27. септембар 2018. Посланичка питања у септембру

27. септембар 2018. Посланичка питања у септембру

Четвртак, 27. септембар 2018.

Посланичка питања у септембру

Народни посланици су, у складу са чланом 205. став 1. Пословника Народне скупштине, 27. септембра 2018. године, од 16.00 до 19.00 часова, постављали питања члановима Владе Републике Србије.


Посланичка питања поставили су народни посланици проф. др Јахја Фехратовић, Љупка Михајловска, Фатмир Хасани, Мирослав Алексић, Mаријан Ристичевић и Мариника Тепић.

На постављена питања народних посланика одговарали су представници Владе Републике Србије, потпредседник Владе и министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, министар правде Нела Кубуровић, министар без портфеља задужен за демографију и популациону политику проф. др Славица Ђукић Дејановић, министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, министар културе и информисања Владан Вукосављевић, министар здравља др Златибор Лончар, министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић, министар одбране Александар Вулин, министар рударства и енергетике Александар Антић, министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић и министар заштите животне средине Горан Триван.


ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
(нередиговане и неауторизоване)

31/1 МГ/ВЗ 16.05 – 16.15

(После паузе)

ПРЕДСЕДНИК: Поштовани народни посланици, поштовани министри, приступамо постављању посланичких питања у времену од 16 часова и пет минута до 19 часова и пет минута, сагласно члану 205. Пословника Народне скупштине.
Пре него што пређемо на постављање посланичких питања, дозволите ми да поздравим потпредседника Владе Републике Србије, господина Небојшу Стефановића и све министре који су данас са нама овде дошли да одговарају на ваша питања.
Истовремено вас подсећам да ће редослед постављања посланичких питања бити утврђен према досадашњој пракси рада Народне скупштине, тако што ће најпре реч добијати народни посланици који не припадају ни једној посланичкој групи, а затим посланици најмање према највећој посланичкој групи.
Прелазимо на постављање посланичких питања и на листи је први Јахја Фехратовић. Изволите.
ЈАХЈА ФЕХРАТОВИЋ: Захваљујем.
Уважена председавајућа, поштовани министри, колеге народни посланици, захваљујем на овој могућности да искористим прилику и поставим неколико питања за која сматрам да су у овом тренутку од изузетне важности за грађане, а нарочито припаднике мањинских народа и националних мањина, особито нас Бошњаке у Санџаку и све остале, јер се налазимо у процесу избора за националне савете националних мањина у Републици Србији, који су заказани за 4. новембар 2018. године.
Претходни изборни циклуси 2010. и 2014. године имали су велике мањкавости, о томе је јавност више мање упозната. Једне је апсолутно када је у питању Бошњачки национални савет или веће злоупотребио тадашњи министар Чиплић и нанео велику штету изборном процесу и поверењу Бошњачке националне заједнице институције државе Србије. Године 2014. уочена је отворена изборна крађа где су такође заказале одређене институције и где је омогућено господину Сулејману Угљанину да четири наредне године, односно од 2014. до 2018. године нелегално влада тим важним органом.
Налазимо се, као што рекох у 2018. години, велики проблем су бирачки спискови, посебан бирачки списак. Велики проблем чини то што и даље у локалним, градским и општинским самоуправама имамо већи број лица која управљају уношењем, изношењем лица из Посебног бирачког списка, па питам министра Ружића, како је могуће да, рецимо у Новом Пазару четири особе имају картице за уношење и брисање из бирачког списка, од тога две које припадају идеолошкој листи Самоопредељење, господина Сулејмана Угљанина, две које припадају листи „Вакат је“ коју подржава СДП, господина Расима Љајића? Обзиром да имамо велики проблем на терену, брисање, ми смо већ неке жалбе поднели, на исто питање бих волео да чујем и господина министра Стефановића, као и министарку Кубуровић.
Друго питање које желим да поставим односи се на случај уваженог професора Ћамила Јуковића, недужно страдалог 2004. године у обрачуну политичких партија СДА, господина Сулејмана Угљанина и Расима Љајића СДП, који је 14 година у инвалидским колицима и који је претходних дана, из дана у дан пред локалном самоуправом Новог Пазара, протестовао тражећи да му се исплати све оно што је морао да плати како би 14 година био на трајном смештају у Новопазарској бањи, јер другачије не би могао да преживи. Просто, нико од градске управе…
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Дозволите да им одговоре, па ћете имати времена за допуну.
31/2 МГ/ВЗ

Министар Ружић. Изволите.
БРАНКО РУЖИЋ: Поштована председнице, поштовано председништво, господине Фехратовићу, наравно да су избори 4. новембра веома значајни, да када упоредимо и законодавни оквир и атмосферу која је била 2010. па и 2014. године, у односу на ову 2018. годину мислим да смо направили крупне искораке напред.
Такође, у овом дому су усвојена три веома важна закона из тог тзв. сета мањинских закона. Посебни бирачки списак се ажурира у складу са Јединственим бирачким списком и свака потенцијална или евентуална злоупотреба ће бити санкционисана, јер то представља и кривично дело.
Што се тиче конкретног случаја који ви помињете, желим само да вас информишем да је Управна инспекција управо данас присутна на територији Рашке области, у Тутину, Сјеници и Пазару, да ће сачинити извештај и да ми веома помно пратимо, поред ових редовних активности, дакле, иницирања дежурстава како би се што више грађана уписало, односно искористило своје право да се упишу у посебни бирачки списак. Такође, да тај посебни бирачки списак буде ажуриран на онај начин који не би произвео било каква незадовољства од стране било ког учесника у изборном процесу.
Подсећам да се 4. новембра одржавају избори за 22 национална савета и да тамо где евентуално постоји нека комплексност у том делу, свакако обраћамо још више пажњу, нарочито након жалби које су нам стигле у министарство. Зато је Управна инспекција по други пут већ присутна на терену.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Изволите, допунско питање.
ЈАХЈА ФЕФРАТОВИЋ: Захваљујем вас се уважени министре, али рецимо у овом тренутку, данас у Новом Пазару четири особе имају приступ упису и брисању из посебног бирачког списка. Слична је ситуација у другим градовима, где упослени локалних самоуправа одлазе од куће до куће у насељеним местима, у сеоским местима, питају ко жели да гласа за листу господина Угљанина или господина Расима Љајића, па те људе уписују, а бришу оне који рецимо подржавају листу Матице бошњачке. То је нешто што је присутно и што већ сада буди страх код великог броја грађана, да тај изборни процес није у довољној мери заштићен, као и што буди страх код грађана, када се рецимо провере да ли су уписани и на ком бирачком месту гласају. Већини стоји, али неких 30 до 40% нема то, а имали смо искуство да су људи пребацивани на 30, 40 километара удаљености од свог места становања ради гласања.
Друго питање које нисам успео да завршим је за господина професора Ћалима Јуковића, који је 14 година инвалид захваљујући обрачуну политичких партија, који данас живи у рехабилитационом центру Новопазарска бања и зашта мора плаћати велика средства у овом периоду од 14 година преко пет милиона динара. Нико ни од локалних, ни од републичких власти се није усудио или није одважио да му да било какву подршку у том погледу иако је слао редовно захтеве, а посебно што је он жртва једног сулудог политичког обрачуна у ситуацији када је рецимо пожурио да спаси малолетну децу према којој је хитао тај метак испаљен из колоне политичких партија које су се у ватреном окршају уочи избора 2004. године обрачунавале у центру Новог Пазара.
Молим министра Лончара да се укључи и нађе начин, обзиром да је то здравствени центар који је под Министарством здравља. Обзиром да локална самоуправа не жели да чује за господина Ћамила Јуковића, а у њој седе они који су испалили тај метак према његовој кичми, да се њему омогући трајни бесплатни смештај у том центру. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има министар Ружић.

32/1 БМ/ВК 16.15 – 16.25

БРАНКО РУЖИЋ: Само на онај први део овог потпитања, ипак бих допустио Управној инспекцији да ради свој посао, да утврдимо да ли су ваше информације тачне.
Оно што закон прописује и оно што је у складу са процедуром, то је да се сертификате може добити највише једна особа у општинској управи уколико постоји повећан обим посла, то може бити још једна индивидуа, али у сваком случају је врло компликовано да се не примети, имајући у виду да ми 24 сата онлајн пратимо ко улази у посебан бирачки списак, врши измене. Било би компликовано да се то чини са неких других рачунара, а да се то не види код нас и уколико таквих ствари, а могуће је да их је било у претходном изборном циклусу, али уколико се такве ствари догоде, наравно да је и то кривично дело и да ће управна инспекција то констатовати, а касније то може да процесуирају надлежни органи.
ПРЕДСЕДНИК: Министар Јадранка Јоксимовић, жели да одговори.
ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ: Захваљујем.
Мислим само да је важно допунити, с обзиром да је посланик поставио, наравно важно питање из области заштите права мањина, да је Србија у процесу преговора и као једина земља кандидат, која је имала обавезу да у оквиру поглавља 23. које се односи на владавину права, креира и спроводи акциони план посебан за националне мањине.
Морам да вам кажем да је до сада у односу на предвиђене активности испуњено око 70% обавеза, а управо сутра је представљање новог извештаја о активностима и очекујем да ће бити или на истом нивоу, а очекујем можда и више. Главна активност у последње време јесте била заправо Закон о саветима који је урађен у сарадњи са Саветом Европе. Следе избори, као што сте рекли, 4. новембра. Похваљени смо за обезбеђивање уџбеника, дакле, на језицима националних мањина од стране Европске комисије. Остало је још, ја мислим, за албанску националну мањину да се уџбеници обезбеде, а после дуге паузе, још од 2014. године, одржана је и та прва мешовита комисија за мањине са Хрватском.
Дакле, ми свиме овиме показујемо нашу вољу да решавамо сва отворена питања, а истовремено тражимо заштиту и реципрочно права и наше мањине у другим државама региона. Тако да, морам да вам кажем, мислим да је важно да значајнијих примедби од стране Европске комисије, у погледу испуњавања одредби из овог акционог плана, нема. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Да ли желите коментар од две минуте? Хвала.
ЈАХЈА ФЕХРАТОВИЋ: Хвала.
Ја ћу само још једном министра подсетити да данас, у току данашњег дана, лице које је било једино овлаштено у Новом Пазару да уписује, има тај код, картицу, не ради, да на његовом месту је као друга особа, а да јуче, за шта постоје сведоци, четири особе су биле на том задатку. Да ли они то раде наизменично, па се само једно појављује онлајн, ја не знам, али дефинитивно је да постоји тај проблем и да је тај проблем евидентан.
Такође, осврнуо бих се на коментар министрице и заиста јесте ситуација, када су у питању националне мањине и националне заједнице, побољшана. Ми као национална заједница немамо проблем с постојећим законима у оноликој мери колико имамо проблем са имплементацијом законских решења. Међутим, ту није проблем ни до републичких органа, колико је проблем до самих припадника националних заједница и њихових представника и то је нешто што ћемо, ако Бог да, на овим изборима 4. новембра, надам се исправљати.
32/2 БМ/ВК

Такође, волео бих заиста да се министри укључе око проблема професора Ћамила Јуковића, који је жртва политичких обрачуна, случајних пролазник, угледни професор новопазарске гимназије, остао је трајни инвалид због оружаног сукоба двеју политичких партија и након тога апсолутно је препуштен сам себи. Нико од надлежних, нити локалних, републичких органа, не жели да помогне Јуковићу да макар мало олакша његову животну ситуацију. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Дајем реч посланици Љупки Михајловски.
ЉУПКА МИХАЈЛОВСКА: Поштоване даме и господо народни посланици, чланице и чланови Владе, грађани и грађанке Републике Србије, драго ми је да данас имам прилику да поставим питања министрима у Влади.
Наравно, питања је много, а времена је мало, тако да ћу се најпре фокусирати на два министарства, а то су Министарство просвете и Министарство за рад.
Најпре, питање за министра Ђорђевића, претпостављам да знате да је у уторак одржан протест или боље рећи мирна шетња мајки и породиља и трудница, које имају примедбе на важећи Закон о финансијској подршци породицама с децом.
Оне су затражиле логистичку подршку од посланице Татјане Мацуре, те у том смислу она њима јесте помогла да се то организује, али зарад јавности да кажем да су од политичарки говориле на том скупу само Татјана Мацура и ја. Скуп је заиста био миран без било каквих увредљивих тонова и без било каквих увредљивих речи, а само са једном жељом, а то је да се размотре измене и поновне измене и допуне овог закона.
Наиме, примедбе се, пре свега, односе на број месеци које улазе у обрачун за зараде, затим на то да мајкама које имају децу са инвалидитетом нису омогућена права из овог закона, уколико дете прима туђу негу и помоћ и није дефинисан минимални износ који мајке примају. Негде је наш закључак да је овде можда највећи проблем то што се овде мешају права из радног односа и права на неки вид социјалне заштите.
Такође питање за министра Ђорђевића, да ли сте на Влади разговарали или намеравате да разговарате о томе да се пензионерима изврши враћање пензија које су им умањене у протекле четири године, јер ово сада није враћање, већ је практично обустављање одузимања пензија?
Такође, посланик Владимир Ђурић, предложио је једним законом да би било добро прогласити тај новац јавним дугом и на тај начин у виду обвезница на период од пет година извршити враћање тог новца пензионерима. Не мислимо да је то решење најбоље, можемо да разговарамо о томе, можда рок треба да буде дужи, можда на другачији начин, али, ето, да ли постоји иницијатива и жеља у Влади Републике Србије, да се људима који су поштено и предано радили у овој земљи и борили се за њу ипак тај новац врати.
За министра просвете – да ли можете да обећате или кажете да ћете се залагати за то да се у стандарде за акредитацију уврсте и стандарди који се односе на приступачност високошколских институција за студенте са инвалидитетом и ту се пре свега мисли на архитектонску и на информационо-комуникациону, како би они несметано могли да присуствују свим предавањима и испуњавали своје испитне обавезе равноправно са осталим студентима? Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има министар Ђорђевић.
ЗОРАН ЂОРЂЕВИЋ: Поштована посланице, поштовани посланици, поштована председавајућа, још једном да пробамо да објаснимо до детаља то како и на који начин функционише финансијска подршка породицама са децом.
32/3 БМ/ВК

Основа свега, када имате жељу да нешто дајете, јесте да имате и реалне изворе одакле то дајете и да за то што дајете имате гаранцију да то право које дајете неће угрозити финансијски систем земље.
Ми у Републици Србији, када су у питању породиље и када упоредимо остале земље ЕУ и када упоредимо друге западне земље које би требало да нам буду пример, Србија у овом случају може њима да буде пример како и на који начин се опходи према мајкама. У Републици Србији се гарантује мајкама 12 месеци за прво дете, за свако друго дете 24 месеца и пет година за посебну негу детета.
Имамо земље и у Европи које су много развијеније од Србије па дају, када је у питању та основа, много мање. Имамо и САД које су пример каква је, кажу, демократије, па оне мајкама дају три месеца боловања, а надокнаде нула.
Србија не жели да се угледа на те земље, Србија жели да буде пример другима, па кад је и ово, али наравно у складу са својим могућностима. Рећи ћу после и колики су износи и зашто ово све кажем.
Када је у питању туђа нега и помоћ, имамо туђу негу и помоћ за дете, имамо туђу негу и помоћ за друго лице. Ту долази до тога да постоји једна забуна. Значи, мајка има право да користи или једно или друго право, с тим што ово прво право за помоћ детету може да користи до пете године.
Ми, када је идеја увођења тог права, јесте да се помогне мајци која жели да ради с једне стране, а са друге стране, пошто мора неко да брине о њеном детету, држава је социјално одговорна и жели да пружи тој мајци могућност да плати некога док је она на послу да брине о њему.
То је идеја ове финансијске подршке породици са децом. Све остале ствари које ви причате помагала, лекови, све остало, налази се у Закону о здравственој заштити. Рекао сам вам рекао и јуче у скупштинској расправи да сам причао са министром Лончаром, он је ту, да ми можемо да причамо на ту тему, да видимо шта тишти мајке, да видимо у овом другом закону како та њихова права да повећамо у складу са могућностима државе и да то што ви имате примедбу видимо да ли је могуће усвојити. Наравно, деца су нама на првом месту и да видимо како и на који начин то да спроведемо. То није идеја овог закона.

33/1 МЗ/ИР 16.25 - 16.35

Идеја овог закона јесте не социјална помоћ, како ви кажете, већ подстицај рађању, зато се не односи на све шта је било у Србији, већ само на оно шта ће бити, а то је главни циљ, да имамо више деце.
Када је у питању подстицај, постоје две ствари које држава Србија, када је у питању брига о мајкама, обезбеђује мајкама. То је једна променљива и једна фиксна накнада. Када је у питању променљива накнада, то је оно што мајка стиче својим радом. То је право које је стекла својим радом и које управо рушењем тог система би направили на неки начин неравноправност међу њима, јер није исто мајка која ради један месец, није исто мајка која не ради, није исто мајка која има већу плату или мању плату и она, нажалост, онолико колико је плаћала пореза и доприноса, толико по том основу и добија од државе. Али, с обзиром да ми желимо да будемо одговорни према тим мајкама, ми смо и направили овај други део који је фиксни и тај други фиксни део је ствар расправе где ми можемо да кажемо колико су наше могућности у датом моменту и да ли тим мајкама можемо да дајемо више или мање.
Ми смо давање које је било мајкама на нивоу две године и за прво дете на нивоу од 39.000, ја мислим, никада више повећали, а то је 100.000 за прво дете две године, 10.000 месечно за друго дете, за треће дете 12.000 десет година и за четврто дете 18.000 десет година, плус, оно што људи треба и наши грађани да знају, да смо ми када се обрачунава ово када ви кажете 12 и 18, увели сада да у основ за израчунавање тог додатка оне променљиве, први пут увели и привремено-повремене послове и уговор о делу и ауторски уговор и омладинску задругу и све оно на шта се плаћају порези и доприноси, што раније до 1. јула није било. До 1. јула неко раније је измислио да жене које имају имовину већу од 20 милиона немају право на подстицај и то смо укинули и ја не кажем да ми нисмо отворени као Влада да идемо даље и да мајкама излазимо у сусрет. Наравно да ћемо то да радимо.
Као што сам рекао и за пензионере, да оног тренутка када држави буде боље биће и пензионерима, први моменат је сада и зато све ово што радимо, радимо управо да би омогућили нашим грађанима бољи материјални положај, али само у складу са могућностима државе, а могућности државе су уколико ви имате одговорно руководство које на одговоран начин брине о томе да има мању незапосленост, да се бори против сиве економије, да се бори против рада на црно, да се бори за креирање нових радних места, да се бори против сиромаштва, тиме можете да имате и веће приходе и самим тим да имате и могућност да дајете и веће пензије, а и нашим мајкама више да дајете финансијских средстава.
Чињеница је да је 2008. године за мајке издвајано 25 милијарди. Чињеница је да је 2017. године било 52 милијарде. Чињеница је да је 58 милијарди 2018. године. Чињеница је да ће за мајке бити одвојено следеће године буџетом 64 милијарде. То говори да ми имамо намеру да и нешто мењамо, а имамо намеру да тим мајкама дамо већа права, односно да имају више. Једино тако не би направили дискриминацију, једино ако у овом фиксном делу када дајемо мајкама, дајемо свим мајкама. Не постоји мајка која има, која ради, која не ради, која има више, која има мање, која ради краће и која ради дуже, дискриминацију анулирамо тиме што дајемо свим мајкама и то је једини начин да будемо равноправни према свима и да будемо транспарентни и да будемо праведни, а то је идеја ове Владе.
Такође, знате да смо причали о ономе три и пет плата. Рекао сам вам да ћемо водити рачуна и као Влада, ево, ту је и моја колегиница Славица Ђукић Дејановић, која је небројено пута уназад ових дана рекла – да, следећа измена ће бити у том правцу да се нађе механизам, не можда три, пет плата, већ да идемо до оне максималне основице која је за обрачун пореза и доприноса, која је у овом тренутку близу 330.000.
33/2 МЗ/ИР

Зашто пет плата? Можемо да идемо и до те основице уколико ми можемо да контролишемо и да знамо да на један транспарентан начин ономе ко је заслужио да има толику надокнаду то и пружимо. Не само да ћемо да им дамо то, већ и ако у овом периоду до сада није било мајки које су имале то право, али уколико се појави нека мајка до доношење измене и допуна тог закона, ми ћемо свакако предвидети законом да важи ретроактивно, као за ово друго, треће и четврто дете што сада дајемо нова решења да за њих важе већи ови износи од доношења прошлог закона, тако ћемо и исто да урадимо и ревидирање тих решења и даћемо тим мајкама те веће износе и надокнадићемо све.
Последња ствар коју сам хтео да вам кажем, то је да свакако када су у питању пензије и то ваше друго питање, ми у Влади Републике Србије желимо пензионерима да дајемо веће пензије. Политика Владе јесте да у овом тренутку пензије су много мање у односу на минималну потрошачку корпу. То сматрамо да треба исправити у будућности. Ми сматрамо да пензије треба да расту и да је то најбољи начин да пензионери виде да оно што радимо заједнички, а то је успех свих грађана Србије, то је успех наше економије, може да се прелије на њих и да њима буде боље. Када будемо успели да достигнемо који ће бити задовољавајући за нас, када је у питању економски положај наших пензионера, онда можемо да причамо сви заједно о томе да у закон ставимо то да будуће пензије буду увек усклађиване и да више никада као друштво не дозволимо да оне буду мање од минималне потрошачке корпе. Е, то је, ја мислим, права политика. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има Младен Шарчевић. Изволите.
МЛАДЕН ШАРЧЕВИЋ: Ако дозволите, почео бих од тога да сте у праву и да смо у Закону о високом образовању који смо усвојили 2017. године прописали обавезу високошколских установа да у складу са својим могућностима обезбеде услове за студенте са инвалидитетом, као и у складу са својим општим актом, тако да о томе морају информисати и све студенте који се за ово занимају.
Национално тело за акредитацију које обавља послове акредитације високошколских установа, применом стандарда за акредитацију које доноси Национални савет за високо образовање, на предлог тог националног акредитационог тела, у форми подзаконског акта, правилника, ово треба да регулише. С обзиром на наведено, Национални савет за високо образовање може Правилником о стандардима за акредитацију високошколских установа утврдити део који се односи на обезбеђивање услова за студенте са инвалидитетом у оквирима обавезности која је прописана Законом о високом образовању. Мој лични став је да ћу се на Савету за високо образовање залагати за ово. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има министар Небојша Стефановић. Изволите.
НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: Поштоване даме и господо, само везано за пензије. Влада и председник су радили у претходном периоду интензивно да би пензије данас биле значајно веће него што су биле и пре смањења и ми данас имамо ситуацију да се из буџета за попуну пензионог фонда не троши више од 30 до 31% у односу на тај пензиони фонд.
Нажалост, 2012. године смо имали да је тај удео био већи од 60%. Шта то значи? То значи да није било запослених. Није било запослених зато што није било никаквих инвестиција, није било солидности у држави, није било стабилности, није било идеје како да се привуку људи који ће отварати фабрике и радна места и самим тим попуњавање пензионог фонда је изостајало. Самим тим, сав терет се преносио на буџет,
33/3 МЗ/ИР

који је био значајно мањи него што је данас, и ви имате ситуацију да су управо они који су такву врсту неодговорне политике водили довели до тога да пензије буду умањене. Они су умањили пензије политиком која је довела до фактички краха државе, јер смо ми 2012. године били на ивици да ли ће држава бити у стању да исплати и једну једину пензију, не колика ће бити, него да ли ће уопште моћи да их исплати. Без обзира шта ко рекао, само озбиљном и одговорном политиком, лако је водити политику којом ћете људима говорити само нешто што мисле да треба да им се свиди и само нешто што ће им бити лепо и лагодно, то може свако.
Ви данас имате политику која гарантује повећавање пензија сваке године. Имамо прилику да су оне већ данас много веће, биће веће после наредног повећања које иде већ ове године, биће веће него што су биле и пре смањења и сваке године ћете имати прилику да пензионери добијају све више. То је резултат одговорне политике. Зашто је то могуће? Могуће је зато што ми данас у овом тренутку преговарамо о отварању нових фабрика у Србији и нове хиљаде људи ће бити запослене. Имали смо 26% незапосленост у Србији 2012. године, данас имамо мање од 12%. То је попунило једним делом и пензиони фонд, али на томе мора да се ради, морају да дођу озбиљни људи који ће умети да воде земљу на начин да се људи запошљавају. Тако се повећавају пензије и то је оно што гарантује политику коју представљају и председник Александар Вучић и Влада Србије. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има Љупка Михајловска. Изволите.

34/1 ЈЈ/МЈ 16.35 – 16.45

ЉУПКА МИХАЈЛОВСКА: Хвала министре Ђорђевићу што сте показали жељу да дискутујемо о овоме и колико сам схватила биће измена и допуна закона.
Међутим, говорите о подстицајима, а знате добро да нам је стопа насиља над женама велика, имамо и велику смртност, а један од кључних услова да се то смањи јесте да се повећа економска независност жена. Ако је неко радио две године, па остао без посла, па након две године добио дете, практично њој ништа не улази у просек. Ми морамо да одрадимо минималну суму ако ћемо стварно подстицати рађање о охрабрити мајке да се одлуче, пре свега на прво дете, а онда говоримо даље о другом, трећем и четвртом.
Што се туђе неге и помоћи тиче, ми или не причамо о истој надокнади или неку у министарству не разуме. Лично сам корисница додатка за туђу негу и помоћ јер ми је процењен инвалидитет, по тим неким скалама, да ми је неопходна додатна подршка за неке ствари и самим тим и додатни новац. Деца су корисници туђе неге на основу процене степена инвалидитета. Овде пише, у члану 12. – Право на накнаду зараде, односно накнаду плате за време одсуства са рада, ради посебне неге детета не може се остварити за дете које је остварило право. Значи, мама не може да оствари право на накнаду зараде, односно на накнаду плате, то пише у члану 12, молим вас да се усагласите и видите шта и како.
Што се пензија тиче нисте ми одговорили, да ли ће бити повећања. Подржавамо то што сте стабилизовали буџет. Када говорите о резултатима питање је и са ким се поредите. Није поента бити бољи, поента је бити најбољи и увек бивати бољи, тако да молим да ми одговорите да ли ће бити враћања пензија или не?
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Питање сте поставили министру Ђорђевићу. Да ли је тако?
ЗОРАН ЂОРЂЕВИЋ: Захваљујем.
Кад је у питању насиље над женама, нажалост то је појава која постоји код нас и против које морамо сви заједнички да се боримо и сведоци смо да она није само физичка, већ постоји вербална што сте видели пре неки дан изјавом лидера Жељка Веселиновића који је својом изјавом, ја мислим, управо направио то вербално насиље над женама. Ми морамо да се боримо против тих ствари у нашој земљи, морамо сви заједнички да осудимо такву ствар, а не да се кријемо иза неких других изјава и да кажемо да се то неки други извинуо, а да се извинио у име свих нас.
Када је у питању брига о тим женама, сада, очекујем у току ове године да уђе у скупштинску процедуру Закон о социјалном предузетништву. То је један од начина како ми желимо да помогнемо управо тим женама које треба да започну неки свој самостални бизнис, да буду економски независне и да могу да управљају својим животом када су нажалост претходни део живота провели са насилником и код кога су у овом тренутку, рецимо, финансијски зависни. Желимо и ту ће нам бити потребна помоћ свих вас да тај закон управо у једном свом сегменту и представи бригу о тим женама.
Кад су у питању пензије и враћање пензија, што ви кажете, па управо овим чином којим сада Влада треба, односно Скупштина је предложила Влади, да буде усвојен овај закон о изменама и допунама, у свим сегментима ће Влада Републике Србије, односно Скупштина својим гласањем да изађе у сусрет пензионерима. Пензионери ће добити повећање које до сада највеће, као што је и потпредседник Владе рекао Небојша Стефановић, највеће до сада које је првенствено резултат рада, као што сам рекао свих грађана. Првенствено израз политике Владе Републике Србије, која својом одговорном политиком од 2014. године преузела на себе тај терет да тим мерама које су у почетку биле можда и некоме, да кажем, неприхватљиве, али, ето, сада четири

34/2 ЈЈ/МЈ

године после тога можемо да причамо да резултати који су уназад две године дају нама за право да причамо о добрим резултатима и о томе да Србију чекају бољи дани. Тај однос пензија који ће бити у односу на октобар 2014. године јесте од 8 до 13,3%.
Ја ћу још једном да вам прочитам, а мислим да то и заслужују наши грађани да чују и наши пензионери. Значи, пензија која је била 26.000 динара, 2014. године сада после смањења ће бити 29.332 динара, пензија која је била 36.000, биће 41.005 динара, пензија која је била 50.000, биће 53.954 динара, пензија која је била 100.000 бића 107.907 динара. Што значи, да Влада Републике Србије је својим резултатима показала да ово може спроведе, не кредитима, не задуживањем, не обвезницама, већ из реалних извора. ПИО фонд је предвидео на почетку 2018. године да ће из буџета Републике Србије да је потребно да се обезбеди 185 милијарди. Сада ребалансом који је пред вама посланицима, тај ребаланс каже да је то потребно 178 милијарди динара, али 178 милијарди динара заједно са повећањем ових пензија, за све кориснике и за то је потребно мање средстава, што значи да ПИО фонд својим не повлачењем седам милијарди динара може да управо пружи могућност да се сазида још један вртић, још једна школа, да се среди дом здравља, да се среди болница, да се обезбеди лечење за неко наше дете.
Оно што је битно, о чему смо мало пре причали да повећамо можда и онај део други, о коме можемо заједнички да причамо, а то је подршка нашим мајкама, али само вас молим да причамо о томе да та подршка мора да се односи на све мајке. Не можемо да фаворизујемо колико год желели, зато што идеја овог Закона о финансијској подршци није социјална помоћ. Значи, за то постоји други закон.
Идеја овог закона јесте подстицај. Тај подстицај мора да важи за све жене у Републици Србији. Запослене, незапослене, с малом платом, великом платом или оне које раде годину дана, или месец дана, или оне које раде 15 година, за све мора да буде идентично. Једино тако можемо да будемо да будемо праведни, а Влада Републике Србије, то морам вама да кажем, свака следећа измена закона биће сигурно само већа корист за мајке, овде у Србији. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар Вулин. Изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЛИН: Ово о чему желим да говорим није мој ресор, али јесте обавеза сваког човека и посебно некога ко се бави јавним послом и има част да буде у овом високом дому пред вама уважена господо народни посланици, а то јесте тема која је покренута, питање насиља над женама.
То што је урадио Веселиновић, тај став, отвореног позива на насиље, тај став мржње према женама, није нешто што је ново, то се понавља. Подсетићу вас да је господин Јеремић рекао за председницу Владе да је креатура. И, као што се нико није извинио тада, нико се није извинио ни тада. Није било никаквог извињења, он је изразио ето жаљење својим коалиционим партнерима ако су се због тога претресли, али не због тога шта је рекао и не због тога шта је очигледно мислио и желео да се деси председници Владе. И, да није председница Владе, да је било које људско биће друго, како можете тако нешто да кажете, напишете, помислите и очигледно будете, односно желите да се тако нешто деси. Не без речи извињења које право да вам кажем да би га требало и прихватити. Зашто да се прихвати тако нешто. Неко почини најстрашнији злочин, каже вам најстрашнију увреду и после тога каже извини. И, онда је све у реду. Па, није у реду. Не може да буде у реду, али нисмо чули ни то чак извини. Нисмо чули чак ни да је разумео шта је урадио. Нисмо чули ни реч кајања и што је још горе, од читаве коалиције која је са њим чин тај савез, нисмо чули ништа осим покушаја да се

34/3 ЈЈ/МЈ

тако страшна увреда, тако страшна претња једној жени, да се релативизује и да се каже - ето, није то ништа, само то и ништа више. Зар је тешко бити толико цивилизован, само толико и ништа више.
Али, као што видимо они ће наставити да се понашају управо на тај начин. Ја сам поштовани народни посланици имао част да браним Закон о раду. Имао сам част и да браним измене пензионих закона и тада смо доносили једну меру која у то време, досовска опозиција исмевала и говорила како се никад неће десити, а то је да ћемо пензије повећати оног тренутка када буду испод 11% нашег буџета.

35/1 ГД/ИЋ 16.45 – 16.55

Тада су се смејали. Говорили да је то лаж, неистина. Оног момента када се то десило, ми смо, као што видите, повећали пензије. Е, тако се држи реч, тако се вади земља из банкрота, тако се води одговорна политика по којој те 2012. године, када смо преузели одговорност за управљање овом земљом, пензије су се исплаћивале 58% из буџета. То значи, 58% нисмо зарадили, него је из буџета морало некако да се добаци. Сада је то 33%, 37% како-кад. Е, то је одговорна држава и то је зато што Вучић отвори фабрику, е то је зато што се у овој земљи нешто створи и нешто уради, а не подигне се кредит да би се исплатиле пензије.
Зато су закони које сте овде имали прилике да слушате и револуционарни и добри и њима се држи реч.
Велика је ствар што је толико проширен ниво, проширен обим корисника породиљских надокнада. То није било ни у време социјализма, да апсолутно сваки вид уговора, свака форма доприноса коју жена уплати својој држави се враћа у одређеном проценту. То никада до сада није било. До сада је веома узак круг корисница могао да очекује надокнаду земље и то је нешто што треба поздравити. То је нешто због чега сви заједно треба да будемо задовољни, а опет могуће је из реалних извора. Неће бити кредита зато што о овој земљи воде рачуна озбиљни и одговорни људи. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Желите коментар?
(Љупка Михајловска: Да.)
Реч има народни посланик Љупка Михајловска:
ЉУПКА МИХАЈЛОВСКА: Што се тиче говора мржње и дискриминације, ми ту не делимо људе ни на власт, ни на опозицију и моје колеге из Покрета Центра и посланичка група Слободни посланици осуђују, наравно, такав вид говора. Држава заиста, како је рекао Слободан Јовановић, треба да буде морални завод за одгој човека и заиста морамо да водимо рачуна шта изговарамо.
Министре Шарчевићу, само бих вам још нешто рекла, није то предвиђено само Законом о високом образовању. То предвиђа и Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом и Закон о забрани дискриминације.
Не дајте се преварити када вас буду убеђивали да је то немогуће зато што су многе зграде факултета заштићени споменици културе, јер то, наравно, јесте тачно, али постоји начин да се изврши адаптација и када је објекат заштићен, ако је Саграда Фамилиа приступачна особама која користе колица, све Гаудијеве куће грађане пре 100 година, Шембрун и разни други музеји по Европи, да не набрајам, сигурно то нису ништа мање културно-историјски значајна здања од зграда наших факултета а, верујте ми, сва помагала која људи са инвалидитетом користе су део њиховог личног простора и када вас неко носи, ево да сада грађанима објасним, то је исто као када бисте било кога ко се самостално креће узели у наручје и тиме нарушили и његов интегритет и ауторитет.
Погледајте зграду Ректората Универзитета у Београду како је данас приступачна а, верујте ми, великим делом је то због тога што сам силне састанке преплакала одлазећи тамо када су морали да ме носе, тако да је све могуће и ја стварно очекујем да ћете ви овај мандат бар што се тиче студената са инвалидитетом се изборити да то уђе, јер ако могу разни услови, од лабораторије и опреме да буду, може и то да буде. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има Фатмир Хасани. Изволите.
ФАТМИР ХАСАНИ: Поштована председнице парламента, поштовани министри, даме и господо народни посланици, питање постављам Влади и министру
35/2 ГД/ИЋ

државне управе и локалне самоуправе, господину Бранку Ружићу. Зашто је албанска мањина кажњена и овај пут у изборима за националне савете националних мањина, где нам је смањен број од 29 на 15 представника?
Ваше министарство не поштује одлуку Савета Европе, где каже да не смеју да им се ускраћују права једне мањине ако нису изашли на попис становништва, као што је случај са нашом мањином, а са пуним оправдањем смо бојкотовали попис из 2011. године због састава комисије на нашу штету и због неиспуњавања захтева да се попишу и грађани који су били брисани из евиденције или правно невидљива лица или који су остали без докумената због ратних дешавања у нашим општинама.
Такође, не поштујете договор са OSCE, када сте одлучили да доведете експертску комисију из Америке, Енглеске и ЕУ, који су дошли да врше процену броја становника у овим општинама.
По овим поступцима, ускраћивање колективних права нама сте укидали Основни суд у Прешеву и Основно тужилаштво у Бујановцу и уместо Општинског јавног тужилаштва имамо само јединицу тужилаштва само за Бујановац и Прешево. Стога ми губимо финансирање за око 40% у Националном савету Албанаца и од 29 представника у Националном савету, сада и по други мандат предвиђени смо са 15 представника у Националном савету. Зашто? Зато што се рачунамо као 5.800 Албанаца, колико смо по попису из 2011. године.
Питамо опет зашто није узета наведена процена међународне комисије из 2015. године? Хвала?
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има министар Ружић. Изволите.
БРАНКО РУЖИЋ: Хвала, председнице.
Господине Хасани, хвала на овом питању.
Дакле, као што знате веома добро, Закон о националним саветима националних мањина у члану 9. прописује да се број чланова националних савета одређује спрам последњег пописа становништва који је био 2011. године. Према том попису, тачно је ово што сте рекли, укупно 5.809 грађана се изјаснило као припадници албанске националне мањине.
Такође, став 2. тог члана 9. каже да се, уколико се према последњем резултатима пописа мање од 10.000 грађана упише као припадник неке националне мањине, онда тај национални савет броји 15 чланова.
Тачно је и да је смањен за око три милиона динара практично ниво финансирања албанског националног савета. У складу са чланом 113, та финансијска средстава се распоређују свим националним саветима у висини од 30%, а 70% тих средстава се распоређује сразмерно броју припадника националне мањине и, наравно, у складу са укупним бројем фондација, установа, привредних друштава, чији су оснивачи или су оснивачи национални савети или су оснивачка права делимично пренета на одређени национални савет.
Оно што је такође веома значајно, тачно је то што сте рекли да је, нажалост, велики број припадника албанске националне мањине 2011. године бојкотовао попис, али је такође тачно да смо 20. јуна у овом дому имали Закон о изменама и допунама Закона о националним саветима националних мањина, да је тада тај закон, уз остала два изгласан, а да при томе пре тога нити један амандман који би евентуално довео до промене и побољшања статуса припадника албанске националне мањине и у погледу броја чланова националног савета и у погледу нивоа средстава за финансирање. Дакле, ни један амандман није поднет у овом дому, а ви свакако познајете Пословник о раду овог дома и знате да постоји могућност да нешто тако и учините.
35/3 ГД/ИЋ

Поменули сте и процену. Процена је сасвим компатибилна ономе што је у то време и пре тога Републички завод за статистику рекао и процене говоре да у Прешеву живи 29.600 грађана, у Бујановцу 38.300, у Медвеђи 7.400.

36/1 ДЈ/ЦГ 16.55-17.05

Кажем намерно грађана зато што нисмо, та процена се не односи на националну структуру по броју и та процена свакако може бити оријентир, али ни на који начин не може бити јача од закона како би ово што смо могли да променимо у овом дому 20. јуна променили, а могли смо да сте искористили ту прилику да поднесете амандман и да дођемо до неког договора.
Мени је заиста и као министру у Влади изузетно важно и волео бих да видим што већи број припадника албанске националне мањине да искористе своје пасивно или активно бирачко право учешћем на изборима 4. новембра. Надам се да ће то бити интенција велике већине вас.
Такође се надам да можемо доћи до неког одрживог решења уколико би просто један својеврсни дијалог који већ тече и са председницом Владе и са свима нама спровели до краја и када би се користили сви они механизми и алати који вама стоје на располагању, а које на жалост некада не искористите у пуном капацитету.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
(Милорад Мирчић: Пословник.)
Посланиче, нема Пословника.
Посланиче, прочитајте одредбе.
(Милорад Мирчић: Како може да нема Пословник?)
Зато што нисте прочитали Пословник, а сада ме пустите да дам реч, допуну Фатмиру Хасани.
ФАТМИР ХАСАНИ: Хвала господину министру. Јесте да је међународна комисија проценила, дала ту процену од 29.600 становника за Прешево, 38.300 за Бујановац и 7.400 за Медвеђу, али када се умањује број Срба и Рома опет излази да ми смо преко 50.000.
Ми смо у Национални савет …
(Милорад Мирчић: Две године чекамо да поставимо питање.)
ПРЕДСЕДНИК: Молим вас посланици да мирно саслушате питање посланика Фатмира Хасанија. Радимо до 19,05 часова, имајте стрпљење.
(Милорад Мирчић: Две године нису …)
Немојте да вичете, погледајте члан 216.
(Милорад Мирчић: Ви радите супротно логици …)
Немојте да изричем опомене. Изволите.
(Милорад Мирчић: Нека један постави питање, не можемо никако да дођемо на ред.)
(Посланици посланичке групе СРС демонстративно напуштају салу.)
ФАТМИР ХАСАНИ: Ми смо већ израчунали и сада мислимо да и ви знате логично да ми нисмо 5.809 становника, али ми заостајемо са другим мањинама. Ми прво ни криви ни дужни, нама се не признају дипломе стечене на Косову, а знате да сви смо тамо дипломирали и сада ми нисмо криви због лоших односа између Приштине и Београда.
Исто, наша мањина заостаје у интеграцији Албанаца у државне органе и институције. Још имамо проблема са уџбеницима, а да не причамо о економском развоју, где је тамо незапосленост око 60%. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има Бранко Ружић. Изволите.
БРАНКО РУЖИЋ: Хвала председнице.
Врло кратко. Дакле, наравно да тема уџбеника није искључиво ресорно везано за ово министарство, али то питање је решиво и ту би, ту је такође био направљен

36/2 ДЈ/ЦГ
један добар мост комуникације и знамо која је улога Националног савета и то ви врло добро знате и знате како се Национални савет албанске националне мањине односио према својим обавезама које се тичу уџбеника.
Такође, на данашњи дан у посебном бирачком списку имамо уписаних 34.160 припадника албанске националне мањине и не спори ту чињеницу да је, хвала Богу, много већи број припадника националне мањине него што је то показао попис, вољом велике већине, на жалост припадника албанске мањине и легитимним чином бојкотује. Наравно да из тог чина бојкота на жалост проистекну и неке консеквенце које заједно покушавамо ево већ годинама да решимо.
Тако да би свакако један добар корак или искорак напред био да заиста што већи број припадника албанске националне мањине узме што веће учешће на овим изборима 4. новембра, искористи своје активно или пасивно бирачко право и афирмише касније и свој језик и своју културу и традицију, као уосталом и свих осталих 21 национална мањина која ће учествовати на овим изборима.
Подсећам, скоро 13% укупне популације Србије јесу припадници националних мањина и мислим да је фер и коректно да се заиста било коме не даје ексклузивитет тог типа, него да свако ужива права која су прописана законима.
Подсетићу вас да је само пре петнаестак дана високи комесар ОЕБС за људска права, Ламберто Заниер, боравио у Београду и изразио велико задовољство високим стандардима заштите мањинских права која у одређеним сегментима превазилази стандарде неких земаља чланица ЕУ.
Не видим референтнију организацију од ОЕБС да истакне нешто тако и ми смо заиста веома поносни на све те похвале које као Влада добијамо у том смислу. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
У току трајања постављања питања и давања одговора сходно се примењују одредбе Пословника Народне скупштине Републике Србије, с тим што нису дозвољене реплике и указивања на повреду Пословника, члан 216. Пословника. Ово понављам због поступка посланика посланичке групе СРС који су се бунили да не поштујемо Пословник.
Мислим да је то сасвим јасно да га поштујемо.
Реч има Мирослав Алексић.
МИРОСЛАВ АЛЕКСИЋ: Захваљујем председнице.
Поштовани министри, поштоване колеге посланици, пре неколико дана смо чули да је ваша политика према једном од најважнијих државних и националних питања поражена и да смо са славодобитних пет нула колико смо водили, како су нам званичници поручивали у косовском дијалогу, дошли до тога да председник каже да је његова политика доживела пораз. Како, цитираћу га: „Та моја политика да Србија доста тога сачува на КиМ очигледно у Србији није победила, јер Срби воле да изгубе све, јер Срби воле да кукају над сопственом судбином, више воле да плачу над нечим што је остало далеко него да имају нешто у рукама.“
Дакле, нека политика је поражена, не знамо која. Политика Народне странке и Савеза за Србију према КиМ је потпуно јасна, а то је вођење дијалога са косовским Албанцима у складу са Уставом Републике Србије и Резолуцијом 1244. Постављам питање, која је та политика која је поражена, а коју је председник водио, јер то нико од грађана Србије није знао, нити ми посланици овде у парламенту? То је на крају посао Владе Републике Србије. Да ли је то политика разграничења која је изгубила, јер смо једино за њу чули јер је председник рекао да је он за разграничење са Албанцима? То значи да је он желео да разграничава Србију од Србије, да трампи наше за наше.
36/3 ДЈ/ЦГ

Ако је та политика пропала постављам питање која је следећа политика коју ће Влада Републике Србије водити у бриселском дијалогу са косовским Албанцима и тражим да о томе информишете Скупштину и грађане Републике Србије.
Што се тиче политике разграничења, јако је добро што је та политика доживела пораз и то је добра вест за све у Србији јер сте ви предано радили шест година на стварању предуслова за ту политику разграничења. Укинули сте српске институције, дали сте све на тацни Албанцима, дали сте и позивни број. Допустили сте да Косово постане чланица и ФИФА и Међународног олимпијског комитета. Натерали сте наше судије да полажу заклетву испред Хашима Тачија, натерали сте Србе да изађу на изборе у Косову и направе владу са Рамушем Харадинајем. Поставили сте чврсте границе 10. децембра 2012. године и били на ивици да урадите оно што никада нико није, а то је да дате добровољно и одрекнете се дела Републике Србије, односно Косова и Метохије и наших грађана који тамо живе.

37/1 ТЂ/МТ 17.05 – 17.15

Кад једна политика овако важна, најважнија национална политика у овом тренутку, доживи пораз, односно ви који сте је водили, поставља се питање одговорности. Ко је одговоран?
Пошто ви то сваљујете на плачљив народ Србије, губитнички народ Србије, ја вам поручујем да сте ви доживели пораз, а не нико други и да иза овог следи оставка и позивам вас да поднесете сви оставку и Влада и председник Републике и да изађете на нове изборе са новом политиком, пошто вам је ова доживела пораз.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има потпредседник Владе др Небојша Стефановић. Изволите.
НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: Очигледно су неки људи овде своју политику помешали са неком другом, пошто се дијалог о КиМ једно време, доста дуго водио у УН. Зашто у УН? Зато што УН имају мандат да спроводе такву врсту дијалога, поготово због доношења Резолуције 1244, додуше тада за СРЈ. Мисија УНМИК која постоји на КиМ била је овлашћена да спроводи многа процесна питања везано и за статус на КиМ, али и за свакодневни живот грађана. Водили су се преговори у оквиру и под окриљем УН у којима Србија има државе које подржавају снажно њену државност на КиМ, које подржавају наш суверенитет и које имају механизме и кроз Савет безбедности УН и друге институције да не дозволе преглашавање, условљавање, меоризацију и све остало.
Мудром политиком, ово мудро схватите врло иронично, мудром политиком Вука Јеремића, Ђиласа, Тадића, свих осталих, они доносе одлуку да преговоре из УН пребаце у ЕУ у том тренутку, знајући да је највећи број држава чланица, а свакако најмоћније су признале тзв. независност КиМ. Шта то значи него губљење свих националних позиција, предаја на тацни?
Дајете у руке онима који су признали независност КиМ, дајете им прилику да раде шта хоће, да раде апсолутно шта хоће и онда фингирате као неке преговоре, гурајући све могуће. Дали сте све што је могло да се да, довели до краја потпуног. Границе на Јарињу и Брњаку, границе поставили. Границе, људи. Срби дошли да се боре, да се туку тамо, да пале те границе да не дозволе. Они послали полицију да их умлати. Дивна политика Јеремића, Тадића, Ђиласа, свих ових. Умлатише оне људе што су ишли да покажу да се не слажу са таквом политиком Јеремића, Тадића, Ђиласа и свих осталих који су врхунски то радили. Врхунски.
Пошто им то ваљда није било довољно, ваљда није довољно земаља још признало било тзв. независност КиМ, е онда иде питање пред Међународним судом правде конципирано на најглупљи могући начин, на начин, хајде што је глупо, него што је то било штеточински по интересе Републике Србије, драматично, драматично. Последице тог мишљење биле су да је био нови велики талас земаља које су тада признале тзв. независност КиМ. Све у рукама Јеремића, Тадића, Ђиласа и целе те политичке булументе.
Ти људи су толико урадили негативних ствари по суверенитет Србије на КиМ. Толико њих није било брига да ли има тај човек… Не знају где се налазе та места. Нису били у животу тамо. Са Србима се нису два пут срели. Нису ишли да их питају шта они мисле о томе. Кад су били? Кад су били да се интересују да ли имају неку школу, неку болницу, да ли имају нешто од чега ће да живе? Шта су урадили да спрече масовно исељавање Срба одатле?
Шта су радили кад је био погром? Шта су радили кад су нам децу убијали? Да нису радили нешто, да нису отишли доле? Да нису запретили? Да нису војску и полицију послали? Да нису нешто урадили? И то је најгоре кад не урадите апсолутно ништа. Онда прође 10 година од тога и ви се правите – као све је у реду, то је неко други урадио. Ви сте, бре, то урадили! Ви! Ви сте то урадили, него шта!
37/2 ТЂ/МТ

Од тог момента неко је морао да жестоко бори. Извините, нису у њихово време земље почеле да повлаче тзв. независност Косова, признање независности КиМ. Нису у то време почели, него сад, у време овог председника, у време ове Владе. Сада то раде. Сада то раде. Извините, која је то земља раније повукла признање, који сте то обезбедили? Једну ми наведите. За коју сте се то институцију изборили? Ни једну. Ни једну.
Сада се ради много другачије. Ради се тако да се прво погледају људи у очи и Александар Вучић је повукао много потеза. Пре свега, када се говори о бриселском дијалогу на који се ми сада позивамо, око те заједнице српских општина, па то гарантује Србима опстанак. То гарантује Србима опстанак. Ми се боримо да то буде.
Да ли смо задовољни што то косовски Албанци и ЕУ неће на озбиљан начин да схвате и зато што већ пет година не испуњавају? Наравно да не. Ми то отворено кажемо. Кажемо овде у овом парламенту. Кажемо јавно. Кажемо њима овде када дођу, гледамо их у лице и кажемо. Немамо проблем да то кажемо.
Морамо да се боримо да се Србима то оствари. То Александар Вучић ради и није му тешко да оде код Срба, није му тешко да са тим људима разговара. На крају крајева, Александар Вучић је као председник Србије добио 80% гласова на КиМ, подршку тих људи.
Знате, немојте да било ко од нас узима за право да боље зна како се живи на КиМ, него неко ко живи тамо. Пустите те салонске политичаре који све супер знају, само најскупљи хотел у Њујорку да изаберу, пентхаус на Менхетну и да изнајме авион и карте плате преко фирме брата своје жене. Ти људи не треба да нам говоре како се живи на КиМ, пошто они то појма немају, нити их занима, а Срби још мање, него само повратак у фотељу. Када би могло да се врати у фотељу по сваку цену, шта год да буде, па и крв на улице да падне, а нису мало пута позивали на насиље разноразно и ово против жена, а богами и оно на улици, од украјинског сценарија до тога да кажу – ово не може на изборима, него хајмо мотку. То тако не може.
За КиМ мора да се бори, мора да се бори паметно, онако како то ради Александар Вучић који када износи ставове, који када износи предлоге то ради у најбољем интересу Републике Србије и увек је говорио – ја то нећу да радим без свог народа, радићемо то уз подршку народа, уз референдум. Када будемо имали програм који може да добије подршку, који може да се реализује, нешто што можемо да остваримо, изаћи ћемо пред људе. То је политика која може да донесе нешто добро Србима на КиМ.
Ово што је било пре нас, па то само да се наставило још три године, избрисали би из историјских и географских уџбеника називе КиМ, не би постојало. Дакле, кажу, после тога није ни било. Тако је то изгледало. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар Вулин.
АЛЕКСАНДАР ВУЛИН: Године 2004. када су Срби били изложени најстрашнијем погрому Србија је ћутала, Србија Јеремића и Тадића је ћутала. Читав свет је очекивао, и они који нас воле и они који нас не воле, су очекивали да ће Србија нешто урадити. Припремали су се за одговор шта ће бити ако Србија буде реаговала војно, политички, дипломатски. Србија није урадила ништа. Године 2004, када је завршавано последње велико етничко чишћење у Европи, Србија је ћутала и није урадила ништа. Имали сте прилике да нам покажете своју политику 2004. године, и патриотизам, и храброст и све остало, нисте нам показали ништа.

38/1 АЛ/ЛЖ 17.15-17.25

Године 2008. када је проглашена лажна држава Косово, цео свет је очекивао реакцију Србије и војну и дипломатску и политичку, какву год хоћете. Србија је реаговала тако што је Тадић побегао у Румунију због раније преузетих обавеза. Србија није урадила ништа. Те 2008. године Србија коју су водили Тадић и Јеремић је одлучила да се прави да се ништа није десило, да ћути, јер ми то не признајемо и зато што смо увели политику - ми то не признајемо, допустили смо да српска држава цури са Косова и Метохије правећи се да је све у реду, да се ништа није променило, а, све се променило, али наше реакције није било.
Године 2011. уводи се граница између Срба и Срба и када су Срби покушали да сруше ту границу завршили су у затворима, српским затворима, не албанским затворима, српским затворима. Похапсили сте их тада. Тада су били хапшени зато што су рушили границу између Срба и Срба.
Године 2012. када почињу разговори у Бриселу нама су европски преговарачи рекли - немамо ми са вама шта да преговарамо, него испуните ово што су пре вас договорили Стефановић, Јеремић, Тадић. Ово што се сада дешава на северу Косова и Метохије, покушај увођење РКС таблица, то је договорено пре 2012. године. Ми од тада до данас нисмо применили то и борили се да се то не примени, као што се боримо.
Да смо применили све споразуме које су Стефановић, Јеремић, Тадић договорили, не бисмо имали на шта да се позовемо, не би имали више о чему да преговарамо. Ми смо сачували од тада до данас и наше таблице и наше личне карте и сва наша документа и регистрацију наших предузећа. Све је то било договорено да оде, све је то било договорено пре 2012. године.
Јел треба да вас подсећам, хајде да читамо мало „Викиликс“, шта Јеремић прича у том „Викиликсу“? Одложите признање Косова само док прођу избори. Не, није рекао - немојте да признате Косово, него - одложите само док прођу избори и све ћемо се договорити. Преноси „Викиликс“, преноси депеше које шаљу америчке дипломате, каже - све ћемо се договорити, ма то је већ готова ствар, него, само немојте сада док су избори. И, то је била политика.
Онда се отишло у УН са спонзором Руском Федерацијом тада и великом већином у Генералној скупштини, а завршило се буквално преко ноћи са резолуцијом коју је спонзорисала ЕУ у којој се уводи Еулекс. Избацили смо УН, где смо имали какву, такву шансу, какву, такву снагу, смањили свесно утицај УНМИК и КФОР који су били колико је могуће статусно неутрални и увели Еулекс који у старту није статусно неутралан, који полази од претпоставке да је Косово независна држава и да је он ту само да опосли и да то помогне. Није то могло без Срба, то није могло без државе Србије, то није могло без руководства државе Србије и десило се.
Сада покушавате да критикујете Александра Вучића који је 2012. године долази у Брисел где му кажу - спроведите оно што је пре вас договорено, немамо ми о чему да преговарамо. Али се ситуација изменила, али се ситуација тада захваљујући њему, његовој упорности изменила, и до данас мења. Па, те 2012. су нам рекли да више нема српске државе да је све готово, да је све пропало, сви су отишли, неће бити плата, неће бити пензија. Јел неће бити плата и пензија? Јел не стижу плате и пензије? Јел се преко 40 хиљада личних доходака не исплаћује сваког месеца на Косову и Метохији? Па од чега се исплаћују него из српске државе?
(Горан Богдановић добацује.)
Не исплаћује се из косовских органа господине, од којих сте ви примали плату у време када ниједан Србин није хтео да буде на било који начин повезан, а српска држава говорила да не сме да буде било каквих контаката са албанским партијама и
38/2 АЛ/ЛЖ

руководство ви сте били министар пољопривреде. Ви сте били министар пољопривреде у косовској влади. Иначе, за вас је гласало четири човека, колико знам. Ви, супруга, а за ово двоје никада нису успели да докажу ко је. Никад.
Дакле, немојте ви који сте признали косовску државност пре него што су и они мислили да ће наћи Србина са севера Косова који може да буде у косовској држави, немојте ни случајно да се ви јављате око тога.
Политика државе Србије је да се бори за Србе на Косову и Метохији. Александар Вучић је увек имао храбрости да оде пред Србе, да разговара и да им каже у лице све што мисли и добро и лоше и да остане уз њих.
Уосталом, шта вам смета? Па идите сад на Косово и Метохију. Разговарајте са људима. Нешто не идете. Нико вам не брани. Мени бране. Мени стално забрањују да одем. Вама нико не брани. Отиђите ви. Отиђите ви код њих, разговарајте са Србима, него не знам да ли хоће да причају са вама јер вас се сећају, јер се сећају шта се радили и како сте радили па неће да вас слушају. Мени бране Албанци, не бране ми Срби, али ви ни Србе да видите, ни са њима да не дођете.
Вучићева политика је да се прогром не понови. И када су покушали пре месец дана да насилно упадну на север дигла се и војска и полиција и одустали су од уласка на север. Вратили су се истог секунда. Када питате - шта смо урадили? То смо урадили.
Да сте били ви на власти отишао би и север. Одржали бисте неки митинг. Рекли бисте – ето, десило се, ми ћемо, али ми то не признајемо. Рекли бисте – ми то не признајемо и то је довољно. Ово је политика која не да да се прогром понови и неће се поновити. Таква политика није и не може да буде поражена, а ми ћемо се борити до краја. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Да ли желите да поставите још једно питање?
МИРОСЛАВ АЛЕКСИЋ: Као по обичају грађанима Републике Србије и нама посланицима нисте одговорили ни на једно једино питање које сам поставио и наставља се ваша шестогодишња пракса да су сви други криви осим вас за оно што се данас дешава у Србији. Мењате тезе и обмањујете грађане као што сте то радили и у претходних шест година.
Дакле, све што се рекли су лажи, бруталне лажи, почев од административних прелаза. Споразум потписао тадашњи премијер Ивица Дачић 6. децембра 2012. године, да вас подсетим, ви сте били у тој Влади, као и у том истом споразуму правила о успостављању царине, као и то што говорите УН. Не знам шта онда тражите у Савету безбедности УН ако оне више немају никакву надлежност везано за питање косовског проблема.
Што се тиче вас, ја бих вас питао – да ли можда знате шта је ово, господо драга? Ово је одлука косовске владе коју је потписао ваш коалициони партнер Рамуш Харадинај којом се на делу територије Грачанице, на неколико стотина метара, мање можда и од 200 метара од манастира Грачаница, задужбине краља Милана, прави и гради здање владе Косова где ће бити измештене институције из Приштине на 150 метара од нашег манастира. Овиме се ви бавите и говорите грађанима како чувате територију Србије или сте већ кренули да се разграничавате онако тајно као што је и манир ваше владавине.
Пошто знамо да су за пораз ове ваше политике криви и плачљив народ и губитнички народ Србије и игуман Сава Јањић и Рада Трајковић и Савез за Србију и опозиција, ја ћу вас питати ко је крив за неке друге ствари. У претходном периоду смо могли да чујемо од вас и да сазнамо и колико перача прозора погине на сваких 10
38/3 АЛ/ЛЖ

секунди у Америци. Сазнали смо да је господин Вучић је постигао историјски договор са Кинезима да им извозимо свињске главе и папке у замену за летеће аутомобиле, да су Арапи наша браћа и зато треба да им поклоните и српске оранице и земљу и ПКБ. Сазнали смо и то да је стигло златно доба, да су плате и пензије никад веће, да ће две зграде Београда на води покренути целу привреду Србије.
Оно што нисмо сазнали вас питам да одговорите мени и грађанима Србије – ко је убио Оливера Ивановића и докле се стигло са истрагом о убиству? Ко је под фантомкама рушио у Савамалој 24. априла пре две године? Ко је одговоран за пад потпорног зида на Коридору и шта су резултати истраге БИА? Зашто до сада није и када ће бити срушен објекат нелегално саграђен на Панчићевом врху? Зашто је Србија и даље на црној листи ФАТФА, осумњичена за финансирање тероризма и прање новца и докле ћете више да лажете овај народ?
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Стефановић. Изволите.

39/1 МГ/ВК 17.25 – 17.35

НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: Пре свега, границе на Јарињу, Брњаку, постављене су 2011. године. То можете да погледате и када су паљене. Шта су то људи палили 2011, кад их није било? Шта су палили него сте их ви поставили као границе, не као административне, поставио их је Вук Јеремић, Тадић, Ђилас, цела та булумента Борко Стефановић. Борко Стефановић и Вук Јеремић, преговарали и потписали то лепо све са ЕУ, косовским Албанцима, ИБМ потписан тада. То је интегрисано управљање границама, ИБМ, „интегритет бордер менаџмент“. Не административни прелаз, граница. Тако су га они успоставили 2011. године.
Жао ми је што људи неће да признају оно што је истина, али ово је документ који може да се пронађе. Ово је нешто што није рекла – казала. Године 2011. је та власт успоставила граничне прелазе између два дела Србије и дивно је то било, перфектно. Онда каже – није тачно, шта се сад онда преговара у УН? Па, боре се људи. Боре се људи да ишчупамо шта се ишчупати може, а ви сте пребацили преговоре о судбини КиМ, уз сагласност Србије, тадашње Владе Србије. Уз сагласност Јеремића и Борка Стефановића и Ђиласа и Тадића, пошто нико од њих није, не да се није бунио него су активно у томе учествовали, преговоре у окриље ЕУ, иако су знали да су нам тамо тако добре шансе да убедимо Немачку, Енглеску, Француску и све остале земље да је Косово део наше земље, а не независно што су они признали 2008. године, ни тада се нико из те власти није много потресао. Тада су толико мале шансе, од тог момента постале за Србију да се избори за нешто суверенитета, одлуком тадашњих државних органа нажалост, Републике Србије. Нису то могли сами косовски Албанци да ураде. Није то могла ни сама ЕУ.
Преговори су били у УН. Тада смо преварили своје међународне партнере, тада нисмо обавестили оне који су се највише борили уз нас за наш суверенитет на КиМ, нисмо рекли – е, ми ћемо све да пребацимо на ЕУ. Само не знам зашто? Шта нам је то добро донело? Шта је то донело добро Србима на КиМ? Шта је донело држави Србији? Шта је донело њеним грађанима? Не да није донело добро, него је донело много зла и то је тачно. Шта је било са Погромом 2007. године? Шта је било са 2008. и признањем, тзв. независности? Ко је тада нешто предузео? Јел ту има нешто да није тачно? Да нису нешто предузели? Шта су предузели? Ништа. То је била та њихова громогласна тишина, а они управљали свим полугама и државом и војском и полицијом и међународним пословима и правдом и свим осталим, да не причамо, да се не враћамо назад, а треба се некад подсетити.
Сећате се терористичких напада на полицајце, грађане Републике Србије, који су убијани брутално и 1997. и 1998. и 1999. године? Да ли се сећате неких судских поступака? Да ли се сећате неких каснијих судских поступака када су ти који су осуђени, неки у одсуству, за кривично дело тероризма ослобађани, пуштане групе које су биле у затворима Србије? У затворима Србије били терористи, а онда их неко пустио из тих затвора. То је било 2001, 2002, 2003. године, пуштани из затвора. Није их Александар Вучић пустио 2001, 2002. и 2003. године. Није.
Ти који су донели Закон о амнестији и одлучили да терористе који су убијали полицајце и грађане наше земље и војнике, да их пусте на слободу, су се тако борили за суверенитет Србије на КиМ, да је то неописиво, баш као кад су пребацили одлучивање из УН у ЕУ, баш кад су успоставили границе на Јарињу и Брњаку, е тако су се борили.
Знате како су се још борили за Србију? Ево овако. Знате шта је ово? Ово је слика тзв. дворца „Хетерленд“, е тај дворац „Хетерленд“ требао је да буде нешто где ће деца ометена у развоју да имају свој смештај и овде је потрошено готово два милиона евра на сређивање овога, а видите како су га средили. Није цигла стављена, а паре
39/2 МГ/ВК

нестале. Е, тако су се борили за пензије и за плате и за децу и за Косово. Овако, мој интерес, моја фирма, авион, хотел, то може, а за децу, за људе за Косово, за путеве за пензије, ништа. Не ништа него дебели минус. Тако су се борили, За ПКБ.
О ПКБ можемо да причамо данима како су врхунски управљали ПКБ, врхунски. Дакле, то је једина, очигледно несрећа Ђиласова и ове екипе око њега, што заједно са Мишковићем, нису то успели да приватизују, нису стигли, нису рачунали да ће брзо тако отићи, већ је кренуло.
Прво су поставили Мишковићевог директора из „Делте“ за директора ПКБ. Ставили човека који је радио у компанији „Делта аграр“, онда узели кредите, направили око 80 милиона евра дуга, не милиона динара, 80 милиона евра дуга, онда фиктивно, не урачунавајући те дугове, прогласили да су направили добитак од преко милијарде динара и дали свом менаџменту, пазите сад у градском предузећу 650.000 евра бонуса.
Људи, па то Американци нису радили. Преко плате, преко свега, а радили су за плату. Онда, да не губим време да вам причам о механизацијама, али када су куповали механизацију, овај директор који је дошао из „Делта аграра“, шта мислите од које фирме је ПКБ почео да купује механизацију? Случајно од „Делте“. врхунска ствар. То је одговорност, поштење, нема сукоба интереса, све набавке баш „Делта аграр“, бивши директор „Делта аграра“ све су лепо спаковали, али нису успели да то ставе, а дугове направили толике, па та фирма да је нешто могла да заради, ваљда би тај градски буџет био пун, а ми затекли рупе у градском буџету. Градски дефицит је био 20%, то је било апсолутно немогуће. Фалило је 20%, од дивног и успешног Београда.
Тако су одговорно водили политику да је 2012. године било питање не само да ли ћемо моћи да исплаћујемо и једну пензију више, да ли ћемо моћи да исплаћујемо плате. Хоће ли Србија уопште успети икада да стане на своје ноге.
А што су нас уважавали у свету, то је било чудо. То ако дође трећи секретар неке амбасаде у посету да нас посети, били су срећни тада. Данас, када Александар Вучић води државу, долазе и председник и премијер Кине, долази председник Русије, долази премијерка Немачке, долазе председници и премијери из скоро свих европских држава, долазе председници и премијери великих држава света и од САД, Индије, свих других који поштују ову земљу и данас Србија има свој глас. Данас Србија може да победи у међународним форумима, у биткама које води. Не у свим, морамо још да се боримо, али данас Србија бар зна шта ради, јер Александар Вучић води рачуна о својој земљи и свом народу, а не о својој фотељи.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министарка Јоксимовић.
ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ: Хвала.
Ако могу да додам нешто, пошто сте поставили питање око тога зашто је неко у УН. Знате, ми сви заборављамо да у тренутку када је измештен процес преговора из УН под окриље ЕУ, међународна управа није била суспендована на КиМ. Није ни данас суспендована међународна управа на КиМ и то сви врло често заборављамо.
Требало би такође да се сетите тога пошто постављате питање зашто је или како је или која политика је доживела крах? Мислим да би требало да поставите питање како је могуће, ево ја као министар за европске интеграције то питање често постављам, како је могуће да ЕУ као неко ко олакшава дијалог и гарантује споразум тиме што је мадам Ештон потписала заједнички као висока представница за заједничку спољну и безбедносну политику, наследила је мадам Могерини која је посредница, дакле, како је могуће да Бриселски споразум са гарантом ЕУ и са недавним обећањем да ће до 4. августа бити успостављена зеједница српских општина, како је могуће да ви не постављате питање, а ја као министар у Влади задужен за европске интеграције постављам?

40/1 БМ/ИР 17.35 - 17.45

Дакле, како је могуће да се то дешава? Које су гаранције, дакле, која даје ЕУ, него из Србије иду писма о томе да се Федерика Могерини замоли да се сачува територијални интегритет Косова и мултиетничност Косова. Па, зашто госпођи Могерини нисте писали писма о томе, зашто 4. августа није успостављена заједница српских општина и зашто и како ЕУ настави и наставља да гарантује примену Бриселског споразума?
У таквим околностима, предлог решења, дакле које може да иде официјелно, неофицијелно, разговара се у флексибилним моделима, нажалост доживљава крах, знате у ком смислу? У смислу да они који само зато што не подржавају Вучића и ову Владу се саглашавају са истим ставом косовских Албанаца око тога да неће да говоре ни о чему, не ни о неком разграничењу, ни о заједници српских општина, ни о чему неће да разговарају. Па, то је крах, када нема националног јединства око идеја које могу да буду спроводљиве и оствариве и када се зарад политичких поена урушава могућност која се отворила мукотрпним и дуготрајним дипломатским чињењем и мудром политиком ове Владе и Вучића.
И, ви постављате питање која је то политика? Ваша је политика доживела крах, јер нисте спремни да подржите оно што је разумно, рационално и спроводиво. Ви се саглашавате са онима који не деле наше интересе. Е, то је крах, када немамо… Ми можемо да се не слажемо око свих решења, ми можемо да се не слажемо око читавог низа унутрашњег, спољнополитичких одредница, то је све легитимно, али ако нема макар и јавног националног јединства у тренутку када се преговара најважније питање, ја мислим да је то крах ваше политике, а то је само наставак онога што је започето нажалост и пре 2011. године, и које се сукцесивно спроводи, до неке 2013. године, када Бриселским споразумом уз медијацију ЕУ, онако како је морало да буде, јер је измештен процес преговора, успевамо да створимо маневарски простор да нека вин-вин, како би се у теорији рекла, ситуација дође на дневни ред.
Према томе, ако сте питали која политика, знате, за мене је право питање -како није успостављена заједница српских општина 4. августа? И, шта ћемо, ја питам, наравно, питам и ЕУ, наравно, и то питање постављамо, и ја бих волела да и ви постављате, а не Вучићеву политику да доживљавате као крах, него је крах када се слажете са онима који су против интереса Србије. То је све што имам да вам кажем.
ПРЕДСЕДНИК: Министарка Кубуровић.
НЕЛА КУБУРОВИЋ: Захваљујем уважена председнице.
Уважени народни посланици, да не буде да не одговарамо на питање. Поставило се питање шта се то десило са српским судовима на Косову и Метохији? Чини ми се да онај ко поставља питање, управо само критику упућује себи. Подсетићу вас, до 1. јануара 2010. године, на територији Косова и Метохије било је 15 општинских судова, шест окружних судова, један трговински суд. Гле чуда, 1. јануара 2010. године ниједног тог суда више није било, остаје само огољени Основни и Виши суд у Косовској Митровици.
Шта се десило са свим судијама тих судова? Сви су разрешени. Остали су без посла, без икакве функције, са бедном накнадом која им је била омогућена на наредних шест месеци. Зашто је битно шта се десило 2008. године, када је укинута надлежност УНМИК-а, када је пребачено са УН на ЕУ? Врло је битно, зато што је тада председник Републике Борис Тадић, позитивно одговорио на писмо генералног секретара у свих шест тачака које је достављено, сложио се са њим да Еулекс преузме надлежност, да пре свега преузме надлежност и у правосуђу. Управо је захваљујући таквој политици, која је била потврђена одлуком Владе Републике Србије исто 2008. године када је донета одлука о распоређивању мисије Еулекса, српски суд је остао апсолутно без икакве надлежности.
40/2 БМ/ИР

Да ли је могао да се спроводи било који кривични поступак у српском суду? Апсолутно није. Да ли је постојала асистенција полиције? Апсолутно није. Да ли је могао било који извршни поступак да се спроведе? Апсолутно није. Остала је искључиво надлежност да се воде неки ванпарнични поступци, да се доносе одлуке које нико није могао да спроведе.
Шта је урадила ова Влада? Ова Влада је омогућила да Срби на Косову и Метохији имају српске судије, да имају српске тужиоце, да им суде српске судије и тужиоци, да им се суди на српском језику, да имају одлуке које могу да спроведу, који могу да остваре неко своје право, и плус сваком судији и тужиоцу је обезбеђена пензија. То нисте мислили 2009. године када сте спроводили катастрофалну реформу правосуђа, када сте све те судије, 2009. године је донета одлука, а почела је да се примењује 1. јануара 2010. године. Тако да, о укидању српских судова на Косову и Метохији можете само да захвалите својој политици.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар Вулин.
АЛЕКСАНДАР ВУЛИН: Знате, ми идемо у Савет безбедности УН зато што он јесте важан, зато што Резолуција 1244 није укинута и ми је бранимо, и ићи ћемо на сваки форум, колико год он био важан или неважан, да бранимо интересе Србије и да бранимо интересе српског народа на Косову и Метохији.
Али, оно што сте ви урадили је да сте управо искључили или умањили утицај Савета безбедности УН на свакодневни живот на Косову и Метохији уводећи Еулекс, а умањујући утицај УМНИК-у, избацујући УМНИК полицију, а уводећи Еулекс полицију, уводећи у потпуности земље које су признале Косово. То без Срба није могло, то сте ви урадили.
Ми од 2012. године до данас само покушавамо да исправимо штету и да кренемо да нешто променимо, да сачувамо српску државу на Косову и Метохији, а можемо и да се правимо као ви, ништа не признајемо, а онда када нас притисне неко из Европе, признамо све, прихватимо све и наравно, продамо Србе на Косову и Метохији. Тако сте увели Еулекс, тако је Еулекс ушао, тако сте увели управљање границама, не административном линијом, границама. Тако сте пристали да се уведу РКС таблице, за оне који не знају то значи република Косово таблице, за нас неприхватљиво. Тако сте пристали и на укидање српског правосуђа. Тада сте укинули српско правосуђе, а могли смо да кажемо овако – нема везе, не, ништа ми не признајемо, нека им суде Албанци, то је довољно, нека им суде Албанци, у реду. Нека им суде како хоће и где хоће. А, онда их, као што знате, силом и насиљем које више нема ко да спречи, јер нема оружане снаге наше државе тамо, када их одведу у неки затвор, ухапсе их из било ког разлога, ми ћемо рећи – нека им суде Албанци, ми то не признајемо.
Нама је стало до живота сваког од тих људи. Морате разумети да је тамо људи живе у условима који нису услови уређене државе Србије, него живе у условима где имате више разбојништва и више насиља у државним институцијама него на улици само ако сте Србин. Па, јел боље да има српског судију у Митровици него да има албанског? Је ли боље да има Србина у полицији, шта год да пише на њој, него Албанца? Питајте Србе на југу како им је када имају јако мали број српских полицајаца у КПС-у, а колико су сигурнији Срби на северу зато што их имају и важно је што их имају.
Ви сте цртали границу између Срба и Срба, а ми смо испреговарали да се направи фонд за север Косова и Метохије од тих царина које сте ви увели. Па Срби на Косову и Метохији на северу Косова и Метохије сада имају милионе евра које сами одлучују где ће потрошити.
40/3 БМ/ИР

Нисмо дали ни да иде преко њиховог буџета, него мора да иде преко банке да се не би на било који начин урушила статусна неутралност. И тада смо на њихов ужас, успели да нацртамо границе севера по први пут, јер оно на шта се односи Споразум о формирању Фонда за развој севера је први пут нацртало где је север. До тада, ни међународна заједница, а о Албанцима да не говоримо, нису ни признавали постојање севера као посебног региона, него су хтели да нас утопе у албанске регионе, па да се онда на основу тога, на основу рачуна о броју становника, да се на основу броја одлучује.
(Народни посланик, Славиша Ристић, добацује.)
Можете слободно да добацујете, можете и гласније, можете јаче. Требали сте да добацујете неким другима. Требали сте то да добацујете онима који су пустили браћу Мазреку. Требали сте то да добацујете онима који су пустили две и по хиљаде албанских терориста и донели за њих Закон о амнестији.

41/1 МЗ/МЈ 17.45 – 17.55

Године 2004. требали сте да добацујете тој држави која није урадила ништа. Требали сте да добацујете 2004. године, господине, да кажете – где је војска, где је полиција, где је српска држава када гори Косово? Требали сте тада да добацујете, нисте добацивали. Па, пошто нисте добацивали тад, ћутите сад. Сад ћутите, јер тада сте ћутали. Требали сте да добаците 2008. године, да кажете тадашњој држави, да јој кажете, тој држави – зашто не реагујете, шта радите, што ћутите? Пошто тад нисте добацивали, сад ви ћутите, јер немате сад право да говорите. Те 2004. године када су ћутали, што нисте говорили 2005. године кад сте изручили генерала Лазаревића, а били сте у власти и сви заједно сте били власт? И то је био ваш одговор на погром 2004. године, изручите генерала Лазаревића. Тада сте требали да добацујете, а не треба да добацујете сада. Ако је нека политика доживела крах, онда је то та политика, то је та политика. Правимо се да не признајемо, а молимо само да прођу избори, па признајете шта хоћете и ми ћемо помоћи у томе.
Дакле, то је та политика и то је политика која је доживела крах, тада сте требали да добацујете, жао ми је што нисте, ево, ту вам је и министар из косовске владе, министар пољопривреде, дакле, требали сте њему да добацујете тада. Када сте тада ћутали, онда можете да ћутите и сада. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Изволите.
МИРОСЛАВ АЛЕКСИЋ: Господо министри, очигледно да сте се ви збунили. Питам ја а ви одговарате, а не обрнуто. Ни на једно од осам питања које сам поставио нисте дали одговор, осим што сте коментарисали оно што сам ја говорио.
Ти терористи који су убијали полицајце и војнике, господо министри, па, седе са вама у власти Косова. Тај Рамуш Харадинај је премијер кога сте ви подржали, ваша Српска листа. Ви са њим седите доле, кога ви оптужујете сада за то? Опет је неко други крив за то, је ли? И то што ви упорно бежите од одговорности, шест година владате, шест година тражите кривце у некоме другоме за све ваше неуспехе, зато што сте сву власт потписивањем Бриселског споразума дали Албанцима и што сте били на ивици да издате и територију Републике Србије, зато што су данас грађани Србије задужени за 10 милијарди евра нових од како сте на власти, имају најниже плате у региону, најниже пензије, имамо најнижи раст у свету, у Европи имамо најнижи раст БДП-а и ви тражите неке друге.
Знате како, господо министри? Ако радите неки посао, а ви сте на власти шест година, не тражите алиби у другоме, него ако не знате, повуците се. Поднесите оставке, склоните се, дајте некоме другом ко неће оптужити свој народ, ко неће оптужити српску цркву, ко неће оптуживати неког ко је владао шест година пре њих да је крив за све што су они урадили. У Србији и у народу постоји реч одговорност, која очигледно за вас не представља ништа. Престаните да брутално лажете грађане Србије. Бићете уписани у суду историје.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Дајем реч посланику Маријану Ристичевићу. Изволите.
МАРИЈАН РИСТИЧЕВИЋ: Даме и господо народни посланици, господо министри, ја се слажем са једном речју коју је рекао господин Алексић, а то је одговорност.
Прочитаћу вам депешу америчке амбасаде од 17. децембра 2007. године. Званичник Демократске странке председника Тадића, Вук Јеремић, упорно је молио Сједињене Америчке Државе да одложе признање Косова до окончања Тадићевог реизбора, како би осигурале демократску победу и одржале пут Србије ка европским интеграцијама. Даље каже америчка амбасада у тој депеши коју је објавио Викиликс – Борислав Стефановић, који је близак председнику Тадићу, рекао је да је председников
41/2 МЗ/МЈ

реизбор од критичне важности за остварење ДС-овог циља, успостављању снажне везе између САД и Србије. У том смислу, Стефановић је упорно молио Сједињене Америчке Државе, светионик слободе, како је он рекао, да одложе признање Косова до окончања другог круга председничких избора. Одлагање косовске декларације омогућило би Тадићу да избегне пораз, то каже Стефановић у депеши Викиликса. Питам министра унутрашњих послова и министарку правде, ако се врати, да ли је ово кривично дело које се зове кривично дело велеиздаје?
По питању граничних прелаза на Брњаку и Јарињу, 26. јул у 23.17 часова, „Срби вечерас на блокадама код прелаза Брњак, ситуација у општини Зубин Поток вечерас је мирна, али напета, председник општине Зубин Поток Славиша Ристић рекао је вечерас Танјугу да су људи узнемирени због последњих дешавања у тој општини и да ће остати на блокадама на прелазима до јутра, али и наредних дана“, 26. јул у 23.17 часова. Ако лаже Славиша, не лажу папири.
Следеће питање је за министра одбране. Шта ће Србија предузети у даљем наоружавању, јер постоји изрека да је сулудо рећи – али само добро наоружана и опремљена војска може сачувати мир, имајући у виду неке спољне силе које желе да заваде балканске државице и балканске народе? Ја мислим да и ми само добро наоружани и опремљени можемо сачувати мир. И с тим у вези, колико може, да нам каже нешто у вези са модернизацијом војске и добром опремом.
Питање за министра здравља – колико је деце лечено у последњих пет година о трошку РФЗО-а, колико у последњих година из буџетског фонда и да ли је њему познато да је неко из та два фонда одбијен, а да је поднео уредни захтев?
Питање за министра животне средине – шта ће предузети у збрињавању животне средине, уклањању дивљих депонија?
Питање за министра полиције и правде – шта ће предузети…
(Искључен микрофон.)
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Изволите, реч има Александар Вулин.
АЛЕКСАНДАР ВУЛИН: Ево, оно што је питање из моје области.
Држава Србија је заузела став војне неутралности, као што знате, одлуком овог високог дома. Војна неутралност говори да морате да будете наоружани, способни и спремни да одговорите на сваку претњу, не чекајући помоћ од било кога другог, јер помоћи неће ни бити. Војна неутралност је најчаснији избор, али и најтежи избор. Војна неутралност омогућава да сами доносите одлуке, али исто тако и да се сами наоружавате и спремате за оно најгоре. Војска Србије мора да буде толико снажна, толико наоружана да је фактор одвраћања сваком потенцијалном агресору. Ми се не наоружавамо да би било кога напали, да би од било кога узели земљу, воду, ваздух, већ само за то да наша земља, вода и ваздух остану наши и да ми одлучујемо у својој земљи како ћемо живети. До 2012. године Војска Србије је плански уништавана. Њено наоружање, њен кадар, њена имовина, све оно што једну војску чини је било плански уништавано. У то време смо имали председника Републике, врховног команданта, који је рекао – шта ће нам војска, нећемо више никад ратовати. Рећи то на Балкану је у најмању руку неодговорно.
Ми ћемо, захваљујући на првом месту политици из времена Владе Александра Вучића, која је обезбедила довољно новца да можемо да купујемо наоружање, обезбедити да идуће године, након што потпишемо и споразум са Белорусијом о набавци још четири „мига“, имамо 14 „мигова 29“, са одговарајућим унапређењима и модернизацијама, тако да можемо да кажемо да ћемо имати 14 „мигова“ у генерацији „четири плус“, што никада нисмо имали и што је нешто што у
41/3 МЗ/МЈ

региону нема нико. Идуће године такође очекујемо да ће у Србију стићи и три хеликоптера Ми-17, већ имамо два потпуно нова, четири борбена хеликоптера Ми-35, што су хеликоптери који су светски врх, нема бољих на свету и то је нешто што никада нисмо имали. Имали смо много раније током 90-их, имали смо два Ми-24, која су сада потпуно неупотребљива и, наравно, потпуно девастирана јер су их после 2000. године ставили на ледину и оставили да труне, а они су могли још дуго, дуго да раде и штите небо наше земље, али војска није требала, зато су то плански уништавали.
Дакле, четири Ми-35, хеликоптери који ће заиста значајно побољшати способност наше војске.
Такође, стићи ће још пет хеликоптера Х-145, говорим само о војсци, али ту је и полиција која ће такође добити још четири хеликоптера Х-145, који су најмодернији и најбољи хеликоптери у својој класи. Хеликоптери ће бити наоружани, дакле, моћи ће да одговоре на сваку претњу.

42/1 ЈЈ/ИЋ 17.55 – 18.05

У првом кварталу идуће године у Србију ће, по Споразуму о војно-техничкој сарадњи са Руском Федерацијом, стићи 30 тенкова, модернизованих. Стићи ће 30 БРДМ-ова, такође ремонтованих и модернизованих. Очекујем да ће до краја године у наоружање наше војске ући и најновије хаубице Нора, као и најновије оклопно возило „Лазар“, „Лазар 3“. Купили смо најмодерније пушке, купићемо још најмодернијих пушака белгијског произвођача „Херштал“.
Српска војска напредује. Никада до сада нисмо имали тако висок ниво материјалних резерви, ратних резерви, трупних резерви. Никада до сада нисмо имали да сваки припадник војске, активни припадник војске, има по две униформе М10 и још једну радну М93, да има нов комплет чизама.
Никада се толико није улагало у војну инфраструктуру, да се ради од хангара за смештај технике до касарнског уређења за смештај наших војника. Плате нам се повећавају и у апсолутном и у релативном износу, посебно након повећања која такође очекујемо, никада нису биле веће.
Војска Србије није само наоружање, војска Србије су људи, Војска Србије су њени војници, њени официри, њени подофицири, њена цивилна лица. Ниво обуке се диже на далеко виши ниво него што је био пре 2012. године када је урађено нешто што не може да се објасни. Уведена професионална војска, а практично укинута резерва. Свуда на свету, тамо где сте увели професионалну војску као малу, способну, добро обучену и опремљену, појачали сте резерву зато што професионална војска служи да издржи први удар, а онда неко дође. Е, тај неко је после 2000. године једноставно укинут. И, то сада враћамо.
Суочавамо се и са изазовима који до сада нису постојали, па смо тако у оквиру генералштаба формирали Управу за сајбер ратовање, морамо да знамо да нам долазе претње на које, о којима до сада нисмо ништа знали, ни на њих нисмо могли да рачунамо. Сада и то радимо. Војска Србије се значајно јача и значајно унапређује.
Оно што је мени најважније, то је да се поправља и подиже стандард сваког припадника Војске Србије. Да радимо и више него до сада на војном школству, у смислу да војно школство заиста буде војно, да припремамо официре, а не менаџмент у одбрани. Знате, до сада када официр заврши Војну академију њему на дипломи пише менаџер у одбрани, не официр, он је менаџер у одбрани. Е, па враћамо војно у Војну академију и војно у војну гимназију. Уводимо и враћамо, врло важно, средње стручне војне школе, да одшколујемо децу да буду и радарски техничари и авио техничари.
Враћамо, дакле, све оно што је плански и намерно рушено и урушавано, сада враћамо и зато можемо са задовољством да кажемо да Војска Србије постаје не само најјача у региону, него што је најважније, она постаје гарант мира и наше безбедности, наше слободе.
Када се кренуло на север Косова, са већ познатом акцијом „Златна сабља“ са идејом да падне север Косова, војска и полиција су имали такав одговор да се са том акцијом стало и да се одмах одустало. Тако да, када нас питате шта смо урадили, урадили смо то да не дође до крвопролића и да не дође до напада на север Косова и Метохије и урадили смо то да сви знају да се „Олуја“, „Мартовски погром“ никада више неће поновити, а то је могуће зато што имате Александар Вучића који се изборио за то да нам држава буде довољно богата и способна да све ово може да плати.
Ми смо купили више ракета за годину дана, него наши претходници од 2000. до 2012. године, а о укупном наоружању да вам не говорим и капиталном и сваком другом. Ето, то смо урадили. Војска Србије је у стању да сачува наш начин живота, да сачува слободу сваког грађанина Србије. Хвала.

42/2 ЈЈ/ИЋ

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар Лончар.
ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Поштована председнице, поштовани народни посланици, конкретне бројеве ћу вам рећи на питање које сте поставили, а то је 2014. године из РФЗО и буџетског фонда који до тада није постојао, значи, формиран крајем 2014. године упућено је 1975 деце, од 2014. године до сада 2018. године, није још прошла, а за период од четири године, од 2008. године до 2012. године укупно је упућено 509 малишана. Значи, четири пута више малишана је отишло на лечење и велика већина је излечено и то платили два и по пута више него што је било у претходном периоду.
Нисмо сматрали да требамо да ово на сва звона објављујемо и да ту децу и њихове родитеље који су били, који су излечени, да излажемо том медијском притиску и да причају о томе и да кажу ишли смо да их поштедимо, а једноставно свако онај ко је прошао то зна колике су то муке, о чему се ради. Једноставно, ишли да грађани сами осете.
Није само то што смо радили, што су деца отишла тамо, морам да вам кажем, и овог момента да се захвалим, тренутно у Крагујевцу, професор Вентура из Шпаније, оперише наше малишане са највећим деформитетима кичме који се раде само у једном или два центра у свету. Значи, он је дошао овде, оперише наше малишане, не плаћају ни они ни њихове породице, не плаћају ништа. Све је држава организовала и све држава плаћа. Ем не плаћају, ем нису нигде отишли у иностранство. У истом моменту, један од најбољих хирурга из Лондона оперише наше пацијенте са карциономом дебелог црева, без отварања стомака лапароскопски. Обучава наше хирурге, наших 40 хирурга и они то раде у центрима у Србији. Професор из Русије оперишу у Тиршовој нашу децу и преносе знање на наше стручњаке да могу то овде да раде.
Значи, то се у овом моменту дешава док ми седимо и причамо. Још једном желим свима њима да се захвалим који раде свој посао, не јуре, не злоупотребљавају ту децу. Нека је на част онима који злоупотребљавају болесну децу, њихове слике, ставља их на насловне стране за неке промоције своје и за већ њима знане интересе за које се служе.
Ми ћемо наставити овако да радимо, улагаћемо много више, радићемо много боље, али нећемо то да злоупотребљавамо и да претварамо у неку политику. Струка ће да води свој посао и да најбоље што може и да најбоље што зна, имамо изванредне стручњаке, имамо људе који знају, који су цењени и код нас и у свету, они ће радити свој посао, одређивати терапију где ће се и шта ће се и ко ће се лечити. Не дај Боже да нам глумци, певачи, политичари, фармацеутска мафија и остали одређују где ће ко и како ће да се лечи. Немојте то да дозволите ни по коју цену. На дно ће пасти они који то злоупотребљавају, то се увек врати.
Зато вас молим, посебно обратите пажњу. Исцрпели су све, немају више шта да раде. Нема идеја, нема резултата, нема ничега. Ослонили су се на злоупотребу болесне деце. Дно дна. Хвала свима.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Триван.
ГОРАН ТРИВАН: Хвала лепо.
Поштована председнице, даме и господо, само неколико реченица, дакле, Србија је озбиљно намерна да своју животну средину доведе у реду, а питање дивљих депонија једна је од горућих свакодневно гледајући каква нам је Србија.



42/3 ЈЈ/ИЋ

Подсећам вас да је Србија пре неколико година покушала да реши питање дивљих депонија, а да то није било успешно због тога што по мом мишљењу 26 регионалних депонија заправо није стављено у погон. Онда када будемо ставили у погон регионалне депоније, створиће се услови да се све што се одлаже у Србији, одлаже пристојно и у складу са прописима.
У овом тренутку располажемо са информацијом да у Србији има између четири и пет хиљада дивљих депонија што је огроман број. Нисам спреман да у овом тренутку улазим у авантуру трошења новца без да знамо тачно где се то налази. Када утврдимо тачно где се налазе, а ту нам треба озбиљна помоћ локалних самоуправа, ми ћемо том послу приступити. Уверавам вас да ће Србија за неколико година изгледати потпуно другачије него данас.

43/1 ГД/ЦГ 18.05 – 18.15

На крају, дозволите ми да кажем да питање дивљих депонија и нелегалних депонија је заправо питање локалних самоуправа, али да локалне самоуправе, по мом мишљењу, немају довољно капацитета да то саме реше, било да немају новца, било да немају других потенцијала.
На крају, дозволите ми да кажем да постоји светлих примера у Србији. Рецимо, они који су заинтересовани да реше питање нелегалних депонија у својим општинама, нека оду у Национални парк Ђердап и видеће како се то ради. Хвала лепо.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Маријан Ристичевић. Изволите.
МАРИЈАН РИСТИЧЕВИЋ: Даме и господо, следеће питање је за министра енергетике, уједно и за министра животне средине – шта мисли о топловоду Обреновац-Београд, да ли ће то смањити загађења и утицати на ефикасније грејање у Београду и јефтиније?
Следеће питање је за министра енергетике – шта Србија предузима да повећамо проценат обновљиве енергије, посебно из пољопривреде, од биомасе и зелене масе?
Даље, питање за министра Шарчевића – како се спроводи дуално образовање, која је одговорност директора у основним и средњим школама, шта мисли о вршњачком насиљу, како то да спречимо у основним, па и у средњим школама?
Питање за министра полиције. Наиме, пре шест месеци је из једне политичке организације, Двери, стигао материјал у моју канцеларију о злоупотребама средстава за изборну кампању. Жао ми је што министар финансија није присутан. Ради се о суми од око 30 милиона динара, која је уплаћена углавном за председничку кампању и нешто за редовно финансирање.
Средства, по документацији са којом располажем и која је мени упућена, изнутра те организације су злоупотребљена. Ви свакако знате да средства која се не употребе у изборној кампањи, изборна листа или изборни кандидат или предлагач је у обавези да та средства врати у државни буџет. То није учињено него је новац, који је политичка организација Двери добила за председничку кампању, испумпан на предузетничке радње њихових чланова, углавном кандидата са претходних избора са изборне листе Двери неких одборника.
Укупно је тако испумпано на предузетничке радње, ја овде имам и шему, негде око 30 милиона динара. Углавном се ради о фиктивним пословима. Даљом провером установљено је да су средства подигнута у кешу и вероватно враћена лицима која воде организацију Двери. Овде се ради о кривичним делима и зато ми је жао што министар финансија није присутан, с обзиром да ови поштењаци око Ђиласа су свакако препоштени и пречестити, па да се ово испита.
Дакле, ради се о утаји пореза, ради се о прању новца и стога мислим, а обавестио сам и Управу криминалистичке полиције, што је била моја обавеза, обавестио сам Више тужилаштво и Тужилаштво за организовани криминал, што је такође била моја обавеза и зато питам министра полиције, а касније и министра правде шта ће предузети да се ова финансијска малверзација гони, односно да се на праведан начин истражи, јер мислим да се политиком не може аболирати одређени криминал.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има министар Антић. Изволите.
АЛЕКСАНДАР АНТИЋ: Даме и господо народни посланици, захваљујем се на овом низу питања. Кренуо бих по реду.
Топлодалековод Обреновац-Београд, по мом дубоком уверењу, један од најбољих енергетских пројеката који се у Србији у овом тренутку развија. Реч је о
43/2 ГД/ЦГ

пројекту изградње пре свега инфраструктуре дугачке 26 км од Термоелектране „Никола Тесла А“ до новобеоградске Електране која у овом тренутку као енергент за грејање огромног броја Београђана великих површина и стамбеног и пословног простора користи гас који има за циљ да обезбеди да се део енергије која се производи у Термоелектрани „Никола Тесла“ путем тог топлодалековода испоручи у електрану на Новом Београду и да се та енергија користи за загревање новобеоградских станова, али узимајући у обзир да је из Топлане Нови Београд прешао магистрални топловод и испод Газеле и тај капацитет ће се користити за грејање једног дела станова и пословних простора на територији да кажем централних градских општина.
Реч је о пројекту вредном 227 милиона долара. Тај пројекат и комерцијални уговор за развој тог пројекта је потписан са кинеском компанијом Чајна Пауер. У овом тренутку се ради на завршетку финансијске конструкције за финансирање тог пројекта и оно што је кључни разлог зашто га ја карактеришем као један од најбољих пројеката је пре свега један веома брз период повраћаја те инвестиције узимајући у обзир да он гарантује да ће минимум, по садашњем нивоу цена, 43 милиона евра бити уштеда на коришћењу гаса на годишњем нивоу, тако да је реч о пројекту који се враћа у неколико година, четири до шест година и као такав је добио сву подршку и Владе Републике Србије и града Београда да се даље развија.
Наравно, поред те економске заиста снажне перформансе, има још два важна елемента. Утиче с једне стране додатно на енергетску безбедност Србије, јер ми сад енергент гас, који је увозни енергент, који користимо у овом тренутку, супституишемо домаћим енергентом. Колега Триван неће бити срећан пошто је реч о угљу, али објективно тај угаљ се у ТЕ „Никола Тесла“ већ сагорева и сам по себи неће стварати додатно загађење у Обреновцу. Али, с друге стране, грађани Београда, па и колега Триван међу њима, ће бити срећни зато што ће се у београдским електранама, у новобеоградској електрани смањити ниво загађења, тако да кумулативно посматрано ми имамо значајан еколошки утицај, имамо значајан финансијски ефекат и имамо оно што се у Србији у овом тренутку не калкулише и не претвара у новац, али у модерном свету је то … понављам, можда је у питању број један у енергетици, а то је енергетска сигурност и безбедност која постаје далеко већа.
Ја сам срећан што се тај пројекат развија. Ја се за тај пројекат са мојим колегама борим већ више од двадесет година, узимајући у обзир да је тај пројекат почео да се развија још давне 1997. године. На жалост, услед недостатка финансијских средстава он није ишао у динамици која је била предвиђена, али још на већу жалост 2004. године генијалним одлукама тадашње градске власти тај пројекат не само што је заустављен, него су повађене цеви и затрпани сви радови, тако да ми сада морамо да кренемо испочетка.
Када су у питању обновљиви извори, ова Влада је направила заиста капиталне резултате и помаке на том плану. Морам с поносом да истакнем да је у последњих неколико година за време ове и претходних влада, а у периоду од нпр. 2012/2013. године до сада на мрежу постављено око 150 мегавата нових капацитета за производњу електричне енергије у Србији и сви су из обновљивих извора.
Мислим да је то нешто што заслужује подршку овог парламента и нешто са чиме треба наставити. Оно што могу да потврдим и пред парламентом и пред грађанима Републике Србије, да ћемо ми велике резултате остварити и у овој години и до краја године. До краја године ми планирамо поред ових 150 мегавата, који су већ на мрежи, додатних 200 мегавата. Пре свега је реч о енергији ветра, пре свега је реч о Војводини, пре свега је реч о јужном Банату и са тим трендом настављамо и у 2019. години, када очекујемо додатних око 200 мегавата.

44/1 БД/МТ 18.15 – 18.25

То нас доводи, и ја очекујем 2016. године да ћемо у Србији имати више од 600 мегавата из обновљивих извора, у шта не рачунам велике хидроелектране на Дунаву и Дрини, које су већ у нашем енергетском систему.
Слажем се са колегом Ристичевићем да је биомаса један од највећих развојних потенцијала Србије, узимајући у обзир чињеницу да је Србија богата и шумама, али пре свега, пољопривредном производњом. Отприлике када ми посматрамо укупан потенцијал Србије, када су обновљиви извори у питању, око 60% тог потенцијала представља управо биомаса.
Ми дајемо снажне подстицајне мере за развијање пројеката и из биогаса и из биомасе, мада је у суштини све то биомаса само различите технологије. И, на данашњи дан, колега Ристичевићу, ми на мрежи имамо 27,5 мегавата производних капацитета из биогаса и биомасе и са тим настављамо. Они се не налазе на квоти. За то не постоји ограничење. То је нешто за шта ми желимо да наставимо у континуитету, да подижемо снагу тих инсталисаних капацитета.
Желим да позовем људе у Србији, пре свега пољопривредне произвођаче у Војводини, да тај један снажан потенцијал искористе и да заокруже свој систем зелене економије, од производње пољопривредних производа, преко сточарства и све оно што им из тога преостане да врате у енергију, што, ја мислим, да ће изузетно добро утицати и на њихове буџете. То је оно што је политика ове Владе.
Захваљујем се и председнику Републике што имам снажну подршку да развијамо ове пројекте и овакву политику у области енергетике и ми ћемо са тим, без сумње, наставити. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ (Владимир Маринковић): Хвала, министре Антићу.
Реч има министар Младен Шарчевић.
Изволите, министре.
МЛАДЕН ШАРЧЕВИЋ: Хвала, председавајући.
Ово су била у ствари три питања. Почео бих од првог, које се везује за дуално образовање у Србији.
Не тако давно смо у овом дому усвајали Закон о дуалном образовању и на неки начин могу и да реферишем да су почетни резултати више него добри, да смо у првој години имали већ 8% ученика у оквиру средњег стручног образовања које се определило за овај профил и модел, а да смо имали 19 образовних профила. Уз сва порицања да су неки од профила вештачки у несташици, показали су уписи у средње школе који су се десили и ове јесени и прошле јесени.
У међувремену, у сарадњи са Заводом за унапређивање васпитања и образовања, креирано је још 13 дуалних профила и овог пута смо тежиште ставили на образовање у области туризма и угоститељства, као растуће гране привреде у Србији, нарочито за ИТ сектор дуални модели који могу одмах да крену у рад, мехатроничари, затим, сви модели у грађевинарству и показало се да је и то био успешан потез.
На многа места су се јављала два или три ученика, чак и за бравар заваривач, где је била прича да их не треба више од два, сећам се и те дискусије, на шесто по три места јавило се 980 ученика. Да не говорим да ово што је малопре министар Вулин рекао, да она сарадња између Министарства одбране и просвете у домену Ваздухопловне академије је пун хит. За та занимања механичара за авио моделе и све друго, јавља се 10 на једно место. Значи, то су деца која имају сигуран посао, која имају сигуран приход и чије породице су јако задовољне да ово може да им се оствари.
Посебно смо обратили пажњу на средине које имају доста ромске популације, јер због осипања деце после основне школе или током основне школе,

44/2 БД/МТ

схватили смо да су дуални модели образовања итекако благородни да се ово деси у позитивном смислу.
Оно што смо урадили на свој начин, направили смо наш национални модел дуалног образовања, поредећи га, наравно, са развијеним земљама, али и са не намером, а и немогућности да преписујемо нити од Швајцарске, ни од Немачке, ни од Аустрије, али уз велике похвале, пре свега Владе Швајцарске, њихово менторство у средњем стручном образовању је потпуни успех.
Ми смо у другој години примене ових модела са 31 профилом дошли до заиста фантастичних података. У питању су 83 средње школе, у питању су 1.380 компанија, тај број се стално мења, које су ушле тврдо у дуал и преко 3.000 које су се изјасниле о намерама да уђу у ту причу. Значи, 23% ученика су у средњем стручном образовању у суштини у дуалу, што нико није очекивао и ту смо добили све похвале из ЕУ, али и од нама драгих земаља партнера који су ово смислили и показали да је то одлична прича.
У сваком случају, ово има и своје васпитне конотације, јер ученици који одлазе у компанију да имају праксу, имају итекако прилику да се уз образовање, уз рад, уз присуство ментора, инструктора у компанији, што је јединствено код нас, управо да не би деца била изложена некој тортури и било ком неком непријатном моделу, а то су они наши наставници стручне праксе, који би у случају да то нисмо увели остали без посла. Тако смо нашли двоструку корист за тај исти модел. И, мислим да ћемо то тако наставити тако што разговарамо са људима из локалне самоуправе, разговарамо комором, са регионалним коморама, са компанијама.
Значи, никад није било тешње сарадње него између Министарства просвете, науке и технолошког развоја, привредних комора, Удружења послодаваца и они су нама заиста партнери.
У оквиру високог образовања, а на извештај Агенције, односно Комисије за акредитацију и проверу квалитета европског модела, то је ЕНКВА, ми смо у тела као што је Савет за високо, национални, као што је Комисија за акредитацију, односно Национално акредитационо тело, увели представнике привреде, и то, могу вам рећи, „Нордеус“, „Мајкрософт“, „Горење“, „Алко банка“ и многи други виђени послодавци у Србији су јако радо прихватили своје учешће.
Ми тренутно, иначе, радимо и бићемо вероватно у фебруару, ако све буде како ваља, у овом дому са Законом о дуалном образовању на високом. Реформе које радимо са струковним образовањем, прављењем академија, смањењем малих група, лоших модела и програма, у суштини везујемо онај успешнији део тих прича са универзитетом, али и територијално уређујемо на бољи начин тако што су оне јако везане за привреду.
Укупан банкарски сектор, укупан сектор ИТ, укупан сектор машинства, свих технолошких факултета, саобраћајних, су јако заинтересовани. Послодавци који дођу да понуде стипендије на завршним годинама машинцима, ЕТФ-овцима, ФОН-овцима су закаснили, морају много раније да се спусте. То нас је понукало да кренемо да радимо закон о измени стандарда студентског, који ће увести потпуно и новије и квалитетније моделе стипендирања. А, дуално на високом је једна врста доброг стипендирања. Овог пута немамо онај одијум да се ради о малолетним лицима, говорим о пунолетним грађанима, који би иначе, ако не добију шансу у добрим компанијама, у развојним центрима, сигурно потражили негде напољу.
Мислим да на овај начин заустављамо и ту линију одласка мозгова и младих људи и дајемо им шансу да то већ од прве године учења и студија могу да у својој земљи искористе за добробит, а дајемо сигнал добрим компанијама да им се
44/3 БД/МТ

исплати да дођу у Србију, само зарад не јефтине радне снаге, него разлика између трошкова живота између једне Швајцарске и Србије, између једне Немачке и Србије. Ко не зна о чему причам, довољно је да оде једном у Швајцарску и да види колики је рачун за становање, за храну и све друге ствари. А са тим новцем наши млади људи могу да заиста имају висок стандард.
Тако да, ја ћу извештавати сваком следећом приликом који су нови модели и профили и докле смо стигли када је дуал на високом.
Друга тема је улога директора школа. Изменама закона, које смо такође овде донели, системског, о основама система образовања и васпитања, дошли смо до тога да се уводи лиценцирање директора школа. Значи, ту је за сада нама показала основа, а то екстерно вредновање. Имали смо и данас састанак са људима из ОЕЦД-а, из Европске комисије, где је то екстерно вредновање послужило као основа сагледавања система и његовог квалитета. Наравно, ја нисам задовољан, и да је то нешто што смо и знали, да је скоро 40% у екстерној јединици или двојци, што нам даје до знања да многе ствари у систему нису на свом месту.
Али, дозволите, позваћу се на чувене примере са Финском и свим земљама које су те моделе пратили. Две године минимум траје процес припрема за реформе и ми смо управо потрошили две године. Али, код нас су и многи делови реформе већ јако видљиви, у домену информатичке писмености основних школа, гимназија, у домену дигитализације система и реформских курикулума који су кренули од ове школске године. Директор мора да буде изузетно обучен и ми смо кренули обуке оних који имају највише оцене и они ће први добити лиценце, а услов у закону да би неко могао да буде директор је да има лиценцу.

45/1 ДЈ/ЛЖ 18-25 – 18.35

Свако кршење закона, свако нереаговање на насиље на било који други модел или сукоб са Агенцијом за борбу против корупције се узима лиценца, те не може да буде директор. Тако ће ту ствари бити поједностављене и без обзира ко га предлагао и шта радио ту су правила строго постављена, а њима је дат ветар у леђа с тиме што ће у новом моделу матрице имати озбиљнију плату. За ту плату мора се озбиљно потруде и да је зараде, те мислим да смо ту на добром путу.
Оно што је стално врућа тема и то је насиље које је присутно, наравно, по целој Европи, и у свим школама Србије. Ја сам дужан да кажем да смо ми имали изузетно мало лоших, тежих случајева на почетку школске године. Бележимо Земун и Краљево, и на томе се интензивно ради и случајеви су ситуирани. Постоји још увек проблем да неке школе, односно њихови менаџменти не реагују на време, не реагују адекватно, али ако не јаве у току 24 сата долази до аутоматске смене директора, и онда иде истрага шта је рађено, како је рађено итд.
Ми смо ове године појачали систем тиме што смо укључили 155 психолога од неког периода како је то било нестало из неког разлога и тиме смо дали шансу да у школама се неко тиме боље бави, јер психолог зна каква је структура породице, педагог, они сарађују са центрима за социјални рад, они могу да уђу у те финесе. Уз чињеницу да ми сада дизајнирамо нови однос школа и породица, дизајнирамо у новом закону те тзв. општинске савете родитеља, родитеља ћемо, законом смо то већ донели овде, обавезали да буде одговорнији. Узео сам пример Панчева 86 родитеља је платило озбиљну казну зато што је правдао изостанке, али има и озбиљно право да учествује у тиму за квалитет, да каже да ли тај наставник касни на час или било шта друго ради шта не треба. Не мора да процењује његову стручност, има ко то ради.
То су краткорочне мере и то је оно што постоји, СОС телефон, што постоје тимови за квалитет у Министарству, што ако не реагује наставник, разредни старешина, психолог или директор, мора да се родитељ хитно јави школској управи, инспекцији или мени лично. Ми то заиста мислим да смо намерно све извадили из тепиха на површину да би се знало који је обим тог проблема. Тако се у једном тренутку учинило да је тога више. Пратимо и статистику, не сматрамо да је један случај потребан, не можемо добити Нобелову награду што ћемо направити систем где тога нема, али ћемо то имати у пуној контроли и за добробит деце. И увек је ученик основни интерес приче.
Дугорочне мере, неки дан смо помињали овде, имао сам питање од колега везано је било за, мислим да ме колега Балша баш питао, а то је око стратегије образовања које се налази од 2020. године и ми ове године, с поносом могу да кажем, покрећемо пилот пројекат са 100 школа целодневне наставе и једносменског рада. Нажалост, то је стара стратегија написала, Акционим планом нико није радио.
Ми смо почели акт о мрежи и прича је стала, јер локал то некако развлачи, крајњи рок је 19. март следеће године. Интензивно ћемо после разговора о платама и синдикатима прећи на ту тему. Циљ је да све школе, значи са овим, условно речено, вишка наставника, због депопулације, добију нови ресурс, и да ти људи не брину за свој посао, а да продужимо боравак ученика до 16-16,30 часова, где добијају нове компетенције, нове садржаје и спорт и информатика и све. Потпуно се умањује проценат насиља, то су радиле Немачка и многе друге земље, то је процес који ће се радити и овде до 2030. године.
Али, мислим да ћемо у буџету, када будемо овде у Скупштини, представити шта ми сматрамо да треба просвети да би се тај процес убрзао. Мислим да у првој фази треба средстава да се велике школе које споља имају габарите, унутра преуреде да добијемо тај простор што је најскупљи део приче.

45/2 ДЈ/ЛЖ

Кадар имамо, програме имамо. Значи, тако да мислим да је то дугорочно најважнија ставка и она борба која мислим да ће дати резултат. Хвала вам.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала министре Шарчевићу.
Реч има потпредседник Владе, др Небојша Стефановић.
Изволите др Стефановићу.
НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: Само да се укратко осврнемо на тему вршњачког насиља.
Пре свега, с обзиром да је заиста тема која завређује пажњу целог друштва и на иницијативу МУП постоји сарадња са Министарством образовања. Почели смо пројекат у школама, у свим основним школама где у првом, четвртом и шестом разреду имамо предавања која држе полицијски службеници на часовима разредне наставе заједно са разредним старешинама, где деци у овом узрасту између осталог, поред тема које говоре о безбедности у саобраћају, заштити од дроге, алкохолизма, криминала, високотехнолошког криминала, познавања рада полиције и посебног сета предавања која се тичу упознавања, сналажења у ванредним ситуацијама, у пожарима, поплавама земљотресима и свему осталом, посебан акценат стављен је на насиље.
Имао сам прилику да обиђем више школа и да присуствујем и тим часовима и да видим како то деца схватају јер нам је било важно да деца то прихвате да то не буде једно досадно, стерилно предавање које нико неће слушати, да испуни некакву форму, већ да деца схвате да насиље не мора бити само физичко, да може бити и вербално, може бити економско, може бити различито.
Шта то значи у смислу вршњачког насиља, какви проблеми настају и шта све могу да узрокују неком свом другару, неком другом детету које расте поред њих? Ово су стратешки пројекти. Ово су пројекти који ће дати резултате у годинама које су пред нама, јер ми очекујемо као што сада имамо тренд пада такве врсте вршњачког насиља, поготово малолетничког криминала, али не можемо да будемо задовољни док постоји једно дете које је малтретирано у школи.
Зато увек охрабрујемо родитеље, охрабрујемо децу да се обрате школским полицајцима, да се обрате наставницима, директорима школа, да се обрате својим родитељима и да разговарају и укажу на постојање проблема. Институције државе морају да реагују. Не постоји ни једна институција која може да каже, да можемо да кажемо – е супер, школа је дужна да васпита наше дете или ће то урадити полицајац. Не. Увек морамо да имамо на уму и то сваки родитељ мора да зна, обавеза родитеља и свих нас који смо родитељи је да васпитамо своју децу, да наша деца буду наша брига, да ми водимо рачуна о томе и наравно и посао и подршка институција да се не оглуше о било какву злоупотребу или кршења права.
Уз системску подршку где имамо да може са том децом и да се разговара, да су у то укључени наставници, родитељи, хоћемо да их учимо шта је то проблем у сфери интернета, какве су опасности по нашу децу. То су за многе људе нове ствари. Некада родитељи нису кадри да објасне својој деци јер ни сами нису свесни свега. Хоћемо да проактивно са министарством образовања радимо на томе и држава системски приступа овом.
Ово није ад хок. Ово је озбиљно, системски, са довољним бројем људи који су обучени и тренирани, који заједно са наставницима раде на томе да наша деца буду боље заштићена, да наша деца буду сигурнија и то јесте наш посао. Наш посао је да штитимо нашу децу од сваког зла које може да им се догоди.



45/3 ДЈ/ЛЖ

Такође, што се тиче вашег другог питања, Више јавно тужилаштво у Београду добило је кривичну пријаву са вашим наводима везано за политичку странку Двери. Полицији је упућен захтев да прикупља обавештења и Криминалистичка полиција врши, да кажем, проверу навода који се налазе у кривичној пријави. Тужилаштво ће обавестити јавно када наводи буду проверени када буде завршена истражна фаза, обавестиће јавност о томе да ли су наводи основани или нису и шта је резултат те истраге.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Имате ли коментар?
МАРИЈАН РИСТИЧЕВИЋ: Даме и господо министри, надам се да делите утисак да неке наше колеге једноставно су вакцинисане, да кажем тако, од срамоте. Ја вама и нама предлажем, мислим да долазе нека времена када ови споља што нас угрожавају користе ове унутра који су нас некад поткрадали, да морамо бити спремни на та времена, да без обзира на пљувања, на харанге које се буду водиле, на претње које будемо свакодневно добијали, неке добијам и ја, да морамо да будемо отпорни на такву врсту безобразлука, да га тако назовем, јер не могу другачије да га назовем, да будемо отпорни, да будемо јединствени.
Ја као пољопривредник, а пољопривредници сељаци су стециоци ове државе, то Карађорђе свакако назначава на самом улазу, желим оно што добар домаћин жели својој кући, својим укућанима, ја желим а верујем и сви ви, да не кажем нечаст изузецима, верујем да сви ви желите оно што добар домаћин жели својој кући, да ви желите то Србији, да желите да Србија се такмичи не само на Балкану, већ са неким земљама Западне Европе по квалитету живота и стандарду својих грађана.
Због тога морамо бити храбри. Олуја чини да храстови пуштају све дубље корење, то је изрека и ја се надам да ћемо сви заједно, ми који желимо добро Србији, то учинити.
Ја позивам и оне друге да се ману неких беспотребних зађевица, да буду креативни а не споља креирани и да покушају заједно са нама да вуку тај плуг у једном смеру.

46/1 ТЂ/ВК 18.35 – 18.45

Ако га сви будемо вукли на различите стране, онда нећемо мрднути са места. Ја не браним власт, ја не браним државу, ја браним све оне који подижу државу. Није част владати државом, већ је част подизати државу. Ја браним ту државу и све оне који јој желе добро од оних који су као кртице вредни у поткопавању своје државе и све чине да раде против ње. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има Мариника Тепић. Изволите.
МАРИНИКА ТЕПИЋ: Захваљујем, председнице.
У првом блоку имам два, односно више питања за два министра и молила бих да само они одговарају на питања, пошто је пракса, пратили смо досадашње заседање, да и не питани министри одговарају на питања, да одговарају на не постављена питања, да не одговарају на постављена. Моја су врло конкретна.
Прва упућујем министру Небојши Стефановић. Јуче је објављено да је министра Александра Вулина суд новчано казнио због тога што је одбио, односно није у законском року одговорио на питања везана за инцидент на углу улице Бирчанинова и Светозара Марковића током одржавања параде поносе у Београду 2014. године, а у којем је, том инциденту познатом као случај браћа Вучић и Мали против жандарма, односно тужилаштво сада у званичној форми против жандарма, осим Андреја Вучића и Предрага Малог била укључена и Војна полиција.
Информације је затражио Центар за истраживање, транспарентност и одговорност ЦРТА и захтевао је приступ копијама докумената које се односе на овај инцидент, с обзиром да тада ресорни министар Вулин то није испоштовао, дакле није испоштовао закон у Влади Републике Србије, чији је члан, Прекршајни суд га је јуче казнио, јер је то објављено. Разлози за одбијање поступања по захтевима односе се на поверљивост тражених информација, али је Прекршајни суд оценио да тражене информације нису уопште означене степеном тајности – поверљиво, како је ВБА навела, додаје се у јавној објави.
С обзиром да министар Вулин не поштује законе Републике Србије и није одговорио по закону на постављена питања и захтеве, тако да стога ни овом приликом не питам њега, већ министра Стефановића. Од вас ме занима, министре, да ли овако разумете Поглавље 24, да ли овако разумете транспарентност рада Владе Републике Србије и њених органа? Зашто је та правда селективна? Зашто је страначки приоритетна или не, и то ми је нарочито важно, с обзиром да се ово суђење понавља? Дакле, у случају браће Вучић и Мали.
Важно је, такође, зато што је тзв. кључни сведок у овом суђењу препознат као извесни Ђорђе Гачановић који се представља за портпарола једног од полицијских синдиката. На то место га је потписом решења поставио ваш страначки колега са Српске листе Александар Ђорђевић, запослен такође у МУП, али с друге стране се тврди да тај кључни сведок Гачановић није запослен у министарству. Занима ме како неко ко није запослен у министарству може да буде портпарол полицијског синдиката и да тако брани права запослених у МУП? Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Изволите.
НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: Пре свега да вам објасним ову ствар везану за синдикате. Синдикати постоје у форми која је малтене једнака невладином сектору. Дакле, у МУП делује у овом тренутку тридесетак синдиката. Неки имају шест-седам чланова, неки имају 12, 13, 14 хиљада чланова и њима се на основу тога и утврђује, наравно, репрезентативност. У МУП постоје два репрезентативна синдиката. Појављују се у јавности различити људи који се учлањују у полицијске синдикате, што им закон
46/2 ТЂ/ВК

дозвољава а да немају никакве везе са МУП или са полицијом. Њихови ставови не одржавају ни мишљење МУП нити мишљење полиције, али као ни са другим људима из невладиног сектора Министарство нема шта да има замери или да каже да ли су они нешто рекли или нису. Ми само можемо да се огласимо да демантујемо ако нешто сматрамо да вреди демантовани. На крају крајева, са тридесетак таквих организација не можете увек да водите полемику, просто трошили би огромно време на то.
Дакле, што се тиче чланова синдиката, они не морају бити радници министарства. Могу бити грађани који се прикључе. То се дешава. Ми имамо и један број злоупотреба које један део синдиката врши са издавањем тзв. легитимација синдиката које донекле подсећају на полицијске легитимације. Немају сва обележја, али подсећају и неко ко у брзини не погледа јасно да тамо не пише МУП или полиција може бити доведен у заблуду. Многе од њих смо процесуирали, многе смо људе ухапсили због тога, одузели све то, али то се дешавало и дешава се уназад 10, 15, 20 година. То су случајеви које можемо да откријемо онда када се кривично или прекршајно дело почини, а да је употребљена та легитимација.
У сваком случају, што се тиче њих, ту министарство не може ништа да уради, као што не може ништа да уради ни са било којом другом невладином организацијом. Њихово је право да наступају, имају право на јавни став, какав год да њихов став јесте.
Што се тиче овога, морам рећи да сам увек био против тога, поготову када се ради о процесима који су у току. Кад год се дешава судски процес, огроман број питања увек је постављан и у консултацијама са тужилаштвима често се дешава да управо из политичких разлога одређени актери траже информације које би желели да јавно објаве, а које могу да утичу на сам ток поступка, желећи да утичу на сведоке, желећи да врше притисак позивајући их, јавно саопштавајући њихова имена, излажући их прогону, притиску, јавној порузи итд, можда покушавајући да утичу да они промене своје мишљење, и то се у савременом свету, у савременој цивилизацији просто не ради. Дакле, притисак на сведоке, притисак на тужиоце, притисак на овог, притисак на оног. То се просто не ради. Они траже њихове адресе, кућне адресе, телефоне, ко су оперативци полиције који су саслушавали тог и то.
Извините, шта ће то неком? Шта су мотиви некога да зна који је оперативац који се саслушавао неког, његово име и презиме? То зна судија. То зна тужилац. Они су у процесу. Зна адвокат одбране. Они имају право, имају у омоту списа у судском поступку. Шта ће то новини, истраживачком центру? Зашто они желе да објаве имена тих људи, осим ако не желе да утичу на политички на сам процес који је у току? Није ово завршен и окончан поступак, донета правоснажна пресуда. После правоснажне пресуде имате право да знате много више информација. Поступак завршен, окончан. У току, просто, то уопште не звучи нормално.
Наравно, нису сви носиоци јавних овлашћења у различитим независним институцијама заиста аполитични и они се активно баве политиком и доносе одлуке, јер им је закон тако омогућио, доносе одлуке које нису у складу са највећим интересом друштва, него у складу са интересом њихове политичке опције. Не кажем да на то законски немају права, али то није у интересу поступка. На крају крајева, зашто не пусте да се судски поступак заврши?
На крају крајева, у овом конкретном случају, па у пресуди која је била и која је поништена оштећен је баш брат председника Вучића. Суд је тако одлучио, нико се није бунио, нико се није мешао. Суд је донео такву одлуку, о-кеј, доноси одлуку, суђење се понавља даље. Да ли је то овако или онако, да ли се неком свиђа или не свиђа, суд је тако одлучио.
46/3 ТЂ/ВК

Што се тиче Александра Вулина, он је прекршајно кажњен зато што је заштитио право ВБА која је проценила да тако нешто може да угрози интегритет њиховог система. Њихов министар је стао на страну војника, стао је на страну професионалаца и људи који су у Војсци по 20, 30 година. Није их он довео однекуд. То су људи који раде у Војсци. Били су добри у претходном систему, ваљда су добри и сада. Није ваљда да су постали лоши само зато што је Александар Вулин министар. Они су тако проценили, он је стао уз своје војнике честито.
Ја бих тако урадио, сносио одговорност, кажњен због тога судски, прекршајно, али стао уз своје људе, стао уз њихову процену, стао уз процену да оствари нешто да ти људи сутра, када их држава позове, не кажу – наш министар ће нас позвати, продаће нас на први миг. Не, о-кеј, има законска санкција, сноси законску санкцију. То је владавина права. Просто, изабрао је да буде процесуиран.

47/1 АЛ/ИР 18.45 - 18.55

Тако ја доживљавам ову ситуацију и рећи ће и министар конкретније везано за те детаље. Али апсолутно сам против…
(Мариника Тепић добације.)
… чланови Владе одговарају, имају право да одговоре такав је Пословник. Али у овом случају ја хоћу да вам кажем да сам апсолутно против да се откривају док се не оконча било који поступак, док не буде правоснажне судске пресуде осетљивих детаља који могу да утичу на судски поступак и исто такво мишљење веома често заступа и тужилаштво управо зато што не могу људи да раде свој посао ако им откривате детаље.
Хајде да откријемо ко су они који осумњичени, они имају увид у то. Они то знају, али, зашто би неко трећи који није чак ни умешач у поступку, а не једна од страна поступка, зашто би тај неко имао осетљиве податке који се њега не тичу, а могу да утичу на сведоке? Зашто би то радили? Не разумем. Не могу да схватим шта би био претежни интерес јавности. Шта би био претежни интерес? Да врши притисак? Хајде да добијемо њихова имена. Замислите када би то неко други радио. Ето.
ПРЕДСЕДНИК: Мариника Тепић.
Изволите, поставите питање.
МАРИНИКА ТЕПИЋ: Хвала председнице.
Ако сам добро разумела министра Стефановића, који је потпредседник Владе, ви сте нама објаснили да је владавина права то када министар крши закон, и то министар Вулин тако што стају своје војнике. Министар Вулин да стају своје војнике, не знам да ли је то част и похвала за те војнике или је нешто друго, али оно што је такође важно је, да је одлука у учествовању тих војника у овом инциденту дозвољена од стране њега не од неког другог. Дакле, он је тиме штитио себе, а не те војнике. То је прва ствар.
Друга ствар, помињали сте цурење информација заправо, зашто би некоме значили ови подаци, зашто он сад то треба да има, а чак и ви лично, а врло често ваше колеге из Владе су, господине министре, огледало некога ко противзаконито пушта осетљиве информације у јавност и пре него што истрага нека почне, а и када је она у току и врло добро знате да је то била једна од озбиљних замерки у извештајима Европске комисије што у оквиру Поглавља 24 није дуго времена, а верујем да није ни сада усвојен кодекс против цурења информација о оваквим осетљивим предистражним, односно истражним радњама.
И, друго питање, да се вратим на оно што сам рекла на почетку, упућујем министру Шарчевићу. Тражим да ми објасни зашто не реагује, да ли својом вољом или под неким притиском, јер ја заиста не могу да верујем да својевољно не реагује на то што осуђеник за кривично дела, екстремни десничар који се представља и као председник удружења грађана „Српска десница“, зове се Миша Васић, делује у овом тренутку београдским миштаним школама.
Први пут се то догодило зимус у основној школи „Елена Ћетковић“, пре неколико дана у основној школи „Владислав Рибникар“, а ако нисте знали, први пут, а знате да је јавност о томе била обавештена, да ли сте ишта предузели, да ли сте се обратили директорима школа да то не раде. Ми добро знамо да је на оснивању српске деснице раме уз раме уз Мишу Вацића био и потпредседник СНС Миленко Јованов. Занима ме да ли је било политичких притисака на вас да се не реагује на овакав улазак екстремних десничара и кривичних осуђеника и да у образовне и васпитне установе утичу својим вредностима на децу? Мислим да је то недопустиво. Морам да вам кажем да и у име забринутих родитеља не само у Београду, већ и у Војводини, реагујем зато што се они плаше да ће и господин Јованов да им и у Кикинди и широм Војводине доводи Вацића и разне његове сараднике.
47/2 АЛ/ИР

ПРЕДСЕДНИК: Време. Захваљујем.
Министар Стефановић па министар Шарчевић.
НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: Само кратак осврт. Пре свега Александар Вулин није био министар када се тај догађај збио и он није био министар одбране и у сваком случају нема лични интерес. Ти војници нису били под његовом командом, нити је он као министар овлашћен да командује војском. То ради председник Републике, начелник Генералштаба. У том смислу нема лични мотив. Он није прекршио закон тиме што му је неко рекао – ово је кршење закона, па је он то уради. Не, он је донео одлуку за коју је сматрао да је исправна. Суд је проценио другачије и он је за то кажњен. То је владавина права. Он је донео своју одлуку за коју је сматрао да је утемељена, образложио је, послао суду, суд је рекао – не, кажњен си, ниси имао право на то.
Када дођемо до Европске комисије, прво никада нисам давао информације које су осетљиве и са којима се тужилаштво није слагало да могу да иду у етар. Никада, увек сам се консултовао са тужиоцима, пошто веома добро поштујем процедуре, пратим како се то ради и говорим о оној фази поступка о којој може да се говори, не откривајући информације које могу утицати. Када сам ја изнео информације – знате имате и два сведока, они се зову тако и тако, саслушавају их тај и тај инспектор, ради се ту и ту? Никада.
Осумњичени М.А. радио то и то, толико година, осумњичен за то и то, процесуира се, тачка. То су информације.
Што се тиче извештаја Европске комисије, погледајте какви су били 2010, 2011, 2009, 2008. године управо о владавини права? Застрашујући, толико застрашујући да је Европска комисија била у шоку да ли са овом земљом може уопште да се разговара о нечему.
Европска комисија данас тражи од нас да донесемо закон којим ћемо овластити истражне органе да не дају информације о истрагама у току. То од нас тражи Европска комисија. Знате ко је против? Повереник за информације од јавног значаја. Он има другачији став од Европске комисије,а Европска комисија стоји баш на овом становишту које сам рекао. Мислим да је потпуно исправно. Најбоље је да нема никакве информације о поступку који је у току, осим оне основне, кратке, без икаквог прејудицирања било чега. То тражи Европска комисија од нас и то морамо да урадимо. Верујем да је то једини исправан начин.
Оно што морам да вам кажем је да једино чега се ја плашим је да ће по Србији кренути да се појављују ови људи који прете женама силовањем обдареним Афроамериканцима, плашим се да ће то бити језива ствар која би могла да нам се догоди, да ће доћи људи који премијерке називају креатурама, да ће ти људи који физичко насиље приводе људе попут Ранковића у Раљи, кога су ухватили за ревере и замало истукли јер се усудио да постави питање Ђиласу. Ако ти људи икада буду имали прилике да буду на власти поново, плашим се да ћемо сви ми добијати батине само што ходамо улицама а другачије мислимо. То је опасна ствар за наше друштво.
ПРЕДСЕДНИК: Министар Шарчевић.
МЛАДЕН ШАРЧЕВИЋ: Морам да обавестим и вас и јавност да сам за случај ове прве школе чуо и одреаговао, а за другу ћу да проверим. Сваки грађанин који има дете у школи може да се појави као родитељ. То не може да вам оспори нико. У својству пропагирања било које идеје политике директор је страшно одговоран. Ја сам врло скоро, не знам да ли сте пратили, можда пре месец дана, упозорио школе у области Рашкој управо око покушаја заједнице Бошњака око Сулејмана Угљанина да политизује причу да је позвао директоре школа на школу и врло сам децидирано рекао да то не може да ради нико. Он може те људе да зове кући на кућну адресу ако су чланови странке итд.
47/3 АЛ/ИР

Пошто ја заиста поштујем аполитичност установа, тако се и понашам. Остаје ми само да проверим ситуацију за школу „Рибникар“. За то стварно нисам знао. Мој став врло је јасан и наравно да нико на мене не врши никакву врсту ни притиска ни молби.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Министар Вулин. Изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЛИН: Хвала.
Ако већ позивате на поштовање закона, онда морате да научите да пођете од себе па да поштујете Пословник који је највиши закон у овом дому који каже да сваки члан Владе може да одговара без обзира да ли је непосредно питан и да ли имате жељу да некога видите или не видите, ако сте већ то питање покренули, моје је право да одговорим и ја ћу то право са великим задовољством искористити.
Жао ми је што ми ускраћујете законско право на жалбу, па што ми ускраћујете могућност да се сачека правоснажност пресуде, а пресуда није правоснажна док ја не искористим своје право на жалбу, али то вас не занима, ви бисте нас ионако стрељали на улицама, што би рекао Горан Јешић. То је оно што бисте радили. Зато вас и не занима шта имам да кажем, а још мање вас занима закон и у овом дому или било где другде.

48/1 МГ/МЈ 18.55 – 19.05

Суд чак није рекао ни да сам погрешио, већ да се закаснило са одговором. Да одговор није дат у законском року. Чак се не опредељује о томе да ли је прекршена нека норма, него каже – нисте одговорили у законском року. Дакле, и то сте на моју жалост и то сте чак успели да покушате да замаглите и да о томе не кажете праву истину онако како је суд рекао. Суд уопште не коментарише да ли сам ја или нисам, већ каже – нисте разлог за кажњавање у првом степену, јер нисте на време одговорили, а сад да вам кажем шта мислим о томе, пошто ви већ дајете ту ретку прилику да кажем шта мислим и надам се да ме због тога нећете линчовати после и да нећете позвати на моје убиство или нешто слично, што се нажалост дешава сваки дан, али то вас наравно не погађа превише, то смо само ми, ви имате право да нам претите да ћете нас тући и пребијати по улицама, а ми треба то скрушено да сачекамо и прихватимо када ће до тога доћи.
Дакле, тражи се да се сазна, да се преда копија једног извештаја који је настао непосредно након пребијања Андреја Вучића и брата господина Малог. Тражи се да се да име оперативца ВБА који је извештај сачинио, тражи се да се у том извештају доставе, тај извештај иначе садржи имена сведока који су рекли шта су имали да кажу, шта су видели у том тренутку, и очекујете од мене као министра да вам предам човека који је нешто радио и да би онда излазио пред не знам какав суд, које јавности, чега, да се расправља о томе шта је урадио, ко су сведоци, шта су сведочили, па то је потпуно несхватљиво. Говорим сад своје мишљење, јер опет вас позивам суд уопште није расправљао о овоме о чему ја говорим, него је донео пресуду, јер каже – није на време. То је његово право и ја ћу га наравно поштовати закон безусловно као што га поштујем читавог живота, платићу казну, ако после моје жалбе суд досуди. То је његово право. Ја за разлику од вас поштујем законе, не позивам на линч, не бих палио поново овај дом, не бих га палио ни 5. октобра, као што сте ви радили. Дакле, ја поштујем закон за разлику од петооктобарских паликућа који не знају другачије, него да крше закон и да пребијају људе по улицама.
Још једном вам понављам, мораћете да научите да поштујете закон, а поштовати закон значи завршити судски спор, искористити право на жалбу, искористити сваки правни лек редовни или ванредни како је законом већ предвиђеном. Дакле, немојте ме аутоматски сврставати тамо где бисте волели да ме сврстате, већ ћете ипак морати да допустите да се поштује закон у овој земљи, као што се у овој земљи увек и поштовао закон, са изузетком паљевине овог часног дома, његове пљачке коју обележавамо ових дана, пребијања људи испред овог дома, паљење зграде РТС, а после и дивљачке пљачкашке приватизације која је била логична последица свега што нам се десило 5. октобра.
И даље не разумем, ово је моје право да кажем своје мишљење, зашто бих дао име оперативца ВБА који је саставио одговарајући записник? Зашто би се знала имена сведока у широј јавности, што да им неко каже да промене мишљење, да нису видели то што су видели, а треба сваки оперативац ВБА, БИА или било које друге службе да се плаши да ли ће неко тражити његово име и онда када саставља извештаје треба да размишља да ли ће се то што је саставио свидети сутра некоме ко ће тражити његово име и тражити резултате његовог рада, да се покажу у јавности?
Не знам која то тајна полиција, која полиција уопште излази у току судског поступка са именима људи који раде у судском поступку, са сведоцима, са потенцијалним сведоцима, са свим што чини један поступак. Не знам да ли бисте тражили све ово да није у питању Андреј Вучић и да није он тај који је пребијен, можда би се другачије понашали, али као што видим, када је у питању брат председника који је онако сурово пребијан, онда тражите и сведоке и оне који су радили на том случају. Не разумем зашто, увек ћу стати на становиште да човек који ради за своју службу и своју
48/2 МГ/МЈ

државу мора да буде заштићен. Не сме да се плаши да ће сутра неко њега и његову породицу развлачити по медијима, да ће га нападати, не сме да се плаши ни онај сведок који је са највећим поверењем говорио пред тим радником ВБА, па ни он не сме да се плаши за то што је рекао, да ће једног дана због тога страдати. То што је видео, то је рекао.
Каква је то држава и како мислите да се води једна војска да се води Министарство унутрашњих послова, да се води БИА, ако ћемо разбацивати имена наших оперативаца? Шта ћете сутра? Хоћете сутра тражити од БИА да достави доушничку мрежу, да свако ко ради за БИА или да свако ко ради за неку од наших служби да га пријавимо? Хоћемо то тражити? Хоћете тражити да једног дана отворимо све оне који раде за ову државу и да буду кажњени што су радили за ову државу? То сте већ радили од 2000. године. Тако сте их изручивали. Тако сте генерала Лазаревића изручили. Сваког ко је радио за ову државу, тако сте га наградили. Сада бисте хтели поново да то исто радите.
Увек ћу се заложити за то да човек који ради за државу буде заштићен. Увек ћу се заложити и ако треба ја да сносим последице, ја ћу сносити последице, али они који су радили за државу треба да буду заштићени. Сваки радник ВБА мора да зна да је његова држава уз њега, да је његово министарство уз њега, а он треба само да ради свој посао у складу са законом и никако другачије. Не може се другачије водити једна држава, а не да се свако ко ради за државу кажњава и продаје.
Пошто сте се већ позивали на поштовање закона, научите да га поштујете, а поштовати закон значи чекати да се један поступак заврши и бити бар толико коректан па рећи да оно што је суд пресудио јесте ништа друго до кашњење и зато је одредио казну од 10.000 и ја сам спреман да је платим и наравно да ћу је платити уколико суд буде дефинитивно тако одлучио, а ја ћу искористити своје грађанско право да се жалим.
Знам да бисте волели да ми немамо, или бар ја, никаква права, па ни грађанска, али жао ми је, у овој земљи још увек важи закон и тај закон се односи и на мене, и на вас, и на сваког другог, и као такав мора да се поштује. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Посланице Тепић, коментар.
МАРИНИКА ТЕПИЋ: Захваљујем.
Овим је само показано да ни једним образложењем мене нећете анестезирати, као ваше тапшаче из владајуће већине. Доказали сте да не постоји квалификација кашњење. Ви сте овим доказали да сте прекршили закон тиме што нисте у законском року одговорили по Закону о доступности информација од јавног значаја и да је лажирано то да је извештај ВБА био означен ознаком тајности поверљиво, а то није тачно.
Дакле, немојте овде држати нама предавања о владавини права. Прекршили сте закон, зато ћете платити казну и сносити вероватно, надам се неке консеквенце с обзиром да сте представник и члан Владе.
Оно што је такође важно, министар Стефановић је у одговору поменуо да су били катастрофални извештаји Европске комисије током 2010. и 2011. године. Ја ћу вас подсетити да Србија тада још није била у статусу кандидата, то се десило у пролеће 2012. године. Да је тада имала као тег око врата, не само око ноге, сарадњу са Хашким судом где сви данас, који чините власт, који сте дошли на готов статус кандидата, који сте дошли на спреман терен за отварање преговарачких поглавља, сте били сви против тога. Технички гледано, ако идемо уназад, били сте и против статуса кандидати, иако сада имате огромне бенефите од предприступних преговора и од свих фондова ЕУ.


48/3 МГ/МЈ

Искористићу само још неколико секунди колико ми је остало да пренесем пар питања грађана са друштвених мрежа. Драго ми је да се вратила министарка Кубуровић, па писаним путем може да одговори пошто сада неће стићи…
ПРЕДСЕДНИК: Нема више питања, само коментари.
Не може, није таква пракса, него само коментари на оно што сте чули, а нова питања не можете да постављате. Захваљујем.
Пословник је важно читати после пет, шест година колико смо овде заједно у два сазива. То је доста важно прочитати.
Захваљујем пуно.
Сада је 19 часова и четири минута, завршавамо рад у делу седнице који се односи на посланичка питања.
Захваљујем свима на учешћу, а расправу о амандманима на законима који се налазе на дневном реду настављамо сутра у 10 часова. Захваљујем.


(Седница је прекинута у 19.05)



Видео (3)

Четвртак, 27. септембар 2018. | институт посланичких питања последњег четвртка у месецу 27.09.2018. (I)

Четвртак, 27. септембар 2018. | институт посланичких питања последњег четвртка у месецу 27.09.2018. (II)

Четвртак, 27. септембар 2018. | институт посланичких питања последњег четвртка у месецу 27.09.2018. (III)



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
26 27 28 29 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
четвртак, 28. март

Цео календар догађаја