Председница Одбора Јелена Жарић Ковачевић рекла је да је Одбор, имајући у виду значај уставних промена које следе, организовао више јавних слушања на тему промене Устава, на којима су учествовали представници релевантних правосудних институција, представници Београдског универзитета, струковна удружења и стручна јавност.

Председник Скупштине Града Ниша Бобан Џунић захвалио се на прилици да град Ниш буде укључен у један тако значајан процес као што је промена највишег правног акта.

„Данашњи скуп у Скупштини Града Ниша доказује нашу посвећеност задацима и изазовима који су пред нама и спремност да поштујући све принципе модерног европског друштва, унапредимо институционалне оквире. Сваки процес, а посебно процес промене највишег правног акта сложен је и одговоран посао и подразумева активно присуство појединаца, стручне јавности и локалне самоуправе. Само у синергији можемо доћи до ефикасних и дугорочних решења“, рекао је Џунић у уводном обраћању.

Разлоге за промену Устава објаснила је , као овлашћени представник предлагача министарка правде Маја Поповић, рекавши да су предложене промене Устава предвиђене као активност у Aкционом плану за преговарачко поглавље 23, који је Влада Републике Србије усвојила 27. априла 2016. године и који је ревидиран 10. јула 2020. године. То су најзначајнија реформа у области владавине права, која представља основну вредност сваког демократског друштва и један од приоритета политике Европске уније, истакла је министарка.

Предвиђено је да Република Србија анализира постојеће одредбе Устава са становишта опште прихваћених европских и међународних стандарда, изражених кроз документа Европске уније, Уједињених нација, Савета Европе, посебно Венецијанске комисије, али и групе држава против корупције GRECO, Европске комисије за ефикасност правосуђа СЕПЕШ, Консултативног већа европских судија, Консултативног већа европских тужилаца и Европске мреже савета правосуђа, навела је Поповић.

Она је указала да је после спроведене анализе утврђено да је неопходно променити одредбе Устава у области правосуђа, у циљу успостављања бољег система предлагања, избора, премештаја и престанка судске функције судија, председника судова, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца. То би омогућило да улазак у правосуђе буде засновано на објективним критеријума вредновања, правичним процедурама избора, отворености за све кандидате одговарајућих квалификација и транспарентности из угла опште јавности.

Неопходно утврдити већу одговорност Високог савета судства и Државног већа тужилаца, као и судија и јавних тужилаца, јер ће то омогућити стварање бољег правосуђа, истакла је министарка и додала да ће се већа одговорност подстаћи прописивањем сталности функција.

Поповић је закључила да је свака примедба, сугестија и критика у току јавног слушања од великог значаја, са крајњим циљем да се у оквиру ове дискусије дође до најбољих решења у уставним променама у области правосуђа.

Учесници јавног слушања су током дискусије разменили мишљења, ставове и конструктивне предлоге када су у питању уставне промене у области правосуђа и обезбеђивања повећане одговорности и независности рада судија и тужилаца.