Председница Одбора за уставна питања и законодавство Јелена Жарић Ковачевић захвалила се на присуству председнику Народне скупштине Ивици Дачићу, министарки правде Маји Поповић, директору Правосудне академије, представницима цивилног друштва, међународних организација, делегацији Европске уније, ОЕБС, канцеларији Савета Европе у Београду и представницима амбасада.

Обраћајући се на отварању јавног слушања, председник Народне скупштине Ивица Дачић је навео да овом серијом јавних слушања имамо намеру да у поступак промене Устава укључимо све релевантне друштвене факторе, да чујемо њихове ставове и предлоге и да на тај начин обезбедимо што је могуће већу сагласност око будућег уставног текста. Истакао је да промене Устава, нису, нити би требало да буду лак посао и додао да ће се после 15 година мењати највиши правни акт наше земље и да оно што будемо урадили сада, остаће у темељу нашег правног поретка у деценијама које следе. Председник Дачић је информисао учеснике скупа да ће се после данашње дискусије, наставити разговори са свима који могу да помогну да се дође до најбољих решења и додао ће разговори бити обављени и ван Београда – у Нишу, Новом Саду, Крагујевцу.

Председник Народне скупштине обавестио је присутне да ће Народна скупштина на Посебној седници, 8. јуна разматрати питање промене Устава, односно предлог одлуке да се покрене процедура уставних промена. Након тога, Одбор за уставна питања требало би да утврди предлог текста уставних промена о којем ће поново одлучивати Народна скупштина, после чега ће уследити референдум на којем ће се о предлозима изјаснити сви грађани, навео је Дачић.

На јавном слушању обратила се и министарка правде Маја Поповић, као овлашћени представник предлагача, која је објаснила разлоге за промену Устава, у области правосуђа. Предложене промене Устава предвиђене су као активност у Aкционом плану за преговарачко поглавље 23, који је Влада Републике Србије усвојила 27. априла 2016. године и који је ревидиран 10. јула 2020. године и оне су најзначајнија реформа у области владавине права, која представља основну вредност сваког демократског друштва и један од приоритета политике Европске уније, истакла је министарка.

Предвиђено је да Република Србија анализира постојеће одредбе Устава са становишта опште прихваћених европских и међународних стандарда, изражених кроз документа Европске уније, Уједињених нација, Савета Европе, посебно Венецијанске комисије, али и групе држава против корупције GRECO, потом Европске комисије за ефикасност правосуђа СЕПЕШ, Консултативног већа европских судија, Консултативног већа европских тужилаца и Европске мреже савета правосуђа, навела је Поповић.

Она је указала да је после спроведене анализе утврђено да је неопходно променити одредбе Устава у области правосуђа, у циљу успостављања бољег система предлагања, избора, премештаја и престанка судске функције судија, председника судова, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца. То би омогућило да улазак у правосуђе буде засновано на објективним критеријума вредновања, правичним процедурама избора, отворености за све кандидате одговарајућих квалификација и транспарентности из угла опште јавности.

Неопходно утврдити већу одговорност Високог савета судства и Државног већа тужилаца, као и судија и јавних тужилаца, јер ће то омогућити стварање бољег правосуђа, истакла је министарка и додала да ће се већа одговорност подстаћи прописивањем сталности функција.

Министарка Поповић је закључила да је свака примедба, сугестија и критика у току јавног слушања од великог значаја, са крајњим циљем да у оквиру ове дискусије дођемо до најбољих решења у уставним променама у области правосуђа.

Учесници јавног слушања су током дискусије изнели мишљења, ставове и конструктивне предлоге када су у питању уставне промене у области правосуђа и обезбеђивања повећане одговорности и независности рада судија и тужилаца.