3" или можда гледајући конфигурацију Србије "Тор - М2"?


42/1 ДЈ/МП 18.40 – 18.50


ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има премијер, госпођа Ана Брнабић.
Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Хвала.
Ја ћу почети само са платама, па ћу онда министрима да препустим за њихове области.
Дакле, хвала вам на том питању. Оно је доста лако за одговорити. Што се тиче региона западног Балкана сада нам бежи само Црна Гора и то у овом тренутку само неколико евра у просечној плати и ако су били много изнад нас и то пре три године па смо их ми онако, надокнадили смо то, и ја верујем да ми током 2020. године постајемо земља са највећим просечним платама на западном Балкану.
Дакле, могу да гарантујем да ће то тако бити, али то није наша амбиција, дакле наша амбиција је да гледамо регион шире и да полако надокнадимо и да престигнемо и све ове остале у региону, Бугарску, Румунију, па онда и све остале. Дакле, да трчимо много брже него што они трче у овом тренутку.
Показали смо да можемо то у последњим годинама и ја мислим да је заиста ово тренутак када ће се наша економија само убрзавати зато што ми на крају крајева сада имаћемо и резултате свих реформи, не само 2014. године, него и овог свега осталог што смо радили 2017 и 2018. године, као што сам већ рекла.
Тако да, гарантујем што се западног Балкана тиче да ћемо бити први и престићи и Црну Гору током 2020. године, али то није оно што је наша амбиција. Наше амбиције су много више. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ(Владимир Маринковић): Хвала, госпођо Брнабић.
Реч има доктор Златибор Лончар.
Изволите, министре Лончар.
ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Кренуо бих од тога да је изашао по договору који имам ујутру у 8,00 и 18,00 часова, и последњи извештај за данас за 18,00 часова, да ни данас у Србији није регистровано, односно немамо ни једног позитивног на корона вирус.
Оно што је битно да кажем, ја волим конкретна питања и не желим никога да лажем, ако неко мисли да је могуће и да је реално да затворите тако границу и да направите баријеру да све прође сем корона вируса или неког другог вируса или неке друге бактерије, грађани не требају да имају илузију да је то могуће урадити.
Значи, оно што ми желимо, не заносимо се уопште да тако нешто можемо да урадимо, да свуда у окружењу око нас буде корона вирус, а да се надамо да то никада неће ући код нас. Ми нисмо ни мало нереални људи, знамо како функционише живот и да функционишу људи и роба и све, тако да та могућност да зауставите само корона вирус или неки други на граници, да пустите све друго, није реалан и не постоји, не треба нико да се заноси да се то ради. Али, све друге мере су спроведене.
Шта је наш циљ? Да сваког сумњивог, потенцијално неког ко би могао да буде заражен корона вирусом, да га што пре откријемо, лоцирамо и да га преузму надлежне службе, да раде оно што је неопходно да се ради.
Још једном подсећам, и када неко дође са корона вирусом и када неко буде позитиван са корона вирусом у Србији, апсолутно нити је смак света, нити је ишта озбиљно и преозбиљно што треба да изазове било какве промене типа стампеда, типа панике, типа било чега. Понављам, у тим моменту надлежне службе раде свој посао, а ми остали грађани слушамо препоруке које они дају. Значи, то је суштина свега.

42/2 ДЈ/МП

Ја морам да поновим, корона вирус је више пута слабији од вируса грипа који постоји и кога има тренутно. Да вас подсетим да смо имали до пре пар недеља њих 24 хиљаде регистрованих са грипом, па се смањило на 12 хиљада, а данас смо на девет хиљада и да имамо људе који умиру од сезонског грипа.
Према томе, само молим људе да то имају на уму и да не наседају на лажне вести, на провокације на било шта друго, јер ово све, апсолутно Србија је преузела све што је неопходно да се уради и да не дође и када дође до позитивних људи на корона вирус, организован је систем на највишем могућем нивоу да одради свој посао. Имамо стручне људе, набавили смо адекватну опрему, набавили смо додатне количине лекова, набавили смо све оно што је неопходно и направили организацију која подразумева да се ради у тим случајевима. Не само то, него више смо урадили и радимо од онога што је препоручено.
Да подсетим, ми смо већину тих мера увели и пре него што је данас заседала Светска здравствена, министри ЕУ, министри из неких земаља из окружења. Значи, причамо само о чињеницама. Оно што ће бити питање, што ћемо морати да добијемо сви одговоре, као и стручно и као јавност и све, шта је то што издваја овај вирус који је слабији од вируса грипа, да му се посвећује оволико пажње?
Значи, то су неке ствари због будућности о којима морамо сада добро да анализирамо, добро да видимо због будућих генерација да би знали како ће да реагују и шта ће да се ради, јер из свега морате да извучете поуку, да извучете искуство да се уради.
Још једном понављам, нема апсолутно никаквог разлога за панику. Тренутно немамо позитивних на корона вирус. Када се то деси, ништа се не мења, није разлог за панику, свако мора да ради свој део посла, Србија је апсолутно спремна за то. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала, др Лончар.
Реч има министар, господин Александар Вулин. Изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЛИН: Хвала.
Ја да вас подсетим да смо ми, противваздухопловни систем нема, набавили 1975. године, а последњи „Кубови“ су стигли 1983. године. У међувремену се издешавало све, од грађанског рата на простору бивше СФР, НАТО агресије и ево од тада до данас нисмо набавили ни једно једино модерно противваздухопловно средство.
Сад су стигли „Панцири“. Стигао је „Панцир С1“. Наша противваздухопловна одбрана је јача него што је била, много јача. Људи су обучени за рад на њима, они су припремљени, снабдевени. Они већ сада, овог тренутка су у стању да бране наше небо, да бране нашу земљу.
Знате, 2012. године када је Александар Вучић постао министар одбране и било је дана када ни један једини „Ловац“ није могао да полети, ни један једини „Ловац“ није био у стању да чува наш суверенитет. Нисмо имали гуме, нисмо имали гориво, а о муницији да не говоримо.
Знате, ми смо имали дана када нисте могли да заштитите своје небо, па се ћутало и лагало да заправо штитимо своје небо, ни тога није било. Од 2000. до 2012. године купљено је укупно осам ракета за МИГ-ове, а ми имамо 14 МИГ-ова. То је све што су купили, осам ракета.
Данас сваки припадник Војске Србије, сваки има две М10 униформе и још једну радну М93 униформу, сваки. Сваки пешадинац има зимске чизме, летње чизме и добија сада и војничке ципеле, што никад до сада није имао.
Ако сте припадник, рецимо, Војне полиције, специјалних бригада 72, 63. или извиђачких јединица имате посебну униформу, имате М93, имате М10, имате дубоке летње, плитке летње, зимске и још једне летње чизме. Имате четири пара чизама.
Све наше установе, све наше јединице, све наше касарне су снабдевене муницијом, храном, горивом у већем проценту него што је икада било.

43/1 БД/ИР 18.50 – 19.00

Ми смо имали дана када нисмо имали довољно хране за војску, када смо их пуштали да иду кући да једу само да не би трошили то мало резерви које смо имали.
Плате, пуковник је 2008. године, то је била најбоља година, бар по платама, имао 837 евра, данас просечно прима 1.101 евро. Потпоручник је примао 423 евра, данас 564, поручник 456, данас 574, капетан 497, данас 646, мајор 557, данас 756, потпуковник 654, данас 904 евра. Просечна плата нашег летача је 145.000 динара, а има нове ваздухоплове, најмодерније ваздухоплове.
Ових дана му стиже летачка опрема коју је сам изабрао, не коју му је неко рекао, него показали су нам пилоти - ово је најбољи летачки комбинезон на свету, купљен, ово су најбоље, чизме, ово су најбоље наочаре, ово су најбоље рукавице, купљено им је, ово је најбоља јакна, купљена је, на најсавременијим ваздухопловима.
Нама су наши пилоти говорили да су веровали да ће отићи у пензију, а да никад неће сести у ново средство. Сада долазе не само што су нова, него су и најбоља на свету, ХА 145 је најбољи хеликоптер у својој класи, МИ 35 је најбољи хеликоптер у својој класи, нема бољих. ПВО систем панцир је најбољи у својој класи, нема бољих.
Значи, не само што смо купили ново, него смо купили најмодерније, него смо купили најсавременије, него смо купили нешто што је стварно потребно нашој земљи. Зато и видите оволике нападе на нашу земљу. Па кад год Србија јача, онда је нападају. Када је слаба, када је никаква, када њена војска нема чиме да изађе из касарне, онда је не нападају, онда смо свима добри, онда сви хвале Тадића, онда се хрватски председник сећа са сетом како је било лепо разговарати са Тадићем, наравно, јер није било српске војске којој је командовао.
Данас, када нас нападају, знајте, нападају нас зато што је Александар Вучић, као врховни командант наше Војске, створио бољу војску, створио војску која је у стању да заштити и одбрани нашу земљу.
Знате, многе земље у нашем окружењу допуштају другим земља да им чувају небо, Црна Гора, Словенија, сада ће Северна Македонија, њима други авиони чувају небо, друге земље. То нама не сме и не може да се деси. Наша авијација чува српско небо, не може нико други да је чува. Зато наша Војска сваког дана, али сваког дана јача и немојте да нас плаше када говоре лоше о нашој Војсци ван границе наше земље. То раде зато што смо ојачали. То раде зато што ову земљу сад има коначно ко да чува.
У овом парламенту, ја сам бескрајно захвалан овом високом дому што је дао подршку стратегијама којима смо регулисали националну одбрану, којима смо регулисали наше ставове у будућности наше одбране, где смо рекли да је ова земља војно неутрална и да ће ова земља чувати Србе без обзира где они живе. Захваљујући овом парламенту, по први пут смо смогли снаге да кажемо да нећемо бити чланице НАТО пакта, да нећемо бити чланице било ког другог пакта и да ћемо чувати Србе где год да живе. Али, то не би било могуће без војске која је у том стање да уради.
Знате, ми смо имали Војску у којој су од славних херојских 73. и 63. падобранске направили батаљоне. Сада имате Војску која их је вратила у бригаде, која своје најбоље јача, омогућава им да напредују, да се школују, да се образују, да добијају више чинове, да добијају веће плате, да имају све бољу и бољу опрему.
Наша Војска по пројекту 1.500 и 1.500 плус је опремљена најсавременијим ноћним нишанима, најсавременијим стрељачким наоружањем, најбољим униформама које, додуше, сами правимо и јако смо поносни на све што сами правимо. Па, ми смо увели после, знате, у време ЈНА рекордна година је била неких осам нових средстава уведених у наоружање. Прошле године смо имали 49 и то не ситница, него „Норе“, „Лазари“, „Милоши“, „Мали Милоши“, „Ласте“.

43/2 БД/ИР

Дакле, читава наша Војска се променила и променила се заиста на боље. Па, ви имате данас, имате ракетну артиљерију каквом не може се да се похвали нико у нашем окружењу. Ми сада имамо модернизоване модуларне огњеве са повећаним дометом, са способношћу да носе муницију у маршевском поретку, да не морате чекати да га напуните, брзина реаговања је са 20 минута померена на 2,5 минута, што је у рату најважније, да сте у стању да испалите, погодите и нестанете са датог места.
Ви имате једну армију која се развија у сваком смислу, једну армију коју заиста и пријатељи и непријатељи морају да респектују. Када видите српску војску, а надам се да ће многи од вас имати прилике да за Дан Војске дођу да виде нашу параду, поводом Дана Војске, где ћемо показати све најновије што смо набавили, све најновије што је уведено у наше наоружање, да ћете имати прилике да дођете, да видите, да осетите понос каква војска припада вашој земљи и какво војску сте и ви, народни посланици, направили својим одлукама непрекидном подршком нашој армији. Ово је Војска којом можемо да се поносимо и која је у стању да сачува и Србе где год да живе, али и нашу Србију.
Морам, ово су последњи минути данас, пре избора, хоћу свима да вам се захвалим, хоћу да вам се захвалим и за прилику што ево Војска може последња баш да буде, да закључи и да закључи да живимо у једној бољој Србији, модернијој Србији, да њу чува једна боља и сигурнија Војска, људи који су увек били врхунски патриоти, врхунски професионалци, али сада имају и врховног команданта и државно руководство које је у стању да им помогне, да их сачува, које је у стању да им врати пољуљану веру када су већ престали да верују да ће их Србија чувати и да ће их Србија разумети.
Без вас, даме и господо народни посланици, не би ово било овако. Помогли сте својој Војсци и једног дана сам сигуран да ћете бити бескрајно поносни када будете причали својој деци како сте јачали Војску Србије и како сте стварали ту велику и важни институцију која је чувала и сачувала нашу земљу. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.
Право на коментар има господин Ђорђе Косанић.
Изволите.
ЂОРЂЕ КОСАНИЋ: Само да захвалим на исцрпним одговорима и да пожелим да и у наредном периоду Србија иде још крупнијим корацима напред. Хвала вам пуно.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.
Због кратког коментара, обезбедили сте могућност и госпођи Пауновић да пита.
Изволите.
СНЕЖАНА ПАУНОВИЋ: То се зове квалитетна коалициона сарадња, колега Маринковићу.
Поштовање за премијерку Србије и министре Владе Републике Србије.
Овде смо чули доста квалитетних одговора и заиста у самом финалу, моје прво питање јесте било упућено министарки без портфеља професору Славици Ђукић Дејановић, а тицало се, пре свега, популационе политике као најосетљивијег питања и негде смо и као Скупштина Србије и као Влада нагласили да то јесте највећи и најважнији задатак, пре свега, који сте добили од председника Републике.
Ја знам да сте у одговорима и до сада колегама махом објаснили колико је министарство успело да уради за овај кратак временски период, иако овде говоримо заиста о резултатима који ће се видети тек после одређене временске дистанце, јер просто, повећање наталитета није нешто што даје тренутно резултате.

43/3 БД/ИР

Друго што желим да, пре свега, чујем од премијерке Владе Републике Србије, то је, зарад јавности, не зарад нас који смо у овој сали, ми знамо шта је наш највећи национални интерес, а то је очување Косова и Метохије, али желим да у име Владе кажете и одговорите на све оне инсинуације које стижу из Приштине као последица немоћи, пре свега, новоформиране владе Аљбина Куртија, које су базиране на одређеним претњама и тичу се некаквих мера реципроцитета, о којима, ја готово могу да тврдим, чак ни сам Аљбин Курти не зна како би изгледале, нити могу да постоје, јер оно што је био однос Београда према Приштини и такозваном руководству те тзв. самопроглашене републике Косово, било је више него коректно, ако данас оправдање траже за своје таксе које немају основа ни у чему што је цивилизовано, у некаквим реципроцитетима. Онда вас молим да зарад народа Србије, а потпуно свесно у овом тајмингу, кажете шта је то што ће Влада Србије недвосмислено радити свих наредних година, без обзира што смо пред изборима и пред формирањем нове Владе?
Дакле, желим да чујем оно што већ знам, али због јавности Србије, да Србија никад неће одустати од одбране свог, пре свега, суверенитета, кроз једну акцију повлачења признања. Жао ми је што министар Дачић није ту, али знам да је то био програм целе Владе и да сте сарађивали, па вас молим да у његовом одсуству, ето, зарад јавности, одговорите на питање. Хвала вам.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.
Имамо времена за још један одговор.
Реч има премијерка Ана Брнабић.
Изволите.

44/1 ТЂ/ИЋ 19.00 – 19.10

АНА БРНАБИЋ: Хвала вам.
Завршићу, ако могу, одговором на ваше питање о Косову и Метохији.
Било је данас разговора на ову тему и доста питања, неких оптужби, неких нејасноћа, неких инсинуација. Рећи ћу само једну ствар која је за мене показатељ резултата, пре свега, политике Александра Вучића, а онда и целе Владе Републике Србије. Рећи ћу то, не са аспекта председнице Владе, него некога ко је из ове Србије и сведок је, на крају крајева, и читав низ деценија како се радило на овом питању и какав је статус ово питање Косова и Метохије имало. Ако једна ствар данас не може да се спори, то је онда ова.
Данас и неке од водећих земаља, водећих сила на свету које су признале једнострано проглашену независност Косова кажу да то није затворено питање и да тачка на то питање није стављена, да је то још увек отворено питање, позивају на дијалог и позивају на неки компромис као резултат тог дијалога. Какав то може бити компромис и какав компромис је прихватљив евентуално, е то је питање тог дијалога.
Пре 2013. године то је било затворено питање. Колико се ја сећам, то је било за све те велике силе затворено питање, није било дијалога, није било позива на компромис, није постојао знак питања шта је то што нам будућност носи. За њих је то било затворено питање. Било је реално незамисливо и, ако ћемо руку на срце, за све нас у Србији незамисливо да те силе, а посебно ту мислим на САД, на Немачку, на Велику Британију, на Француску, говоре то што говоре данас, а то је – хајде да седнемо за сто и да видимо шта значи дугорочна нормализација односа Београда и Приштине. То је заиста историјски успех, невероватан успех политике Александра Вучића и, свакако не спорим, лидера ваше странке, господина Ивице Дачића.
Дакле, заиста мислим, са аспекта грађана Републике Србије, да смо постигли нешто што је тешко било замисливо да ћемо постићи и да данас водимо паметну политику у којој је Приштина та која је под притиском, у којој ми већ преко годину дана нисмо чули ту чувену флоскулу од које нам је била мука реално, а то је позивамо две стране. Прекинули смо ту флоскулу, а то је озбиљан прекид континуитета једне перцепције где ви имате две стране које су једнако неразумне и свађају се једна са другом. То је било исто тако тешко и незамисливо прекинути тај континуитет две стране, где ви данас имате један озбиљан Београд, једну озбиљну Србију, Владу Републике Србије, званичнике, председника Републике и једну Приштину и њихове политичке лидере са којима они заиста у овом тренутку више не знају шта ће, што не говори да тај притисак неће да се врати. Председник је о томе причао.
Нажалост, вратиће се, само ми треба да будемо спремни на то и разлика у нашој политици данас је што смо спремни на то и знамо шта ће бити и поступамо проактивно и боримо се паметно.
Дакле, заиста мислим да смо ми данас у једној потпуно другачијој ситуацији, али исто тако и да не заборавим, заиста, никако мање важно, једна велика важна ствар у свему томе је што смо успели да Срби на Косову и Метохији буду јединствени и да имамо Српску листу. Док смо били нејединствени, док смо били тамо посвађани и разједињени, на шта је толико политичара из Приштине, а и из целог света на ту карту играли, на то су рачунали. Нисмо били никаква сила, никаква снага, никакав политички фактор.
Са Српском листом то се променило. Српска листа је сада фактор, незаобилазни фактор, фактор са којим сви морају да разговарају и међународна заједница, и земље које нас подржавају, и земље које не подржавају наш став, па и те привремене институције самоуправе у Приштини. Када неће и када кажу и обећају да неће разговарати, ипак на крају крајева морају да дођу, да седну и разговарају са Српском листом.
44/2 ТЂ/ИЋ

Неупоредива је наша позиција данас и наша позиција некада. Некада када смо имали и то мишљење Међународног суда правде, које је било све, само не у интересу Србије, и када смо измештали ингеренције које су имале УН ингеренцијама ЕУ и много других ствари.
Дакле, али је борба можда данас из ове перспективе тежа него икада зато што су и наши грађани навикли да ми некада можда можемо да побеђујемо, па имају некад већа очекивања, док су пре веровали да једино можемо да губимо и да све што се ради, ради се тако да буде противно или супротно интересима Републике Србије.
Могу само да гарантујем грађанима Републике Србије, за које верујем да то већ знају, да ћемо наставити да се боримо, да ћемо наставити да се боримо храбро, да ћемо бити одговорни, да ћемо радити нон-стоп, да ћемо се спремати озбиљно за све састанке и за све наступе наше у иностранству да би наставили да се боримо овим стандардом који је постављен, на крају крајева, од стране Александра Вучића, од 2014. године и да ћемо увек излазити искрено и говорити грађанима о томе каква је ситуација, каква је ситуација на терену, шта је то што можемо да извучемо, а на крају крајева грађани Републике Србије ће донети коначну одлуку и ми ћемо увек, увек слушати наше грађане. Хвала вам.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.
Даме и господо народни посланици, завршавамо са радом.
Захваљујем се председнику Владе, госпођи Ани Брнабић, и министрима на данашњем учешћу у раду.
Са радом настављамо сутра у 10.00 часова. Хвала свима.

(Седница је прекинута у 19.10 часова.)


Видео (3)

Четвртак, 27. фебруар 2020. | институт посланичких питања последњег четвртка у месецу 27.02.2020. (I)

Четвртак, 27. фебруар 2020. | институт посланичких питања последњег четвртка у месецу 27.02.2020. (II)

Четвртак, 27. фебруар 2020. | институт посланичких питања последњег четвртка у месецу 27.02.2020. (III)



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
26 27 28 29 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
четвртак, 28. март

Цео календар догађаја