Учесницима јавног слушања најпре се обратио министар просвете, науке и технолошког развоја проф.др Жарко Обрадовић који је истакао да је Стратегија формулисана на основу јасно зацртаних циљева дугорочног развоја образовања у Републици Србији. Стратегија има две основне улоге, а то су да буде основа за обликовање кључних законских и подзаконских аката у области образовања и да послужи као основни стратешки инструмент за унапређење постојећег стања у образовању, рекао је Обрадовић и додао да су у припреми акциони планови којима ће се дефинисати и реализовати циљеви овог стратешког документа.
О методологији израде Стратегије говорили су проф.др Властимир Матејић, проф.др Иван Ивић и проф.др Ана Пешикан. Речено је да је циљ Стратегије да се осигурају темељи развоја и образовања сваког појединца и тиме подстакне развој друштва заснованог на знању. Веома важан елемент Стратегије је да овај стратешки документ обухвата образовање у целини, од јасленог образовања до докторских студија. Уводничари су напоменули да је у циљу стварања ефикасног система образовања неопходна интеракција система образовања са привредним и истраживачким системом.
У дискусији, у којој су учешће узели народни посланици Божидар Ђелић, Невен Цветићанин, Миљенко Дерета и Владимир Маринковић, говорило се о потреби дефинисања знања за 21. век, у смислу усклађености система образовања са потребама привреде. Народни посланици дискутовали су о методологији израде стратегије, о средњем стручном образовању, квалитету практичне наставе, контроли спровођења стратешких праваца Стратегије, као и о потреби стварања предузетничког духа међу ученицима у основним и средњим школама.
У другом делу јавног слушања, учесницима су се обратили проф.др Вера Дондур, проф.др Драган Домазет и проф.др Боривоје Родић, који су говорили о систему високог образовања који обухвата високе струковне и академске студије. Речено је да је Србија приступила Европском образовном простору 2003. године и тиме преузела обавезу да хармонизује свој образовни систем са европским. Уводничари су навели да постоје два начина унапређења квалитета у области образовања, а то су израда и усвајање одговарајућих прописа, законских и подзаконских аката, затим надзор и контрола, као и стимулисање компетиције, чиме ће образовни систем у Србији добити на квалитету и ефикасности.
Председник Националног савета за високо образовање проф.др Срђан Станковић указао је да је већу пажњу потребно посветити расправи о Акционом плану за спровођење циљева Стратегије, у чијој изради би активно требало да учествују чланови Одбора за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво.
Учесници дискусије сложили су се да образовни суистем у Републици Србији треба ускладити са потребама тржишта рада, односно да се само анализом трендова на тржишту може стећи преглед потребних образовних профила. Стретегија образовања треба да буде сагласна са стратегијом развоја земље, како би се поспешио свеукупни привредни развој, речено је у дискусији.
Народни посланици и остали учесници јавног слушања расправљали су и о питањима дигиталне писмености наставног кадра, нострификацији универзитетских диплома, ефикасности Болоњског процеса и о потреби целоживотног образовања.
У раду јавног слушања учествовали су чланови Одбора за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво и други заинтересовани народни посланици, представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја и представници шире научно-стручне јавности.

• ИНФОРМАЦИЈА О ЈАВНОМ СЛУШАЊУ