Четвртак, 25. новембар 2010.

Посланичка питања у новембру

Народни посланици су 25. новембра, у складу са чланом 205. став 1. Пословника Народне скупштине, прекинули рад по тачки дневног реда Пете седнице Другог редовног заседања Народне скупштине, како би постављали посланичка питања Влади Републике Србије.



Народни посланици су 25. новембра, у складу са чланом 205. став 1. Пословника Народне скупштине, прекинули рад по тачки дневног реда Пете седнице Другог редовног заседања Народне скупштине, како би постављали посланичка питања Влади Републике Србије.

На посланичка питања одговарали су председник Владе др Мирко Цветковић, потпредседник Владе задужен за европске интеграције и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић, министарка финансија др Диана Драгутиновић, министар за државну управу и локалну самоуправу Милан Марковић, министарка за телекомуникације и информационо друштво Јасна Матић, министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић и министар за дијапору Срђан Срећковић.

Народни посланик Риза Халими рекао је да није добио одговор на неколико питања које је раније поставио министру економије и регионалног развоја везано за приватизације Трговинског предузећа „Братство“, као и предузећа „Електроконтакт“ и „7. јули“ у Прешеву. Председник Владе Мирко Цветковић одговорио је да ће одговор бити достављен народном посланику у писаној форми.

Народни посланик Срђан Спасојевић поставио је више питања везаних за ситуацију у Краљеву након земљотреса. Прво питање упутио је министру просвете, а тиче се ослобађања плаћања школарине за студенте факултета и виших школа из Краљева који нису на буџету за школску 2010/2011. годину. Такође, поставио је питање министру енергетике да ли је могуће да се у наредних годину дана грађанима Краљева умањи такса на бројило и претплата на РТС.

Министар за државну управу и локалну самоуправу Милан Марковић одговорио је да ће Влада учинити све што је могуће да се помогне грађанима Краљева. Штета од земљотреса достиже и до 100 милиона евра, тако да ће током 2011. године морати да се нађу извори финансирања за њено санирање. Више министарстава предложиће мере како би се помогло грађанима и привреди Краљева после земљотреса.

Народни посланик Чедомир Јовановић поставио је питање шта ће Влада учинити како би отклонила све неправилности у правосуђу.

Председник Владе Мирко Цветковић је одговорио да је Влада врло озбиљно схватила све примедбе и сугестије Европске комисије и да ће се са пуном пажњом посветити постизању напретка у разним областима, а правосуђе је једно од шест најважнијих области у којима треба спровести реформе. Током посете делегације Европске комисије одржан је састанак са министарком правосуђа, на којем су дефинисани задаци које треба испунити у циљу позитивног окончања реформе правосуђа, рекао је премијер.

У поновном јављању,народни посланик Чедомир Јовановић је рекао да се Либерално-демократска партија залаже за реформисано и независно правосуђе, због чега мора да се измени више закона.

Народни посланик Слободан Самарџић поставио је питање када је Влада донела одлуку о приступању Србије евроатланстким интеграцијама. У образложењу је рекао да је на самиту НАТО у Лисабону Србија похваљена због опредељености Владе за евроатлантске интеграције и сарадње са НАТО.

Потпредседник Владе Божидар Ђелић је рекао да је комесар за проширење ЕУ донео Србији упитник, који је кључан за добијање статуса кандидата за чланство у ЕУ. Он је најавио могућност да Србија до краја мандата ове Владе почне преговоре за улазак у ЕУ.

Улазак Србије у НАТО није услов за чланство у Европској унији, рекао је Ђелић и додао да је Србија активна у Партнерству за мир.

Слободан Самарџић је рекао да је за сваки корак у приближавању ЕУ Србија платила високу цену.

Народни посланик Игор Мировић поставио је питање зашто се продаје „Телеком Србија“, предузећа које је у 2009. години имало добит од 150 милиона евра и које запошљава 10 000 људи. Оспорио је аргументе да ће након привазизације ово предузеће боље пословати него сада када је у државном власништву. Подсетио је и на мишљење стручне јавности, преко 130 експерата из земље и иностранства, да Телеком не би требало продавати, а томе се супротстављају и синдикати. Мировић је изнео мишљење да је разлог за његову продају не би могао да буде враћање дугова, јер је спољни дуг Србије у међувремену порастао са 19 на 30 милијарди долара. Такође, очекује се да након приватизације Телекома дође до отпуштања радника и повећања цена његових услуга.Мировић је питао да ли се Телеком продаје зато што то тражи представник Европске комисије у Београду.

Премијер Цветковић је одговорио да су јавна предузећа плен политичких странака и да је једини начин да оне то престану да буду њихова приватизација.Отварањем могућности да и фиксној телефонији послује већи број компанија, Телеком се излаже оштрој конкуренцији, и не може остати профитабилна компанија уколико се не приватизује и оспособи за борбу са конкуренцијом.

Народни посланик Наташа Вучковић је поставила питање на чему Влада заснива свој оптимизам када је најавила да ће до краја јануара доставити Европској комисији попуњен упитник и сачинити акциони плана. Такође је поставила питање шта ће Влада предузети у наредној години ради јачања административних капацитета који су потребни када почну преговори о приступању Србије ЕУ.

Одговарајући на питање, премијер Цветковић је рекао да ће упитник бити прослеђен ЕК у предвиђеном рокуи да очекујемо позитивно мишљење, односно добијање статуса кандидата за чланство и отпочињање преговора. Влада је сачинила акционе планове и одредила тимове који ће интензивно радити на тим пословима. Потпредседник Ђелић је додао да се одговори на питања из упитника ЕК припремају већ годину дана, на основу упитника које су добили наши суседи, тако да је овај посао готово приведен крају. У њега су укључени Савет за европске интеграције, Народна скупштина, социјални партнери, локална самоуправа, цивилно друштво и други, истакао је Ђелић. Изнео је очекивање да ћемо до средине наредне године добити позитивно мишљење Европске комисије за статус кандидата, а до краја године и статус кандидата за чланство, али и датум почињања формалних преговора за улазак у ЕУ.

Коментаришући одговоре, Наташа Вучковић је указала да истраживања неких иностраних медијских кућа показују да не постоји јасна слика о томе шта ће Србија добити уласком у ЕУ и предложила да парламент и Влада унапреде дебату о законима и комуникацију са грађанима. Те активности треба да имају за циљ да информације које пружају грађанима буду конкретније и животније, како би грађани разумели шта ће увођење нових стандарда и вредности значити за њих.

Народни посланик Александра Јанковић поставила је питање зашто су још у притвору чланови патриотског удружења „Образ“, који су ухапшени 10. октобра, а да нису оптужени за неко кривично дело. Такође је указала да се ТВ Б92 понаша супротно Закону о јавном информисању „јер оптужује све који не желе да се одрекну свог националног идентитета“.

Премијер Цветковић је рекао да ће одговор на та питања бити достављен у писаној форми.

Народни посланик Зоран Остојић поставио је питање о уласку Србије у НАТО, тврдећи да би таква одлука била у интересу наше земље и допринела бржем прикључењу ЕУ, повећању страних инвестиција и развоју земље.

Потпредседник Ђелић је одговорио да Влада, у вођењу политике, полази, пре свега, од националних интереса, због чега и приступ интеграцијама као што је НАТО мора бити специфичан и у интересу земље.

Народни посланик Ненад Поповић поставио је питање зашто Влада говори о важности развоја телекомуникација и истовремено, жели да прода књључни привредни субкет у овој области.

Министарка за телекомуникације и информационо друштво јасна Матић је истакла да је сада оптималан тренутак да државанађе стратешког партнера за Телеком Србије и да на тај начин омогући конкурентност домаће привреде.

Народни посланик Ненад Поповић је подсетио да је Телеком Србија већ са 20 одсто у власништву грчке приватне компаније Оте, која је, пак, у власништву Дојче Телекома.

Народни посланик Драган Стевановић поставио је питање да ли је Влада упозната са најављеним митингом у општини Босилград, 27. новембра, који организују пробугарске десничарске организације против наводног отимања западних бугарских покрајина од стране Србије.

Народни посланик Весна Марјановић поставила је питање шта ће Влада предузети ради унапређења положаја Рома и других припадника мањинских група.

Потпредседник Владе и председник Националног савета за инклузију Рома Божидар Ђелић је одговорио да је последњих година постигнут напредак у интеграцији Рома, посебно у области образовања, али да је, у условима ограничених материјалних могућности, неопходно да за њихово боље збрињавање добијемо и подршку из фондова Европске комисије. Напоменуо је и да ће Мађарска, током свог председавања ЕУ у првом полугодишту 2011. године, међу приоритетима имати доношење европске стратегије за инклузију Рома.

Народни посланик Милан Лапчевић поставио је питање ко је у име Владе дао сагласност да јужни ток гасовода уђе у Србију код Зајечара и на основу које студије изводљивости је изабрана управо та траса као најповољнија.

Премијер Цветковић је рекао да ће на то питање одговорити ресорни министар у писаној форми.

Народни посланик Милован Радовановић поставио је питање министру просвете, а односи се на случај студента из Алексинца који није проглашен студентом године у Нишу зато што је припадник ромске популације.

Народни посланик Влатко Ратковић затражио је од премијера да изнесе основне елементе економске политике Владе за 2011. годину.

Председник Владе Мирко Цветковић је рекао да је Србија остварила позитиван раст бруто друштвеног производа између 1,5 до 2 одсто, али да он још није довољан за дугорочни одрживи развој и побољшање стандарда грађана. Влада ће ускоро завршити стратегију развоја од 2011. до 2020. године, која ће бити базирана на промени концепта развоја у односу на протеклу деценију, односно биће извозно оријентисана.

Народни посланик Срђан Миковић поставио је питање када ће бити реализован други колосек пруге Београд-Панчево, извршена електрификација пруге ка Румунији и изграђен друмско-железнички мост Винча-Старчево. Одговарајући на питање, министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић је рекао да ће изградња Коридора 11, која укључује и релацију Београд – Вршац, почети за годину и по дана.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
26 27 28 29 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31