Члановима Владе Републике Србије питања су поставили народни посланици Зоран Живковић, Анамарија Вичек, Ђорђе Стојшић, Жика Гојковић, Мирослав Маркићевић, Драган Марковић, проф. др Владимир Маринковић, Милан Кркобабић и Марко Ђуришић.
На постављена питања народних посланика одговарали су председник Владе Републике Србије Александар Вучић, потпредседник Владе и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, потпредседник Владе и министар државне управе и локалне самоуправе др Кори Удовички, министар финансија Лазар Крстић, министар привреде Душан Вујовић, министар пољопривреде и заштите животне средине проф. др Снежана Богосављевић Бошковић, министар рударства и енергетике Александар Антић, министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић, министар одбране Братислав Гашић, министар просвете, науке и технолошког развоја Срђан Вербић, министар здравља Златибор Лончар, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, министар културе и информисања Иван Тасовац, министар без портфеља задужен за европске интеграције Јадранка Јоксимовић и министар без портфеља задужен за ванредне ситуације мр Велимир Илић.

(Седница је почела у 16,40 часова. Седницом председава Маја Гојковић, председник Народне скупштине.)


ПРЕДСЕДНИК: Поштовани народни посланици, с обзиром да је данас последњи четвртак у месецу, у складу са чланом 205. став 1. Пословника Народне скупштине, приступамо постављању посланичких питања у времену од 16,30 часова до 19,30.
Пре него што пређемо на постављање посланичких питања, дозволите ми да вас још једном подсетим на одредбе Пословника Народне скупштине које се односе на начин постављања посланичких питања.
Народни посланик има право да постави посланичко питање поједином министру или Влади из њихове надлежности.
Посланичко питање мора бити јасно формулисано.
Излагање народног посланика који поставља питање не може да траје дуже од три минута.
Председник Народне скупштине упозориће народног посланика који поставља посланичко питање ако питање није постављено у складу са одредбама овог Пословника, односно ако није упућено надлежном органу.
На усмено постављено посланичко питање, Влада, односно министар морају одмах усмено одговорити.
Ако је за давање одговора потребна одређена припрема, они то морају одмах образложити, а одговор народном посланику доставити у писаном облику у року од осам дана од дана када је питање постављено.
Ако је у припреми одговора на посланичко питање потребно утврдити одређене чињенице чије утврђивање захтева дуже време или сложенију анализу, рок за давање одговора на посланичко питање може се продужити, али највише до 30 дана.
Такође, према члану 207. Пословника, после датог одговора на посланичко питање, народни посланик који је поставио питање има право да у трајању од највише три минута коментарише одговор на своје питање или да постави допунско питање. По добијању одговора на допунско питање посланик има право да се изјасни о одговору у трајању од две минуте.
У току трајања постављања питања и давања одговора, сходно се примењује одредбе Пословника Народне скупштине Републике Србије, с тим што нису дозвољене реплике и указивања на повреду Пословника.
У складу са тим, молим народне посланике да поднесу пријаве за постављање питања.
Истовремено вас подсећам да ће редослед постављања посланичких питања бити утврђен према досадашњој пракси рада Народне скупштине, тако што ће наизменично најпре реч добијати народни посланици који не припадају ниједној посланичкој групи, а затим народни посланици од најмање према највећој посланичкој групи.
1/2 МО/ЛЖ

Прелазимо на постављање посланичких питања.
Реч има народни посланик Зоран Живковић. Изволите.
ЗОРАН ЖИВКОВИЋ: Хвала, председнице.
Наравно да ће сва питања данас вероватно бити постављена на тему поплаве, јер то је велика несрећа која је задесила нашу земљу и тешко да постоји нека друга интересантнија тема у овом тренутку.
Моје мишљење је да су трагичне последице поплаве могле да буду мање, односно да не буду тако тешке да су сви нивои власти радиле свој посао боље него што је то урађено. Зато ће и моја питања бити постављена на ту тему, без било какве претходне примисли о нечијим лошим намерам или нечем сличном. Сви смо имали добре намере, али неко те добре намере није успео да спроведе у дело.
Сва питања ћу поставити председнику Владе, а он може да их делегира својим министрима.
Зашто нико од надлежних органа и надлежних служби није реаговао на прогнозу и упозорење Хидрометеоролошког завода Србије, црвено упозорење од 12. маја, у коме су за подручје Обреновца најављени водостаји преко границе ванредне одбране од поплава?
Зашто нису смењени директор „Србијавода“ и команданти Општинског штаба Обреновац и Градског штаба Београд, када су утврђени пропусти у одбрани Обреновца?
Ко је одговоран за то што Термоелектрана „Никола Тесла“ нема ажурне планове заштите од поплаве и зашто постројења ТЕНТ-а и површинског копа нису осигурани од штета насталих у поплавама?
Дана 25. октобра 2012. године одржана је војна вежба „Река 2012“. Тада су председник Србије Томислав Николић и министар одбране Александар Вучић обећали, цитирам – максимална улагања за опрему и средства којима би се повећала отпорност државе на претњу поплавама. Зашто ништа од обећаног није учињено?
Зашто, када и којим формалним актом је смењен командант Штаба за ванредне ситуације града Шапца? Зашто, када и којим формалним актом је за команданта истог штаба постављен начелник Генералштаба, генерал Диковић? Зашто, када и којим формалним актом је за команданта Штаба за ванредне ситуације града Шапца постављен Бобан Бирманчевић?
Ко је, када и у ком медију објавио да је у поплавама удављено или нестало 5000 људи? Ко и по ком основу је приведен због својих објава на друштвеним мрежама? Зашто Републички штаб за ванредне ситуације није формирао центар за обавештавање и јављање и тиме спречио да постоје дезинформације?
Коначно, зашто Влада Србије није донела подзаконске акте неопходне за спровођење Закона о ванредним ситуацијама, који је донет 2003, а измењен 2011. године, када је чланом 146. тог закона за доношење подзаконских аката одређен рок од шест месеци? Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има председник Владе, Александар Вучић.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Даме и господо поштовани народни посланици, наравно, мислим да је веома важно, посебно када имамо велики број трагично настрадалих грађана Србије, да се установи свачија одговорност. Када је реч о кривичној одговорности, то је посао надлежних државних органа који свој посао раде.
Што се политике тиче, неће ми бити тешко да одговорим господину Живковићу, а на нека питања добићете изненађујуће одговоре.

1/3 МО/ЛЖ

Покушаћу да вам одговорим на нешто што, видите, до сада нисмо саопштавали у јавности, а нисмо желели из неколико разлога. Први је тај да покушамо да извучемо шта можемо новца за нашу земљу због различитих врста реосигурања која смо успели да покријемо. Али, зашто нису осигурани од поплава и „Колубара“ и ТЕНТ? Није осигурано зато што ваша политичка странка, односно листа помоћу које сте изабрани на место народног посланика, ваш директор није желео да потпише полису осигурања и тражио је да се избаци, иначе се то догодило 1. марта 2012. године, заштита од поплава, односно надокнада штете од поплава и зато данас имамо велики проблем да наплатимо штету. Тај проблем покушавамо да решимо, покушавамо да решимо на све друге начине. Надам се да ће и то лице бити испитано. Немам намеру да га окривим за то да је желео овакву несрећу, али свакако ми смо због таквог неодговорног понашања изгубили несумњивих десетине милиона евра. Дакле, то се догодило 1. марта 2012. године.
Такође, желим да вам саопштим да смо се заиста трудили и борили да урадимо у складу са законом све што можемо. Ниједног секунда нисмо улазили ни у какве, апсолутно ни у какве политичке приче. Не знам ко је човек ког сте поменули у Шапцу, нити икакве везе има са одлукама Владе Републике Србије, баш никакве. Можда има нешто на локалу, али ја то стварно не знам. Смењивали смо и људе који су били изабрани на листи СНС и људе који су били изабрани на листама других политичких странака и никога то, чини ми се, нарочито није интересовало, сем оних који нису имали паметнија посла већ да критикују оне који су нешто радили.

2/1 ЈЈ/ИР 16.50-17.00

Данас имам обавезу, како сам и рекао да саопштим број и имена страдалих. Надамо се да је то коначно зато што имамо још неких 8% територије Обреновца под водом, али ћу вам рећи колики је број пријављених несталих лица, па ћете моћи да закључите тачно о коме се и како и на који начин ради.
Дакле, пошто су сва лица, на свим лицима извршена обдукција, тачан број је утопљеника 24 укључујући и нашег припадника наших ватрогасних служби. Од покретања клизишта страдало је једно лице, несталих лица је још четири, прочитаћу вам сва имена оних који су природном смрћу на територији осам општина преминули је укупно 26.
Дакле, утопљеници су Ћућус Данка рођена 1931. године, лице је пронађено у улици Стахињића Бана у Обреновцу; Ђорђевић Лепосава рођена 1946. године, лице је пронађено у улици Браћа Голубовић у Обреновцу; Ђорђевић Радивоје лице рођено 1938. године, такође пронађено у улици Браће Голубовић; Малић Ђуро, лице рођено 1938. године, пронађено у Вашаришту, Обреновац; Јовановић Никола, рођено 1954 године, пронађено у Пироману, Светозара Станковића 3; Тимотић Живанка, годиште 1932, Вука Караџића 38, Обреновац; Драча Светлана, рођена 1970. године, Мајора Небојше Теповца; Ђокић Радосава, Мајора Небојше Теповца; Ђокић Славко, Мајора Небојше Теповца; Ивановић Станија, улица Доктора Арчибалда Рајса, Обреновац; Трајиловић Даница, рођена 1928. године, Бело Поље, Обреновац; Митровић Милица, рођена 1934. године, Забрежје; Урошевић Боривоје, рођен 1936. године, Книнска 38, Обреновац; Ристичевић Љиљана, рођена 1931. године, Раје Поповића 6; Бирчанин Тијосав, рођен 1933. године, Кнеза Симе Марковића Обреновац;
Говорим сада о утопљењу. Сада имамо Јоксић Станојку, годиште 1951. Вреоци Лазаревац. Митровић Софија, годиште 1934, пронађена у кориту реке Колубаре, општина Лајковац, такође утопљење. Милосављевић Милета, пронађен у Убу, округ Ваљево, утопљење. Војводић Миленко, река Обница, рођен 1961. године. Милојковић Живорад, Велики Поповићи, округ Јагодина, општина Свилајнац. Дејан Лазаревић, ватрогасац, као што смо рекли, река Јасеница, Крагујевац, Топола. Стојадиновић Босиљка, Предворица, округ Шабац и Величко Дивљачковић, Крупањ, такође утопљење. И Симуновић Милан, рођен 1942. године, покретање клизишта, Брштица, такође, округ Шабац.
Пријављена нестала лица која нисмо успели да пронађена до сада су: Светислав Стаменовић, годиште 1952, Вукосава Обрадовић, годиште 1949, Милина Ристић, годиште 1943, Владета Милановић, годиште 1975. За њима се наравно трага, што не значи да су то настрадала лица. Имали смо укупно 809 пријава несталих лица и као што видите сем 18 лица која су страдала имамо још само четири лица која нисмо успели да пронађемо.
Ми смо дали заиста све од себе и наравно увек је, шта год да кажете у овом тренутку, увек сте у проблему, јер не можете да објасните губитак људских живота. Поставља се питање да ли смо могли нешто више да учинимо или да ли смо могли нешто боље да урадимо?
Што се тиче Владе Републике Србије која је увела ванредну ситуацију на целој територији наше земље, ми смо дали све од себе, спасили хиљаде људи, животе хиљаде људи, то је наш посао, то је наша обавеза, али сам поносан на посвећеност људи који су тај посао радили. Поносан на њихову спремност да раде и ноћу и даљу, да се боре за своје грађане иако знам да је увек лако било каквом дезинформацијом или полуинформацијом довести до незадовољства било ког од тих грађана или било кога другог у Србији, пошто то код нас, у нашој земљи најбоље успева.

2/2 ЈЈ/ИР

Што се тиче, последица да ли су могле да буду мање, како ви кажете, можда јесу, али не знам како. Можда да је неко предвидео и да је рекао да ће Тамнава да удари у врх Колубаре и да ће Колубара да се врати узводно, то нико није предвидео. Другачије није било могуће.
Када говорите о одбрани Обреновца, ми смо имали најаве да ће бити Сава повећана код места Дубока, предузели све мере, донели џакове, довели чамце, припремили све. Али, већ депешом 161-745/14 од 12. маја, преко оперативних центара, Сектора за ванредне ситуације је пренео прелиминарном упозорење свим командантима штабова за ванредне ситуације и о очекиваним количинама падавина.
Дакле, Сектор за ванредне ситуација МУП-а, Владе Републике Србије реаговао је апсолутно правовремено, тачно, на време и када је то било могуће, 12. маја 2014. године. Обилне падавине на територији Републике Србије почеле су у ноћи између 13. и 14. маја 2014. године. Од тог тренутка Сектор је почео праћење догађаја на територији Републике Србије током свих 24 сата. Активиран је комплетан оперативни састав ватрогасно-спасилачких јединица као и свих специјалистичких тимова за спасавање и рад на води. Дешавања на терену условила су потребу за дислоцирањем екипа тих јединица руковођен од стране Сектора за ванредне ситуације. Они су 13. маја сви стављени у стање приправности, а њихова мобилизација и превентивном дислоцирањем на подручја на којима се реално очекивало да ће бити прво захваћена поплавом извршено је 14. маја.
Београдски тим са седам припадника упућен је у Лозницу, а део тима од пет чланова у Осечину. У наведене локације упућен је и тим из Ниша. Затим се кренуло у спашавање лица на подручју општине Љиг и Лајковац, а потом и Ваљева. Новосадски тим ватрогасаца и спасилаца са три возила и три чамца упућен је у Чачак, а део Краљевачког тима у Ваљево. Тим управе за цивилну заштиту је 14. и 15. маја учествовао у спасилачким активностима у Лазаревцу.
Све снаге које смо имали до тренутка, до ноћи у којој је дошло до до сада незабележеног, и како стручњаци кажу за оне који то не знају то није чињеница да је неко проверавао шта је и како било пре хиљаду година нити је то могуће, већ стручњаци то називају хиљадугодишњим водама зато што је могућност да се такве поплаве догоде једном у хиљаду година. Дакле, суочили смо се на територији, пре свега, општине Обреновац.
Ми смо извршили пуну мобилизацију свих специјализованих јединица и рекао бих све своје снаге и Београда, и Србије, свих јединица полиције, Војске Србије упутили у Обреновац. Донели смо чак, рекао бих, и правовремену одлуку на Штабу да се узимају чамци из Београдске марине које је било могуће користити. Наравно, није било могуће користити све, није било могуће користити јахте због газа, али оно што је било могуће да се искористи и колико смо имали обучених људи за све то, апсолутно је све било ангажовано.

3/1 ВС/КВ 17.00-17.10

Дужан сам да изнесем огромну захвалност људима који су спасили хиљаде лица, људима који су неретко трпели непријатности, псовке, ударце, из разумљивих разлога незадовољства људи, али који су знали да је њихов задатак и њихов посао, да спашавају животе и да то ураде на најбољи могући начин.
Ми смо само у току две ноћи извукли преко 4.500 људи из Обреновца, преко 4.500 људи из Обреновца у најтежим могућим условима све време руковођени оним што је саопштавао хидрометеоролошки завод, Србија воде и Београд воде, ту имамо један несрећни проблеми који нам стоји већ деценијама а то је мешање ингеренција са Србија вода, Београд вода, Војводина вода зато што смо се трудили да све поделимо како бисмо што више, што партијски, што неких других кадрова на нека места запошљавали иако су на челу углавном били стручни људи. То морам да кажем за све три институције и Србија воде и Војводина воде и Београд воде. Слушали њихова упутства, понашали се одговорно, понашали се веома, веома посвећено, борили се за свој народ, за сваку кућу и за сваког човека.
Када је формиран кризни штаб у Шапцу за руководиоца одбране од поплава именован је генерал Љубиша Диковић, начелник Генералштаба, лице које сте поменули уопште ми није познато.
Што се тиче јединог могућег питања, када су у питању људски животи, што се штете тиче о томе ћемо имати још времена да причамо, још много ствари, изненадићете се каквих све података има. Али што се тиче људских живота постојао је један објективан проблем за који мора да се сноси одговорност, али желим такође да вам кажем да за то може да сноси одговорност цела Србија да будемо потпуно поштени. Ми данас имамо свега 17% исправних сирена у Србији, тако и у Обреновцу нису радиле све сирене. Радила је једна сирена, неки кажу две, потврђено је да је радила једна, није било довољно. Ако сада анализирате ситуацију у Србији у свега 17% општина ради и једна сирена, тек толико да имате у виду у каквом се стању налази наша земља и колико смо о томе сви бринули у претходних и 10, и 15 и 20 и не знам колико година. Дакле, то је био кључни проблем. Иначе се реаговало најхитније могуће, у 3,15 је вода почела да плави, пре свега насеља Шљивице, Бело Поље и овамо Рвате, говорим о овом кључном дану не причам о првом дану када су биле угрожене нека друга насеља и ту су се органи државе Србије појавили у року од не дужем од 90 минута, са свим својим расположивим снагама и почели да спасавају становништво. Што се тога тиче, то је све што могу да вам кажем.
Што се тиче Колубаре и ТЕНТ-а, надао сам се да нећу морати данас да вам одговорим, ја ћу вам у току ове расправе доставити и полису осигурања да можете лично да се уверите, дакле тада је 1.03.2012. године прецртано осигурање од поплаве као елементарне непогоде, веома неодговоран чин, али не желим ни да помислим и сигуран сам односно мислим да су финансијски разлози били мотив тог лица а не неки други, али наравно Србија је због тога или ће Србија због тога несумњиво изгубити десетине милиона евра.
Случајно се погодило да је то било у време неких других власти, неких других људи, могло је да буде и у ово време, никакве разлике не мислим да би било. Мислим да је то питање до човека а не до припадности некој политичкој странци.
Желим да се захвалим свим грађанима Србије који су показали огромну љубав према својој земљи, несебично подржавали напоре целе земље и целокупног становништва да се помогне угроженим подручјима, мислим да у најтежим могућим условима смо успели, пошто сам анализирао и поплаве у Немачкој и поплаве у Француској, жртве и број мртвих и у једној и у другој земљи које су неупоредиво развијеније и неупоредиво испред нас, наравно шта год да кажете у проблему сте, али оно што мислим да нико не може да каже ниједног тренутка у све што је могло да буде проблем нико не може да каже да нисмо дали све од себе и да се нисмо борили за свој народ свим срцем и свом снагом.
Хоћу да се захвалим свима из иностранства који су нам… министри, ако можете само мало пажње, молим вас. Желим да се захвалим свим људима из иностранства који су нам послали огромну помоћ и подршку, желим да се захвалим онима који су ризиковали своје животе а слика из Обреновца у тренутку када двојица наших спасилаца носи бујица ка Сави, у којима видите да не можете да помогнете, руски спасилац скаче и спасава обојицу, слика у којој Словенци, Црногорци, Македонци и сви остали заједничким снагама се боре са нашим специјалцима да би нашим људима помогли је нешто што треба да запамтимо и да тим људима када буду угрожени на било који начин помогнемо.
Такође, желим да се захвалим свим владама на великој подршци и хоћу да замолим неке који су ваљда због политичких разлога увек желели да омаловажавају неке земље и неке народе, да их замолим, да увек уважимо оне који су нам највише подршке пружили, а сада вам кажем у финансијском смислу, добили смо уз ЕУ, као организацију, убедљиво највећу подршку од Уједињених Арапских Емирата, а желим да се посебно захвалим Норвешкој и желим посебно да се захвалим Алжиру, али наравно и свим другим земљама које су учиниле, јер је овде реч о огромним износима новца које су они уплатили на рачун Владе Републике Србије.
Желим да грађани Републике Србије то знају и да тим земљама и тим народима, уколико они буду у некаквој невољи, недај Боже, будемо захвални.
Још једна реченица, ми бисмо вероватно били суочени и са већом катастрофом, без обзира на наш труд и рад и велики успех који су људи и добровољци и Митровчани и Шапчани постигли, у одбрани својих градова, да није било и то мало среће, тешко да бисмо одбранили Митровицу и Шабац, зато што то није било питање само водостаја, већ је било питање притиска и снаге воде. Нама је вода на џаковима стајала седам дана. Да није било искакања Саве из корита на територији Републике Хрватске, пре свега, ми то, отворено пред вама могу да кажем, без обзира на све то што смо урадили и како смо урадили, не бисмо могли да одбранимо.
Ми јесмо урадили све што смо могли, ми јесмо направили све што смо могли, сачували смо и Шабац и Митровицу, сачували смо, не рачунајући Јамен које је страдало од поплава и сва шидска села, али никога не желим да обмањујем, јер то смо сачували, неко би рекао уз мало среће, а неко би рекао уз Божију помоћ, уз шта год хоћете, то није био резултат само нашег рада, већ и те врсте помоћи која нам је неочекивано дошла.
Још једанпут желим свим породицама настрадалих, а ту има и чланова породица народних посланика да изразим саучешће, да кажем да надлежни државни органи и то нема везе са Владом Републике Србије, испитују могућу кривичну одговорност сваког лица у ланцу које је учествовало у одбрани од поплава и нико такву одговорност не жели да избегне ни на који начин. Оно што је несумњиво, немојте да од природне катастрофе и елементарне непогоде, било ко покушава да прави политичко питање, поготово у тренутку, када сам потпуно сигуран да је ова Влада урадила најбоље и највише што је могла, борила се за свој народ, борила се за сваки живот.

4/1 ГИ/ДП 17.10-17.20

Да ли је нешто могло боље? Па, сигурно да јесте. Да ли је негде стигло више помоћи, а негде мање? Сигурно да јесте. Али, знате, погледајте анализе догађаја после цунамија, после поплава на Елби у Немачкој, што нам је много ближе, видећете да је ситуација у нашој земљи била таква да смо се понашали у датим условима била таква да смо се понашали у датим условима најбоље могуће.
Истовремено желим још једанпут да вам укажем на то, пошто се некад позивате на европска мерила, сви представници ЕУ, сви представници УН изразили су дивљење и били су импресионирани реакцијом државе Србије на катастрофалне последице које су поплаве у Србији изазвале.
Реаговали смо брзо, реаговали смо озбиљно и реаговали смо одговорно. Нажалост, нисмо успели све људске животе да спасемо, хиљаде јесмо. Све друго смо организовали како је било у датим условима могуће.
Надам се да ћемо из ове кризе изаћи као људи који имамо визију и знамо како земљу да обновимо, као људи који знамо како да не станемо на путу који смо започели, већ као људи који добро видимо будућност Србије, добро разумемо шта су наши задаци у будућности и да ћемо, на крају крајева, умети више да поштујемо једни друге него што смо то до јуче чинили. Хвала вам најлепше.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Зоран Живковић. Изволите.
ЗОРАН ЖИВКОВИЋ: Подаци које сте изнели о погинулима или настрадалима су тешки и око тога нема никакве дилеме. Сви у томе саучествујемо.
У похвалама професионалцима, ватрогасцима, спасиоцима, полицајцима, војницима, свим волонтерима који су учествовали у спашавању и помоћи, то делимо заједно, ту сву захвалност, али ја нисам добио практично ни један одговор ни на једно питање које сам поставио, нити сам ја имао било какву намеру да политизујем своја питања.
Рекли сте око ТЕНТ-а да је неко са неке моје листе 2012. године… Ја нисам био ни у једној странци посебно активан, односно уопште активан, не знам ко је човек, али од 01.03.2012. године до данас је прошло две године, па је тај уговор о осигурању могао да буде промењен неколико пута и то не могу да прихватим као оправдање.
Мислим да није у реду да окривљујемо целу Србију, Бога, и не знам шта смо још имали као разлоге што нам се то десило, за сваку пропуштену прилику да се уради нешто што је обавеза неког органа или појединца. Може да се нађе појединачна одговорност. Ја не оптужујем никога, него питам само на који начин ћемо доћи до тога.
Што се тиче Шапца и тог штаба, Бобан Бурманчевић, кога ви не знате, по мојим сазнањима, је посланик ваше странке у овом парламенту, директор „Телекома“ у Шапцу који се, по информацијама које ја имам и које треба проверити, самопоставио за шефа штаба 25. маја ове године. Имам овде и фотокопију документације. Израђен је и печат тог штаба, што вероватно није по закону.
Знам да је тешка ситуација. Наравно да сви ми који живимо у овој држави дуже од 20 година имамо разна сећања на тешке ситуације. Имали смо заједно једну ситуацију пре 15 година, када сте ви били министар, а ја председник Скупштине Града Ниша, када је исто била једна врло ванредна ситуација - бомбардовање Србије од стране НАТО пакта. Тада такође ни 5% сирена није радило и ништа нисмо научили очигледно од тада до данас око тих ствари и постоји, наравно, колективна одговорност политичара у Србији од кад се Срби баве политиком, па и у последње време интензивно, али на моја питања која сам вам поставио очекујем прецизне одговоре. Било их је пуно. Могу да вам их дам у писаној форми. Мислим да и ја и овај парламент и грађани Србије имају право на те одговоре.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има господин Александар Вучић. Изволите.
4/2 ГИ/ДП

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Знате, потрудио сам се да вам одговарам у сваком секунду на веома пристојан начин и на свако питање које сте поставили. Чак сам се потрудио да одговорим и за господина Бирманчевића, намерно вам говорећи да не знам шта је био у Шапцу, јер никакве везе то са Владом Србије и Сектором за ванредне ситуације није имало.
Шта је он радио или шта је неко други радио, то је њихова ствар. Не знам шта су радили. С нама то никакве везе није имала.
Ја мислим да и то грађанима Србије јасно ставља до знања какав је наш однос и да то није никакав партијски, већ озбиљан и одговоран однос.
Што се тиче ТЕНТ-а и вашег објашњења – неко је могао да промени, немојте да причате свашта. Неко је требало када уђе у „Колубару“ да ваљда прелистава полисе осигурања. Неко је требало да прелиста сваки папир полисе осигурања и да каже – ви сте избацили осигурање од поплава.
Ваша власт, господине Живковићу, избацила је тај део о осигурању од поплава, ваша власт. Они најбољи директори о којима сте говорили у „Колубари“ су то избацили, а сада није он који је то избацио после 20 и 30 година из полисе осигурања у „Колубари“ крив, него је крив онај што није проверио да је то избацио, па није у међувремену убацио. То је стварно накарадна логика коју нико жив у овој земљи не може да разуме.
Тако вам је све дозвољено. Тако вам је дозвољено да говорите – добри су добровољци, добри су ови, а ми смо криви. Зашто? Зато што 18. 05. сам обишао седам општина које су биле поплављене. Тог дана сам 22 сата радио, а ви сте дог дана, господине Живковићу, како то ствари показују, хвалили се својом новом лимузином. Док сте се ви хвалили својом новом лимузином, ја сам обилазио поплављени народ и помагао поплављеном народу. У томе се разликујемо, господине Живковићу.
Знате, научили су у овој земљи сви да критикују свакога и да разговарају шта хоће. Одговарао сам вам на апсолутно најбољи и једини могући начин, трудећи се да не улазим у политичку расправу када је реч о поплављеним подручјима. Сада ја вас да питам. Пустите ме празних прича, него ми у складу са законом реците, у складу са законом и овлашћењима Владе Републике Србије, а ви знате ко је надлежан када су у питању поплаве и колико локална самоуправа, колико „Србијаводе“, колико ХМЗ, кажите ми шта Влада Србије није предузела, а могла је да предузме у складу са законом да то буде боље и више?
Мислим да је у питању нешто друго. Код нас све оно што себи опростимо, то знам по себи из некадашњег периода, све што себи опростимо 10 пута, другоме нисмо у стању ни једном и све што код себе не видимо, код других видимо. Све што себи не замерамо, свима другима замерамо.
Молим вас да ми кажете таксативно, тачку по тачку, шта је то што замерати Влади Србије. О локалним штабовима причаћемо на неком другом месту. Није Народна скупштина за то да се разговора о одговорности локалних самоуправа. Други органи разговарају о одговорности локалних самоуправа.
Кажите ми шта то у складу са законом Влада Републике Србије није предузела на најбољи, најодговорнији и најпрецизнији могући начин? Хвала вам најлепше.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Зоран Живковић. Изволите.
ЗОРАН ЖИВКОВИЋ: Одговором нисам задовољан из јасних разлога. Питања ћете ви мени постављати када ја седим ту као премијер, а када ви будете посланик или никада.
То шта је Влада пропустила да уради за све ово време је све оно што је урадио војвођански штаб на челу са Гораном Јешићем.

5/1 ТЂ/СУ 17,20-17,30

Што се тиче 2012. године и моје странке, од 2004. године ја сам вероватно најжешћи критичар и противник ДС у Србији. Та Демократска странка 2007. или 2008. године основала вашу СНС. Био сам против тога и данас сам против њих и против свега што су радили.
(Председник: Молим посланика, коментарише одговор на питање.)
Слажем се са скоро свим критикама које сте ви упутили у односу на ДС од 2004. године до данашњег дана. Око тога се највећим делом слажемо, али то није оправдање. Ако сте могли, када сте ушли у Владу Србије, да проверавате колико има аутомобила, колико има спајалица и да то буде главна ствар, могао је неко да провери какви су уговори о осигурању, посебно кад су у Србији поплаве маја месеца врло очекиване, а посебно у Обреновцу који није упозорен, а тамо се поплаве дешавају сваке године. Ја не желим да ово буде исполитизовано, али стање које је било… (Искључен микрофон.)
ПРЕДСЕДНИК: Две минута је прошло. Захваљујем.
(Зоран Живковић, са места: Зашто ми је прошло време?)
Посланиче Живковићу, стварно мислим да ви вршите мобинг већ надамном. Ја мислим да председавајући председава Скупштином.
Питање поставља посланица Анамарија Вичек. Изволите.
АНАМАРИЈА ВИЧЕК: Захваљујем.
Поштована председнице, поштовани чланови Владе, даме и господо народни посланици, поставићу питање, као члан посланичке групе СВМ, господину др Срђану Вербићу.
Питање се односи на диференцирано подучавање српског као не матерњег језика, које је за нас, а не само за нас, изузетно битно питање. Диференцирано подучавање српског као не матерњег језика је са једне стране важна тема, јер постоји огромна разлика савладавања језика код припадника националних мањина чији је матерњи језик сличан српском језику, као нпр. босански, словачки, хрватски итд, односно мањина чији се матерњи језик разликује од српског, као што су мађарски, албански, румунски итд.
Такође постоји велика разлика у савладавању српског језика у насељима где је већи проценат становништва српске националности, односно у насељима где је већи проценат становништва друге, нпр. мађарске националности, као што је Ада, Сента, Кањижа, Бачка Топола.
Питање које вам постављам у име посланичке групе СВМ јесте који су конкретни кораци које ће Министарство просвете, науке и технолошког развоја предузети да би се ова ситуација што пре решила? Наиме, потребно је да се разради диференцирани план и програм за подучавање српског као не матерњег језика, као и да се припреме уџбеници за подучавање истих.
Савез војвођанских Мађара сматра реалним да се тај нови, разрађени план и програм за српски као не матерњи језик разради до почетка школске 2015/16. године и ми вам у томе нудимо апсолутну нашу подршку и сарадњу.
Подсећам вас да је група стручњака Педагошког завода Војводине у сарадњи са Покрајинским секретаријатом за образовање, Филозофским факултетом у Новом Саду и са Одбором за образовање Националног савета мађарске националне мањине израдио план и програм за диференцирано подучавање српског као не матерњег језика још 2007. године. У дописивању између Министарства, Педагошког завода, Покрајинског секретаријата, Завода за унапређивање образовања и васпитања протекло је дуго времена и Министарство у претходном мандату није решавало тај проблем.

5/2 ТЂ/СУ

Посланичка група СВМ се искрено нада да ће Министарство просвете у овом сазиву решити овај проблем. Захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Вербић. Изволите.
СРЂАН ВЕРБИЋ: Овај проблем са диференцираним изучавањем српског језика се налази у Стратегији развоја просвете и та стратегија је донета. Оно што није донето у овом тренутку то је акциони план. Акциони план је у овом тренутку на разматрању и план је да до септембра месеца акциони план буде усвојен.
Оно што ми знамо је да постоји предлог и радна група се тим предлогом бави. Није нам остало много времена до септембра да завршимо акциони план, али уколико тај план буде завршен, неће бити нарочитих техничких проблема да то имплементирамо за 2015/2016. годину у програм. У овом тренутку радна група ради на томе.
ПРЕДСЕДНИК: Да ли сте задовољни одговором?
Три минута, изволите.
АНАМАРИЈА ВИЧЕК: Могу ли да дам само коментар? Захваљујем.
У име посланичке групе СВМ, волела бих да изразим задовољство овим одговором, јер је и наш циљ био да се тај план и програм примени од 2015/16. године. То је за нас изузетно важна тема, с обзиром на то да има пуно деце, ученика који наставу похађају на мађарском наставном језику, а поред тога немају шансе да у редовној настави савладају српски као не матерњи језик. Због тога, након школовања у Србији, су принуђени да се запошљавају у иностранству, јер не могу због језика да се запосле, односно наставе школовање у Србији.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Ђорђе Стојшић.
ЂОРЂЕ СТОЈШИЋ: Поштована председнице, поштовани представници и представнице Владе, даме и господо народни посланици, вратићу се на прву тему, долазим из општине Сремска Митровица, која није добила медијску пажњу као неке друге општине, али је ситуација, као што знате, била изузетно критична. Била ми је част да будем, макар мали део, нечега што је била можда највећа радна акција у историји нашег града.
Поносан сам на све наше суграђане и мислим да многе поуке могу да се изведу из тога како је та ситуација решавана у нашој локалној самоуправи. Без обзира на то ко је из које политичке опције, десило се да људи из различитих странака врло добро и лако могу да раде заједно. Мислим да је то нешто што би требало да буде пример и узор, без обзира да ли је то био господин Јешић, који је добро обавио свој посао као командант штаба, људи из Војводина вода, који су били изузетно стручни, господин Милан Ковачевић, који је из СНС, овде мој колега, господин Едимовић, који је градоначелник и хиљаде и хиљаде људи који су се одазвали сами од себе на позив и поставили 800 хиљада џакова. Брањен је град на неких 60 центиметара више од историјског максимума 1974. године.
Оно што би можда требао да чујем од вас – да ли ћемо после овога покушати да сагледамо ситуацију на начин да можда донесемо нови Закон о цивилној заштити? Постоје нека искуства, чак и у региону. Рецимо, Словенија, ту је био малопре био њихов председник. Постоје нека искуства из ранијег периода. Не мислимо да све што се некад дешавало је било лоше. Смејали смо се некад чувеној опште народној одбрани, друштвеној самозаштити и том предмету у школама, али се испоставило да данас гомила тога не функционише од тога да немамо локалне медије, који могу на време да обавесте људе, сирене итд.


5/3 ТЂ/СУ

Мислим да би требали сви заједно сести. Иако смо опозиција, нудимо сарадњу и подршку у том домену да коначно донесемо регулативу која ће предвидети да људи буду обучени, да се зна командна структура, да се зна ко шта ради и на који начин то ради.
Не треба политизовати ову тему прекомерно. Мислим да је ово био сјајан пример да видимо како јединство ипак може да победи људе који су из различитих идеолошких, политичких, друштвених и економских слојева и да, када је заједнички интерес у питању, могу да се ставе у службу заједничког интереса. Захваљујем.

6/1 АЛ/СМ 17.30-17.40

ПРЕДСЕДНИК: Реч има председник Владе.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Дакле, желим пре свега да вам се захвалим на свему што сте рекли пошто је то тачно, и као што рекосте, господин Николић је био веома стручан и наша, ваша, свакаква власт урадила је добар посао у Митровици и пре свега Митровчани су направили велики посао, али и многи који су долазили да им помажу из Новог Сада, Београда и других места, али, наравно пре свега Митровчани.
Направљено је 760.000 џакова. Замислите ту силу коју су Митровчани са обе стране, сремске и мачванске, успели да ураде. У Шапцу је и више. То је показало колико смо способни да направимо када смо јединствени и уједињени добар посао за нашу земљу. При свему томе, као што знате, многи не воле када се то каже, и Митровица и сви ми били смо и по мало срећни. Могли смо да бранимо, рекли би стручњаци, Митровицу на 917. Није било реално. Већ на 880, 890 нема сумње да би нам попустили џакови и да би вода пробила. Срећом, то се није догодило из неких других разлога и још једанпут честитам на великој храбрости Митровчанима, као и Шапчанима и многима другима. То је био изванредан пример за будућност који показује да када желимо и хоћемо да заједно можемо много тога да урадимо и направимо.
Што се тиче вашег предлога, то је један од предлога који разматрамо и у наредним месецима такав предлог појавиће се пред вама народним посланицима у Народној скупштини Републике Србије.
Данас сам разговарао са Романом Јакичем, министром одбране Републике Словеније који ми је говорио о њиховим искуствима из цивилне заштите и о томе да морамо да потпишемо споразум са њима да би могли да нам упућују на конто цивилне заштите овакву врсту помоћи и подршке. То је једна од ствари које ћемо морати да решимо у наредном периоду.
Оно што нам представља већи проблем, и нећу то да кријем од вас да не би било пошто кажу – уложићемо, па уложићемо и сада и одмах вам кажем неће бити довољно. Неће бити довољно зато што нам је потребно десетине милиона, да не кажем стотине милиона евра да бисмо одбранили нашу земљу од изливања из корита река воде. Ми тај новац немамо.
Оно што нам је хитно у овом тренутку је да обновимо насипе пре свега на оним бујичним водама које су изазвале велику катастрофу, као што су ове четири реке – Змајевац, Кржава, Богоштица и Ликодра у Крупњу. Да то исто урадимо у сливу Колубаре, да то исто урадимо у сливу Тамнаве, да то исто направимо у комплетном моравском сливу и већ после тога, да вам искрено кажем, не знам где ћемо да нађемо новац. Ми сви морамо да будемо и одговорнији и није то сад научили смо се, знамо, немамо пара. Сада изађем пред народ и кажем – сада смо научили и сада ћемо све да исправимо. Тешко.
Имаћемо пожаре већ у августу, да не кажем јулу. Клима се мења. Имаћемо све више елементарних непогода и људи који мисле да се то неће догодити… Ништа нас од тога неће изненадити и зато ћемо покушати да јачамо овај центар у Нишу, да довучемо више авиона и хеликоптера, да имамо више снаге за одбрану од пожара. Да ли ће то бити перфектно и да ли ће бити идеално? Неће. Ако имате неку додатну идеју како и на који начин да не потрошимо новац из неког раздела, да га уложимо у ово, молим вас кажите нам. Мислим да је то поштен и одговоран однос, као што сматрам да се тако и понашате.
Имамо велике проблеме. Имаћемо све више проблема са елементарним непогодама, не мање него више. Пошто сам се распитао код Немаца и Аустријанаца колико коштају ти насипи, насипи које они имају и после поплаве рецимо у граду Пасау од 55.000 становника који је доживео катастрофу, они су подигли насипе које ми не
6/2 АЛ/СМ

можемо да платимо у наредних 50 година.
То зависи од стања наше економије. Зависи од тога колико ћемо да радимо у другим областима, колико ће држава моћи да приходује. Ако будемо подигли нашу економију, моћи ћемо да уложимо више. Ако то не будемо урадили, нећемо моћи. Остаје нам да крпимо рупе које су тренутно направљене, да гледамо где још понешто можемо да додамо да бисмо били нешто више заштићени него данас, а више од тога да вам неко обећа нити је могуће нити је реално, иако знам како сваки пут то иде када се деси нешто – сада ћемо да набавимо то и то. Хоћемо да купимо хеликоптер, а немамо паре.
Када сам рекао и када сам вас замолио, знам да има посланика који знају шта је држава и молим све посланике који то добро знају, а то је највећи број, да само не нападамо оне који нам највише помажу јер смо од неких добили, опростите, по 10 милиона. Ви знате колико је то огроман новац. Неки би нам за 200.000 до сада се показали петсто пута на конференцијама за новинаре итд. Ми за то можемо да купимо један бољи хеликоптер. Молићемо за те хеликоптере да добијемо на поклон.
Шта да вам кажем? То вам је огроман новац који ми немамо. Зато сам задовољан и нисам се случајно на почетку захвалио свима који су нам толико помогли у новцу и на све друге начине зато што знам колико ми немамо, зато што знам стање наших финансија, знам стање наше касе. Зато вам ово на одговоран начин и говорим. Зато је важно да ово шта год можемо да поправимо, поправимо што пре.
Ми ћемо да вас молимо за подршку и тражићемо, то је наша идеја, да представник било које опозиционе странке који жели да се увери и да контролише новац како се троши у обнови земље буде добро дошао. Мислим да је то фер понуда и да је то коректна идеја зато што хоћемо да свако има увид како се новац троши, да видите за шта смо те паре дали.
Данас могу да се похвалим да данас са пресеком у 12,00 часова имамо много више новца него јуче. То је захваљујући двема великим донацијама из пријатељских земаља. Тај новац нам није довољан да покрије ни половину путне инфраструктуре, а онда можете да мислите са каквом смо катастрофом суочени. Сем преко Завлака ви из Крупња немате где да изађете. Није због воде него због клизишта. Имамо 300 клизишта овде, 300 клизишта онде. У Бајиној Башти кажу и 1.000. Не знамо шта ћемо.
Пошто сам тамо био пре два дана, имамо 25 кућа које нису оштећене, а дошло им је клизиште до четири метра до куће. Немамо новац да све те људе сместимо. Немамо лако новца да све те људе хранимо. Они живе нормално. Не можете ни да их истерате из њихових кућа јер су везани за своје куће, а било шта сутра да се деси неко ће да каже – што нисте реаговали на време и како нисте реаговали раније.
Увек сте суочени са безброј проблема. На неке можете да пружите одговор. На неке не можете да пружите одговор и немојте да заборавите да се неретко играмо са природом и заборављамо шта природа може да учини зато што нам је увек најлакше да у својој околини пронађемо кривца, оног на коме можемо да искалимо бес.
За ово, уз све наше грешке, сву нашу пословичну јаловост, проблеме, дезорганизованост, шта год хоћете држава је заиста у појединим сегментима боље реаговала него неке западне земље. Али, ми ћемо се са природним непогодама тек суочавати и већ овог лета имаћемо проблеме. Да ли ћемо моћи све да решимо? Нећемо.

6/3 АЛ/СМ

Ако можете и идејама и на било који други начин, помозите, а добро дошли сте и ви господине Стојшићу и свако други ко жели да стекне увид и да помогне својој земљи на овакав начин, и контролом новца и на све друго. Поносан сам на чињеницу што сам својој земљи мало допринео јер неки људи са којима смо остваривали пријатељство дали су највећи допринос финансијски у обнови наше лепе земље.
Вама хвала на коректности и на свему томе што сте заједно са осталим Митровчанима чинили за свој град и своју земљу.

7/1 ЈБ/МЈ 17.40 - 17.50

ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Жика Гојковић.
ЖИКА ГОЈКОВИЋ: Хвала поштована председнице.
Поштовани премијеру, даме и господо министри и колеге посланици, СПО никада није овакву ситуацију користио да би покушао да дође до јефтиних политичких поена. Тако ћемо покушати и данас да говоримо и да време које имамо посветимо искључиво томе да би грађани могли да добију конкретне одговоре на питања које очекују данима. Нажалост, у последњих неколико дана, усудио бих се рећи и недеља смо сви сведоци, па чак и посланици који седе овде, за које грађани мисле да имају довољан број информација, сви смо на неки начин бомбардовани неким дезинформацијама или полуинформацијама које смо имали прилике да видимо у медијима.
Због тога сматрам да је више него корисно што је оволики број министара данас присутан, да би грађани, на првом месту, а наравно и ми народни посланици, тј. људи које су грађани бирали имале прилике да чујемо конкретне одговоре.
Прво бих поставио питање господину Стефановићу, пошто се нажалост увек бавимо последицама, а не превентивом. То је чини ми се случај данас. Када код се деси нека катастрофа, ми увек говоримо о последицама, а превентива увек остане некако по страни. Знамо сви да је најкритичнија ситуација током елементарних непогода које су захватиле Србију била у Обреновцу.
Занима ме на које су све проблеме у том граду наилазили припадници МУП-а приликом спасавања грађана и припадници Војске Републике Србије?
Желим ово да кажем из једног разлога, пошто у оваквим ситуација врло често су грађани склони да дисквалификују и припаднике МУП-а и припаднике војске. Сматрам да на овај начин господине министре имате прилику управо да одговорите на такве инсинуације.
Моје друго питање је да ли су последице елементарних непогода могле да буду мање да су спасилачке екипе имале богатију и бољу опрему, или од овакве катастрофе не би могле боље да се одбране ни много опремљеније државе? Тачније, шта је то што немамо, а могли смо да имамо да смо радили и размишљали превентивно?
Искористио бих прилику да приликом мог првог обраћања, а друго ће бити усмерено ка господину Вучићу, да поздравим предлог вашег министарства, господине Стефановићу, да грађани који су остали без личних докумената нове добију потпуно бесплатно. Мислим да су такве информације више него корисне да се чују данас да би грађани знали шта је потребно да ураде како би што пре добили документа. Некоме ово изгледа смешно када су у питању овакве теме, али мислим да су ове теме много важније од тога ко је када био на власти, ко је шта учинио, а није могао да учини. Мислим да ће бити прилике да и о томе разговарамо, а овај пут да ипак те теме спустимо на ниво грађана, тј. на ниво оних људи који очекују да добију објашњење. Хвала за сада.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Небојша Стефановић, изволите.
НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: Хвала вам у име припадника МУП-а за ове заиста лепе речи. Могу да вам кажем да смо сви, и председник Владе је то истакао, поносни на то шта су радили људи из Сектора за ванредне ситуације. Изгубили смо живот једног нашег припадника, Дејана Лазаревића, који је изгубио свој живот као припадник ватрогасно-спасилачке спашавајући другог човека. Имали смо огроман број људи, просечно преко 7,5 хиљада људи дневно ангажованих из МУП-а.
Што се тиче Обреновца, заиста је била специфична ситуација зато што је било веома тешко предвидети да ће и Тамнава и Колубара и Сава плавити исти град у


7/2 ЈБ/МЈ

јако кратком времену. Оно што је добро је што је држава показала озбиљну одговорност, оно што је показано да можемо заједно брзо и ефикасно да радимо и мислим да су јединице и полиције и војске и добровољаца и свих других, касније и спасилаца који су се укључивали из других земаља показали једну огромну посвећеност. Био сам са тим људима и са другим министрима који су учествовали у тим ноћима и данима у Обреновцу спашавајући људе, бодрећи их, водећи на различите начине рачуна да људи не осете да су сами. Мислим да је то био наш велики допринос у том смислу. Мислим да су потези који су рађени били наравно максимум који смо ми могли да пружимо.
Што се тиче проблема, проблеми су били разноразни, од када погледате оних техничких, да се док возите чамцима по ноћи у улицама које немају светла морате да избегавате аутомобиле које не видите да су поплављени, ограде, тракторе, свега што се налазило на тим путевима, до наравно суштинских, више бих волео да смо имали савремене хеликоптере којима смо могли да летимо и ноћу, да се спуштамо. То нажалост не можемо, јер као што сте чули председника Владе, на савремени хеликоптер који је у класи Бел хеликоптера, какве користи полиција, који има до шест до седам седишта поред пилота кошта готово 10 милиона евра. То су средства која Република Србија просто нема. Замислите да рецимо, имамо 20 таквих хеликоптера, сигурно да би могли више и брже.
Оно што хоћу да вас уверим да су људи из редова МУП-а и Специјалних јединица, то морам посебно да истакнем, улогу коју је имао командант нашег штаба, господин Миленко Божовић, командант Жандармерије, да су ти људи заједно са припадницима САЈ-а и ПТЈ-а, полицијске бригаде из Београда даноноћно радили уопште не размишљајући о томе да ли је мрак, да ли је светло, да ли има опасности, да ли је струја јака, да ли је вода хладна. Имали смо ситуацију да нам се неколико припадника бригаде нашло у Ургентном центру управо зато што су били промрзли, јер су сатима ходали у води износећи људе из кућа. То су заиста били истински хероји, подвиг људи који ја никада нећу заборавити.
Што се тиче те боље опреме, надам се да ћемо у наредним годинама како се економија земље буде побољшавала, јер то је суштинско питање наше земље, да ћемо моћи постепено да одвајамо више новца и за Сектор за ванредне ситуације, али и за све друге линије рада, и МУП и војске, и да ћемо моћи да имамо савременија средства која ће моћи да помогну да брже и ефикасније обављамо овај посао.
Нас чекају изазови са сушом и могућим пожарима на које морамо такође да обратимо пажњу. Наш посао да је у стратешкој сарадњи у региону и у свету покушамо да обезбедимо да наши центри се не ослањају само на сопствене снаге, којих немамо увек довољно, већ и на технику којом располажу друге земље и наравно да покушавамо да у наредном периоду будемо бржи и ефикаснији. Оно што мислим је да су ови људи којима заиста дугујемо огромну захвалност показали невероватну снагу, показали су невероватну храброст и у овом периоду мислим да су снажним и добрим деловањем успели да спасу огроман број живота и у Обреновцу, а и у другим општинама.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Мирослав Маркићевић.
Извињавам се, народни посланик Жика Гојковић, допуна. Изволите, три минута.
ЖИКА ГОЈКОВИЋ: Хвала господине министре.
Други део излагања бих посветио, односно упутио премијеру Вучићу. Трудићу се да кажем нешто што је део мог запажања када је у питању ова катастрофа која нас је задесила, покушавајући да не поставим баш конкретно питање, али надам се да ћете имати бар неки коментар на оно што ћу сада рећи.

7/3 ЈБ/МЈ

Сами сте рекли да се врло често играмо са природом. То је тачно. Ми увек о томе говоримо, али врло често чинимо нешто конкретно да до тога не дође, да се не играмо са природом. Сматрам да је једна неодговорност према природи један од главних разлога због чега нам се ово данас десило. Управо стварање система је нешто што може да помогне да ако се већ деси оваква катастрофа, бар да се минимизирају последице тако нечега. Мислим да је више него неопходно да изменимо један комплетан систем, један систем где ће се жестоко кажњавати свако ко се буде оглушио, односно угрожавао природу на било који начин, да ћемо жестоко кажњавати такође оне који и даље нелегално граде, као и оне који на нивоу локалних самоуправа им омогућавају да се такве ситуације дешавају, где после имамо прилике да је цела Србија, односно у свакој општини постоји један део где је нелегална градња. Нажалост, онда није ни чудно какве све последице имамо када се деси оваква катастрофа.
Сматрам такође да смо у овим данима пуно причали о томе како треба да будемо јединствени. Нажалост, ми као политичари врло често не дајемо прави пример. Сматрам да не можемо ни од грађана да тражимо да буду јединствени докле год ми овде нисмо и докле год сваку прилику, па чак и овакву, користимо да би искључиво политички поентирали да би странке добиле јефтине политичке поене.
Оно што је такође важно и што је показала ова катастрофа по мом личном и скромном мишљењу је да страначка трговина приликом избора градоначелника може да донесе само лоше, да компромиси који се тада праве су искључиво трули компромиси засновани на интересима грађана и да када немамо ситуацију где је на челу града стварно прави лидер, човек који има храбрости да се ухвати у коштац и да донесе одлуку чак и када та одлука није до њега, да такав човек може да спаси на стотине, на хиљаде живота, а да онај који је постављен искључиво након неке политичке вртешке нема те могућности, нема храбрости да када дође до проблема да проблем решава.

8/1 МО/ИП 17.50-18.00

Нажалост, мислим да се то показало и у овим ситуацијама и зато бих упутио апел свим председницима странака, поготово вама, господине Вучићу, који сте данас политичка фигура на коју се сви угледају и која је највећи ауторитет у овој држави, да убудуће и ви и сви остали знају да иза вашег имена има много људи који не заслужују да се налазе на нивоу локалних самоуправа на одређеним функцијама и да је тако било у прошлости код свих политичких странака и да би то требало у будућности да се исправи.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има председник Владе. Изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Захваљујем се господину Гојковићу. Са вама сам у потпуности сагласан, посебно што се тиче овог последњег дела. Зато ниједног тренутка нисмо ни говорили о политичким странкама и нисмо делили људе по општинама на оне из ове или из оне странке. Зато сам пре свега похвалио неке људе из неких других странака или који нису ни у једној политичкој организацији. Било је људи који припадају СНС који су добри и брзо обављају свој посао, а било је и оних који су лоше обављали свој посао. Било је неких из других политичких странака који су били никакви и боље да нису били председници општина и било је оних који су примерено свој задатак обављали. Није то једноставна ситуација и не снађу се сви људи на исти начин. Нимало лака ситуација, али сте у праву и ако будем имао могућности, као председник странке бавићу се тиме, али немојте ме држати за реч, пошто имам много других обавеза. Надам се да ће и неки други страначки органи тиме да се баве.
Поносан сам на чињеницу што се ниједног тренутка ни на који начин нисмо опходили лоше према онима који другачије мисле по неким другим питањима. Жао ми је што су многи злоупотребљавали тешку ситуацију у којој се Србија налази, рачунајући да ће их то политички уздигнути, што су обмањивали јавност, не под својим именом, већ под именима других људи, о броју жртава, о томе како у хладњачама држимо мртве људе и кријемо, о томе како их спаљујемо у високим пећима у Лазаревцу, узгред, у Лазаревцу немамо високе пећи, измишљајући најгоре и најстрашније могуће ствари без икакве одговорности, наносећи огромну штету држави Србији, чак пишући писмо у време ванредне ситуације на територији целе наше земље како су угрожена људска права и слободе јер се цензуришу „Pink Music“ и „Fox Life“. Замислите, чувени антирежимски канали „Pink Music“ и „Fox Life“. Али, шта да радите, нажалост, то је део нашег фолклора. Себи замерам што сам данас само у једној реченици, додуше, само у једној реченици себи дозволио да на политички начин одговорим једном посланику и жао ми је због тога.
Наравно, господине Живковићу, обезбедио сам за вас, пошто сте рекли да вам нисам дао ништа конкретно него сам нешто рекао, да вам не бих читао сада, реч је о великим проблемима који су за нас створени, о бројним роторним багерима из Поља „Б“, Поља „Д“, Тамнаве Источног поља, Тамнаве Западног поља. Тачан сам вам датум рекао. Важило је од 1. марта, а иначе је одлука донета 6. фебруара. Могу вам рећи и која су лица, двоструки је потпис. Дакле, потпуно сам вам проверену и тачну информацију дао. Чим завршимо са данашњом расправом, доставићу вам комплетан папир.
Дакле, господине Гојковићу, мислим да ми сви, ја увек ту од себе полазим и није ми тешко да то признам, морамо себе да мењамо и морамо да покушамо да урадимо нешто што нам није најчешће у природи. Када сте питали Небојшу Стефановића малопре о томе с каквим смо се стварима суочавали, било је много непријатних и тешких ситуација, које многи од нас, а које поготово спасиоци нису заслуживали, али то је ствар кроз коју морате да прођете. Зато нисам случајно рекао био и министру Селаковићу – замислите кривицу министра правде због бујичних поплава у
8/2 МО/ИП

Крупњу. Наравно да нема никакву ни одговорност ни кривицу. Нападнут је, али то је његов посао. Његов посао је да буде нападнут и кад није крив и кад је крив и да на то одговара, да се понаша озбиљно, да се понаша цивилизовано и да се никада не спусти на тај ниво да другачије, сем речима одговори онима који га нападну. То није никаква срамота. Срамота је евентуално за неке који су такву реакцију имали, али и то је разумљиво имајући у виду чињеницу кроз шта су и кроз какве су све патње људи прошли и кроз какве све муке.
У сваком случају, ово је за нас, тачно је, велико искуство. Сутра ћемо бити паметнији само утолико што нам, верујем, нико неће правити проблеме приликом евакуације. Рећи ћу вам, само три дана касније када је Барич евакуисан, евакуисали смо га у року од два сата. Велики Барич, дакле, реч је о великом месту, неколико хиљада људи, у року од два сата је евакуисан. Сви су људи слушали. Нажалост, морала је да нам се догоди велика трагедија да би сви људи разумели да је потребно да слушамо одлуке и налоге државних органа у таквој ситуацији.
Хоћу и Народној скупштини и народним посланицима да се захвалим и за издвојена финансијска средства и за подршку и помоћ коју су пружали свом народу на сваком месту, а рекао бих и својој држави.
Што се тиче терета, један човек је рекао – знам ко ће да буде у овој земљи крив и за кише. Ја немам проблем са тим да будем крив и за кишу и за снег и за не знам шта све, али бих волео да ми они који показују такву мржњу, не односи се пре свега на политичаре, покажу члан закона или било којег подзаконског акта који Влада није поштовала у потпуности или да Влада Србије нешто није урадила што јој је била обавеза. Пошто сам прошао кроз све законске акте, све подзаконске акте знам, Влада је заиста направила све што је могла, показала велику посвећеност и љубав према својој земљи. Да ли су то сви у ланцу урадили или не, то надлежни државни органи испитују. Као што видите, то раде темељно, то раде озбиљно и то раде одговорно.
Још једанпут молим све оне, надам се да су и они, јер нећу да верујем да су то радили злонамерно и да су желели да буде већи број мртвих него што јесте, нико у овој земљи није ни луд, ни болестан, ни ненормалан, немојте, као Бога вас молим, да измишљате хладњаче, високе пећи и не знам какве већ глупости. Као Бога вас молим, тиме се само наноси штета Србији, огромна штета се наноси Србији, тиме нико не добија ништа, само се уноси мржња и бес. Не разумем шта је циљ и шта је смисао свих тих прича. Ево, ви сте данас добили поименце све људе, а можете да добијете поименце и сва преминула лица. Просечно 1,75 лица дневно умре у Обреновцу у најнормалнијим условима, а не у условима великог стреса и великих проблема са којима се град суочава.
Дакле, сваки податак ћете добити. Добићете комплетан извештај и моћи ћете да кажете са чим се слажете, а са чим се не слажете. Оно што је за нас најважније у овом тренутку, то је да покушамо да уз велики елан, уз велику снагу и уз велику наду да земљу можемо да извучемо из ситуације у којој се налази, кренемо у обнову. Од оспоравања, кукњаве, посебно од неаргументованих напада, а ја сам вам спремио данас да прочитам, али ћу покушати да избегнем, шта су све разни стручњаци писали и какве изјаве давали и какве речи изговарали, за које се надам да никада више ником нормалном у овој земљи неће пасти на памет да изговори. Хвала вам најлепше.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има Жика Гојковић, две минуте за коментар и прелазимо на питање Мирослава Маркићевића.

9/1 ЈЈ/ЦГ 18,00-18,10

ЖИКА ГОЈКОВИЋ: Искористићу још само врло кратко ово време које ми је остало.
Слажем се господине Вучићу са тиме што сте рекли и желим само да кажем да што се тиче градоначелника и председника општине који бирају политичке странке на одговорност коју имају, мислим да то сносе у највећој мери председници али готово свих странака. Не бих желео да испадне да нападам једну или другу странку, чак не бих желео ни да аболирам своју странку која треба да подели исту одговорност као и сви други.
Мислим, да је то изузетно важно и само бих још напоменуо две ствари које сам успео да запазим и о којима би можда требало размишљати у будућности, као о превентиви, не само када су у питању овакве катастрофе, него можда и нешто друго лоше, што би могло да се спреми Србији, на шта морамо бити спремни.
Сматрам да смо врло олако пропустили прилику да можда отворимо и већу јавну расправу када је у питању служење војног рока. Овакве ситуације нас враћају поново на те теме и као неко ко је, односно не желим да нико прође као што сам прошао ја и припадници моје генерације које су са 18, 19 година војни рок служиле на ратишту, али сматрам да сваки мушкарац треба да има прилику да служи војни рок, да се упозна са неким стварима, тешким стварима које би могле да се нађу, поготово када су у питању овакве катастрофе.
Такође сматрам да би требало размислити о измени закона када су у питању казне, тј. када је у питању однос према свима онима који у оваквој ситуацији покушавају да украду, да преваре, да ућаре нешто на несрећи народа, да ту држава мора да буде много ригорознија и да ту мере морају да буду јаче и оштрије да бисмо показали сву своју снагу и снагу институција.
Још једном, с тиме ћу завршити, сматрам да је одговорност појединаца у оваквим ситуацијама, поготово градоначелника и председника општина изузетно важна и да је учинак са једне стране показатељ, рецимо, оно што је господин Јешић у Војводини и неки други градоначелници који једноставно нису се снашли нити знају уопште шта су требали да раде, у таквим ситуацијама зна да буде пресудан.
ПРЕДСЕДНИК: Право на питање има Мирослав Маркићевић. Изволите.
МИРОСЛАВ МАРКИЋЕВИЋ: Поштована председнице, поштовани председниче Владе, министри, колеге народни посланици, поставићу питања у форми можда и неких предлога у име посланичке групе НС, надам се да ћемо ми посланици, односно Народна скупштина, у најскорије време, оно о чему је премијер причао, имати комплетан извештај па ћемо онда моћи да дајемо оцене или да некога окривљујемо или да некога хвалимо.
У овом мом првом обраћању покушао да инсистирам на неким темама које можда у овом тренутку можда нису топ теме, а чини ми се да грађане веома интересују, јер живот иде даље, морамо да размишљамо како ће ти људи сутрадан, за месец, за два и за годину дана најмање да живе. Имао бих низ предлога, односно питања за господина Вулина – да ли он и његово министарство, већ размишљају, имају спремне предлоге које би Влада, што се тиче овлашћења Владе, мислим на уредбе, или што се тиче измена и допуна неких закона што се тиче нас овде у Народној скупштини, а који би се те уредбе или измене и допуне закона тицале грађана који би у ствари биле неке социјалне мере и које би трајале можда најмање годину дана? Рецимо, да људи из Обреновца, наравно не сви, нису у Обреновцу сви пострадали на сву срећу, буду ослобођени плаћања струје годину дана. То ће бити можда неколико стотина или неколико хиљада домаћинстава. Њима ће много значити, а ЕПС неће пропасти. И онако вероватно 20, 30% грађана или корисника струје не плаћа струју, прикључени су на дивље.
9/2 ЈЈ/ЦГ

Да ли се разматра, рецимо, предлог мој, за укидање пореза на имовину људима иако је то овлашћење општина и градова? На неплаћење других комуналних услуга воде, изношења смећа? Да ли се размишља можда о студентима и ђацима са тих територија да макар годину дана не плаћају школарину, да студенти не плаћају превоз и ђаци и све оно што сада морају сви да плаћају. Верујем и знам да би то морало врло прецизно да се врши евиденција.
Можда то на изглед у овом тренутку због ситуације у којима су многа домаћинства и људи који су свашта преживели и у једној ноћи остали без целокупне имовине није нешто значајно, али верујте да многи од њих, а верујем да је већина од њих савесних грађана и да су до сада све ове дажбине плаћали и да ће плаћати када буду наново у могућности?
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Вулин.
Ипак, реч има председник Владе.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Захваљујем се господину Маркићевићу, знам да је ово намера апсолутно најбоља код вас и тако би сваки човек реаговао. Ми смо донели прецизне елементе како и на који начин ћемо се понашати и надокнађивати штету људима, коју штету, колико и шта је то што Србија може да издржи.
Наравно да ћемо водити рачуна и да сигурно неће плаћати дажбине за време које нису провели у својим домовима. Наравно да ћемо се потрудити да добију безброј олакшица. Али, сваку срушену кућу, направићемо. Сваку кућу која је претрпела значајне штете, наћи ћемо начина да бар једним делом ту штету надокнадимо. Помоћи ћемо људима и у обнови бизниса на различите начине. Помоћи ћемо онима који су изгубили стоку, бар у једном делу, а онима који су имали ратарске, повртарске и воћарске производе, помоћи ћемо им кроз гориво, вештачко ђубриво, семе. Наравно, наћи ћемо и све друге начине. Ми ћемо све путеве и све јавне објекте да обновимо.
Синоћ сам гледао, у ствари, јутрос веома рано сам гледао снимак да ли дневника или не знам шта и била је једна интересантна прича о неком селу на југу Србије где је човек пре 60 година, ваљда је дозволио да се направи трафо станица у његовом дворишту и никада није плаћао струју, сада су дошли да наплате. Каже да никада није добио динар за ту трафо станицу. Како ниси, 60 година ниси плаћао струју. Сада смо се сви ми осетили кривим што је тај добри домаћин и поштени човек одједном морао да плаћа струју, али извините, струја мора да се плаћа.
Ако бисмо увели принцип да се струја не плаћа, наћи ћемо начине да обезбедимо попусте, да обезбедимо велике попусте да људи то могу да преживе, да људи то могу да издрже. Али, ако бисмо једном негде направили такву одлуку да не мора да се плаћа струја, да не мора да се плаћа вода, да не мора да се плаћа ништа, никада више никога не бисмо могли да натерамо да било шта у Србији плаћа. Зато што би нам неко после пожара рекао, а сада ми не плаћамо. Неко би нам после неке следеће ситуације рекао исто то. Дакле, само кажем да је то, олакшаћемо људима, помоћи ћемо људима и како да вам кажем, није реално да се држава одрекне свега онога што иначе прикупља.
Као бога вас молим, само имајте у виду једну ствар, држава Србија ће највећим делом, 80% новца за обнову земље, 75 до 80%, мораће да пронађе држава Србија. Хвала свима који су нам помогли и који ће нам помоћи са ових 20 до 25%, али све остало морамо ми да нађемо, а то није ћуп без дна, како на жалост многи председници општина замишљају, па нам пошаљу да им је 10 или 15 милиона евра штета у пољопривреди. Да купите сва грла стоке са територије те општине и да купите све њиве у околини града, апсолутно сво пољопривредно земљиште, не вреде толико.

9/3 ЈЈ/ЦГ

То ваљда говори о нашем односу, а посебно је такав случај код оних који се осећају ваљда нешто одговорнијим за стање у њиховој локалној самоуправи па хајде да сада намиримо и наплатимо све, па да отприлике вратимо љубав народа према нама. Ово наравно нема везе са вама, али сам само рекао зато што је одговор непријатан или недовољно задовољавајући за већину нације, а неко мора да га изговори. Држава мора да наплаћује оно што је њено да би држава постојала.

10/1 ВС/ЛЖ 18.10 – 18.20

Зато молим све људе, иако сам то избегавао некада, да замолите за рачун и у ресторану и на бензинској пумпи и на сваком другом месту, јер то када не добијете рачун ви остајете без вашег пута, без ваше школе као и ми без наших прихода. Зато је и та борба против сиве економије за нас најважнија. Ако уведемо ту врсту недисциплине да је могуће да се све не плаћа, ми можемо одмах да затворимо бутику, како би рекли, и после тога можете на власт да доведете кога год хоћете, да је најспособнији на свету и да има подршку не знам какву на месечном нивоу, да му сваког месеца дотурају по 50 милиона евра, тај не може да уради ништа.
За нас је дисциплина, одгворност најважнија, а Обреновчанима, свим људима с поплављених подручја од Свилајнца до Крупња, до сваког другог места, помоћи ћемо на све могуће начине. Када сам рекао онима којима је цела кућа поплављена да ће имати помоћ и подршку државе – имаће помоћ и подршку државе. Немојте да очекујете да држава може помоћ без процене да донесе за дан или два, али најбрже могуће држава ће реаговати.
Данас је направљена канцеларија, изабран шеф канцеларије, комисија за процену штете већ ради на терену, прикупља све. У данима који долазе, месецима који су пред нама ми ћемо већ до краја, ако се не варам Зорана, до новембра, завршити обнову свих путева категорисаних и некатегорисаних, који су оштећени и уништени у овој катастрофи.
Дакле, то ћемо урадити за пет месеци, са свим неопходним процедурама, са проценама штета, са свим што шаљемо ЕУ, за ИПА фондове, за Фонд солидарности, за све друго, ми ћемо завршити, физички на терену обнову у комплетне путне инфраструктуре за само пет месеци. При томе мислим да ћемо појачати рад на путној инфраструктури, и да ћемо, као што сам рекао, бар ових 105 километара имати завршених, свакако пре 2016. године, а добар део већ 2015. године. говорим о Е-763, односно Коридору 11, како га ми називамо.
Дакле, све идеје које имамо су добродошле. Лакше нам је да издвојимо новац да плате, не знам да ли ме разумете. Боље да извучемо наш новац, да им дамо, па да кажемо – ево молим вас, платите рачун, него да кажемо – не плаћајте рачун. Јер, када уведемо систем неплаћања рачуна, готови смо годинама пред нама, и хвала вам за сваку идеју, само вас молим, знам колико сте одговоран посланик, само вас молим да разумете позицију државе. Држава мора да јача у смислу јачања њених финансија, у смислу економских реформи које су пред нама, у смислу системских закона за поправљање пословног амбијента. То је наша задатак. Шта год да нам се догодило ми не смемо да одустанемо од онога што је посао за целу Србију, а то је економски напредак.
Да бисмо привукли све стране инвеститоре, да бисмо добили помоћ, данас чуо, и први пут могу да вам кажем, да постоји могућност да заједнички за цео регион се направи велика донаторска конференција.
Председник Николић је разговарао са председником Оландом, како чујем на једном састанку и госпођа Меркел је имала неке идеје, знаћу 11. или 12. да вам кажем шта је тачно, где бисмо могли билатерално, и на све друге начине да очекујемо још неку помоћ и подршку из света. То би нам поправило шансе и да можемо још нешто и још више да помогнемо угроженом становништву.
Овако, највише ме брине електроенергетски сектор и пољопривреда, али пре свега електроенергетски сектор, где су нам штете апсолутно највеће и где не знамо како и колико месеци ће бити потребно да можемо угаљ да довлачимо до ТЕНТ-а и и да производимо своју струју, а не да трошимо 500 хиљада до милион евра на дневном нивоу. Хвала вам.

10/2 ВС/ЛЖ

ПРЕДСЕДНИК: Господин Маркићевић, три минуте.
МИРОСЛАВ МАРКИЋЕВИЋ: Морам да кажем да сам председника Владе одлично разумео, али навођен тако да кажем, његовим одговорима на претходна питања колега, дајемо предлоге. Мислим да је у овом тренутку много важније давати предлог и помагати колико ко може, а за критику која је неизбежна, ако има одговорних за ову ситуацију, никада није касно.
Један предлог ћу да вам дам, господине председниче Владе, морам да вам кажем да сам био аутор једног законског пројекта пре седам, осам година, који на жалост, као и већина они који подносе народни посланици никад није дошао на дневни ред Скупштине, а радило се о помоћи нашем народу на Косову.
Ја знам вашу жељу и амбиције и чини ми се као ни код једног председника Владе од када смо ми, вишепартијски систем не постоји као код вас и енергија.
Имам искуство да оно што се напише на папир и што се законски обећа грађанима или неке социјалне мере, да је то на дужи период. Конкретно, о чему се ради?
Овде има колега народних посланика, између осталог и моја маленкост, који су имали срећу или несрећу да су имали инфаркт и по неколико стентова у грудима, а и даље хоће да пуше. Слободна земља, демократија на одређеним местима нека пуше, али није проблем да се донесе уредба да буде скупља она паклица цигарета пет, шест или 10 динара, зависно од цене и да то траје три године и да се зове – Србија-поплаве 2014. године, за то дајемо.
Знате ли колико је то за три године? Нећете веровати, то је 250 милиона евра.
Ви сте рекли отприлике, милијарду евра да све ово кошта и да ћемо из иностранства добити помоћ око 20 или 25%, а за остало морамо ми да се снађемо.
Ево вам предлог господине, па господине Маркићевићу и сви остали грађани Србије, који хоћете и даље да пушите, колеге наши посланици, лекари, а и наука то каже да то не би требало, а ви то хоћете, није онда проблем да дамо тих пет или шест динара и то траје три године и онда Влада, било која да је, има већ то у буџету.
То је мој предлог. Мислим да нема тога ко то не би прихватио. Ако имаш пријатељу да даш 250 динара за паклицу цигарета, имаш још и пет динара. Сваки дан то капље и могла би да се скупе одређена средства којим би ви могли да располажете.
Имам још једно питање за министра Илића, част свима, али мислим да што се тиче клизишта, да је он највише радио на клизиштима и највише се тога нагледао и да и би могао укратко да нам одговори где је најтежа ситуација са клизиштима и шта се ради на отклањању, јер клизишта су непогода која траје данима, месецима, целу годину и са малом кишом та клизишта прораде.
Не значи да, ако неки засеоци нису били у медијима, да је тамо не знам каква ситуација, јер има много места.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала, време.
Реч има министар Илић. Изволите.
ВЕЛИМИР ИЛИЋ: Ми смо годинама радили испитивања појединих клизишта и урађени су неки идејни пројекти и урађена је ревизија тих пројеката највећих клизишта у Србији.
Ми имамо највеће клизиште, једно од највећих у Европи и то је клизиште Дубока и 2007. године завршена је пројектна документација да се то клизиште санира и ви добро знате да Сава има ширину 400 метара, пре клизишта, 400 метара иза клизишта, а да је сужена на подручју клизишта на 180 метара. Сваке године клиза Умка уз Саву. Дакле, 500 кућа је угрожено и Сава је толико клизава да сада дебљина асфалта на путу клизишта је осам метара.
10/3 ВС/ЛЖ

Ја сам тај пројекат дао и тада је дошло до промене Владе, избегла се изградња аутопута са те десне обале да би се санирала клизишта и прешло се на леву обалу да би се избегло клизиште.
Међутим, проблем је остао. Мени је јако ружно када ових дана чујем разне коментаре појединих људи који су у политици или били на функцијама, када смо нашли да Београд има активних клизишта, само подручје града Београда 2350, када нико ништа не предузима и када се том проблему мора прићи веома озбиљно. Подручје ТЕ Копова је подложно клизиштима и то је подручје највећих клизишта тренутно на подручују Београда.
Значи, да не причам о клизиштима у Бајиној Башти, о клизиштима у Косјерићу, имамо испитана клизишта, клизишта која смо некада санирали и сада при обиласку тих клизишта, показало се да после санације која је стручно урађена није било никаквих померања.

11/1 ГИ/ИР 18.20-18.30

Према томе, на клизиштима треба озбиљно радити. Ми знамо лепо копаонички крај. Санирали смо делимично Ваљево. Треба то наставити. То јесу велики издаци, али мало, по мало треба на томе да се ради.
Последњих пет, шест година на клизиштима није рађено ништа. Ниједан пројекат санације ових великих клизишта који су евидентирани званично није урађен,
Ми имамо велика клизишта код Гроцке на која нико не обраћа пажњу. Баш су на обали Дунава и врло су ризична и зато бих замолио надлежне стручне екипе у Србији на томе раде, треба да наставе пројекте који су започети и да веома озбиљно уђемо у то.
Клизиште је и на Звездари. Клизиште је велико на Карабурми. Тону објекти. Ми смо присутни тамо. Замолио бих локалне власти да на подручју клизишта не сме да се дозволи градња. На подручју клизишта последњих четири, пет година изграђено је преко 2.000 објеката и тамо је земља изузетно јефтина зато што су клизишта активна.
Према томе, локалне власти су те које не сме да дозволе градњу у плавном подручју, у небрањеном подручју градњу. Исто тако, и на клизиштима да не дозволе градњу.
Замолио бих премијера да нам помогне коначно да почнемо санацију Умке. То је велики проблем. Проток Саве је смањен. Ми у то морамо ући кад тад. Власти у Београду да разумеју то клизиште и да прихвате да заједнички то почне да се ради. Има пројекат, има ревизија, све је завршено.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има премијер Вучић. Изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Само бих да одговорим у две реченице господину Маркићевићу.
То са повећањем цене цигарета није баш лако. Два су разлога. Прво, не би се сагласили, а ионако су против таквих мера и одлука и повећања акциза наши највећи произвођачи, а то су други и пети пуниоци буџета Републике Србије - „Philip Morris“, „BAT“ и затим „Japan Tabacco“ у првих 10.
С друге стране, имали бисмо додатни проблем шверца цигарета из суседних земаља са којим се већ суочавамо на озбиљан начин и који нисмо успели до краја да решимо, као што нисмо успели да решимо већ годинама шверц резервног дувана.
Онима који се тим послом баве обећавам да ћемо тиме и те како позабавимо и да ћемо тај проблем у периоду који је пред нама да решимо.
Хвала вам заиста и на добрим намерама и на доброј идеји. Када би то било оствариво, то би био, у праву сте били, један најлакши могући приход у годинама које су пред нама.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Мирослав Маркићевић. Изволите.
МИРОСЛАВ МАРКИЋЕВИЋ: Господине председниче, имам ја још низ предлога које ћу у времену који предстоји предлагати. Нећу бити обесхрабрен, иако разумем да ви са ваше позиције морате да одговарате како одговарате.
Пошто су и колеге које који су пре мене користили свих ових осам минута, три, плус три, плус два, искористићу их и ја да покушам да дам неколико оцена као глас грађана. Мислим да то и јесте посао народних посланика.
Чини ми се да већина грађана мисли да је ова држава, ова власт и они који је чине у овом тренутку радила оно највише што је могла. Поштено каже премијер да смо имали и среће. То је људски и то је одговорно.
Схватите ово што ћу сада да кажем да није став ни моје странке, ни посланичког клуба. Користим своје дугогодишње искуство овде и неки ауторитет. Чини ми се је неминовност формирање цивилне заштите.
11/2 ГИ/ИР


Одрекли смо се многих ствари из неког времена које појединим нама није одговарало идеолошки. Нема разлога да то не кажемо поштено и да урадимо на том формирању цивилне заштите.
Чини ми се да је министар Гашић рекао, начелник је то и избегао, а министар Гашић је рекао колики број војске, односно војника је учествовало у спасавању грађана. Чини ми се да је неминовност и да повећамо број војника.
Пошто ми истиче брзо, наравно да ћете ви да кажете - а новац за то? Прошли премијер, господине председниче, није знао ни да ми одговори колико ми имамо агенција. Ја сам дошао до неког податка од 152 агенције, с тим да велика Немачка има 53, колико сам информисан. Ево, да укинемо 100 агенција и да видимо колико је то војника.
Дакле, свака част свима који су помогли народу у овим тешким тренуцима, али ког грађана војска је била одувек војска.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има народни посланик Драган Марковић. Изволите.
ДРАГАН МАРКОВИЋ: Господине председниче Владе, поштовани министри, даме и господо народни посланици, на почетку бих честитао председнику Владе за све оно што је радио за време поплаве и после, када су поплаве прошле, када се вода вратила у корита река.
Могу да вам кажем са правом да можда једино ја могу да вас разумем од свих посланика у сали у овом тренутку, јер Јагодина је имала поплаву и знам шта значи када 2000 породица тражи да у истом тренутку будете у њиховим двориштима и да у истом тренутку разговарате са свима. То је веома тешко.
Честитао бих министрима који су показали организациону способност, посебно министру војном, он је изашао, своје искуство, и као привредник и као градоначелник Града Крушевца, пренео је на организацију када су спасавали градове, министру полиције, који није имао искуство овакве природе, министру Вулину. Имамо и три даме, три министра посебно. И њима бих се захвалио и честитао јер сам све време посматрао догађаје у другим градовима. Биле сте на терену и помагале грађанима. Господину Дачићу који је одвео 80 амбасадора у Обреновац, господину Александру Антићу, а посебно господину Вучићу који је изабрао тако добар тим. Они су показали шта знају у овој невољи и овој елементарној непогоди.
Господине Вучићу, не треба да обраћате пажњу шта пише на друштвеним мрежама, јер то је таква мањина да нико не схвата озбиљно и да губите време и да одговарате. Синоћ сам гледао емисију на РТС-у. Одговарали сте 15-20 минута на нешто што нико у Србији не може да схвати да је истина да су пласиране такве информације.
Доста панике су дизали поједини посматрачи који све време свог живота су седели, ништа нису радили и желели да искористе ову невољу и да добију публицитет.
Позивам све те посматраче који су критиковали да узму учешће, па да видимо да ли они имају неке пријатеље из иностранства, да ли су та пријатељства направили за време док су имали неке функције…
(Председник: Народни посланиче, време. Завршите реченицу.)
Хвала. Имам питање за премијера – колика ће субвенција бити за инвеститоре, пошто морамо да им одговоримо?
ПРЕДСЕДНИК: Реч има премијер Вучић. Изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Око Уредбе за субвенције и око закона које доносимо, замолићу Лазара Крстића, иако бих могао о томе да говорим, али да и други људи се укључе.
11/3 ГИ/ИР

Господине Марковићу, желим прво да вам се захвалим на томе што сте одговорно поступали у тренуцима када је поплава напала град из којег долазите и цео Поморавски округ, иако нисам сигуран да је у свим местима била тако исправна реакција као што је била у Јагодини.
Желим да вам кажем зашто сам у таквој ситуацији, пошто су се неки бунили, не по друштвеним мрежама, већ и у политичкој јавности, повисио тон, зашто сам са неким био на „per tu“, зашто сам ово, зашто сам оно. Зато што сам мислио да је најважније да у тренутку такве катастрофе која нас је задесила, прво, треба да покажемо дисциплину, одговорност, посвећеност и то је био разлог.

12/1 ТЂ/ВК 18.30-18.40

Нисам синоћ обраћао пажњу на друштвене мреже, већ сам обраћао пажњу на реакцију ОЕБС-а, која ме запрепастила. Наравно, не желим да било шта и било кога извргавам руглу.
Желим да поновим грађанима Србије шта је ОЕБС званично саопштио. ОЕБС је званично саопштио да моли и тражи од власти у Србији да спрече даље заустављање формација односно укидање појединих сајтова, попут, а примери су били скидање текста са сајта „Блиц“ и, на неко време, искључивање неких мени потпуно непознатих сајтова, и то зато што је то веома опасна ствар за нашу земљу, зато што би неко желео на веома опасан начин да угрози демократски кредибилитет ове земље и зато што мислим да је било важно да кажем свима да се ради о ноторној лажи.
Синоћ сам упутио то писмо нашим пријатељима из ОЕБС-а. Србија, од наредне године, заједно са Швајцарском треба да постане копредседавајући Организације за европску безбедност и сарадњу и тражио само један доказ, малени доказ за бесмислене тврдње које су изнели. Цео дан чекам и нисам га добио.
Нека ми каже „Блиц“ да ли смо ми скинули њихов текст, који је узгред потпуно идиотски. Реч је о неком писму мени или о мени, не знам ни сам. Ако смем да дам политичку квалификацију, много гори текстови излазе свакога дана. Не видим да је ту неки проблем. За ове друге ствари нисам никада ни чуо.
Зашто се то догодило? То се догодило зато што је потребно напасти позиције Србије из различитих углова. Србија у свој својој кризи, у свим својим проблемима, после много година, не знам да ли сте тај податак запазили, постала је највећа економија западног Балкана. Већа је чак и од Хрватске, уз све наше проблеме.
Србија без обзира на то што ми ни једног секунда не говоримо о било каквом регионалном лидерству, многима на различите начине, посебно у нашој земљи почиње да смета. Оно што ме болело то је што су та пријаве, те денунцијације лажне долазиле из наше земље, господине Марковићу, што знам да боли и вас.
Нећу да такве ствари прећутим зато што ће неко да каже – па ту је било некакве истине. Као што видите, ја то понављам пети пут. Дајте ми и најмањи доказ за било коју од тих тврдњи господо из ОЕБС-а. Најмањи ми доказ дајте. Још ниједан нисам добио и нећу да прелазим преко лажи, ма ко да их изговара и ма којој организацији да припада. Нећу да дозволим, уз вашу подршку, господине Марковићу, и уз подршку не само СНС-а, већ и уз подршку СПС-а и ПУПС-а и ЈС и целе Србије, да Србија буде нападана за оно за шта није крива. Ако постоји неки други разлог, скривени или нескривени, кажите ми који је то разлог. Да будем на челу Владе која ће Србију да доведе по било ком питању у тешку позицију, на спољнополитичком плану, не желим. Нема проблема изабраћемо неког другог, али немојте да нам увијате нешто, а у ствари нисте хтели то да нама кажете. Зато сам се освртао на то.
Данас сам се освртао на оне који данима то тврде. То су такве теорије завере. Сада постављам питање – где је, чекајте, хајде да будемо поштени и да анализирамо. Пре месец дана, ова држава по налогу тужиоца је ухапсила господина Почучу, ова држава ухапсила је господина Ивановића. Један од њих, немојте ме држати за реч који од њих, је одговоран због тога што је правио листе антисрба, да ли је тако, ако се не варам, или је носилац антисрпске активности, како се то већ назвало.
(Народни посланик Борислав Стефановић добацује са места.)
Не, то је овај други.
Тужилац је реаговао. Сви су тражили да држава реагује. Тужилац је реаговао, није нико од нас. Ти људи су приведени, притворени. Ни на који начин се нико од нас није мешао у реакцију државе у ванредној ситуацији. Извините, неки људи су себи дали за право да говоре о томе да држава трпа људе у хладњаче. Нико није позван
12/2 ТЂ/ВК

на информативни разговор зато што је нешто рекао о Вучићу, о Марковићу, о Дачићу, о Ђиласу, о било коме другом. Позван је да каже где су те хладњаче и где су ти мртви. Позван је да каже где су те високе пећи и где су ти мртви и ко су ти људи. На то је уследила политичка кампања. Неко нам не да право да говоримо, сви који мисле другачије прогоњени су. Хладњаче нису другачије мишљење. Високе пећи нису другачије мишљење. Наравно, нико није у притвору.
Сада вас питам – где је ту не дозвољавање слободе мишљења? Никада се нећу сагласити да неодговорна лупетања и измишљотине, који Србији толико штету наносе, где представљају ове људе овде, министре, вас у парламенту, убицама, психопатама и лудацима који трпате у хладњаче лешеве, који трпате у високе пећи лешеве и да ми говорите да је то слобода говора. Са тим нећу да се сагласим. Нека буде слобода говора и да сам хтео да убијем своје дете, да сам овакав и онакав, али да су сви у Србији убице и психопате и да трпају лешеве у хладњаче и високе пећи, извините, то није слобода говора и то није Србија.
ПРЕДСЕДНИК: Господине Марковићу, да ли желите три минута?
(Драган Марковић, са места: Само министар финансија нека одговори.)
Реч има министар Крстић. Изволите.
ЛАЗАР КРСТИЋ: Као што знате, уредба о СИЕПА је прошла. Говорио сам да је финансијски оквир за то, дакле за субвенционисање у привреди од 2014. до краја 2016. године, неких 130 милиона евра, тј. 15 милијарди динара. Део тога иде на субвенционисане кредите, око 60 милиона евра са којима смо кренули ове недеље. Ово преостало, око 70 милиона евра, у наредне две године, то изузима било какве ванредне приходе које бисмо могли да имамо и моћи ће да се распореди у складу са уредбом о СИЕПА. Тамо је сада другачија комисија, него што је раније био случај. Министарска је комисија и у наредних недељу, две дана заједно са министром привреде ћемо дефинисати услове тачних субвенција по радном месту. То ће зависити у принципу од развијености региона. Видећемо да нађемо начин да то упаримо са динамиком решавања предузећа у реструктурирању.
То је једна врста олакшица. Друга врста олакшица је ово о чему смо дискутовали и о чему дискутујемо на овом редовном заседању, ако се не варам. То су пореске олакшице на које инвеститори, такође, отварају нова радна места, запошљавају незапослене. То су олакшице између 65 и 75% од нивоа доприноса које плаћају. Оне сваког месеца иду и зависе од броја радника и висине плате коју исплаћује, ако буде усвојена, наравно.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има премијер Вучић.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Ово што је рекао господин Крстић, то је без ванредних прихода. Као што сам рекао за неке приходе поводом обнове, биће још ванредних прихода и имаћемо више новца да понудимо инвеститорима у овој години, а надам се још више за 2015/16 годину. Надам се да ћете то моћи да искористите на најбољи могући начин и да запослимо што већи број људи. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Драган Марковић.

13/1 АЛ/ДП 18.40-18.50

ДРАГАН МАРКОВИЋ: Имам још два питања.
Једно питање за министра Гашића - где су нам чамци у Војсци? Ја сам чак запамтио оних пет, шест чамаца, могу да их идентификујем у хиљаду чамаца војних. Шта је разлог, због чега Војска нема чамце?
Предлог министру за локалну самоуправу да изда једно саопштење градовима и општинама које су поплављене да не чекају да им Вучић обезбеђује ћебад, душеке и кревете, јер сви они мисле да ће то из Београда да стигне у поплављена подручја. Зна се шта држава може да помогне. Да свим локалним самоуправама, господине председниче Владе, које су имале потребу издате наредбу да изврше ребаланс буџета и да оно што нису приоритети, а предвиђено је у буџету, да та цифра иде за помоћ поплављенима у општинама и градовима где је елементарна непогода задесила те градове.
Исто тако, замолио бих вас, ако можемо што пре, односно не ја, него они пољопривредници чије су њиве поплављене, да знају по ком критеријуму ће бити одређена надокнада. Зашто то? Зато што је сада крајње време да се преселе одређене пољопривредне културе које су под водом и ту има неколико врста штета. Има њива штету где је вода пројурила, ту је мања штета, и где се вода задржала. То је такође битна ставка у наредних три или пет дана како би пољопривредни произвођачи сами купили семе да могу да пресеју, а касније кад Влада одреди процену колико је то по хектару да добије надокнаду или већ не знам шта сте планирали.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем. Да ли неко жели да одговори?
Изволите министре.
БРАТИСЛАВ ГАШИЋ: Морам прво да истакнем једну велику професионалност и посвећеног припадника Министарства одбране и Војске Србије у току пружања помоћи нашим грађанима и на почетку мог обраћања бих рекао да је Војска Србије у свим овим данима тешког ванредног стања имала довољно опреме на располагању, чак смо један део опреме и Сектору за ванредне ситуације давали као помоћ, јер просто, имали смо проблема са малим чамцима и са великим бујичним токовима где мотори мале снаге нису могли да иду.
Што се тиче чамаца, у овој ситуацији смо их имали довољно, а тачно је господине Марковићу, у претходном периоду од 2005. до 2012. године продато је 874 комада чамаца по цени од 10 до 14.000 динара. Продато је ванбродских мотора 111 комада. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министарка пољопривреде Богосављевић. Изволите.
СНЕЖАНА БОГОСАВЉЕВИЋ БОШКОВИЋ: У вези питања господина Марковића, а које се односи на помоћ пољопривредним произвођачима у овом моменту, желим да кажем да је на нивоу нашег Министарства формирана радна група и она интензивно ради на утврђивању приоритета у том смислу да се процењују површине у поплављеним подручјима које се овог момента могу поново засејати. Са тим подацима ћемо врло брзо изаћи пред грађане. Уз то одређујемо и потребну количину семена, ђубрива, нафте, тако да све површине које поново могу бити засејане ће бити и засејане.
Паралелно са овом проценом наше стручне службе раде узорковање земљишта, раде анализе земљишта, утврђује се садржај хранљивих материја, утврђују се евентуална хемијска и микробиолошка загађења, а опет паралелно са свим овим су наши пољопривредни стручњаци из свих области, који се састају и праве план, односно препоруку нашим произвођачима шта да сеју, које врсте, које сорте су у овом моменту најподесније.

13/2 АЛ/ДП

Хоћу да кажем да врло интензивно радимо да се обезбеди да њиве које сада могу бити поново засађене буду и засејане. При том, радимо на томе да највећи део потребних средстава у смислу репро материјала обезбедимо из донација. Имамо јако велики број оних који нам нуде помоћ. Ту су и наши пољопривредни институти, односно научно-истраживачки институти у области ратарства, повртарства, али и стране компаније које су раде да нам помогну.
Врло брзо ћемо ову прву меру помоћи која је ургентна мера помоћи и реализовати. Надам се већ у наредних најкасније седам до 10 дана. После тога следи даља процена штете и даље сагледавање могућности за помоћ нашим пољопривредним произвођачима, онима који су претрпели највећу штету у овим поплавама. Захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има Драган Марковић.
Имате два минута коментар и дајемо реч Владимиру Маринковићу.
ДРАГАН МАРКОВИЋ: Предложио бих како још да дођемо до пара председниче Владе, а да они који су оптерећени већом ценом ове услуге се не љуте. Најбоље може да се преко путарине. Не би нам замерили ни они који су у транзиту, јер, лупам сад, 10 или 20 динара, од Јагодине до Београда је 450 динара, да ли ће да плати 470, узео сам као пример ту локацију зато што најчешће путујем, и могли би да дођемо до доста пара имајући у виду да ће фреквенција саобраћаја у наредним месецима бити много већа.
Исто тако, господине председниче Владе, хтео сам да вам предложим да пошаљете једну поруку Европи да Србија није у катастрофалној ситуацији. Поплава је елементарна непогода која је трајала неколико дана. Да искористимо ту међународну популарност коју ужива Србија и ви лично. Доживео сам да ме неколико странаца из Аустрије, Француске, Немачке, Македоније и Бугарске, од којих смо добијали помоћ, и могли би да их позовемо да они који желе да своје фабрике у неку државу да та држава буде Србија. Највеће сељење фабрика је из Италије у овом тренутку и то је мој предлог како да позовемо те инвеститоре који су заинтересовани и да овде постоји сада и јача политичка стабилност него што је била и пре него што је елементарна непогода закачила Србију.
На крају да вам се захвалим још једном јер сте ме неколико пута звали, да ли треба нека помоћ и дању и ноћу, да честитам министрима и сигуран сам да оцена за време ванредног стања за Владу и министре је 10.00.
ПРЕДСЕДНИК: Питање. Владимир Маринковић.
ВЛАДИМИР МАРИНКОВИЋ: Захваљујем уважена председнице Скупштине.
Поштовани председниче Владе, министри, даме и господо народни посланици, ми смо од стране премијера чули један исцрпан извештај о директним последицама које су елементарне непогоде нанеле нашој земљи. Остаје нам, како је рекао, да сагледамо и да што пре и што брже утврдимо индиректне штете које се односе на привреду, предузећа, радна места која су изостала и охрабрује став да ће се тај посао урадити у наредних пет месеци. То и представља један нови приступ решавању проблема, утврђивање јасних рокова и надам се да ће Влада РС заједно са свим институцијама и свим партнерима и друштвеним актерима тај посао што боље и ефикасније урадити.
Моје питање је упућено министарки за државну управу и локалну самоуправу, госпођи Кори Удовички, индиректно премијеру, а имамо и предлог за министарку грађевине проф. Зорану Михајловић. Питање се односи на то шта ће Влада РС и конкретно Министарство, коју ће методологију применити у оквиру процене ових штета?

14/1 ЈБ/СУ 18,50-19,00

Чули смо о томе да из локалних самоуправа стижу разне информације, разне процене, некада реалне, у већини случајева нереалне, а знамо и сами колико је важно да се тај ниво штете и јасна и прецизна цифра утврди како би могли да планирамо државне трошкове и како би могли да планирамо оно што ће нам доћи од иностране помоћи.
У том неком смислу занима ме, пошто више методологија постоји, коју ће методологију применити министарство и Влада Републике Србије?
Веома је важно оно што је поменуто, а то је донаторска конференција која је најављена. То би било веома значајно за нашу земљу и поготово за наредни период из више аспеката, а то је да ми морамо да на један максимално добар начин, морам то да поменем, валоризујемо нашу јединствену међународну позицију. Овакву позицију, где год да одете, у САД, у Руску Федерацију, Кину, нисмо имали последње 24 године.
Стиже нам помоћ из УАЕ, Алжира, Азербејџана и ову солидарност и ову врсту енергије коју су људи показали свих слојева и радници и менаџери и власници предузећа….
(Председник: Време, посланиче.)
… и представници Владе, морамо да искористимо, те вас молим да ми одговорите и на ово питање. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има Кори Удовички. Изволите, министре.
КОРИ УДОВИЧКИ: Хвала на питању.
Министарство за државну управу и локалну самоуправу задужено је од странке Комисије за процену штете од елементарних непогода да мало поради на овој методологији процене штете, зато што у тренутку када смо кренули уобичајеним начином, како се ради већ више од 20 година, схватили смо да за штету оваквих димензија која стварно превазилази било шта, осим 1999. године, што смо у том периоду имали, а са друге стране овог пута је међународна заједница веома укључена. Ми морамо неке ствари ту да осавременимо и да будемо сигурни да ћемо и ми и они бити сигурни да процене које правимо су ваљане.
Један од проблема са том старом постојећом методологијом је да је исувише детаљна и сувише сконцентрисана на то да преброји нешто, да инвентарише нешто, а недовољно на то да се извуче, да тако кажемо, и развојни ефекат, шта ова катастрофа чини не само нашим зградама, не само нашим путевима, кућама, пољопривреди, већ нашој будућој заради, ономе од чега ћемо ми живети у будућности. Међународна заједница, њихови представници, спремају донаторску конференцију за једно десетак недеља и до тада очекују да смо ми не само то проценили, већ развили ове програме.
У овом тренутку, ово министарство само се бави овом методологијом и радимо на томе да упростимо оно што снимамо, да ове прелиминарне процене које су општине добиле задатак да ураде до 30. маја могу да се поново ревидирају, да се погледа шта ту може бити, а знамо да се сада у великој мери још увек доста одокативно ради и понекада те цифре прецењују.
Уместо тога, нагласићемо једноставније информације, али да буде јасно шта је количина, а шта вредност, а омогућити у сарадњи са међународном заједницом после и поновну контролу, када се буде долазило до дефинитивних података, а затим контролу тога како су средства употребљена, да оно што се већ дели као помоћ, а делиће се и у овом периоду док се долази до коначне процене штете и у будућности, оде тамо где смо сви заједно наменили и где је било најпотребније. Хвала.


14/2 ЈБ/СУ

ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Зорана Михајловић.
ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ: Додала бих само неколико информација. Није проблем само да се вежемо за први део, сачекаћу ваш предлог, али везано за Комисију за процену штете и за све ове прелиминарне прве процене које долазе од локалних самоуправа.
Локалне самоуправе су добиле задатак да до сутра, практично до 30. маја доставе прве прелиминарне процене штете. Наравно да су то заиста прве прелиминарне процене, вероватно у многим локалним самоуправама на различите начине и направљене, али оно на чему тренутно ради Комисија то је да формира тимове за локал. Дакле, у тим тимовима за локал ће бити инжењери Грађевинске дирекције Србије, биће анкетари Статистичког завода, биће страни експерти, дакле сви они ће се расподелити по локалним самоуправама да све те прве прелиминарне процене штете погледају. Поред фотографија, доказа одређене штете, морају да се направе у другом реду и реалније процене.
Канцеларија која се формира у ствари јесте оперативно тело на неки начин Владе у којој ће се практично наћи све централизоване процене штете, а након тога извршене контроле и начин трошења новца.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има председник Владе Александар Вучић, изволите.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Захваљујем се госпођо Гојковић.
Покушаћу да одговорим, јер то сада ја нисам разумео системе и Пословник како иде, па нисам могао малопре да одговорим господину Марковићу, а онда ћу и господину Маринковићу.
Ово за путарину, имамо ми неке ствари које ту требамо да решимо, јер нама не иде директно у буџет, већ иде у путеве, а путеви онда тиме плаћају и одржавање и све друго, али ту ћемо ми унети неке измене, већу контролу токова новца и посебно у пројекцијама, а пројекције су такве да ћемо имати стотине хиљада аутомобила више од прошле године, када смо имали највише. Могуће је, али не можемо то знати, да не можемо да правимо разлику у цени између домаћих возила и страних возила, тако да нећемо моћи онолико колико бисмо волели да такву цену увећамо и да зарадимо.
Што се тиче ваше друге ствари око поруке инвеститорима, ми као што знате господине Марковићу, бићете позвани наредних дана у Владу Републике Србије да о томе додатно разговарамо, ми смо уредбу већ донели, али нам је потребно још неколико важних закона да донесемо овде у Народној скупштини да бисмо могли да кренемо у један европски и светски роуд шоу, да покажемо да је Србија најбоље место за инвестиције, када будемо променили Закон о раду, Закон о приватизацији и стечају, неколико тих структурних легислативних реформи кренемо у спровођење, онда је веома важно за нас да свуда у свету покажемо зашто је Србија повољнија дестинација него земље у региону, нама пријатељске земље, али ми се боримо за наше парче колача.
Боримо се да ми запослимо највећи број људи у нашој земљи и тада ћемо то свакако да радимо. Сви наши људи који то могу да ураде гостоваће у европским и светским метрополама, имаћемо велику промоцију српске привреде и могућност већ 30. јуна, ако се не варам, у Немачкој и то под покровитељством на једном посебном скупу Франк-Валтера Штајнмајера, немачког министра спољних послова, и значајног броја немачких привредника. Очекујем велике успехе. Наравно, ништа све то неће бити довољно, али када све те ствари урадимо онда ће то бити нешто повољније. Не само из Италије, већ и из неких других земаља се сели капитал. Нама је драго што се из Србије пре свега тај страни капитал који је најстабилнији и који нам највише доноси и у порезима и у свим другим фискалним дажбинама које Србија наплаћује се не сели из

14/3 ЈБ/СУ

Србије. Напротив, долазе. Оно што нам је важно то је да додатно подстакнемо српски приватни сектор, српски предузетнички дух, да наши људи почну да раде, да заједнички покушамо да се изборимо и ту тражимо подршку и опозиционих странака да нам помогну да тај менталитет – ја чекам посао 12 година, или – ја чекам посао 20 година пробамо да променимо. Немој да чекаш посао, неће доћи по тебе. Ти га приграби, узми, направи посао, заради новац. Помоћи ће ти држава ако је потребно и кроз мере за самозапошљавање и кроз повољне кредите и на све могуће начине.

15/1 МО/СМ 19.00-19.10

Сами морамо да имамо идеју и морамо да схватимо да је најбољи начин зараде, најпоштенији могућ, при томе не кажем да онај ко ради у јавном сектору није поштен, али да можете много да зарадите, а да то буде поштено, то је увек у приватном сектору. У јавном сектору не можете много да зарадите а да је поштено. Нажалост, код нас је данас главна ствар како да се запослимо у јавном сектору. Ако то будемо успели да променимо, онда ћемо то да направимо.
Још једна ствар. Дакле, када све ове мере будемо завршили, ми ћемо ићи на светску промоцију и тих мера и онда ћете моћи на највећим светским телевизијским мрежама да видите понуду Србије. Ми сматрамо да је наша оријентација нешто другачија. За нашу земљу мислимо да је најлепша, али нећемо ићи са рекламама – beautiful, wondferful serbia или тако нешто, већ ћемо ићи са директном пословном понудом и са оним што ми нудимо инвеститорима, онима који би да уложе свој новац у Србију и на такав начин ћемо да рекламирамо нашу земљу. Сви су са својим идејама и те како добро дошли.
Господину Маринковићу још једну реч. Дакле, ви сте у праву, нама је велики проблем и велика штета нам је та индиректна штета. Зато сам рекао и за електроенергетски сектор. Малопре ме је министар Антић обавестио да су нам Немци понудили, Немци, најбржи, најспособнији, да нам до 31. октобра оспособе Тамнавско поље. Погледајте каква је то катастрофа за нас и какве су размере те катастрофе и онда вам је све јасно. Ту је и оно што нам није директно оштећено, багери где нам није директно механизација оштећена, али смо оштећени на дневном нивоу за огромне суме новца. Да не причам о томе што сте у праву колико ће мали предузетници из Обреновца, мали предузетници из Крупња, мали предузетници из неких других градова и општина да пате и колико ће губитака да имају и са колико проблема да се суоче. Ту ћемо морати да пронађемо некакав модус, неки начин да им бар део онога што су изгубили успемо да надокнадимо. Тешко је срачунати ту индиректну штету, а она је у сваком случају, ако хоћете и ако смем то да кажем, већа од оне директне. Хвала вам најлепше.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има Владимир Маринковић, три минута. Изволите.
ВЛАДИМИР МАРИНКОВИЋ: Задовољан сам одговорима министарке Удовички и премијера, а професорка Михајловић ми је дала шлагворт да изнесем предлог. Рекли сте да ћете већ до 30. маја да формирате специјалне тимове који ће у оквиру, да тако кажемо, неког аспекта посткризног менаџмента да реагују и да процењују на један квалитетан начин штету. Мој предлог у консултацији са колегиницом Бранком Бошњак, која је у овој области један од најеминентнијих стручњака у нашој земљи, је да се у оквиру тих тимова ангажују и стручњаци чланови Инжењерске коморе Србије. Као што и сами знате, Инжењерска комора Србије има 26.000 чланова и има велике капацитете и када су људски ресурси у питању, идеје и знање које може и те како да нам послужи, оно што нам је најбитније, да нађемо и пронађемо што више сопствених ресурса како би могли на најбољи начин да превазиђемо ову ситуацију.
Наш предлог је, пошто је нама данас потребна, а и сутра ће бити, друштвена одговорност, многе компаније и приватне и државне су је показале, надам се да ће то радити и у будућности, да рецимо Инжењерска комора део или комплетну чланарину од неких 265 милиона динара, као једна друштвено одговорна институција, усмери на то да се људи из региона, инжењери у оним областима које су погођене елементарним непогодама ангажују. Није у питању само процена штете, у питању су и пројекти санације. На тај начин би и могли да упослимо и да дамо посао нашим инжењерима, као што ћемо, надам се, упослити и грађевинску оперативу и као што ћемо ову ситуацију која нам се нажалост десила, како је и премијер о томе говорио,
15/2 МО/СМ

искористити тако да добијемо што бољи и што јачи замајац за развој наше комплетне привреде. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има Зорана Михајловић.
ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ: Ради се на томе. Већ смо у контактима са Инжењерском комором у сваком смислу те речи, и од чланарина и од помоћи и начина како да највише у ствари искористимо саму Инжењерску комору и чланове Инжењерске коморе да у овој ситуацији буду укључени и помогну, али у свему, у свакој фази која нас чека.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има Милан Кркобабић.
МИЛАН КРКОБАБИЋ: Госпођо Гојковић, господине председниче Владе, уважени министри, поштовани народни посланици, форма посланичких питања, бар на данашњој седници, по мени има и ону конструктивну страну која би можда могла и да постане пракса. Али, морамо да будемо и реални и у овој форми морамо да дозволимо и треба да дозволимо различита мишљења и мишљења која, убеђен сам, бар у овој сали, а и у овој земљи нису злонамерна. Желим да верујем да нису злонамерна.
Наравно, покушаћу да будем конкретан. Моје питање ће бити и образложено са одређеном врстом предлога. Јавна предузећа у Србији, узећу само три велика, „Железницу“, ЕПС и „Пошту“, броје, нећете веровати, 70.000 запослених људи. Само у „Пошти“, по евиденцији коју имам, већ 300 људи се пријавило који су претрпели мања или већа оштећења. Претпостављам да је тај број у ЕПС-у већи, а и у „Железници“ такође.
Зашто ово говорим? Ми смо пратили све ово што се догађало и узимали смо учешће колико смо могли. Чули смо да је једно, друго, треће или четврто јавно предузеће дало донацију одређених средстава, али оно што је битно за ово моје излагање, односно за предлог, јесте да на позицији спонзорстава и донација јавна предузећа у Србији имају, господо поштовани пријатељи, велике паре. Волео бих да чујем и од министра привреде или министра финансија колика су то средства. Претпостављам слободном проценом да би господин министар Стефановић био задовољан кад би сад могли одмах да купимо један хеликоптер од 10 милиона евра.
Стога, мој предлог иде у правцу да председник Владе покрене иницијативу, да заједно са својим тимом дефинише могућност, али ја бих рекао више обавезу уређену одређеном регулативом, да се та средства која сад стоје у програмима пословања на позицијама спонзорстава и донација усмере превасходно на решавање горућих потреба запослених у тим предузећима, а остатак средстава да се искористи да држава може да одговори својим обавезама. Ово је нешто што представља опипљива новчана средства…
(Председник: Време, три минута.)
Завршавам питањем и сугестијом и очекујем да господин премијер покрене иницијативу у вези ових ствари.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има председник Владе. Изволите.


15/3 МО/СМ

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Захваљујем се господину Кркобабићу.
Свакако да на спонзорство потрошимо ту суму новца, вероватно и већу, када говоримо о јавним предузећима, нема никакве сумње. Ту је реч пре свега о културним манифестацијама, спортским приредбама, спортским савезима, спортским клубовима. Не знам, право да вам кажем, шта бих вам рекао. Зато сам говорио и зато мислим да је важно да министар Удовичић припреми и да се коначно после оне јавне расправе и свега што смо имали припреми приватизација спортских клубова, да не бисмо морали да дајемо милионе и милионе евра спортским клубовима, уместо да узимамо од пореза за државу, да узимамо ми од њих, а не они од нас. Али, све је то код нас наопако постављено и, наравно, онда сте изложени бруталном прогону и нападима, зато што је питање, као и код наших општина, ко ће више да узме, а не ко ће више да заради.

16/1 ЈЈ/МЈ 19.10 – 19.20

Нажалост, ту постоје уговори које не можете да раскидате као што знате, али ће постојати не само препорука, већ бих рекао стриктне норме и понашање у јавним предузећима које ће забрањивати такво трошење народног новца. Молио бих да сваку врсту помоћи и подршке коју дајете унутар јавних предузећа, замолио бих вас да сви државни органи буду упознати са тим да неким људима не бисмо давали два, три или четири пута помоћ и подршку.
На једном месту сам био, данас сам чуо жену која каже – па каква ми је помоћ једна паштета? Али, сам ушао у једну кућу у којој сам видео бар стотину паштета. Дакле, хајте да пробамо да сви имају по 10 паштета, бар да може да траје три или четири дана.
Дакле, зато вас молим у Пошти, као што молим људе у ЕПС и Железници, они ће имати и друге много веће проблеме са поправљањем своје инфраструктуре да то обавимо и најчистији могући начин. А за следећу годину недвосмислено ће без обзира да ли ће ићи у приватизацију, или не „Телеком“, а ЕПС ће свакако морати да штеди да би могао да све оне губитке који су нам сад направљени, сви они проблеми са којима се суочавамо да их надокнађује и надомешћује и сам ЕПС, али и колико буде могуће уз ширу државну подршку.
У сваком случају уз захвалност за ваш предлог, јер сваки предлог где можемо да уштедимо неки новац и где можемо да одвојимо више новца за пострадале је добро дошао. Остаје вам и ова моја молба само да евидентирамо јасно помоћ и подршку коју су јавна предузећа пружила свим својим запосленим. Хвала вам најлепше.
ПРЕДСЕДНИК: Три минута. Изволите.
МИЛАН КРКОБАБИЋ: Захвалан сам на прихватању предлога и морам да истакнем да сам потпуно сагласан, да је неплаћање штетно, концепт неплаћања није добар. Концепт подизања цена, такође није добар. Додатних оптерећења, исто није добар. Народ је осиромашио и тешко може да издваја даље.
Оно што је битно у овоме свему, када смо малопре причали о сету ових економских закона, говорио је председник Владе, предложио бих да се узме у озбиљно разматрање и три кључна закона, Закон о привредним друштвима, Закон о јавним предузећима и Закон о јавним набавкама. Мислим да је протекло већ доста времена где могу да се уоче први резултати, рекао бих пре одређени недостаци везани за ове законе. Било би крајње упутно, ако то можемо да урадимо у једној убрзаној процедури, поготово код Закона о јавним набавкама, да исконсултујемо људе који раде у јавним предузећима, да видимо непосредно шта су то камени спотицања, где су уска грла, где не реализујемо планове, где можемо да имамо додатне уштеде.
Мислим да сет ових закона међусобно је повезан и условљен и у наредном периоду он би представљао, по мени, један битан допринос покретању привредне активности у целини, а самим тим и отварању нових радних места.
На крају поздравио бих оптимизам премијера. Он није човек који је олако оптимиста, без покрића. Мислим да је сад постао оптимиста, тамо где је баш неопходно, а то је у покретању привредне активности, јер нема предузетничког духа без оптимизма. Заиста, ова несрећа је изродила и одређени талас оптимизма и вере да можемо нешто да урадимо. Било би веома упутно и корисно да не направимо ни један гест, да не изазовемо било какву сумњу у било чему што би нарушило тај почетни оптимизам. Понављам, да га каналишемо у покретању привредне активности и отварању нових радних места.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има Марко Ђуришић. Изволите.


16/2 ЈЈ/МЈ
МАРКО ЂУРИШИЋ: Поштована председнице, председниче Владе, господо министри, даме и господо народни посланици, сигурно оно што ће обележити извештаје медија са овог нашег данашњег заседања јесте коначно сазнање о броју жртава које су ове катастрофалне елементарне непогоде које су задесиле Србију претходних дана однеле живота. Желим баш због тих жртава да се одговорно понашам и да расправљамо данас и на овој седници, али и у наредном времену.
Овај закон о ванредним ситуацијама донет 2009. године, а од господина премијера сам пре неки дан, преко медија чуо да радимо по законима из 70-их година. Овај кључни закон има сигурно подзаконских и других закона који нису усклађени и требало би о томе да разговарамо.
Рекли сте да кажемо макар један део закона који није испоштован и ево ја ћу да прочитам у члану 10. тачка 11. каже – Влада извештава Народну скупштину о врсти и узроку и размерама ванредних догађаја и ванредних ситуација, о предузетим мерама и активностима система заштите и спашавања и о проценама даљег развоја ситуације.
До данас се то није десило. Имате иницијативу да Влада поднесе извештај и да о томе разговарамо. Данас су посланичка питања. Данас силом прилика говоримо о овоме. Очекујем да ћемо имати извештај и да ћемо имати посебну седницу, као што тражи наша посланичка група како би могли да добијемо конкретне одговоре на многа питања које данас због мало времена које имамо на располагању не можемо да добијемо. Да нема ове теме, могли би да разговарамо о стању у медијима, о малој матури, изборима на Косову, стању државних финансија. Али, све то у овом тренутку пада у други план и треба да разговарамо о свему ономе што је Влада радила.
У овом закону говори се у начелу превентивне заштите. Говори се о томе да се ванредна ситуација проглашава одмах по сазнању за непосредну опасност од њеног наступања. Ако се ја добро сећам, а мислим да је и премијер говорио о томе, данас на почетку, 12. маја је било упозорење Републичко хидрометеролошког завода. Ноћ 13. на 14. обилне падавине, 14. маја, већ 13. су проглашене ванредне ситуације у неким градовима, а тек 14. је држава на територији целе Републике прогласила ванредну ситуацију. Да ли је то било благовремено? Да ли се проглашење ванредне ситуације одмах по упозорењу Републичког хидрометеролошког завода, да ли су могле да се спрече негативне последице које су се десиле на територији разних општина, а наравно најозбиљније на територији Општине Обреновац?
ПРЕДСЕДНИК: Ко жели да одговори?
Реч има председник Владе Александар Вучић.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Нисам само разумео у чему је прекршај Владе Србије направила. Прво, не заказује Влада седницу Скупштине, она може да тражи, али не заказује она. Са друге стране, да, Влада ће да поднесе извештај Народној скупштини баш у складу са чланом који сте поменули. Није потребно, пошто сам се наслушао херојских прича шта ће све неко, не мислим на вас господине Ђуришићу ви сте врло коректан посланик и немам проблем да то кажем, наслушао сам се херојских прича, јуначких дела шта ће све неко да нам каже, шта ће све неко да нам уради или не знам шта.
Немам чега ни да се плашим, ни да се стидим. Одлуку о ванредној ситуацији на целој територији земље донела је Република Србија. У једином могућем тренутку и то у тренутку када многи други у региону нису донели ту одлуку. Босна и Херцеговина ни једног тренутка није донела ту одлуку. Хрватска ни једног секунда није донела ту одлуку. Критиковано је руководство и једне и друге земље због тога. Србија је донела ту одлуку истог секунда када је катастрофа у Обреновцу кренула да се дешава. Реаговали смо најбоље што смо знали и умели, најбоље што смо могли.

17/1 ВС/ИП 19.20-19.30


Што се тиче извештаја и информација, упознавања Народне скупштине, бићете у потпуности упознати. Не мислим да је потребно још много информација, људи су их чули. Потребно је да државни органи ураде и обаве свој посао у складу са законом. Уколико је било кривичног дела и уколико је постојала било каква и било чија кривична одговорност, као што видите, надлежни државни органи веома, веома темељно и одговорно раде на том послу и то је њихов посао. Да не рушимо и не кршимо било чију презумпцију невиности, дакле, надлежни државни органи свој посао ће да обаве.
Што се тиче Народне скупштине, данас смо овде да на ваша питања, недоумице, или било шта друго одговоримо, а са друге стране извештај Народне скупштине следи. Ја сам данас добио од свих делова система, ако то могу на такав начин да назовем, веома обимне извештаје. Потребно ми је неко време да те извештаје прочитам, да то све сведемо у једну велику свеску или књигу, да то можемо да доставимо Народној скупштини Републике Србије и народним посланицима. Немамо никакав проблем да се о томе изјашњавамо, да чујемо сваку врсту разумне критике. Иначе, није питање ванредне ситуације, питање је третирања елементарних непогода и процене штете, закон из 1992. године, а једно је закон из 1987. године.
Дакле, имамо такве бесмислене и глупе проблеме са којима се суочавамо и за то нисам рекао да сте ви криви, за то сам једнако крив ја, колико и ви и свако други у овој сали, зато што се никада нисмо бавили у овој земљи превентивом, никада, као што се ни сутра нећемо бавити превентивом од пожара, а знамо да ће пожар можда да нас погоди, зато што немамо довољно новца. Никада немамо довољно воље за превентиву. Увек реагујемо пост фестум, то је наша природа и надам се да ћемо то сви заједно умети да променимо и ту не кривим ни вас, нити славим нас, јер мислим да је потпуно једнака одговорност и на једнима и на другима.
Што се тиче успутног пребацивања за неке друге сфере друштвеног живота, ви знате да смо за ту врсту разговора увек отворени, посебно око стања у јавним финансијама, али и свим другим темама.
Дакле, онолико колико можемо, како и колико знамо, а мислим да имамо стручније људе, него што су имале многе претходне владе, јер ми смо спремни да о томе разговарамо. Пред нама су тешке реформе. Ако знамо шта нам је циљ за 2018. и 2019. годину, онда сам потпуно уверен да те циљеве можемо да остваримо, али за то нам је потребно и заједништво и јединство и много рада и много труда, много марљивости, много посвећености, а у свему томе, уверен сам да ћете значајну улогу имати и ви једнако као и Влада Србије. Хвала вам најлепше.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Марко Ђуришић, три минута.
МАРКО ЂУРИШИЋ: Моја интервенција је била у том смеру да од вас чујемо обећање да ћемо добити извештај и о њему овде расправљати. Наравно, верујем да можда није било ни времена до овог заседања, али смо чули разне изјаве да можда нема потребе да се о томе расправља и да треба да радимо и неке сличне ствари. Нећу, јер немам довољно времена да сада у ова три минута постављам нека питања која, верујем да ће се наћи у овом извештају и која ћемо, када будемо разговарали о томе, онда и детаљно анализирати и износити мишљења, да ли је све што је рађено, урађено на најбољи могући начин или су можда рађене неке ствари које ја нисам успео да нађем у овом закону, а то је, како је могуће да се распусти кризни штаб једног града када то једино локална Скупштина бира, градоначелник је по функцији, односно председник општине је шеф кризног штаба, а чланове бира градски, односно општински парламент.


17/2 ВС/ИП


Исто тако, свих ових дана нисам могао да чујем, шта се дешава са цивилном заштитом која је главни носилац активности у ситуацијама као што смо имали претходних дана, да ли је један од разлога, има у изјавама начелника штаба за ванредне ситуације да има само 1500 чланова цивилне заштите, а не 8000, јер набавка опреме траје већ годину дана и униформи и разна друга питања.
Ви сте рекли да се никада није радило на превенцији. Претходних неколико дана од режимских медија, пошто је прво кренуло у јавности да се прича да је ово била опомена за народ, а онда да је за све ово крив Бог, па се онда ипак мало кренуло на тражење кривца на земљи, овде међу нама, па је тако и господин Тадић и Влада која је била у његово време, покушана да се окриви, да је злоупотребила кредит Светске банке и да није урађено довољно на заштити од 2006, 2007. године, када смо после поплава добили одређена средства.
Мени је жао што министар за ванредне ситуације, као што га нигде није ни било у ванредним ситуацијама, а сада га нема ни у сали, као бивши министар грађевине, каже зашто није завршена обнова насипа код Шапца, а тамо има негде 19 километара насипа, од кредита који је добијем од Светске банке, урађено је нешто више од 17 километара, а 1,8 километара то није, и то место је било најкритичније на десној обали Саве ових дана и ту је вођена највећа битка са водом, док на овом делу који је урађен у том периоду превентивно, није било никаквих проблема и вода ниједног тренутка није дошла до џакова са песком, али то нећемо моћи да чујемо.
ПРЕДСЕДНИК: Време, посланиче. Имамо времена још за одговор.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Најпре, нисам никада рекао и веома пажљиво и водим рачуна, јер се чувам такве врсте оцене да је крив Тадић или неко други за тако нешто, за шта је крив, а драго ми је да је сам признао, а то је било повећање без икаквог економског разлога, не он лично, већ та влада, пензија, што смо после тога морали да платимо читавих седам милијарди и толико се задужили, а за ово никада нисам рекао да је он крив, зато што знам шта се догодило.
За то није крив ни Велимир Илић.
За то је крив наш однос и наш стални проблем са буџетским дефицитом. Није тај новац украо ни Тадић, није га украо ни Илић, није га украо нико, већ смо сматрали да је у том тренутку боље да потрошимо неколико милиона, да закрпимо неке друге рупе, уместо да изградимо насип, који нам у том тренутку није био потребан.
Дакле да од свих завереничких питања јасно поставимо те ствари на своје место и да људи у Србији, не би мислили да је то ваш председник или министар Илић крао, узимао или не знам шта радио. Није.
Просто, ми увек имамо проблема са буџетским дефицитом и увек се гледа како ћете из једног раздела у други раздео, како ће да се покрије, како и на који начин да рупе закрпимо и то је била пракса и нисам сигуран, надам се да је нешто мања, а сигуран сам да има.
Када се суочите са тим проблемима, некада су гоњени људи који су уместо за пожаре дали паре за поплаве, ухватиле нас поплаве, уместо пожара. Шта да радите, па је било као ненаменско трошење средстава.
Морате да реагујете и боље да урадите, него да не урадите.
Овде се ради о нечему другом, рекли сте, негде некога је било, а негде некога није било.
Ја не због вас, већ због јавности и грађана Србије хоћу да кажем, шта год ми да смо урадили, то не би било добро.

17/3 ВС/ИП

Видите да ја уопште немам проблем да вама захвалим и када добро урадите и када добро кажете. Није ми било тешко ни да захвалим господину Јовановићу, господину Тадићу када је позвао људе да помогну и господину Ђиласу када је однео помоћ у један од наших центара и то за мене није тешко.
Ми шта год да урадимо, како год да урадимо, ви ћете увек да кажете нешто лоше, не ваља. Томислав Николић је председник Србије, обавља дужност своју у складу са Уставом Републике Србије. Где си био Томо? Истог тог дана питање – а шта ћеш ти Вучићу свуда? Сада, договорите се, да ли треба да будемо нигде или треба да будемо свуда или треба да нагађамо како се ово не односи само на власт, него на многе друге, да ли треба да радимо или не треба да радимо или како треба да се понашамо у одређеној ситуацији?
Ја само мислим да више поштовања међу нама би донело и нормалнију и рационалнију политичку сцену и нормалније односе у целој Србији, зато што сутра ћете ви опет бити на власти, прекосутра неко други, није важно.

18/1 ГИ/ЦГ 19,30-19,35

Само размислите и кажите ми поштено да ли стварно мислите да бисте се боље понашали и да бисте боље поступали у овим условима него што ми то учинили.
На крају, што се тиче локалних штабова, Републички секретаријат за законодавство, као што знате, на свакој седници Владе, када год имамо некакво формално-правно питање, они решавају. Припремићемо вам информацију сваку везано за то.
Да смо оставили неке локалне штабове који су причали о политички осветама… Знате ли шта је било у Шапцу? Нисам то желео да говорим, али ево сада ћу да вам кажем. Имамо снимке свих локалних медија. Ја сам спречио да ти љуби буду гоњени који су објашњавали да лаже Влада Републике Србије да је потребно постављање џакова, зато што је то надувавање ситуације у Шапцу, да никаква опасност Шапцу не прети и да насипе вода неће да пређе. Нама је све време вода била на џаковима. Да није било онаквих акција у Шапцу, питање је шта би од Шапца остало.
То нема везе са тим да ли је тај човек ваш и то нема везе са тим да ли сам ја љут на мог пријатеља, мирног, дивног човека из Шида Николу Васића. Аман, има да слушаш када ти то кажу и ми смо рекли - слушај „Војводина воде“ иако је тамо неко други на власти. Има да слушаш „Војводина воде“, јер ти оне кажу да се понашаш тако. Ослободи тих пет села, евакуиши људе из тих пет села и уради како ти је речено.
Док нисмо замолили човека да се склони или док се није склонио, или га нисмо склонили, како год хоћете, ми нисмо могли да организујемо посао и нисмо могли да постављамо џакове у Шапцу. Прост је разлог био.
Формално ћу вам донети све што вам је потребно. Ја не мислим да је то лош, мислим да је тиме Шабац спасен. Срећан сам и задовољан због тога.
Баш ме брига за његову сујету, моју сујету, вашу или било чију сујету. Кога брига за то? Има политичких утакмица колико хоће и нека ради и нека победи, нека изгуби. Уопште ме то не интересује.
Молим вас, то сам видео, то је већ други, трећи пут питање које се поставља без икаквог разлога. Нисте могли да видите било какав партијски, било какав страначки однос ни у једном секунду целе ове трагедије. Ни у једном секунду, ни у једном месту и ни на који начин.
Нисам желео, иако би нам то било најлакше да кажемо кривац је тај и тај, разапните га. Нисам то хтео. Нисам могао људски да кажем.
Хоћете ли да кажем да је Чучковић крив унапред за не знам кога? То раде надлежни органи. Мислим да се тај дечко, иако је наш политички противник најгори и најтежи, ништа лепо у том смислу њему не мислим, борио. Његова породица је остала тамо. Да ли је нешто погрешио? Надлежни органи ће то да утврде, али се борио тамо. Његова фамилија, деца и родитељи су изашли када и остали, тек другог дана, не првог дана. Да ли треба да му скинемо главу, да олакшамо сада некоме посао, што припада Динкићевој партији или не знам којој партији? Ја не мислим да је то решење. Ја мислим да је решење да будемо разумни.
Да, не знам да ли смо почели међу нама то да тражимо кривце. То је у реду увек. Немојте да заборавите, неко када каже крив је Бог, није неко стварно мислио да је крив Бог, хтео је да вам каже да је крива виша сила. Ово јесте виша сила. То је недвосмислено виша сила.
Поплаве су елементарна непогода која се дешава у свим деловима света и то све чешће. Да ли ћемо сваки пут да кажемо да је неко крив због изазване поплаве? То је такав спој невероватних околности који се догодио у Обреновцу, које се, сигуран сам, никада више у историји Србије неће поновити на једном месту.

18/2 ГИ/ЦГ

Ми смо имали, људи, нападнуто Ваљево које је безмало најбоље утврђен град, као што знате, а онда да нам се догоди да киша падне, да падне 200 милиметара по метру квадратном у једној ноћи, да нам Тамнава оде на историјски максимум, која треба да се улије.
Веран Матић овај овде да би спасао све отвара пут. Поплављена му је цела Коцељева. Људи пливају по Коцељеви. Ево га домаћин овде. Иде вода ка Убу. Људи из ПТЈ једва спашавају људе у Убу, али надате се. Изашло је нешто из Тамнаве и иде сада у Колубару. Део се улива, део удара у Колубару и враћа се додатно назад. Рачунате то што је ушло у Колубару иде у Саву, Сава нам још није тако висока. Имамо проблем у Дубокој, оно о чему је министар Илић причао. Доћи ће до Саве и улиће се у Дунав. Не, Колубара удара у максимум Саве, узводно се враћа и тек тада настаје судар свих вода и потпуна катастрофа у Обреновцу.
Знам да је можда то неко могао да замисли или не знам како, али да предвиди да се све то деси у једном тренутку, то је заиста невероватно. Ево, можете да ми кажете крив је РХМЗ, криве су „Србијаводе“, „Београдводе“ или не знам ко, јер ја о томе не знам ништа и ви о томе не знате ништа. Нисмо ми стручни за то. Ја сам вам пренео шта ми је стотину пута поновљено. Они су људи стручни.
Да, тачно је, то су елементарне непогоде и то је природна појава. Знате и сами да не можете увек да се одбраните од ватре, воде, земљотреса и од свега са чим се суочимо. А то да ли је могло овде или онде, па могло је увек. Могла је организација у Шапцу да нам буде боља. Враћали смо људе који су покисли, радили целу ноћ. Аутобуси нам се вратили за Београд. Кога сте питали да се вратите? Па нисмо никога питали, али смо се вратили. Да ли ће бити одговорних? Да, за то ће бити одговорних и биће кажњени. Нико није ни глуп ни луд да такве ствари не види или да такве ствари не признаје.
Господине Ђуришићу, молим вас и све друге да поштујете своју државу. Сутра ћете ви бити на власти и молим вас да тражите од оних који остану у политици да на исти начин поштују државу као што смо то данас ми молили вас. Ништа више од тога.
Молим и наше људе да не користе сваку прилику, а тачно је, намерно сам за то господину Живковићу на један другачији начин одговорио везано за неке наше људе. Видео сам, покушали неки да искористе, па да добију политичку подршку, политички поен негде. Да ли мислите да ми се то свиђа? Да ли мислите да то подржавам? Наравно да не. Иди ради свој посао, помози колико можеш, а не заузимај политичку власт у оваквим тренуцима.
Никоме ко мисли да се дочепа политичке власти у таквом тренутку у земљи то никада неће донети нешто добро.
Још једанпут да се захвалим свима вама, поштовани народни посланици, али и да се захвалим још једанпут свим грађанима Србије и да им кажем да Србија може и хоће много тога да уради и да ће Србија имати снаге и да људи не брину. У складу са могућностима које имамо, а нису мале те могућности, Србија ће помоћи свим грађанима на угроженим подручјима. Хвала вам најлепше.
ПРЕДСЕДНИК: Поштовани посланици, пошто је сада 19,35 часова, завршавамо рад у делу седнице који се односи на посланичка питања.
Захваљујем свима на учешћу.
Сутра у 10,00 часова настављамо расправу у појединостима закона који смо започели.

(Седница је прекинута у 19,35 часова.)