Председница Одбора за уставна питања и законодавство Јелена Жарић Ковачевић истакла је значај уставних промена које треба да се спроведу, као и значајну улогу Народне скупштине и овог Одбора у том процесу. Захвалила се на присуству председнику Народне скупштине Ивици Дачићу, министарки правде Маји Поповић, председнику и судијама Уставног суда, представницима правосуђа, струковних удружења, независних државних органа, међународних организација и амабасадорима чланица ЕУ, САД и Канаде.

Обраћајући се на отварању јавног слушања, председник Народне скупштине Ивица Дачић, изразио је очекивање да се овим покреће јавна расправа од које се очекује прибављање корисних сугестија и мишљења најширег круга заинтересованих страна. „Наш циљ је да остваримо што је могуће већу сагласност око будућих уставних промена, како бисмо осигурали да те промене буду и ефикасне, правичне, али и дугорочне“, поручио је Дачић и подсетио да је пред нама задатак да изменимо оне одредбе Устава које се тичу правосуђа, односно начина избора правосудних функција, и да ни о каквим другим променама неће бити речи.

Председник Народне скупштине је истакао и да је цео процес за измену Устава врло комплексан и да врло прецизно прописује неколико фаза, као и да је у овој фази уставних промена изузетно битна улога Народне скупштине.

На јавном слушању обратила се и министарка правде Маја Поповић, као овлашћени представник предлагача, која је у кратким цртама објаснила разлоге за промену Устава у области правосуђа. Предложене промене Устава предвиђене су као активност у акционом плану за преговарачко поглавље 23, који је Влада Републике Србије усвојила 27. априла 2016. године и који је ревидиран 10. јула 2020. године и оне су најзначајнија реформа у области владавине права, која представља основну вредност сваког демократског друштва и један од приоритета Европске уније, истакла је министарка.

Предвиђено је да Република Србија анализира постојеће одредбе Устава са становишта опште прихваћености европских и међународних стандарда, изражених кроз документа Европске уније, Уједињених нација, Савета Европе, посебно Венецијанске комисије, али и групе држава против корупције ГРЕКО, потом Европске комисије за ефикасност правосуђа СЕПЕШ, Консултативног већа европских судија, Консултативног већа европских тужилаца и Европске мреже савета правосуђа, навела је Поповић.

Она је указала да је после спроведене анализе утврђено да је неопходно променити одредбе Устава у области правосуђа, у циљу спровођења бољег система предлагања, избора, премештаја и престанка судске функције судија, председника судова, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца. То би омогућило да улазак у правосуђе буде засновано на објективним критеријума вредновања, правичним процедурама избора, отворености за све кандидате одговарајућих квалификација и транспарентности из угла опште јавности. Да би ови позитивни ефекти били остварени, неопходно је да Високи савет судства и Државно веће тужилаца буду ојачани и преузму водеће улоге у управљању правосуђа, али и већу одговорност за одлуке које доносе, објаснила је министарка.

Након дискусије, на којој су изнета мишљења, ставови и контрусктивни предлози учесника, председница Одбора за уставна питања и законодавство, закључила је јавно слушање, наводећи да ће се наставити са праксом одржавања јавних слушања и са консултацијама са најширим кругом заинетересованих страна.