Народни посланици су 29. априла у 16 часова, у складу са чланом 200. став 1. Пословника Народне скупштине, постављали посланичка питања Влади Републике Србије.

На посланичка питања одговарали су потпредседник Владе за европске интеграције и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић, министарка за телекомуникације и информационо друштво Јасна Матић, министар просвете Жарко Обрадовић, министар за дијаспору Срђан Срећковић и министар рударства и енергетике Петар Шкундрић.

Народни посланик Риза Халими питао је потпредседника Владе Божидара Ђелића када ће бити завршени радови на деоници аутопута код Прешева, место Лебосој, с обзиром да се тренутно радови не одвијају, саобраћај је отежан у делу који је пуштен у рад, а министар Мркоњић је обећао да ће се сви радови завршити до јула ове године. Друго питање народни посланик Халими такође је упутио потпредседнику Ђелићу, а односило се на проблем штрајкова радника приватизованих предузећа чији нови власници не испуњавају обавезе из уговора према радницима.

Потпредседник Владе Божидар Ђелић навео је да ће до 2012. године бити завршени радови на Коридору 10, а што се тиче конкретних података око деонице на коју је указао народни посланик, консултоваће министра Мркоњића и на питање ће бити достављен писани одговор. Питање проблема код приватизованих предузећа је одраз економске кризе, али и непоштовања обавеза од стране нових власника. У тим случајевима, којих је око 2 процента, прекида се уговор, а предузеће поново иде у процес реструктурирања и приватизације. Потпредседник је додао да неће бити исплаћивања финансијских средстава за личне дохотке радника после приватизације, али да ће Влада, где год је то могуће и где је то потребно, пружити социјалну помоћ, омогућити повезивање радног стажа и уплату доприноса.

Народни посланик Велимир Илић поновио је питање на које није добио одговор од министра Оливера Дулића, а које се односи на то како предузеће Нуба Инвест ради посао за који није регистровано и како је могуће да се посао вредан 25 милиона евра спроводи без тендера. Он је упитао и да ли је тачно да се пут код границе са Македонијом ради без документације, да ли је тачно да се аутопут код Крагујевца ради такође без документације, да ли је тачно да је министар Дулић добио дозволу за приватну фирму која се бави приузводњом на Новом Београду и да ли је тачно да је Делта Сити, који је отворио потпредседник Ђелић, изградђен без дозвола.

Потпредседник Владе одговорио је да ће народни посланик добити писани одговор на постављена питања.

Народни посланик Чедомир Јовановић затражио је одговор од потпредседника Ђелића на питање о реформи правосуђа у Србији, објашњење зашто Влада није реаговала на нападе у јавности на председницу Врховног касационог суда и министарку правде и више питања о улози бившег в.д. генералног секретара председника Републике у вези са изменама и допунама Закона о кривичном поступку.

Одговарајући на питања народног посланика Јовановића, потпредседник Ђелић се сложио да је било критика реформе правосуђа, али и да је кључни елемент европских интеграција достизање европских стандарда у домену правосуђа. Он је поновио увереност Владе да ће борба против организованог криминала имати и свој правосудни исход. Он је изразио разочарење чињеницом да отпори према реформи правосуђа постоје и додао да Влада даје пуну подршку тој реформи и министарки правде, као и да ће реформа бити спроведена до краја.

Народна посланица Донка Бановић затражила је од потпредседника Ђелића да прокоментарише нову политичку, дипломатску и економску офанзиву Републике Турске на земље Балкана и интензивну сарадњу Србије и Турске, јер се стиче утисак да је Турска најважнији стратешки партнер Србије. Народну посланицу је занимало да ли је Влада променила курс и да Србију води у отоманске, уместо у европске интеграције.

Потпредседник Ђелић одговорио је народној посланици наводећи као пример разговоре са француском компанијом Мишлен око могућности повећања производних капацитета фабрике гума у Пироту и пласирања Мишленових производа из те фабрике на тржиште Турске. Он је истакао важност развоја сарадње са Турском и потписивања споразума о слободној трговини као предуслова за то. Турска ће у 21. веку бити земља са популацијом преко 100 милиона становника, располаже великим ресурсима важним за регион, а Србија, водећи рачуна о гео-политичкој и економској користи, види у овоме важност сарадње са Турском, не одустајући од свог циља – прикључења Европској унији.

Додатно питање посланице Бановић односило се на коментар става поједних земаља чланица ЕУ о приступању Турске ЕУ, али и других земаља западног Балкана, на шта је потпредседник Ђелић одговорио да је истина да не постоји консензус различитих земаља чланица ЕУ око уласка Турске у ЕУ, али постоји консензус када су у питању земље западног Балкана.

Народна посланица Јоргованка Табаковић поставила је питање у вези са немогућношћу извршења судске пресуде за 40 радника „Кока-коле“ са Косова и Метохије из погона у Липљану, који су 2000. године незаконито добили отказ, а правоснажна одлука општинског суда у Липљану из 2005. године не може да буде извршена.

С обзиром да нико од присутрних представника Владе није одговорио на постављено питање, председница Народне скупштине дала је реч следећем народном посланику.

Народни посланик Зоран Красић поставио је питање у вези са проблемима које радници предузећа „Монтажа“ имају са руководством и власницима након процеса приватизације.

Пошто нико од представника Владе није дао одговор, право да постави питање добио је следећи народни посланик.

Народни посланик Ђура Мученски поставио је питање потпредседнику Владе Ђелићу у вези са плановима за излазак из светске еконосмке кризе. Он је затражио објашњење Плана 20-20, шта садржи тај план и шта је ЕУ припремила за 2020. годину, као и да ли Влада Републике Србије ради на томе.

Потпредседник Ђелић је објаснио механизме решавања грчке кризе и њеног утицаја на европску економију, истакавши да она није погодна ни за атмосферу за проширење ЕУ. Стратегија 20-20 не значи да је европска перспектива Србије померена за даљу будућност. Она покрива стратешке циљеве ЕУ у овој деценији: интелигентни раст, тј. издвајање 3 процента БДП-а за науку; одрживи раст, тј. 20 процената енергије производити из обновљивих извора, 20 процената боља енергетска ефикасност и 20 процената нижа емисија ЦО2 у атмосфери и инклузивни раст тј. раст који ниједну социјалну категорију не оставља без добробити и бољитка. Србија и земље западног Балкана биће позване да доставе пројекте по овом питању.

Народног посланика Мирослава Маркићевића је интересовало зашто је потпредседник Владе гласао за повећање телефоснке претплате грађанима од 100 процената и који су економски разлози за то повећање. Њега је такође занимало и зашто се продаје Телеком.

Потпредседник Владе рекао је да је Влада, сагледавајући ситуацију на тржишту, проценила да је прави моменат да се нађе стратешки партнер за 40 процената Телекома. То је одлука у интересу запослених у Телекому и у инетересу грађана Србије.

Народни посланик Слободан Мараш питао је потпредседника Владе где је министар Дулић и зашто се Закон о планирању и изградњи неће мењати ако је неспроводив и ако је због њега 50 хиљада радника остало без посла. Занимало га је и шта потпредседник Владе зна о правилнику за етапну градњу.

Потпредседник Ђелић рекао је да ће посланик Мараш добити одговор у складу са чланом 201. став 1, као и да ће он разговарати са колегом Дулићем да се одговор достави.

Народна посланица Милица Војић-Марковић питала је, у одсуству министра Дулића, потпредседника Владе Ђелића и министра рударства и енергетике Петра Шкундрића да прокоментаришу одлуку Министарства животне средине да да дозволу за складишљење опасног отпада за предузећа Горење и Кемис, на локацији у Ваљеву, на 1,5 км од центра града, 50 м од водотока реке Колубаре и одмах иза дворишта средње школе у том граду. Она је питала да ли Ваљево овом одлуком постаје тачка за складиштење опасног отпада, да ли ће неко доћи у град да разговара са представницима локалне самоуправе и да ли је могуће да ће Влада сваком ко хоће да инвестира у Србији издти дозволу за складиштење опасних материја.

Министар рударства и енергетике истакао је да део питања који се односи на податке о издавању дозволе предузећу за складиштење отпада захтева проверу података, али да је он сагласан да је недопустиво складиштење отпадних материја у окружење где се живи, а поготово у делу водотокова. Он је навео да није упућен у податке, али да надлежно министарство треба да изврши проверу и да интервенише. Министар је навео и да је сагласан да не треба прихватити оне облике инвестирања у Србији, који могу да доведу у опасност животну средину у Србији.

Народни посланик Дејан Мировић поставио је два питања потпредседнику Владе. Прво питање је зашто се продаје Телеком, а друго како је могуће да се 350 људи запошљава у Влади за потребе европских интеграција, ако је постигнут договор са ММФ-ом о смањењу у броја запослених.

Потпредседник Ђелић је навео да је Влада проценила да је у овом моменту ЕПС од стратешког значаја за земљу и да неће отворити капитал ЕПС-а. Увек се води рачуна о интересу грађана и тачно је да није увек приватна својина супериорна, додао је он. За то су пример Железнице Србије и ЕПС. Што се тиче Телекома процењено је да, гледајући стратегије у региону и развој услуга у области телекомуникација, долази време за даљи развој овог предузећа. Зато је Влада проценила да је сада прави моменат и у интересу грађана, који ће добити акције Телекома, продаја овог предузећа. Што се тиче питања европских интеграција, потпредседник Ђелић је рекао да ако Србија жели да буде победник у европским интеграцијама, мора да располаже људским капацитетом да спроводи реформе.

Народна посланица Смиљана Милисављевић питала је потпредседника Ђелића када ће бити решен проблем телекомуникација на Косову и Метохији и када ће грађани, посебно људи који живе у енклавама, добити телефонске везе, као и да ли ће Влада затражити помоћ европских институција за решавање овог проблема.

Потпредседник Владе обавестио је народне посланике да је сигнал фиксне и мобилне телефоније враћен у Штрпце и исткао да је порука грађанима да ће се радити на очувању свих веза са грађанима Србије на КиМ.

Народни посланик Зоран Остојић питао је потпредседника Ђелића о судбини безбедносног споразума са НАТО који је потписан у октобру 2008. године, а који још није дошао у скупштинску процедуру.

Потпредседник је у одговору рекао да ако је споразум потписан нема сумње да треба да буде и ратификован. Пошто нема података о томе, народни посланик ће добити одговор у скалду са чланом 201. став 1.

Народног посланика Србољуба Живановића занимао је проблем приватизованих предузећа, затим шта је са новцем у износу од 200 милиона евра за подстицај рада младих научника, науке и истраживачке делатности и како решити проблем радника који у зрелим годинама остају без посла, а нови послодавци неће да их запосле. Министра Шкундрића упитао је докле се стигло у реализацији мини хидроелектрана, а министра Обрадовића да ли ће доћи до гашења школа у срединама где се број деце смањује.

Потпредседник Божидар Ђелић поновио је, одговарајући на прво питање у вези са приватизацијом, да ће Влада поништити све приватизације где нису испоштовани уговори, али да није реално очекивати да исплати зараде радницима. Влада ће прижити подршку код повезивања радног стажа. Радници у зрелим годинама представљају највећи изазов за тржиште рада и није решење створити нове пензионере, као и да ће то питање бити изазов за сваку Владу. Он је додао да се морамо борити да ти људи имају посебан третман, а служба за запошљавање ће се фокусирати на програме намењене њима. Што се тиче питања о средствима за подстицај научника, потпредседник је одговорио да му није јасно на која средства се мисли, али се у одговору осврнуо на питање аранжаман са ММФ-ом. Он је навео да ће се на наредној седници Народне скупштине наћи Предлог закона о ратификацији споразума са Европском инвестиционом банком и та ратификација ће бити права порука за људе који се баве науком. Он је додао и да је са министром Обрадовићем обезбеђено 25 милиона евра који се пласирају ка институцијама високог образовања.

Министар Обрадовић рекао је одговарајући на постављено питање да Влада и министарство просвете неће гасити сеоске школе, али да је демографска ситуација у Србији лоша и да мрежа школа не прати ту ситуацију. Постоји 4.800 одељења у школама са мање од 5 ђака, што доводи у питање одрживост образовног процеса. Он је истакао да се неће ући у процес гашења школа без истраживања и сагласности локалне самоуправе, а пре свега бриге о интересима ученика.

Министар Шкундрић обавестио је народне посланике да је јуче, после више десетина година, пуштена у рад прва савремена хидроцентрала у Црној Трави, на подручју једне од најнеразвијенијих општина. Ове године се обележава 110 година од постојања и рада прве хидроцентрале у Ужицу, направљене по Теслиним принципима, а која је била друга изграђена хидроцентрала у свету. Он је додао да ће на подручју најнеразвијенијих општина у Србији, у наредних неколико месеци, бити пуштене у рад још две или три мале хидроцентрале.

Пре окончања рада, председница Народне скупштине проф.др Славица Ђукић-Дејановић честитала је грађанима Србије и народним посланицима Први мај, међународни дан рада.