Отварајући скуп, председница Народне скупштине Маја Гојковић, истакла је да је сарадња са цивилним сектором важна за функционисање демократије у сваком друштву, посебно у процесу преговора о приступању Европској унији.

„У Народној скупштини, у актуелном сазиву, постигнут је политички консензус о пуноправном чланству Србије у ЕУ. Ово је наш спољно политички приоритет и доношењем многих закона, којим настојимо да усагласимо домаће законодавство са европским, и спровођењем реформи, желимо да до 2020. године будемо у потпуности спремни за улазак у ову организацију европских народа. Желим да нагласим, да економске реформе које смо започели, као и политичке које нас очекују у наредном периоду, спроводимо не само због чланства у ЕУ, већ пре свега због наших грађана и жеље да Србија постане модернија и уређенија држава“, истакла је председница Гојковић.

Она је упознала присутне са важним корацима које је Народна скупштина начинила како би допринела већој укључености представника цивилног сектора у процесе одлучивања, те је поменула да је Народна скупштина заједно са Европским покретом у јуну 2014. године основала Национални конвент о Европској унији, који окупља 571-у невладину организацију и тиме покрива све области које ће бити предмет приступних преговора.

„Њихова подршка и помоћ неопходна је и драгоцена, посебно имајући у виду да је пред нама садржан и захтеван процес преговарања о чланству у Европској унији“, рекла је Гојковић.

Председник Владе Републике Србије Александар Вучић истакао је неопходност сарадње владе са цивилним сектором и то не због имиџа или зато што то тражи Европска унија, већ због партнерства са онима који поседују знање, способност и мудрост и који су активни партнери државе у изградњи демоктратије.

„Цивилни сектор је извор стручног знања, али и искрени критичар друштва. У многоме су нам помогли у опхођењу према избеглицама, мигрантима, у томе како да покажемо своје право лице, а не оно које бисмо можда, у неком политичком смислу, показали", рекао је премијер Вучић.

Он је приметио да се регионална клима променила и да су се политичари, како је истакао, опаметили, па је Србија данас земља која успешно сарађује са својим суседима. Управо зато је захвалио цивилном сектору који је увек подржавао регионалну сарадњу, не као питање политике него будућности свих грађана Србије.

Премијер је истакао да је зато опредељење Владе укључивање цивилног друштва у одлучивање о важним питањима, посебно у процесу претприступних преговора са Европском унијом.

Да је влада успела да препозна значај и успостави квалитетну комуникацију са цивилним сектором сматра и министарка без портфеља задужена за евроинтергације Јадранка Јоксимовић. Она каже да сви релеванти фактори траба да буду део европских интеграција, јер ће тиме и Србија бити боље и уређеније друштво.

Шеф делегације Европске уније у Србији Мајкл Давенпорт оценио је да је Међународна конференција Европског покрета у Србији одличан начин за размену искустава и похвалио Европски покрет што је у Београд довео тако импресивну групу учесника. Он је рекао да о значају који Европска унија даје укључивању цивилног сектора у процесе одлучивања сведочи и податак да ЕУ повећава подршку цивилном друштву из претприступних ИПА фондова са два на 3,5 одсто укупног износа.

Присутнима се обратио и председник Европског међународног покрета Јо Лајнен и председник Европског покрета у Србији проф. др Михаило Црнобрња.