Министар спољних послова истакао је да су приоритети Републике Србије придруживање Европској унији, одржавање односа са традиционалним пријатељима, као што су Русија и Кина, и тражење модалитета сарадње са великим силама, али и регионална стабилност и мир и наставак принципијелног залагања за заштиту државних и националних интереса на Косову и Метохији. Дачић је додао да је предуслов за остваривање ових државних приоритета реформа дипломатије и самог Министарства, доношењем новог закона о спољним пословима.

Говорећи о европским интеграцијама, Дачић је навео да се ЕУ суочава данас са изазовима који нарушавају поверење грађана у њене институције и прете да их уруше, пре свега ефекти референдума у Великој Британији, мигрантска и финансијска криза. Он је навео да се од званичника ЕУ може чути да политика проширења неће бити посебно угрожена, али и да неће бити при врху листе приоритета. Са друге стране институције ЕУ поручују земљама у процесу приступања да треба да наставе са преговорима и реформама. Циљ Владе је да до 2020.године оконча претприступне преговоре и да након тог периода очекује политичку одлуку о чланству Србије у ЕУ, поручио је Дачић. Он је подсетио да је за отварање спремно Поглавље 5 - јавне набавке, да се до краја године очекује отварање поглавља 25 и 26, а да ће поглавља 20,27,29 и 33 бити припремљена. Он је истакао да ће Поглавље 35, које се односи на дијалог у Бриселу и његову имплементацију, утицати на отварање нових преговарачких поглавља и подсетио на дипломатску активност Србије по питању заштите државних интереса на Косову и Метохији.

Говорећи о регионалној стабилности и миру министар спољних послова истакао је да периодично односи личе на помирење, али да веома брзо долази до радикализације ситуације, посебно приликом обележавања годишњица. Он је оценио да је то жив процес и да је за Србију од кључног значаја очување стабилности и у том контексту упознао је Одбор са односима са Хрватском и Босном и Херцеговином, оценивши да Хрватска није заинтересована за решавање отворених питања, а да Србија, као гарант Дејтонског споразума, није подржала одржавање референдума у Републици Српској, али да ће знати да заштити себе и да неће дозволити претње. Он је позвао на обнављање дијалога Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине и подвукао да ће се Србија трудити да сва отворена билатерална питања решава дијалогом, са жељом да се акценат стави на заједничке интересе, као што су безвизни режими, отварање канцеларије за младе и економска сарадња, што ће дати нову перспективу целом региону.

Министар спољних послова информисао је Одбор о броју запослених у Министарству, броју дипломатско-конзуларних представништава Србије у свету, именовању нових шефова ДКП-ова, као и о буџету Министарства и његовој реализацији.

У расправи која је уследила, чланови Одбора су са министром спољних послова разменили мишљења и ставове о политици европских интеграција, ситуацији у Босни и Херцеговини, положају српских институција на Косову и Метохији, референдуму о уласку Србије у ЕУ, поглављима 23,24 и 35, извештају Европске комисије о напретку Србије, материјалном положају наших амбасада, недавним изјавама у вези са констатацијама представника Мисије ОЕБС-а у Србији, односима са Хрватском и отвореним билатералним питањима, статусом Срба у Црној Гори, доступности европских фондова за решавање мигрантске кризе, преузимању затвореника из Гвантанама, референдуму у Републици Српској, разговорима у Бриселу о телекомуникацијама, споразумима са суседним државама, пројекту брзе пруге до Будимпеште и односима са Румунијом и Бугарском.

У наставку рада Одбор је усвојио две иницијативе за посете, више извештаја о реализованим посетама и констатовао реализоване парламентарне и остале реализоване контакте.

Седници је председавао председник Одбора проф. др Жарко Обрадовић, а присуствовали су следећи чланови и заменици чланова Одбора: Марија Обрадовић, Дубравка Филиповски, Марко Благојевић, др Санда Рашковић Ивић, Ђорђе Вукадиновић, Наташа Сп.Јовановић, др Милорад Мијатовић, Наташа Михаиловић Вацић, Јован Палалић, Наташа Вучковић, Љиљана Малушић, Ивица Тончев, проф. др Љубиша Стојмировић, Александра Ђуровић и Ђорђе Косанић.