Јавно слушање отворио је др Муамер Бачевац, председник Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова и том приликом се захвалио Ромској женској мрежи Србије на њиховој иницијативи за одржавање овог догађаја. Поздравио је учеснике скупа које су, поред народних посланика, чинили и представници женских ромских организација, представници надлежних министарстава, независних државних органа, организација цивилног друштава и међународних организација које су своје активности посветиле решавању овог питања.

Др Бачевац је нагласио да је ово јавно слушање организовано полазећи од тога да је обавеза државе и њених институција да посебну пажњу посвете деци, као и свих нас да спречимо штетне праксе које могу довести до прекида образовања и негативно утицати на здравље деце, нарочито девојчица и учинити их рањивим, пре свега када је реч о насиљу, дискриминацији и злостављању.

Национална коалиција против дечјих бракова, која је формирана 2019. године, на иницијативу Координационог тела за родну равноправност и УНИЦЕФ, урадила је доста у протеклом периоду, када је реч о анализи проблема и иницијативама за решавање ових питања, оценио је др Бачевац.

Нагласио је да је један од највећих проблема то што се на дечје бракове гледа као на врсту обичаја код ромске популације и да се такво схватање често осликава и кроз рад институција, попут тужилаштва и судова, који уместо да одговорне кажњавају, заправо потписују и одбацују предмете уз образложење да је то обичај у ромским заједницама. Председник Одбора искористио је прилику да присутне подсети на податак да се 8. априла обележава Светски дан Рома.

Стана Божовић, државна секретарка Министарства за бригу о породици и демографију, навела је да низ истраживања показује да се у Републици Србији, више од половине ромских девојчица, условно речено уда пре навршених 18 година живота. „Прерано им се прекида детињство, развој, напуштају школовање, здравствени ризици су огромни, јер постају мајке док њихов организам још увек није потпуно формиран и неминовно улазе у спиралу сиромаштва“, рекла је Божовић. Она је нагласила да је Република Србија одлучно против таквих појава, јер званично није реч о браковима који су регулисани прописима, пре свега породичним законом. Стога држава утврђеним мерама и политикама указује на штетност те појаве, нагласила је државна секретарка. Божовић је истакла да се зато Координационо тело за родну равноправност активно прикључило Националној коалицији за укидање дечјих бракова, у оквиру које готово свакодневно диже глас против последица до којих дечји бракови доводе. Ипак, како је навела, Република Србија не искључује малолетне труднице, породиље и мајке са одојчадима из програма социјалне бриге и заштите.

Проф. др Рејхан Куртовић, државни секретар Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог истакао је да је добро да се о овој теми јавно говори, али да је, са друге стране, алармантно што је ова тема и данас актуелна у нашем друштву. Додао је и то да су дечији бракови синоним за ромску заједницу, али да су они појава и у другим заједницама, само да нису толико видљиви. За крај излагања, навео је да је укључивање државе приоритетно, са освртом на унапређење положаја најмлађих Ромкиња, базирано на јасној политици, међусекторској сарадњи и уз пуно учешће ромских заједница, друштва и појединаца.

Скупу се обратио и Заштитник грађана мр Зоран Пашалић, поздрављајући све учеснике и користећи прилику да свим Ромима честита Светски дан Рома, као и припадницима јеврејске заједнице велики празник Песах, дан слободе и правде. Пашалић се сложио са др Муамером Бачевцем о постојању предрасуда да су заједнице малолетних лица, како се то често и у медијима помиње, традиционално везане за ромску заједницу и да се често доносе пресуде на штету тих појединаца.

Ђурђа Јанићијевић, помоћница Поверенице за заштиту равноправности, навела је да Повереник указује на важност превенције склапања дечјих бракова од почетка основања ове институције, како у својим редовним годишњим извештајима о стању у области заштите равноправности, тако и у посебном Извештају Повереника о дискриминацији деце, који је објављен у децембру 2021. године и представљен Народној скупштини. Истакла је да дечји бракови представљају један од најтежих облика кршења дечјих права и насиља над децом, чије су последице тешке и далекосежне. Жртве су обесправљене и лишене основних права на здравље, образовање, безбедност, због чега се често суочавају са физичким, психолошким, економским и сексуалним насиљем, навела је Јанићијевић. „Дечји бракови су повезани са честим раним трудноћама, високим стопама морталитета међу мајкама и одојчади, великим ризиком од појаве компликација у току трудноће и порођаја и високим ризиком од сексуално преносивих болести“, подвукла је помоћница Поверенице. Навела је и то да статистике показују да су овакви бракови често последица бројних структуралних проблема заједнице, ниског животног стандарда, неприступачности образовања и социјалне искључености, а да није реткост да овакав брак преставља покушај бекства из једне социјално угрожене средине у другу. Јанијевић је такође навела да појава дечјих бракова постоји у многим националним мањинама широм Србије, али да јесу најраспрострањеније међу ромским заједницама.

Биљана Дакић - Ђорђевић, директорка Траг фондације нагласила је да рани дечји бракови представљају озбиљну повреду права девојчица, али и дечака, те да се у том случају може говорити и о трговини људима. Она је истакла да је у протеклом периоду ромска заједница учинила крупне кораке у решавању тог проблема. Национални савет ромске националне мањине усвојио је декларацију о укидању дечјих бракова, која је исте јасно дефинисала као кршење права детета која угрожава њихове животе и њихову будућност, а такође формирана је и Национална коалиција за укидање дечјих бракова.

Весна Дејановић, представница УНИЦЕФ изразила јe задовољство што постоји сагласје друштва око решавања једног тако великог проблема, као што је прерани дечји брак. „Сваки пут када једна девојчица на такав начин ступи у брак, друштво учини један корак уназад, јер је пропустило прилику да је заштити и да јој омогући да развије све своје потенцијале“, рекла је Дејановић. Она је нагласила да се последице таквог искуства не решавају саме од себе, већ да траже време, посвећеност и координацију целог друштва.

Испред Ромске женске мреже Србије обратила се Славица Васић - Митровић која се најпре захвалила Одбору за људска и мањинска права и равноправност полова на одржавању јавног слушања на ову веома важну тему. Истакла је да Ромска женска мрежа, кампању Месец ромског женског активизма одржава од 2010. године, у периоду од 8. марта до 8. априла сваке године. У том периоду чланице Ромске женске мреже (РЖМ) се окупљају око заједничког циља, подизања видљивости Рома у друштву. Међународни дан жена 8. март је повод да се активисткиње РЖМ обрате јавности и представницима власти и скрену пажњу на положај Ромкиња у Србији, док се 8. априла обележава Светски дан Рома. Овогодишња кампања РЖМ је усмерена на укидање негативне друштвене појаве дечјих бракова који су присутни и у ромској заједници. Поновила је да је према подацима УНИЦЕФ свака друга девојчица ступила у брак пре 18. године. С тим у вези, РЖМ су реализовале више састанка са локалним самоуправама у циљу превенције дечјих бракова у локалној заједници.

У наставку је уследила панел дискусија на тему: Зауставимо дечје бракове, у оквиру које су представљени резултати Ромске женске мреже о дечјим браковима, као и Иницијатива за измену нормативно-правних аката у Републици Србији.