18. фебруар 2016. Премијерно представљање Европског здравственог потрошачког индекса (EHCI 2015) у Србији

18. фебруар 2016. Премијерно представљање Европског здравственог потрошачког индекса (EHCI 2015) у Србији

Четвртак, 18. фебруар 2016.

Одржано премијерно представљање Европског здравственог потрошачког индекса (EHCI 2015) у Србији

Економски кокус у сарадњи са Националном алијансом за локални економски развој (НАЛЕД) и Привредном комором Србије – Групација веледрогерија, организоваo је премијерно представљање Европског здравственог потрошачког индекса (EHCI 2015) у Србији.


Европски здравствени потрошачки индекс (EHCI) је јединствена методологија за оцену и рангирање здравствених система у Европи, посматрано из угла пацијената, коју спроводи међународна организација Health Consumer Powerhouse почев од 2006. Након прве презентације која је одржана у Бриселу 26. јануара, презентација EHCI 2015 одржана је у Србији.

Председник Економског кокуса проф. др Владимир Маринковић поздрављајући присутне изразио је задовољство због померања Србије за три места на ранг листи здравствених система у Европи, у односу на прошлу годину. Проф. др Владимир Маринковић је оценио да ће резултати најновијег Европског здравственог потрошачког индекса у Србији дати увид у каквом је стању здравство у Србији у односу на друге земље у Европи и покренути дискусију о реформама које је неопходно спровести у циљу унапређења квалитета здравствене заштите и успостављања одрживог и стабилног здравственог система како на националном, тако и на локалном нивоу.

Он је изразио захвалност представницима НАЛЕД-а који су заједно са Привредном комором Србије – Групацијом веледрогерија покренули „Здраву иницијативу“, у оквиру које ће се, како је истакао, сарађивати на унапређењу законских решења у области здравства кроз Економски кокус и отворени дијалог са привредом, локалним самоуправама, здравственим установама, Министарством здравља и другим кључним актерима.

Симо Вуковић из НАЛЕД-а честитао је Министарству здравља на напорима да унапреди позицију Србије на ранг листи. Вуковић је рекао да је НАЛЕД спровео истраживање које је обухватило 105 општина и навео да су издвајања за здравство на локалу прилично скромна, као и да је одсуство контроле и надзора допринело дуговању здравствених установа. Он је додао да се тражи адекватно решење за превазилажење блокада здравствених установа. Вуковић је истакао да ће НАЛЕД у наредном периоду радити на низу регулаторних докумената и изменама постојећих докумената у циљу даљег напретка Србије на ранг листи здравствених система по квалитету и доступности услуга за пацијенте.

Водећи истраживач и директор организације Health Consumer Powerhouse из Шведске др Арне Бјорнберг истакао је да је Европски здравствени потрошачки индекс за 2015. рангирао Србију на 30. место међу 35 здравствених система по квалитету и доступности услуга за пацијенте, чиме је забележен напредак од три позиције у односу на претходно рангирање.

Др Арне Бјорнберг представио је кључне препоруке за Србију, да уведе електронске сервисе у здравство по узору на Македонију, као и да пропише јавно објављивање резултата лечења у свим болницима. Такође, важна препорука Бјорнберга јесте повећање марже од 12% која отежава пословање апотека и како је додао, један је од разлога њиховог прекомерног задуживања.

Бјорнберг је навео да је од максималних 1.000 поена Србија освојила 554, а најбољи резултат остварила је у категорији „Права и обавештеност пацијената“, а да су лоше оцене добијене, између осталог, за слабу превенцију болести узрокованих пушењем, крвним притиском, операцију катаракте, трансплантацију бубрега, бригу о старима и корупцију. Иза Србије су остали Бугарска, Румунија, Албанија, Пољска и Црна Гора док су успешније биле Словенија, Хрватска и Македонија.

Генерална оцена EHCI 2015 јесте да европски здравствени системи напредују упркос старењу становништва, мигрантској кризи, као и строгим мерама штедње. То је посебно значајно за Србију и локалне самоуправе које су у 2015. години за здравство у просеку издвајале свега 0,8% буџета. Неопходно је успоставити систем управљања и контроле над преузетим финансијским обавезама од стране здравствених установа и њихових оснивача односно локалне самоуправе, истакао је др Бјорнберг.

Састанку су, поред председника Економског кокуса проф. др Владимира Маринковића, присуствовали чланови Економског кокуса и чланови Одбора за здравље и породицу, проф. др Славица Ђукић Дејановић, председница Одбора, народни посланици Милан Петрић и проф. др Бранко Ђуровић, државни секретар у Министарству здравља проф. др Берислав Векић, представници Института за трансфузију крви Србије, Коморе здравствених установа Србије, Савеза удружења пацијената Србије, Стоматолошке коморе Србије, Здравственог савета Србије, фармацеутских компанија, као и приватних здравствених установа.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 1 2 3 4 5