Он је истакао да Народна скупштина и Одбор и овим поступком потврђују капацитет способности да чује ставове и мишљења свих легитимних представника националних заједница. Зукорлић је нагласио да образовање преставља једну од најзначајнијих предуслова за очување идентитета сваког представника мањинске заједнице.

„Зато данас овом послу прилазимо са озбиљношћу и добром намером да сви који су се одазвали позиву добију прилику да у пуној слободи изнесу своје ставове“, рекао је Зукорлић.

Он је нагласио да је Република Србија до сада учинила важне искораке, посебно у Уставној и законској регулативи у циљу унапређења статуса националних мањина, али и да крајњи циљ није да се обезбеди само форма већ и амбијент у којем ће се законом загарантована права одвијати у пуном капацитету, посебно узевши у обзир да чак 30 одсто укупног становништва Републике Србије чине припадници националних мањина. Зукорлић је истакао уверење да је без обзира на терет прошлости могуће отворити нову страницу и заједно створити амбијент дома.

Анамарија Вичек, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја представила је основне идеје и смернице на којима Министарство ради поводом образовања на језицима националних мањина. Она је истакла да је у Европи Република Србија препозната као земља која има изузетно добар законодавни оквир, који се тиче заштите права и слобода националних мањина, као и да је Министарство развило низ подзаконских аката који утичу на повећање толеранције и спречавање дискриминације у образовним установама. Вичек је нагласила да се у школама у нашој земљи, поред српског језика настава изводи на осам језика националних мањина.

У наставку рада уследила су излагања представника националних савета националних мањина.

Јавном слушању, у организацији Одбора за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво, присуствовали су представници САНУ, повереница за заштиту равноправности, представници школских управа, невладиних организација и Мисије ОЕБС у Србији.