Отварајући јавно слушање, председник Одбора за индустрију Милорад Буха истакао је да је пред народним посланицима системски и стратешки важан Предлог закона који обухвата поред области енергетике и области финансија, индустрије, али и локалне самоуправе.
Милош Бањац, помоћник министра за инфраструктуру и енергетику представио је основне разлоге доношења Предлога закона, његове циљеве, садржај и новине које доноси. Основни разлози за доношење Предлога закона огледају се у уређењу нових области и односа на пољу енергетике, преузетим међународним обавезама, али и досадашњим искуствима у примени постојећег Закона о енергетици из 2004.године, тј. уоченим проблемима у његовој примени. Циљеви Предлога закона су најпре унапређење поузданости, сигурности, квалитета и испоруке, као и снабдевања; повећање конкурентности; унапређење енергетске ефикасности и побољшање услова за одрживи развој. Оно што су новине у Предлогу закона је нова енергетска политика која се огледа у доношењу стратегије енергетског развоја Србије и националних акционих планова за обновљиве изворе енергије; нове енергетске делатности као што су биогорива и дефинисање енергетских делатности од општег интереса са циљем отварања тржишта. Уводе се и новине по питању издавања лиценци, енергетских дозвола, а појачана је и улога Агенције за енергетику. Посебна пажња поклоњена је обновљивим изворима енергеије, ценама, праву приступа треће стране система за електричну енергију и природни гас, као и снабдевању крајњих купаца, где је предвиђено да од 2015.године домаћинства могу слободно да бирају снабдевача на тржишту. Резимирајући представљање Предлога закона о енергетици Бањац је навео да се доношењем овог Предлога закона настављају реформе у области енергетског сектора, врши хармонизација са директивама ЕУ и ствара кровни регулаторни оквир за развој у наредним годинама. Он је додао да је пре упућивања у скупштинску процедуру нацрт закона прошао четири јавне расправе и добио похвале европске енергетске заједнице.
У расправи о Предлогу закона у којој су учествовали народни посланици, представници Агенције за енергетику, представници Радне групе која је радила на тексту Предлога закона, представници Привредне коморе Србије, локалних самоуправа, Београдских електрана, НВО сектора, привредници, представници академске заједнице и независни стручњаци, указано је, како на добра решења, тако и на недостатке, које би требало отклонити у процесу усвајања закона. Размењена су мишљења и сучељени ставови по питању монопола у енергетском сектору, овлашћењима која се Предлогом закона дају Агенцији за енергетику, накнадама за коришћење добара од општег интереса, стратегијама и националним акционим плановима, документима неопходним за прибављање енергетске дозволе и друго.
По окончању јавног слушања председник Одбора за индустрију Милорад Буха закључио је да ће се уз евентуалне корекције Предлога доћи до правог закона који регулише област енергетике.