Отварајући скуп, потпредседница Народне скупштине Јудита Поповић је истакла да не постоји прецизан податак колико особа са инвалидитетом живи у Србији, али процене су да их има око 800.000, од којих је 70 одсто сиромашно, 17 одсто нема неопходна помагала, 65 одсто зависи од туђе помоћи, 90 одсто зависи од социјалне помоћи, 51,5 одсто има завршену само основну школу, а запослено је само 13 одсто. Она је оценила да су наведени подаци забрињавајући и да постоји отпор друштва, као и различите културолошке препреке и предрасуде код људи према њима и додала да то није изговор да се особе са инвалидитетом третирају као ''људи из сенке''. Поповић је истакла да су предрасуде једна од најболнијих тема и да се оне морају савладати кроз примену закона и упорном акцијом и слањем порука са свих нивоа власти. ''Ништа о особама са инвалидитетом, без особа са инвалидитетом'', поручила је Поповић.

Председник Одбора за рад, борачка и социјaлана питања Мехо Омеровић истакао је да Европска Унија подржава све пројекте који се баве јачањем друштвених капацитета у примени права особа са инвалидитетом. Он је подсетио присутне да Министарство рада и социјалне политике интензивно ради и на Нацрту Закона о социјалној заштити.

Шеф Операције у делегацији ЕУ у Србији Ференц Шимон у свом излагању, издвојио је осам основних области препрека које би требало превазићи када су особе са инвалидитетом у питању: боља приступачност (физичка и правна), веће учествовање у друштвеном животу, равноправност, запошљавање, образовање и обука, социјална и здравствена заштита и екстерна акција. Шимон је подсетио присутне да је Европска комисија 15. новембра усвојила Стратегију за инвалиде за период 2010. до 2020. године, под називом ''Посвећеност Европи без баријера'' и додао да је овај документ ЕУ посветила промовисању свих права особа са инвалидитетом.

Заменица заштитника грађана др Зорица Мршевић обавестила је присутне да је та институција до новембра 2010. године добила више од 100 притужби из свих крајева Србије, као и да су остварена права у око 25 случајева. Мршевић је додала да особе са инвалидитетом нису прихваћене у друштву и да су често изложене дискриминацији.

Народна посланица Гордана Рајков, апеловала је на све да се побољша приступачност институцијама, као и да је неопходан ефикаснији механизам надзора и контроле утврђених стандарда приступачности особама са инвалидитетом.

Помоћник министра економије и регионалног развоја Љиљана Џувер је истакала да је отварање Центра за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом у Београду, само почетак плана по коме ће се отварати слични центри на читавој територији Републике Србије. Она је додала да је од маја 2009. године до данас запослено 5.290 особа са инвалидитетом, што је много више у односу на претходне године, када је запошљавано око 500 особа. Џувер је нагласила да запошљавање особа са инвалидитетом треба да буде приоритет у друштву, као и њихово укључивање у друштвене токове.

Члан Комитета УН за права особа са инвалидитетом др Дамјан Татић указао је на свакодневне проблеме са којима се сусрећу особе са инвалидитетом. ''Борба за нашу равноправност је као маратон. Ми смо на пола трке, где долази до премора, али ми морамо даље до циља'', поручио је Татић.

У раду скупа учествовали су председник и чланови Одбора за рад, борачка и социјална питања, као и представници Министарства рада и социјалне политике, Министарства економије и регионалног развоја, Министарства просвете, Министарства за људска и мањинска права, Министарства животне средине и просторног планирања, Кабинета заштитника грађана, Повереника за заштиту равноправности, Центра за оријентацију друштва – ЦОД, Делегације ЕУ у Србији, Уније послодаваца, Савеза глувих и наглувих Србије, Националне организације ОСИ Србије, Центра ''Живети усправно'', Удружења за помоћ особама с аутизмом Србије, Савеза слепих Србије, Савеза параплегичара и квадриплегичара Србије, Савеза друштва за помоћ ментално недовољно развијеним лицима Србије, Друштва за помоћ особама са Даун синдромом, Савеза за церебралну и дечију парализу Србије, Центра за самостални живот инвалида Србије, Из круга, Белог штапа – Удружење слепих и слабовидих Србије, ОЕБС-а, УНДП-а, УНИЦЕФ-а, КЕЦ МНРО-а, као и студенти Правног факултета и родитељ Владан Шотра.

• ИНФОРМАЦИЈА О ЈАВНОМ СЛУШАЊУ